Jovo Vukelić 

Mnogo za jednog coveka ili sam sebi dao otkaz

Covek koji je u ime Vlade Srbije zadužen za komikaciju sa javnošcu i medjima, tacnije sa novinarima televizije, radija i štampe, krenuo je u nemilosrdan i izgleda neprekidan obracun baš sa onima sa kojima treba da saraduje, radi, komunicira.
Umesto da se trudi da sa redakcijama i novinarima uspostavi što bolje odnose pre svega u interesu Vlade (koja ga zato i placa novcima poreskih obveznika) kako bi gradanima približio rad izvršne vlasti sekretar Biroa Vlade Srbije krenuo je ovih dana u nezabeleženu ofanzivu tužbama protiv najjacih medija u Srbiji.
Tužio je prvo nedeljnik "Blic Njuz" i glavnog i odgovornog urednika Željka Cvijanovica i tužilac je nedavno dobio ovaj spor pred sudom. Verovatno ohrabren ovakvom presudom suda u svoju korist Vladimir Popovic je presavio tabak i, posredstvom svojih pravnih zastupnika, tužio u poslednjih mesec dana Radio TV B 92, potom dnevni list "Vecernje novosti", sledio je nedeljnik "NIN", a na ovoj listi poslednji je zasad, od pre nekoliko dana, i nedeljnik "Vreme".
Pored ovih pet medija Popovic je uspeo da u ovom periodu tuži i nevladinu organizaciju "Fond za humanitarno pravo" , koji vodi Nataša Kandic, a tužio je i Vojislava Koštunicu, predsednika Demokratske stranke Srbije. Kako stoje stvari on je krenuo da se brojem tužbi, ali i brzinom njihovog podizanja, upiše u Ginisovu knjigu rekorda. I u tome je vec uspeo - uci ce u tu neobicnu knjigu rekorda - cak i da više nikada nikoga ne tuži! Sigurni smo da nikada nigde niko nije tužio ovoliko medija, nevladinih organizacija i politickih licnosti. Zato je sigurno da tužba protiv nedeljnika "Vreme", sedma po redu, nije i poslednja. Bice ih još!
Nesporno je pravo svakog gradanina, pa i Popovica, kad se oseca oklevetanim, ili kad smatra da su mu ugled i cast narušeni - da satisfakciju i pravdu traži pred sudom.
Kljucni problem Popovica je u tome što on radi posao u kome nema uspeha ni rezultata bez dobre saradnje sa najuticajnijim novinarima i redakcijama listova, radija i televizije. Da li je moguce da taj posao bude dobro obavljen kada je sekretar Biroa vlade u sudskim sporovima sa skoro svim glavnim medijima u Srbiji?
Ako se setimo i nedavnog sukoba Popovica sa Gordanom Sušom, urednicom "VIN-a" onda od uticajnijih i uglednih medija sekretar Biroa još nije tužio dnevni list "Politiku" i Televizuju Srbije. Jedan moj prijatelj u šali kaže "da ostaje još da tuži Patrijaha Pavla i sve srpske institucije od uticaja i ugleda bice na Popovicevom spisku tužbi."
Sukobom sa skoro celokupnom javnošcu, zbog prirode posla koji obavlja, sekretar Biroa ustvari dovodi sebe u bezizlaznu situaciju da ne može da obavlja posao koji radi. On "sece granu na kojoj sedi" i više nema nikakvih mogucnosti da svoj posao radi valjano, jer je sam sebi onemogucio komunikaciju, sem preko suda, sa medijima i novinarima. Sam sebi Popovic je dao otkaz!
To je svakao jedinstven slucaj pogrešnog shvatanja suštine posla koja mu je poverena. Umesto da novinarima pomaže, da sa njima ima dobre odnose, da im pruža informacije o radu vlade, ministarstava i ministara, vladinih Agencija i drugih Biroa, Popovic je centar svog delovanja usmerio na tuženje onih koji ga pominju u bilo kom kritickom kontekstu. On verovatno smatra da je Vlada i ministri, a i on sa njima, nedodirljiv, bezgrešan, da ih niko ne sme pominjati, a kamoli kritikovati. I više od toga: ako Vlada ili neki ministar, ili sam Popovic, zasluže neku kritiku zbog nekog pogrešnog postupka onda bi pre pisanja teksta dogovor o tome valjda trebalo postici sa Popovicem kako bi sve bilo provereno i kritika bila, kao za vreme komunista, «konstruktivna».
Postavlja se i pitanje da li je moguce da su sve ove tužbe Popovica, ili vecina njih, protiv predstavnika medija, nevladinih organizacija i politicara osnovane. Iako su u pitanju licnosti, institucije i mediji razlicitih, cak i potpuno suprotnih, politickih orijentacija – da li je moguce da su se svi ogrešili o «lik i delo» Popovica?
Zašto im svima, iako tako razlicitim, smeta Popovic?
Normalno, na sudijama je da razreše sporove, utvrde istinu i donesu presude - odluke o ovim tužbama.
Kako god to na sudovima bilo rešeno ostace upamceno da do sada ni u jednom sistemu - bio on despotski, diktatorski, komunisticki, ili nedemokratski - jedan predstavnik vlasti nije osecao toliku povredu «casti i ugleda» da je morao toliko tužbi da uputi sudu kako bi se odbranio.
Moguce je da je ovde u pitanju ona klasicna i fatalna ljudska zamka: da o sebi covek misli sasvim drugacije od ostalih, mnogo bolje i lepše nego što je realno. Kad do takvog konflikta dode obicno stradaju prvo oni sa kojima takav covek saraduje - saradnici, a kada i njih nestane onda nastrada i sam «Dorijan Grej», jer je razbijeno cudotvorno ogledalo i više nema ko da mu se divi, da ga hvali i - da ga gleda!
Ako se tako završi ova niska tužbi bila bi to šteta, jer bi Popovic tada istovremeno morao da bude «Sveto trojstvo»: i sekretar Biroa, i novinar i – gradanin obožavalac.
Priznacete, ipak mnogo za jednog coveka.

hronika vesti (arhiva)