Tijana
Milosavljevic-Cajetinac
HOCE
LI
DRŽAVA
I
OVOG
PUTA
OSTATI
DUŽNA
GRADJANIMA?
U
brojnim
reakcijama,
obaveštenjima
i
komentarima
povodom
tragicne
smrti
predsednika
Vlade
Srbije
Zorana
Djindjica,
izgleda
da
uporno
izmice
kljucno
pitanje:
Zašto
su
vec
poznati
pocinioci
uopšte
bili
na
slobodi
-
cak
i
posle
pokušaja
ubistva
premijera
21.
februara
i
niza
zlocina
koji
su
tome
prethodili?
Kao
da
je
srpska
javnost
vec
odavno
dobro
naucila
da
ne
postavlja
takva
pitanja,
tretirajuci
ih
kao
"naivna",
ili
"opasna",
oduzimajuci
samoj
sebi
pravo
na
obaveštenost
kao
da
je
to
privilegija
koju
može
imati
samo
imaginarni
"neko".
Da
li
ce
posle
razumljivog
šoka,
konfuzije
i
navale
emocija,
Srbija,
po
ko
zna
koji
put
u
istoriji,
pustiti
da
sve
"ode
niz
vodu"
ili
ce
smoci
snage
da
ovaj
nemili
dogadjaj,
kao
jedno
u
nizu
loših
istorijskih
iskustava,
napokon
postavi
na
svoje
mesto?
A
to
znaci
da
bude
u
stanju
da
prepozna
i
pravnim
sredstvima
suspenduje
delovanje
ekstremnih,
teroristickih
grupa
pre
nego
što
se
javi
potreba
za
panicnim
posezanjem
za
vanrednim
stanjem,
koje
se
zaista,
ukoliko
ne
donese
obecane
rezultate,
može
pretvoriti
-
kako
je
s
pravom
uocio
Slobodan
Antonic
(u
tekstu
"Zašto
nam
je
oduzeta
sloboda?",
elektronsko
izdanje
casopisa
Nova
srpska
politicka
misao)
-
u
stavljanje
celog
društva
u
zatvor,
kao
na
žalost,
jedinog
moguceg
nacina
da
se
uhvate
i
kazne
pocinioci.
Tako
cemo
ponovo
biti
dovedeni
u
vec
tradicionalnu
situaciju
da
biramo
izmedju
dva
zla
-
od
kojih
ni
jedno
nije
manje
-
ili
da
vlast
pojaca
kontrolu
tako
što
ce
svaki
gradjanin
biti
sumnjiv
i
potencijlno
izložen
pretresu,
legitimisanju
i
uznemiravanju,
ili
ce
kriminalci
i
dalje
biti
na
slobodi.
U
najgorem
slucaju,
mogu
se
desiti
i
obe
stvari.
To
bi
onda
znacilo
ponavljanje
politickog
obrasca
koji
je
delovao
pre
formalnih
promena
od
5.
oktobra
2000,
a
taj
obrazac
nije
ništa
drugo
nego
obostrano
inicirano
produbljivanje
jaza
izmedju
vlasti
i
gradjana.
Taj
jaz
onda
postaje
idealan
prostor
za
usadjivanje
kriminalnih
i
teroristickih
grupa
koje
postepeno
nagrizaju
pravni
i
politicki
poredak
tako
da
postojeca
pravna
i
politicka
sredstva
vremenom
slabe
ili
se
pogrešno
usmeravaju.
Medjutim,
dok
se
za
vreme
vladavine
Slobodana
Miloševica
jaz
izmedju
vlasti
i
gradjana
održavao
njenom
intenzivnom
saradnjom
sa
kriminalom,
dotle
se
danas,
ta
distanca
stvara
odbijanjem
sadašnje
vlasti
da
se
sa
tim
istim
kriminalom
zaista
suoci
i
pored
formalnih
najava.
Naime,
sudeci
bar
po
rezultatima,
cini
se
da
vlada
Srbije
ili
nije
bila
svesna
snage
otpora
prema
reformama,
koji
postoji
u
samoj
državi,
a
potom
ksenofobije
i
šovinizma
koji
su
nastavili
da
deluju
i
posle
5.
oktobra
(koristeci
kako
slabosti
nove
i
neiskusne
vlasti,
tako
i
oklevanje
i
nepoverenje
medjunarodne
zajednice),
ili
ona
te
pojave
nije
shvatila
dovoljno
ozbiljno.
U
oba
slucaja,
kako
za
vreme
Miloševica,
tako
i
danas
-
rezultat
može
da
ostane
isti:
neefikasna
vlast,
dominacija
straha
i
bezakonja
i
na
kraju,
nezadovoljni
i
nemocni
gradjani
-
bez
poverenja
da
pravna
država
uopšte
moze
da
zaživi.
U
boljem
slucaju,
Srbija
bi
možda
ipak
mogla
da
izbegne
zamku
brzog
zaboravljanja
s
jedne,
ili
pak
iracionalne
izgradnje
kulta
obožavane
ili
omražene
licnosti
sa
druge
strane,
istrajno
zahtevajuci,
sa
punim
pravom,
odgovor
na
pitanje
zašto
je
ubijen
njen
legitimnim,
mirnim
i
demokratskim
putem
izabran
predsednik
i
šta
ce
biti
sa
pociniocima
ovog
gnusnog
zlocina.
Tada
državi
možda
više
nece
preostati
ništa
drugo
nego
snažna
pravna
i
politicka
sredstva
pre
nego
što
se
uopšte
javi
potreba
za
silom
i
represijom
kao
jedinim
preostalim
sredstvima.
Podaci
o
autoru
Tijana
Milosavljevic-Cajetinac
Rodjena
3.
11.
1972.
u
Beogradu.
Diplomirala
na
Filozofskom
fakultetu
u
Beogradu,
grupa
za
filozofiju.
Trenutno
na
magistarskim
studijama
na
istom
fakultetu,
Katedra
za
istoriju
savremene
filozofije.
2001-2002
radila
kao
strucni
saradnik
u
Ministarstvu
prosvete
i
sporta
Republike
Srbije.
Autor
je
vise
prevoda,
clanaka
i
prikaza
objavljenih
u
casopisima
Nova
srpska
politicka
misao,
Prelom,
potom
u
zbornicima
tekstova
u
izdanju
Beogradskog
kruga,
kao
i
u
novinama
Danas
i
Monitor.
Zivi
u
Pragu,
Republika
Ceška
hronika
vesti (arhiva)