Home
Komentari
Debate
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
Prikazi
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Lokalni izbori

   

Marinko M. Vučinić

LOKALNI IZBORI I BORBA ZA DEMOKRATIJU

  Predstojeći lokalni izbori predstavljaju još jedan izuzetno značajan korak u uspostavljanju i funkcionisanju stabilnog demokratskog sistema u Srbiji. Posle nekoliko izbornih ciklusa koji su uključivali parlamentarne izbore i izbore za Predsednika Republike očigledno je da su učestali izbori jedini mogući efikasan i delotvoran put za učvršćivanje i stabilizaciju političkog života. Zato će izbori u Srbiji u nekoliko predstojećih godina imati poseban značaj jer oni utemeljuju demokratiju kao nepovratni politički proces. Može se slobodno reći da se radi o tranzicionim izborima u društvu koje je još uvek nestabilno i nesposobno da stvori stabilan institucionalni okvir za funkcionisanje demokratije u zemlji koja je predugo bila  izložena populističkom političkom obrascu u kome je vladajuća politička volja služila kao zamena za političke institucije utemeljenog i funkcionalnog demokratskog sistema.

 Lokalni izbori svakako predstavljaju još jedan ozbiljan politički izazov za demokratske snage u Srbiji.Oni su još jedna prilika da se proces stvaranja demokratskog političkog ustrojstva učvrsti i da se konačno i nepovratno uspostavi demokratija koja neće biti neprestano ugrožena od strane antidemokratskih i populističkih snaga, koje i dalje imaju veoma veliku podršku i uticaj u biračkom telu. Prateći dosadašnji tok izborne kampanje za lokalne izbore i dalje se pokazuje da se ne shvata značaj i presudnost i ovih izbora za trajnu održivost demokratije. Takođe se javlja već hronična boljka demokratskih stranaka koja se toliko puta do sada pokazala, da nisu sposobne da se okupe oko jedinstvenog kandidata i programa koji će upravo omogućiti da se dodatno učvrsti demokratski blok koji će i na ovim izborima voditi odlučujuću borbu sa kandidatima Srpske Radikalne Stranke. Bez obzira što mnogi analitičari sa puna prava i smisla osporavaju postojanje jedinstvenog demokratskog bloka, izborno iskustvo pokazuje da bez objedinjavanja demokratskih snaga ne bi bilo moguće srušiti stari režim i  konačno ostvariti pobedu na predsedničkim izborima. I ovo su izbori koji nemaju striktno politički značaj, već oni spadaju u one političke događaje koji imaju izvorno istorijsku vrednost jer se odigravaju u vremenu političke tranzicije, kada se uspostavlja demokratski sistem u zemlji koja je prošla kroz najdramatičniji period u svojoj novijoj političkoj istoriji. Ovo su utemeljivački izbori koji imaju svoju prevashodnu istorijsku i civilizacijsku ulogu i vrednost.

 Neprestano opadanje broja građana koji izlaze na izbore, apatija i rapidno gubljenje vere u funkcionalnost i smisao demokratije javlaju se kao najvažniji činilac destabilizacije i urušavanja demokratije. Suočeni smo sa izuzetno teškom socijalnom, političkom i moralnom krizom koja pogoduje pre svega strankama koje se u svom političkom delovanju vešto služe najogoljenijom socijalnom i političkom demagogijom.To je situacija koju Srpska Radikalna Stranke želi da iskoristi kao mogući revanš za poraz koji je doživela na nedavno održanim predsedničkim izborima. Setimo se samo da je urušavanje režima Slobodana Miloševića otpočelo posle izgubljenih lokalnih izbora 1996 godine, kada je vlast u večini velikih gradova osvojila demokratska opozicija. To je bio stvarni početak kraja tadašnjeg vladajućeg autoritarnog režima koji se onda nije libio da brutalno pogazi izbornu volju građana. Tada je posle tri meseca upornih i permanentnih građanskih protesta počela da se jasno i odlučno kristališe ona građanska svest i volja koja je 2000. godine uspela da odbrani pobedu koja je osvojena na izborima. Očigledno je da su predstavnici Srpske Radikalne Stranke dobro shvatili tu istorijsku lekciju o izuzetnoj važnosti lokalnih izbora u Srbiji. Svesni su da mogu posle prvih lokalnih izbora stvoriti političku situaciju svojevrsnog dvovlašća koja bi inače bila veoma dobra i efikasna polazna osnova za predstojeće vanredne parlamentarne izbore. Tu nameru je otvoreno izrazio i T. Nikolić kada je nedavno izjavio: "Očekujemo odborničku većinu u više od polovine oština u Srbiji, ulazak u drugi krug skoro svih naših kandidata za predsednika opštine i da ni u jednoj opštini lokalna vlast ne može biti formirana bez radikala".

 Ovo je još jedan u nizu dokaza o političkoj doslednosti radikala koji nisu nikada krili da im je krajnji cilj da osvoje apsolutnu vlast u Srbiji,očigledno su predstojeći izbori samo jedna etapa na tom zacrtanom putu. Na drugoj strani, predstavnicima demokratskih stranaka bilo je važnije da zakonom o lokalnoj smoupravi obezbede što veća gradonačelnička ovlašćenja i uticaj svojim partijski izabranicima forsirajući pri tome proporcionalni izborni sistem koji samo učvršćuje moć partijskih oiligarhija na lokalnom nivou. One su postale same sebi dovoljne, zatvorene u uskom krugu partijskih poslušnika.O uticaju i ispoljavanju političke volje i društvenih interesa većine građana može se samo teorijski govoriti na skupovima koji se organizuju o lokalnoj samoupravi.

Đorđe Vukadinović  je, u tekstu Refeudalizacija Srbije, pokrenuo suštinska pitanja uspostavljanja i funkcionisanja lokalne samouprave. I dosadašnja politička praksa je pogodovala stvaranju lokalnih centara moći koji su bili samo produžena ruka partijskih oligarhija, a uvođenje gradonačelnika kao neprikosnovenog oblasnog gospodara još više će doprineti centralizaciji i koncentraciji neupitne i nesmenjive vlasti u rukama partijskh izabranika .Tu tendenciju je Đođe Vukadinović veoma jasno uočio."Važeći srpski Zakon o lokalnim izborima, a pogotovo onaj njegov deo kojim se predviđa neposredan izbor opštinskih gradonačelnika, još jedan je primer kako se u domaćem zakonodavstvu ne mogu mehanički prenositi i prepisivati zakoni iz EU. Naime,on je potpuno neprimeren domaćim socio-ekonomskim i političkim prilikama, a osim toga je i u neskladu osnovom našeg političkog sistema. Posledica svega biće neka vrsta re-feudalizacije Srbije, obnavljanje fenomena lokalnih paša i subaša i široko otvaranje za korupciju na lokalnom nivou."

 Ovako postavljena gradonačelnička struktura dovodi samo do dalje koncentracije izvršne vlasti u uskim oligarhijskim krugovima koji samo brane svoje političke i ekonomske interese. Načelo smenjivosti, striktne podele vlasti i stalnog obuzdavanja izvršne vlasti predstavljaće i dalje najvažniju pretpostavku za stvaranje i učvršćivanje demokratije u Srbiji. Prosto je neshvatljivo da predstavnici demokratskih stranaka ne shvataju izuzetnu važnost lokalnih izbora, jer da ta svest postoji oni ne bi, kao i mnogo puta do sada, tako olako rasipali energiju na međusobne sukobe već bi pronašli efikasan i rečit odgovor na radikalsku razornu ali politički veoma efikasnu političku demagogiju i populizam koji koriste prestavnici Srpske radikalne stranke. Kao da smo veoma lako zaboravili da mala izlaznost birača upravo pogoduje Srpskoj Radikalnoj Stranci koja ima veoma motivisane i disciplinovane birače, dok su birači koji glasaju za demokratski blok stalno stavljani pred dilemu izbora manjeg zla.

 Zar iskustvo predsedničkih  izbora na kojima je samo velika izlaznost birača u nekoliko poslednjih časova osigurala pobedu demokratskog kandidata nije dovoljna pouka za predstojeće lokalne izbore gde će ionako biti mala izlaznost birača. Stranke koje pripadaju demokratskom bloku više su okrenute promovisanju svojih partijskih interesa nego što su spremne da ove izbore shvate kao još jednu u nizu odsudnih borbi za demokratiju u Srbiji. Zato, veće učešće građana na izborima mora biti u centru angažovanja onih stranaka koje teže uspostavljanju demokratije u Srbiji. Ako posle ovih izbora bude uspostavljeno političko dvovlašće to će sigurno stvoriti još težu političku situaciju za političke snage koje teže modernizaciji i evropskim integracijama. Čak se mogu čuti i stavovi predstavnika vlade koji izjavljuju da rezultati lokalnih izbora neće uticati na stabilnost i održivost aktuelne vlasti. Kao da se stvara neka vrsta univerzalnog političkog alibija za nepovoljne rezultate na lokalnim izborima. "Lokalni izbori nisu istraživanje javnog mnenja, već jasan pokazatelj podrške u biračkom telu, a nijedna vlada koja ne uživa podršku građana ne oseća se lagodno." kaže Srđan Bogosavljević. I u zemljama sa sa izgrađenim demokratskim institucijama lokalni izbori su pravo predvorje političkog čistilišta i imaju veoma važnu ulogu za legitimitet funcionisanje vlade.

 Ovakvi stavovi vladinih predstavnika se inače u potpunosti uklapaju u već dobro poznati i oprobani politički manir da se održavanje na vlasti po svaku cenu smatra vrhovnim i apsolutnim načelom naše politike. Ovi lokalni izbori biće sigurno još jedna velika i izuzetna vododelnica naše svremene politike čiji ishod će jasno pokazati da li će se u Srbiji nastaviti stvaranje pretpostavki za političku demokratizaciju i modernizaciju našeg društvenog i političkog života ili ćemo se preko radikalskog dvovlašća  vratiti u olovna i tegobna vremena političke iracionalnosti, socijalne demagogije i populizma. U Srbiji će još dugo izbori biti odsudna i životno važna borba za demokratiju. Ko to na vreme ne shvati taj će doživeti ponavljanje istorije, a naše društvo će se naći pred velikim izazovima da bude vraćeno na početak, prinuđeno da iznova prolazi put za koji smo mislili da je odavno iza nas.

 4. Septembar 2004. godine

 
     
     
 
Copyright by NSPM