Ko im daje pravo?

  Branko Dragas

Zašto vanredno stanje? Razumeo bih da su uveli vanredne mere u, recimo, policiju, sudstvo i deo specijalnih vojnih jedinica. Zadatak policije je da otkrije i uhvati ubice. Nakon toga, policija predaje zlocince sudu. I sud onda donosi kaznu. Sve po slovu zakona. Ali, vlast je izgubila glavu. Posle tragicne smrti ideologa reformi, njegovi politicki naslednici su se uplašili da ne izgube vlast. Požurili su stoga da što pre uvedu vanredno stanje. Nisu sacekali ni da sahrane mrtvaca, a vec su poceli nad njegovim lešem politicku harangu protiv svih onih koji misle drugacije. Kakvi su to ljudi? Ko im daje pravo da lešinare nad tragicnom sudbinom pokojnika? Ponižavaju citav srpski narod koji, poštujuci pravoslavne obicaje, nikada ne bi narušio mir pokojnika. Otkud tolika propaganda i ostrašcenost? Zašto se anatemišu politicki protivnici? Da li su politicki protivnici istovremeno i zlocinci? Ko hoce da uguši demokratiju u Srbiji? Nesposobni politicari na vlasti uvode vanredno stanje da bi zabranili demonstracije, okupljanja, štrajkove i slobodna tumacenja analiticara naše zbilje. Zašto zabranjuju štrajkove? Kakve veze imaju štrajkovi nezadovoljnih radnika sa ubistvom premijera? Nisu štrajkaci ubili premijera vec, prema zvanicnoj optužnici, ljudi okupljeni oko kriminalca koji se tajno vidao i dogovarao sa premijerom. Otkuda tolika mržnja prema novinarima, analiticarima i kolumnistima? Cega se plaši vlast? Istine? Istinu ne mogu zabraniti vanrednim stanjem. Samo ce još više pogoršati ionako rovitu politicku situaciju. Vanrednim stanjem se ne stvara legenda. Legendu ne stvaraju mediji, ni uredbe Vlade. Legende se stvaraju same.

Na svim medijima nastupaju samo istomišljenici. Prepoznajem jednu istu, dogmatsku i manipulatorsku ruku koja kroji saopštenja i doliva ulje na vatru. Namerno se plaši narod. Caša je, kažu glasnogovornici reformi, prelivena. Dva potpredsednika Vlade traže linc za pojedine novinare, analiticare i kolumniste. Njih optužuju da su produžena ruka organizovanog kriminala. Oni su placeni da promovišu organizovani kriminal. Njima treba suditi kao ubicama i podstrekacima. Svi kriticari reforme su takode ubice. Kakvo je ovo ludilo? Nesposobna vlast širi paniku da bi prikrila svoju odgovornost. Zar ubistvo nije moglo biti spreceno? Posle ubistva niko nije dao ostavku. Niko nije smenjen. Isti ljudi vode nas i kroz vanredno stanje. Jedna stranka zloupotrebljava tragican dogadaj. Proglašavanjem vanrednog stanja okovali su glas javnosti, vezali ruke svim slobodoumnim ljudima dok svakodnevno državni funkcioneri lincuju neistomišljenike preko svih medija. Zar je to demokratija? Zar takvim politickim zlostavljanjem misle da udu u Evropu? Jednoumlje na pocetku novog milenijuma nije moguce. Javnost ce ih zbog toga politicki kazniti. Vrlo brzo. Zabranama i pretnjama ne mogu se rešavati ozbiljni društveni problemi. Umesto što okrivljuju analiticare i kolumniste, bilo bi bolje da su otvorili sve medije za te ljude. Više ljudi više vidi i više zna. Demokratija je uvek za onoga koji suprotno misli. Osvetljavanjem problema sa svih strana i otvorenim razgovorom lece se društvene nepravilnosti. Javnost je najbolji sudija. A naša javnost zna da sudi. Zbog toga je toliko ljudi došlo na sahranu. Gradani traže odlucan obracun države sa kriminalom. Gradani traže da se uradi ono što je davno propušteno i zbog cega je glavom platio premijer države. Ne sme se poigravati sa ljudskim osecanjima. Ni pokojnik to nije zaslužio.

Tragicni dogadaj je morao da uozbilji sve politicke aktere. Nažalost, javnost je bombardovana neverovatnim glupostima. Ministri obecavaju kako ce biti redovno snabdevanje vodom i strujom. A zašto ne bi bilo? Zar je izbio rat? Uvode dežurstva u državne ustanove. Prikazuju slike porodilišta i obecavaju da ce odbraniti decu u vrticima. Sopštavaju da izvori vode nisu zagadeni. Snabdevanje hranom je normalizovano. Autobusi polaze, kažu, na vreme. Policijski cas još nisu uveli. Ekonomske reforme se nastavljaju punom parom. Testament se mora ispuniti! Radni sastanak drže nad mrtvim covekom, nesahranjenim. Stižu nove tranše zakasnelih kredita. Stižu i lešinari iz medunarodne birokratije koji obecavaju brži ulazak u EU. Kolektivno ludilo je zahvatilo vrh državne vlasti. Ko je kriv? Hoce li policija da uhvati pocinioce? Mora. Velike greške su napravljene. Greške za koje neko mora da odgovara. Okoreli kriminalac je bio do juce gospodin koji se redovno javlja sudovima. Priznali su da su koristili i oni njegove usluge. Priznali su da su saradivali sa njim. Neki su se grlili i ljubili. Ko je onda kriv? Analiticari i kolumnisti? Kakva je to podvala? Vanredno stanje ce, kažu, potrajati dok se svi zlocinci ne uhvate. Kakvo je to saopštenje? Nekom izgleda odgovara da zloupotrebljava takvo stanje. Neko namerno manipuliše. Ne možemo svi da hvatamo ubice. Policija je placena da to radi. Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala daje policiji široka ovlašcenja. Vanrednim stanjem se ne mogu rešiti nagomilani problemi u društvu. Stanje u društvu je katastrofalno. Privredna aktivnost zamire. Siromaštvo se širi. Ne može se nasilno držati nezadovoljstvo gradana. Gde je izlaz? Umesto linca, potrebno je izgraditi institucije. Zašto to do sada nisu uradili? Zašto nisu hapsili kriminalce odmah posle oktobarskog prevrata? Ko ih je sprecavao? Novinari? Kolumnisti? Analiticari? Zašto nisu konfiskovali imovinu bogataša i miljenika Despota? Zašto su im dozvolili da se još više bogate i da kupuju sve u ubrzanoj privatizaciji? Ko se druži sa tim ratnim i hiperratnim profiterima? Koga oni finansiraju? Zašto posle prevrata nismo doneli pravdu u društvo? Zašto je sve više siromaštva? Na sva ova i druga pitanja vlast ce morati da odgovori. Njihova istorijska odgovornost je što nisu demontirali režim Despota i što su izneverili ugovor potpisan sa narodom. Istorija ce da sudi svima koji su zloupotrebili volju naroda i koji nisu uradili ono što smo svi ocekivali od njih. Sada je jasno kakve greške su napravljene. Nažalost, jedan život je izgubljen zbog toga. I zbog tog tragicno preminulog života treba napraviti kvalitetan zaokret. Treba promeniti smer pogrešno koncipiranih reformi. Treba održati javnu raspravu o reformama. Posle toga, ne odugovlaciti, treba održati slobodne izbore na svim nivoima. Izbori ce doneti prave promene. Izbori ce dovesti nove ljude koji ce voditi novu politiku. Nova politika nece koristiti usluge kriminalaca. U državi ce otpoceti istinska demokratija kojom ce se izgraditi institucije. Uspostavice se nova pravila igre. Pravila koja ce svi morati da poštuju. Biraci ce lincovati sve neuspešne i nesposobne na izborima. Oni koji izgube neka se spremaju za nove izbore. Tako ce najbolji voditi državu. Svaka neuspešna vlast ce biti brzo smenjiva. A to je za gradane najvažnije. Politika više nece odnositi ljudske živote. Politicki protivnici nece se lincovati, vec ce pružati ruke pomirenja jedni drugima. Za pocetak, umesto linca, neka vlast kaže-evo ruke!

Beograd 16.03.2003. Branko Dragaš

hronika vesti (arhiva)