Marinko M. Vučinić
ISPLATI SE BITI EVROPEJAC
U istorijatu praznika postoji jedno staro i provereno pravilo
koje se ispoljava kao činjenica da praznici nastaju kao izraz
određene političke volje i istorijskih okolnosti. To se
pravilo ponavlja u istoriji od antičkih vremena, preko srednjeg
veka, a posebno dolazi do izražaja u vremenima velikih političkih
revolucija, kada nastaju najveće i temeljne promene u načinu
obeležavanja praznika. Zato i nije čudno što i predstavnici
demokratske vlasti u Beogradu žele da ojačaju i potvrde svoj
legitimitet organizujući obeležavanja godišnjica koje imaju
za cilj da učvrste njihovo istorijsko i političko utemeljenje.
Gradska vlast u Beogradu sebe smatra izrazito pro-reformskom i pro-evropskom
i zato nije ni malo čudno što su se odlučili da obeleže
600 godina od kada je Despot Stefan Lazarević proglasio Beograd
za prestonicu srpske države. Despot Stefan Lazarević kao oličenje
istinskog evropskog vladara toga vremena poslužio je tako našim današnjim
evropejcima da sebe predstave kao jedine baštinike evropskog duha.
Prateći političku argumentaciju ovogodišnje proslave možemo
reći da se u velikoj meri radi o otvorenoj ideološkoj instrumentalizaciji
ove proslave, o uspostavljanju neke vrste monopola na tumačenje
i obeležavanje našeg istorijskog nasleđa. Ovom prilikom nećemo
ulaziti u raspravu da li je na pravi način određeno vreme
i doba kada je Beograd postao središte srpske države, jer o tome svakako
mogu da prosude naši eminentni istoričari koji očigledno
nisu bili konsultovani kada je koncipiran program i smisao proslave.
Sada se radi o tome da se progovori o tome kako demokratske vlasti
u Beogradu koriste proverene ideološke obrasce za opravdavanje proslave
godišnjice srpske prestonice.
Pri tome naši evropejci nisu zaboravili ni da na pravi način
nagrade svoje najgorljivije predstavnike. Ako se pogleda spisak dobitika
nagrade grada Beograda za društvene nauke, književnost i umetnost,
prosvetu, može se jasno videti da naši evropejci nisu baš tako nemoćna
i neoorganizovana grupa, naprotiv, radi se o dobro organizovanoj grupi
koja i te kako ume da lobira i ostvaruje svoje interese. Jasno je
da su nagrade ovog puta dobili isključivo predstavnici jedne
struje mišljenja koja sebe proglašava za jedinu braniteljku i baštinika
evropskih vrednosti. Kada je o nagradi u oblasti prosvete reč,
zar nju nije mogao da dobije neko od prosvetnih radnika koji je i
sprovodio koncepciju te projektovane nove škole. Ali verovatno oni
nisu dovoljno reprezentativni da bi činili elitu, već je
nagrada dodeljena grupi ljudi koji su u bivšem ministarstvu prosvete
kreirali tzv. novu školu. Ovde se verovatno radi o potrebi da se bivšem
ministarstvu prosvete oda još jedno priznaje za sprovođenje prosvetne
reforme. Slično je i sa nagradom za novinarstvo. U ovom gradu
deluje mnogo izuzetnih novinara i publicista koji su ispisali najbolje
stranice našeg novinarstva. Ali to verovatno nije dovoljna i prava
prepuruka, već je nagrada dodeljena političkom i kulturološkom
projektu koji oličava B- 92. Nagrada za istoriju je dodeljena
predstavnici tzv. nove kritičke istoriografske škole, a da pri
tom nagradu Beograda za istoriju nisu dobili najeminentniji istoričari
koji deluju u ovom gradu, oni verovatno nisu zadovoljili visoke evropske
standarde tzv. nove kritičke istoriografije.
Ako je u našoj javnosti i bilo nekih dilema o tome kako deluju
klanovi i lobiji u našoj kulturi, posle ovog najnovijeg dodeljivanja
nagrada Beograda možemo jasno videti kako izgleda klasičan primer
klanovskog delovanja i ponašanja u kulturi. Poruka koja se šalje na
ovaj način poslenicima u kulturi i umetnosti je više nego jasna.
Samo oni koji dosledno slede određenu ideološku koncepciju i
političku koncepciju mogu očekivati da će ih sustići
milost vodećeg klana u kulturi Beograda. Svi ostali mogu samo
nemoćno posmatrati kako se veliki novac poreskih obveznika koristi
za isprazne i pompezne manifestacije naših novih i starih skorojevića.
Beograd je grad koji ima mnogo komunalnih, socijalnih i urbanističkih
problema, zato se i postavlja pitanje da li je Beogradu u ovom vremenu
velike egzistencijalne i tranzicione krize zaista bilo nužno da se
organizuje ova glamurozna i u mnogo čemu kontroverzna i nemušta
proslava koja služi vodećem klanu u našoj kulturi da demonstira
svoju veliku moć i uticaj. |
