Inauguracija i kohabitacija

Bez obzira na politicke simpatije i opredeljenja, vecina gradana je, u suštini, pozitivno reagovala na predsednicku inauguraciju Borisa Tadica jer je u njoj prepoznala jednu manifestaciju nacionalnog ponosa i dostojanstva, kakvih u poslednje vreme nije bilo mnogo. Prošla vlast im to uglavnom nije omogucavala, a ona Miloševiceva je to radila nakaradno i pogubno po nacionalne interese. Na neki nacin, Tadic je delovao kao revitalizovani i podmladeni Koštunica iz 2000. godine, kao covek nade, obecanja i dobre volje koja se neštedimice deli levo i desno. Nevolja sa tim širokim i nedoredenim obecanjima jeste što podsticu ocekivanja koja se realno ne mogu ispuniti, i koja onda neminovno izazivaju rezignaciju kod onih koji u njih poveruju. Tadic se u kampanji predstavio kao rešenje prihvatljivo za prakticno sve na politickoj sceni, od "Žena u crnom" i GSS, pa do DSS-a, Bogoljuba Karica i Akademije nauka. On je danas prihvatljiv svima, otprilike kao što su krajem osamdesetih Miloševice podržavali i komunisti i antikomunisti, a Koštunicu 2001. i miloševicevci i antimiloševicevci. A kada je raspon podrške tako širok i protivrecan, neminovno je da ce pre ili posle mnogi morati biti razocarani.
Što se same cerenomije tice, nema sumnje da je ikonografija radikala bila, blago receno, neprimerena. ali javnost je u velikoj meri vec navikla na takve njihove nastupe koji su zapravo neka vrsta politicke demonstracije. S druge strane, i sama inauguracija u zgradi Predsedništva svojim glamurom i scenografijom takode je bila neobicna i odudarala je od necega na šta smo navikli ovde, u Srbiji, poslednjih godina. Ona je mnogo više nalikovala na inauguracije americkih predsednika, što je pomalo neobicno i takode ne sasvim primereno s obzirom da Srbija, za razliku od Amerike, Francuske ili Rusije, nema predsednicki sistem. Ali rekao bih da ta "klackalica", izmedu radikalskih belih majica sa Šešeljevom slikom na grudima i Tadiceve bleštave inauguracije, simbolizuje politicki trenutak današnje Srbije. U tom rasponu se krece srpska politicka scena. Jedno je više ideal kojem se teži, a drugo realnost od koje se beži.

13. jul 2004.