Zašto bi prevremeni izbori bili privremeni izbori

Vladimir  Vuletić  

    Ključ boljitka u podršci sveta

   Strast koja plamti u ovdašnjim političkim borbama običnom čoveku izgleda potpuno neobjašnjivom i nadasve preteranom. Usrećitelji naroda, kakvima se predstavljaju, kidišu jedni na druge u ime naroda. Tako široka legitimacija dovodi u pitanje iskrenost njihovih namera i ističe u prvi plan populističke ambicije narodnih tribuna.

   Jer šta je narod? Narod su i radnici i preduzetnici, narod su i Srbi, Romi, Jugosloveni itd, narod su i siromasi i bogatuni, narod živi u gradovima, ali i u selima, narod su i žene i muškarci,  i nacionalisti baš kao i kosmopoliti, a svima se naravno ne može u isti mah udovoljiti. Ne čudi otuda da nakon velikih reči i “opštenarodne” podrške slede razočaranja i zahtevi za smenom vladajuće elite koja je izneverila “narodna očekivanja”.  

   Demokratski poredak upravo zato ima svrhu da obezbedi da se interesi svih navedenih i mnogih drugih nepomenutih grupa međusobno usklađuju i da se bez nepotrebnih sukoba održi relativno uređeno stanje u kome gubitnici mogu očekivati da će na narednim izborima njihovi interesi dobiti zastupnike koji će ih valjanije protežirati.

   Šta to navodi “gubitnike” da traže prevremene izbore? To ne može biti opštenarodno dobro jer tako nešto, videli smo, ne postoji. Tragajući dalje za motivima, logično se nameće pretpostavka da situacija u kojoj broj gubitnika višestruko nadmaši broj dobitnika i položaj potonjih postane tako tragičan da se režim ne može podnositi -  čini nužnom nove izbore. Ovo deluje kao veoma razuman razlog, ali upravo zbog takve mogućnosti u demokratskim zemljama mandat jedne skupštine i njene vlade (ili vlada) ne traje 44, već najčešće četiri godine. Taj period je dovoljan da Vlada pokaže šta zna, ali nije ni preterano dug da se ne bi mogao sačekati kraj loše vladavine. Nestrpljenje stoga mora imati neki drugi uzrok.

   Strepljenja ovom “narodu” bar nikada nije manjkalo. O tome svedoči nataloženo istorijsko iskustvo sažeto u poslovicama “strpljen spašen” i “ničija sveća nije gorela do zore”. Najzad, ima li jačeg argumenta za ovu tvrdnju od trpnje Miloševićevog vlastodržaštva.

  Razloge, dakle, moramo tražiti drugde, mimo “naroda” i “narodne volje”, a to  znači u opozicionim političkim elitama. Zaista, jedino opozicione političke grupe imaju motiva da traže prevremene izbore, a to je u periodima kada vladi ne ide najbolje. To znači veće šanse da opozicija osvoji vlast. Pre nego što zdravo za gotovo prihvatimo ovu pretpostavku treba je ispitati.

   Različiti su motivi zbog kojih neko želi da uzme učešća u vlasti. No, ako izuzmemo ekstremne romantičarske težnje i mesijanske porive  ostaje  da utvrdimo kako vlast nosiocima donosi viši društveni položaj, više materijalnog blagostanja, visok društveni ugled i značajnu moć.

   S obzirom da demokratski poredak, bar načelno, omogućuje svima da budu birani razumno je što sportisti na zalasku karijere, neostvareni umetnici, propali privrednici, jalovi naučnici, građevinski radnici, ali i svi drugi - uspešni u svojim profesijama ali nezadovoljni svojim statusom - imaju ambiciju da dođu na vlast. Ništa tu nije neobično ako je zemlja normalna i prosperitetna.

   Međutim, kad je o Srbiji reč,  treba se ozbiljno zapitati šta vuče opoziciju ka vlasti u toj meri da traži čak i prevremene izbore? U Srbiji bi bilo zapravo normalno i očekivano da oni koji su na vlasti traže prevremene izbore. Tek da se kurtališu bede. Jer normalan i pošten čovek od vlasti ne može imati materijalne koristi. Moć da se donose strateške odluke u uslovima ograničenog nacionalnog suvereniteta odavno je premeštena u evropske i svetske centre, a ugled biva srozan sa najmanjim pogrešnim korakom, koji bi ostao nezabeležen na nekoj drugoj poziciji.  

    Osvrnućemo se na argumente onih koji  izbore traže. Velimir Ilić, na primer, tvrdi da je sadašnji politički establišment nesposoban, odnosno da personalni sastav izvršne vlasti ne odgovara zahtevima vremena. Ma koliko bio snažan, ovaj argument ne govori u prilog novim izborima. Bilo bi, naime, dovoljno da Skupština izabere novi personalni sastav Vlade pa da se ispita valjanost ove tvrdnje. Ako Ilić misli da je sposobnost, generalno gledano, obrnuto proporcionalna sa učešćem u vlasti - tada stvar stoji još nepovoljnije, jer, znači, da će ko god dođe na vlast - biti nesposoban. Najzad, ako  Ilić misli da je bolji i sposobniji od, na primer, sadašnjeg premijera, to je krajnje subjektivna ocena. Pre će biti da je, što bi rekao Čović, situacija “jedan na jedan”.

   Sposobnih kao i nesposobnih bilo je, ima i biće ih u svim vladama pa se ne treba zavaravati da će neka nova vlast dokotrljati sve same intelektualne, moralne i poslovne gromade.

   Radikali  ističu u prvi plan stratešku stramputicu aktuelne vlasti. Oni bi da se Srbija vrati na “stari dobri put” kojom su je svojedobno vodili. Zahtev potpuno legitiman, ali mu nedostaje i najmanji argument šta je radikalski put Srbiji i ma kom njenom državljaninu dobra doneo. Sve i kada bi sve drugo bilo pogrešno, Srbija sada bar zna zašto plaća ministarstvo spoljnih poslova koje bi radikali, u slučaju da dobiju izbore, mogli da zatvore, jer je njihov poslednji prijatelj (Sadam) upravo svrgnut.

   Jedini koji zaista imaju valjan razlog da traže prevremene izbore su političari iz DSS-a. Oni, mada sa značajnom podrškom biračkog tela, nemaju nikakve pozicije u vlasti. Naravno, za to su ponajviše sami krivi. Međutim, važnije od toga jeste pitanje šta bi se u Srbiji promenilo kada bi DSS imao odlučujuću reč?

    Od takve situacije imala bi korisiti samo ta stranka. Ako bi se DSS držao izvornih programskih načela malo šta bi se promenilo u odnosu na sadašnje stanje, a ako bi ih, iz ma kog razloga, promenili završili bi u izolaciji kao i prethodni režim. Uski stranački interes ipak ne može biti razlog za poketanje čitavog biračkog tela.

   Sa ovako argumentovanim zahtevima iz opozicionih krugova malo je razloga za prevremene parlamentarne izbore. Vrlo je verovatno da bi oni bili samo privremeni izbori posle kojih bi se sa istom argumentacijom mogli zatražiti novi prevremeni izbori. Ključ boljeg života u Srbiji u ovom trenutku ne zavisi toliko od vlasti, koliko od spremnosti sveta da pomogne i podstakne razvojne procese u Srbiji. Ona politička grupa koja ima najviše izgleda da obezbedi tu podršku morala bi da ima odlučujuću reč  da li će se održati prevremeni izbori.

   Da li je reč o sadašnjoj vladi teško je reći. Nju ovde nismo pominjali ne zato što se ne bi imalo šta reći, već stoga što bi kritika sadašnje vlasti zahtevala širi prostor. I pored toga, dok god ima podršku međunarodne zajednice ova vlast ima pravo da se poziva na poštovanje redovnog roka za raspisivanje izbora.

   Ukoliko u tom pogledu ne uspe da obezbedi unutrašnje jedinstvo onda nije ni zaslužila da vlada, ali to će biti posledica njenih slabosti, a ne jakih argumenata opozicije.      

hronika vesti (arhiva)