Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KULTURNA POLITIKA

Pitanje prodaje knjiga ispred zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu

   

 

Marinko M. Vučinić

KNJIGE NA ULAZU FILOZOFSKOG FAKULTETA

U obrazloženju odluke Dekana Filozofskog Fakulteta profesorke Milice Šuput da zatraži od lokalne vlasti Beograda uklanjanje prodavaca starih knjiga sa Platoa ispred ovog Falulteta  može   se naći njena izjava da su ulični prodavci zakrčili fakultetski ulaz knjigama.  Ovako zakrčen ulaz onemogućava normalan rad  Fakulteta kaže naša duboko   zabrinuta profesorka. Da li je moguće da na ovakav način  profesorka Milica Šuput brani Filozofski Fakultet od   prodavaca strarih knjiga tako što traži njihov   izgon?

Šta ima logičnije od toga da antikvarnica pod otvorenim nebom Beograda bude upravo ispred ulaza   ovog Fakulteta. Naša sredina nije nikada bila mnogo naklonjena knjizi, a to se potvrđuje i današnjim izuzetno teškim položajem izdavačke delatnosti koja danas nema gotovo nikakvu sistematsku podršku  i sadašnje demokratske vlasti. U poslednjih nekoliko godina su nestale mnoge poznate knjižare i antikvarnice. Poslovni prostori za prodaju knjige prvi nestaju  u talasu privatizacije i tranzicije. Glavne Beogradske ulice postaju klasični tržni centri bez mogućnosti da budu sačuvane knjižare koje su imale svoju civilizacijsku vrednost i veliki kulturološki značaj. Nemilosrdno se brišu znameniti   toposi naše kulture, to je još jedan znak da u Beogradu ne postoji promišljena i na temeljnim civilizacijskim vrednostima fundirana kulturna politika.

Između dva  svetska rata u Beogradu je radilo devet antikvarnica, a danas se jedva održava nekoliko poslednjih utočišta antikvarne knjige. Zato i nije slučajno što se pojavilo mnoštvo uličnih prodavaca starih knjiga, oni jednostavno zauzimaju prazan prostor nastao propašću tzv.velikog izdavaštva. Antikvarnice nisu nikada bile obične i klasične knjižare, moderno dizajnirane prodavnice bestselera, one čuvaju ono čudesno tajanstvo i svetost pisane reći i povezuju nas sa davno prohujalim vremenima i knjigama. Gradovi se prepoznaju po čuvenim   knjižarama, antikvarnicama i bukinistima. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka kada je   izdavačka   delatnost gotovo prepolovljena pod udarom ekonomske i društvene krize ulična prodaja knjiga je imala specifičnu kulturnu misiju jer je nudila knjige i izdanja koja više nikada neće biti ponovo štampana. Oni su popunjavali velike praznine u našim bibliotekama i tako omogućile da se očuvaju visoki standardi u izdavačkoj delatnosti.

Zato umesto što je dekan Filozofskog Fakulteta tražila da se uklone prodavci knjiga, opstali su tokom najtežih deset godina, bilo bi za očekivati da će uprava ovog fakulteta tražiti da se nađe adekvatan bukunistički prostor i regulišu staus i način rada prodavaca starih knjiga. Možda je sada prava prilika da Beograd konačno dobije svoj bukinistički Trg, mesto koje će se prepoznavati kao kulturni i civilizacijski prostor našeg grada.

Artur Šopenhauer je govorio da čita samo knjige starije od sto godina. Sudeći po Dekanu Filozofskog ovaj   čuveni filozof   ne bi imao prilike da na Platou ispred ovog fakulteta nabavi stare knjige, uputili bi ga u obližnje dobro dizajnirane prodavnice u kojima knjige nisu zakrčile ulaz. I ova prilika kada su uklonjeni ulični prodavci knjiga mora biti iskorišćena kao nova šansa da se iznova otvore najvažnija pitanja našeg izdavaštva i progovori o položaju knjige u našem društvu i kulturi.

  27.. Maj 2005 godine                                           

                  

 

  

 
     
     
 
Copyright by NSPM