29.12.03.

VLADA NECE BITI STABILNA | 16:47 | Izvor: B92

Beograd -- Rezultati parlamentarnih izbora podelili su politicke analiticare u oceni koliko su najjace politicke grupacije u Skupštini sposobne da formiraju izvršnu vlast i obezbede stabilnost parlamenta. Jedino oko cega su se u ponedeljak, na pres klubu pod nazivom "Dan posle", složili Dušan Pavlovic i Đorde Vukadinovic jeste stav da vlada, kada god i kako god bude formirana, nece biti stabilna, niti sposobna, da reši najbitinija politicka pitanja. "S obzirom na ovakav sastav parlamenta, ja ocekujem velike teškoce oko formiranja vlade i ne bih bio nimalo iznenaden ako ta vlada ne bi ni uspela da se u dogledno vreme sastavi", rekao je Vukadinovic. "Ja nisam toliki pesimista. Mislim da ce biti mnogo lakše da se ta vlada formira upravo zbog toga što ce akteri koji ce da cine tu vladu da ne gledaju mnogo unapred, nego ce kljucno pitanje biti kako da raspodele resori", uzvratio je Pavlovic.

"Ako ne bi mogli da se dogovore, mislim da novi parlamentarni izbori ne bi bili smak sveta u nekom rezumnom roku", kaže Vukadinovic i dodaje da neki naredni izbori otvaraju put za još vecu pobedu radikala. Vukadinovic, medutim, nije mogao da odgovori na pitanje da li takav ishod izbora Srbiji obecava "vajmarsku buducnost": "Ja mislim da je stvarnost Srbije vajmarska, mi živimo u vajmarskoj stvarnosti, a da li ce i buducnost biti vajmarska sa onim raspletom, to cemo tek da vidimo. Ja se nadam da nece, ali nikada nisam iskljucivao takav scenario. Mislim da ce prvi test sastav skupštine, odnosno rukovodstvo skupštine jer i tu ocekujem teškoce, doduše lakše, ali nipošto ne mislim da ce to biti bez problema".

17.12.03

Dragan Milosavljevic: Otvoreno pismo urednistvu NSPM

6.decembar

Novi broj Nove srpske politicke misli

Globalizacija kao sudbina?

Tektonski poremecaji koji su poslednjih decenija proteklog veka zahvatili svet uveliko su promenili konfiguraciju epohe, a "globalizacija" je postala zbirno ime za ove vrtoglave promene svetskih politickih i privrednih struktura. Rec je o višeslojnim transformacijama vojno-politicke, kulturne i ekonomske geografije. Kriza nacionalne države i rastakanje pojma nacionalnog suvereniteta, stvaranje mreže nad-nacionalnih politickih i privrednih asocijacija, nestanak bipolarnog sveta, derogiranje medjunarodnog u ime "kosmopolitiskog" prava, globalno zagrevanje, satelitske antene, hamburger i koka-kola kao planetarni simboli - samo su neki od najuocljivijih aspekata ove, kako po problematici tako i literaturi vec nepregledne teme sa kojom se suocio poslednji broj casopisa Nova srpska politicka misao (Treba napomenuti da je relativno nedavno izašlo i posebno izdanje ovog casopisa posveceno temi Svet posle 11. septembra, koja zajedno sa ovom predstavlja organsku celinu.)
Prilog Vladimira Vuletica razmatra temeljnu dilemu u raspravama o globalizaciji - da li je u pitanju "objektivni" i neumitni istorijski proces, ili se prevashodno radi o projektu na ciji tok i ishod "subjektivne snage", to jest, zainteresovani i pogodjeni akteri mogu i te kako uticati. Miroslav Pecujlic i Zoran Vidojevic, veterani domace društveno-naucne scene, i istovremeno pioniri ovdašnje debate o globalizaciji, za svoj predmet i centralnu tezu uzimaju tzv. janusovo lice globalizacije, odnosno, njenu ambivalentnost s obzirom na prirodu i perspektive "globalne" demokratizacije. Prilozi Dušana Bjelica i Predraga Krstica temi globalizacije pristupaju iz ugla otpora koje ona proizvodi, odnosno, anti- i alter-globalizacijskih pokreta koje globalizacija, cini se, neizbežno produkuje. Jirgen Habermas se bavi pitanjem sudbine evropske nacionalne države, kao i perspektivama Evropske unije izložene globalizacijskim pritiscima, a Žan Bodrijar i Toni Džad tematizuju svetski terorizam i americko svetsko liderstvo kao kolateralne globalizacijske fenomene. Konacno, tu je i jedan bibliografski izbor iz literature o globalizmu i antiglobalizmu, koji ce, nadamo se, poslužiti buducim istraživanjima i istraživacima u ovoj oblasti.
Kao što je to vec uobicajena praksa u NSPM, obimna i važna rubrika Osvrti, recenzije, prikazi u najvecoj je meri posvecena osnovnoj temi, pa tako obuhvatni, koncepcijski i ideološki raznorodni prikazi knjiga Pjera Burdijea, Džordža Sorosa, Noama Comskog, Urliha Beka, Slavoja Žižeka i drugih, imaju za cilj dodatno osvetljavanje fenomena globalizacije. Takodje, globalizacijom se eksplicite bave svi tekstovi iz rubrike Prevodi, kao i polemicki prilog Vere Vratuše u rubrici Suceljavanja. Najzad, od ostalih, "ne-tematskih" priloga, tu su polemicka reakcija Miodraga Jovanovica na tekst Vladimira Vodinelica, te ogledi Krstana Maleševica i Danila Vukovica posveceni ovde uveliko skrajnutoj i vec pomalo zaboravljenoj krizi u Bosni i Hercegovini. A. K.

1.decembar

ANALITICARI: I POSLE IZBORA POLITICKA NESTABILNOST | 15:09 -> 16:30 | Izvor: B92

Beograd -- Vanredni parlamentarni izbori nece doneti politicku stabilnost, tako da buduca vlada nece moci da racuna na sigurnu vecinsku podršku u skupštini, ocenili su u Pres klubu Medija centra urednik Nove srpske politicke misli Đorde Vukadinovic i Vladimir Vuletic sa Filozofskog fakulteta. Vukadinovic kaže da je pocetak kampanje neocekivano miran i primecuje da u poslednjih nekoliko nedelja nema ni afera koje su do skoro bile glavno obeležje politicke scene. U ovom trenutku izgleda da prednost imaju stranke desno od centra, smatra Vukadinovic, ali ne veruje da ce Srbija dobiti stabilnu vladu i ocekuje da novi izbori budu raspisani mnogo brže od ovih: "Cak i u slucaju da ponovo šansu dobiju akteri izvornog DOS-a, DSS, G17 i DS, to više nece biti ista vlada, nece biti ista politika, ne samo zbog promenjenog odnosa snaga, nego i zbog generalno promenjene politicke situacije i u birackom telu i u okviru politicke elite. Ukoliko predju cenzus, najvece šanse da se nadju u buducoj vladi imaju SPO i Otpor, pa i DA".

Prema onome što se vidi na pocetku predizborne kampanje, ni jedna stranka se ne bavi ozbiljno socijalnim problemima, kaže saradnik Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletic. On ocenjuje da je ova vlada propustila da napravi dugorocnu strategiju, a to ne ocekuje ni od buduce: "Ono što je ova vlada zaista propustila, to je da afirmiše jeftinu proizvodnju hrane. To je ono što ova zemlja ima kao resurs i odatle bi ostao prostor za neku vecu potrošnju, nekakvo unutrašnje tržište i samim tim bi socijalne tenzije popustile. Prethodna vlada nije imala strategiju, a bojim se da tek ova koja dolazi nece imati".

24. novembar

Nastupi Slobodana Antonica u medijima povodom predsednickih izbora:

17. 11. Mediacentar "Dan posle", novinar Milan Milosevic
17. 11. Telefakt BK, izvestaj sa konferencije u MC.
17. 11 Dan, TV Politika, izvestaj sa konferencije u MC.
17.11. Vesti B92, izvestaj sa konferencije u MC.
17.11. Radio Slobodna Evropa, izvestaj sa konferencije u MC.
18.11. "Politika", izvestaj sa konferencije u MC.
18.11. "Dnevnik", izvestaj sa konferencije u MC.

20.11. "Vreme", komentar Milana Milosevica (deo teksta):

Sociolog Slobodan Antonic (Pres klub, ponedeljak 17. novembar) procenjuje da je Micunovic zapravo sakupio više nego što ce partije koje su ga podržavale sakupiti na parlamentarnim izborima. Reforma, ma šta to znacilo, naprosto mora da bude oslonjena na širu socijalnu podršku. Ona je, kako se pretpostavlja, u ovom trenutku predstavljena preko tri najsnažnije partije, DSS-a, DS-a i G17 plus. Vlada nije izgubila podršku zbog rasta nezadovoljstva, mada istraživaci uocavaju njegov zabrinjavajuci rast, vec, reklo bi se, pre svega zbog politickog manevrisanja. Ako je normalan odziv biraca u Srbiji u protekloj deceniji iznosio oko 62-63 odsto, proizlazi da DSS, G17 plus, SPS i SPO u ovoj prilici možda kontrolišu oko 25 odsto birackog tela, tj. oko milion i po biraca. Ako je reper za izlaznost prvi krug predsednickih izbora, onda je to oko milion biraca. Ako je reper broj glasova koje je 2000. dobio DOS, onda je odlaskom Koštunice, Labusa i Ilica vlada otpisala podršku milion i po glasaca. Koji drugi rezultat je mogla da ocekuje?

Uslova da se na demokratskom polu desi ono što se desilo izmedu socijalista i radikala nije, dakle, bilo. DSS i G17 plus su partije koje teže promociji, a SPS ima probleme s rehabilitacijom. Uz to, sindrom da prve tranzicione vlade na prvim izborima padaju pogodio je samo vladine snage.

U javnosti je vec bilo ucvršceno uverenje da je vreme glomaznih koalicija prošlo i da predstoji ukrupnjavanje scene. Izborni neuspeh profesora Micunovica možda ce uticati na preispitivanje taktike u mnogim partijama. Vecina clanica DOS-a bice pred teškim iskušenjem, pošto cinjenica da nekih 15 partija sakuplja samo 850.000 glasova naprosto mora obeshrabriti one koji nameravaju da nastupe samostalno. Dosadašnja vladajuca koalicija ima kratko vreme za konsolidaciju.

PAZI NA JEŽA: Da li ce takav tok dogadaja promeniti politicku agendu? Vladajuca garnitura je izvela neke promene koje su trajno usmerile srpski brod. Svaki pobednik morace da nastavi tip pravcem, slažu se sociolozi Slobodan Antonic s Filozofskog fakulteta i Dušan Pavlovic iz Instituta G17. Vlada je do sada sprovodila socijalno-opreznu reformu i njeni naslednici ce verovatno nastaviti istim tempom. Ono što deluje potrošeno, to je reformatorska ideologija, konstatuje Antonic. To znaci da ce se nastaviti istim pravcem s manje price.

Institucionalni vakuum naprosto ne može dalje biti tolerisan i naslednici ce morati da rade na konsolidaciji politickog sistema. Naredni parlamentarni izbori dace nešto jednostavniji raspored snaga, ali kako procenjuje politikolog Ognjen Pribicevic, ni buduca vlada verovatno nece biti stabilna. U komponovanju buduce postizborne koalicije verovatno ce se osetiti praznina što nema izabranog predsednika, ne samo zato što on najjacoj partiji formalno daje mandat vec i zato što svojim autoritetom može uticati na trasiranje bar osnovnih intencija.

Micunovic je posle izbora insistirao da nekadašnji partneri iz DOS-a naprave ne koalicioni sporazum, vec osnovni politicki dogovor koji bi omogucio stvaranje postizborne koalicije. To verovatno podrazumeva i neki ugovor o nenapadanju.

Teško da se to može ocekivati. Slobodan Antonic je u toku izbora uocio da je dosovska elita naivno mislila da ce DSS i G17 plus mirno sedeti i posmatrati takmicenje Micunovica i Nikolica u retorici na temu "državnickih pitanja", cekajuci da se završi dvomesecna kampanja da bi se onda ponovo aktivirali. On je procenio da je tom delu opozicije više nego jasno da ako ne želi da bude marginalizovan, onda mu ne preostaje ništa drugo do da sa još vecom žestinom jurne na vlast – potkopavajuci vladu u parlamentu, zahtevajuci skupštinske izbore ili otkrivajuci nove afere.

Tako je bilo do okoncanja predsednickih izbora, a tako ce verovatno biti i u nastavku. Poslednjih dana Velja Ilic je bio taj koji je podgrejao aferu oko vlastite prepiske s Mihajlovicem ("Brate Veljo, misli svojom glavom") oko nekih nameštaljki usmerenih na Covica, koji kratko porucuje da ce se neko možda ubosti na ježa...

Milan Miloševic

22.novembar

Djordje Vukadinovic, politicki analiticar, ocenjuje da ce na izborima bolje proci stranke koje isticu nacionalnu i socijalnu tematiku

DS ne moze niko da izvuce, pa cak ni Tadic, DSS i SRS najpopularniji!

S imidzom gubitnika, Micunoviceve sanse da postane sef Demokratske stranke znatno su manje nego ranije. Njegov povratak u DS nece biti onako trijumfalan kako je ocekivao

BEOGRAD - Na izborima ce bolje proci stranke koje u prvi plan isturaju nacionalnu i socijalnu tematiku, dok su evropska i reformska prica u velikoj meri kompromitovane. Dok do izbora konacno dodje, moguca su razna iznenadjenja i koalicije, a podele kojima se mahalo, na "demokratske" i "nedemokratske", iz "starog" ili "novog" rezima, odavno ne piju vodu u birackom telu, jer se ono ne rukovodi tim kriterijuma, istice u intervjuu za "Balkan" Djordje Vukadinovic, profesor na Filozofskom fakultetu i urednik "Nove srpske politicke misli". On navodi da je verovatno bio jedan od prvih koji je jos u novembru 2000. govorio da treba raspisati parlamentarne izbore. Tada su DS i DOS u celini bili mnogo jaci nego sada, cak bez DSS i Ilica, a da li je taj politicki minus kompenzovan u politickoj i poslovnoj sferi - pokazace neki buduci istrazni organi, kaze Vukadinovic.
Zasto, prema Vasem misljenju, DS ide sam na izbore? Tumacenja su da je u pitanju osveta malim strankama za sve ucene do sada, ali i da im je mozda prolaznost bolja bez njih.
- Verovatno je da ima malo i osvete, jer je bilo ucena i postavljanja nerealnih zahteva malih stranaka za podrsku Vladi, ali sigurno je da je stranka procenila da se izgubila atraktivnost brenda DOS. Cinjenica je da im rejting nece porasti ako im se prikljuce ljudi kao sto su Milovanovic, Svilanovic, Korac? Politicki, DS tu ne bi profitirao, a verovatno zeli i malo da se oslobodi gubitnicke etikete DOS-a.
Istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da bi DS imao vece sanse da ga vodi Boris Tadic umesto Zorana Zivkovica.
- Niko trenutno ne moze da izvuce DS tako da ona pobedi na izborima, a verujem da je vrlo mala razlika u zavisnosti od toga ko ce da bude nosilac liste. Ali, neobicno je da maltene svi mediji prenesu taj deo istrazivanja "Galupa", prema kojem DS ima najvise sanse s Tadicem na celu, a pri tom se u drugi plan guraju stvarni rezultati istrazivanja da DSS i radikali zauzimaju prva dva mesta na listi popularnosti kod gradjana Srbije. To samo pokazuje da je pocela opsta kampanja da se Tadic izgura za lidera stranke, sto mozda nije lose za buducnost stranke, ali ne moze da ima ozbiljan uticaj na izbore - narocito zbog toga, osim ako se ne desi neko cudo, sto DS moze pre da bude vidjen kao deo opozicije ili, u najboljem slucaju, manji partner u vlasti. Tadic nije cudotvorac i nemojmo zaboraviti da je bas on bio najistureniji u podrsci Micunovicu, pa mu to nije donelo mnogo glasova.
Koji su interesi Dragoljuba Micunovica da se spoji s DS, posebno ako se spekulise da bi voleo da njome predsedava?
- Micunovic je verovatno nepromisljeno usao i u predsednicku trku upravo zbog varijante da ga ceka, ako ne fotelja predsednika Srbije, a ono fotelja predsednika DS. To je glavni razlog koji ga je nepotrebno gurnuo u ovaj hazard. Racunao je ili na pobedu ili na dobar rezultat, koji bi ga gurnuli na mesto predsednika DS, ali nije racunao na stanje u partiji, gde nema podrsku svih opcija, a jos vise je potcenio nezadovoljstvo gradjana DOS-om. S imidzom gubitnika, njegove sanse da postane sef DS znatno su manje nego ranije. Bez obzira na zelju da se vrati tamo odakle je dosta necasno oteran pre desetak godina, nisam siguran da li mu je ovo pravi potez, jer bi mozda bolje sanse imao sefujuci koalicijom demokratskog bloka, stranaka koje bi nerado isle kao saveznice DS, kao sto su Coviceva, mozda Mihajloviceva i manjinske stranke. S druge strane, rejting tog bloka s Micunovicem na celu bio bi smrtna kazna za DS na izborima, te bi tako mogao da se revansira onima koji su ga nekad oterali. Ovako, povratak DS-u nece biti onako trijumfalan kako je ocekivao.
Sta ce biti s malim strankama, ulazile u koalicije ili isle same, ili sasvim bojkotovale izbore?
- Jedina izvesna stvar kod izbora je to sto ce posle njih srpska politicka scena biti "siromasnija" za stranke i lidere tipa Perisic, Veselinov, Milovanovic, Kovacevic. Male stranke DOS generalno su propustile priliku da se pozicioniraju i zauzmu neko mesto na politickoj sceni, jer je sada za to kasno, cak i kad se radi o "najvecim", kao sto su DHSS ili liberali. Ovako, one nemaju sanse da prodju izbore i "manje" nece ni postojati, a one koje preko lista drugih stranaka udju u parlament, mozda ce se aktivirati na neki nacin samostalno u buducnosti. Ipak, koalicije koje ih primaju potrudice se da do te samostalnosti ne dodje.
Da li ce njihovo izlazenje moci na bilo koji nacin da utice na politicku scenu posle izbora?
- One ne doprinose onima kojima ce se prikljuciti, te ih ove stranke i ne primaju zbog neke politicke koristi koju bi mogle da imaju od malih stranaka. Jedina je razlika u tome sto ce lista biti duza na izborima.
Prema odluci Ustavnog suda, mandat nosi poslanik a ne stranka - moze li da se ocekuje onda da prebegom poslanika i neke neparlamentarne stranke udju u Skupstinu?
- Njima je najvaznije da udju u parlament, a svi koji stavljaju na listu ljude iz drugih stranaka vrlo ce voditi racuna koga biraju, ukljucujuci tu i sopstvene poslanike, a kamoli "kukavicja jaja".

Danijela Djirovic

Mihajlovicevi skriveni aduti

Kako objasnjavate to sto se DS tako lako odrice Dusana Mihajlovica?
- Mihajlovic je prica za sebe. U ovom trenutku s njim zvanicno nece niko, a on sam nema sanse, ali nije iskljuceno da Mihajlovic u ladicama drzi neke adute koji bi mogli u nekom trenutku da odobrovolje nekog u DS, da se u poslednjem trenutku ukrca na spisak. Ako on to stvarno bude zeleo, sigurno bi mogao da izvuce neki "argument" iz rukava, kao sto bi mogao i da nadje nacin da se izvuce iz ovog politickog zivog blata, pa da ide sam.

Vlast podsticala radikale

- Radikalima ce rejting puno zavisiti od kampanje, ali ne verujem da mogu da imaju bas onakav rezultat kakav su imali na predsednickim izborima. DOS je sve cinio u obe prethodne kampanje da posredno ojaca radikale, ne bi li spustio rejting Kostunici i DSS. Sad se vidi pogubnost te strategije sa stanovista samog DOS. Glavno pitanje ovih izbora bice da li ce DSS uspeti da povrati glasace i izadje na kraj s radikalskom planinom, koju je svesno podsticala sama vlast. Druga neizvesnost je da li ce SPS uspeti da opstane na sceni i vrati birace koji su vec dva puta glasali za radikale. Sumadijska koalicija Draskovic-Ilic ima dobre sanse da se nadje u parlamentu, ako ne bude velikih gafova u kampanji.

21. novembar

Danas:

Krivicna prijava protiv RTV Pink, Željka Mitrovica i Milana Gutovica

Ružicasti govor mržnje


Beograd - Zbog vulgarnog, primitivnog i prostackog jezika, punog mržnje i bezosecajnosti, kojim Milan Gutovic iznosi svoja opažanja o ženama u emisiji "Ne može da škodi" na TV Pink, kao i javne promocije govora mržnje i diskriminacije žena, Inicijativa protiv mizoginije u medijima (IPMM) podnela je juce tužbu protiv RTV Pink, glavnog i odgovornog urednika Željka Mitrovica i autora emisije Milana Gutovica, saopšteno je juce na konferenciji za novinare.

Etnološka literatura

"Videcemo se na sudu", kaže u kratkoj izjavi Danasu Tatjana Vojtehovski-Stevanov, PR menadžer RTV Pink, povodom tužbe protiv glavnog i odgovornog urednika i autora emisije "Ne može da škodi". Vojtehovski-Stevanov istice da se Milan Gutovic za pisanje scenarija oslanjao na etnološku literaturu, kao i da je u pitanju igrana, monološka struktura emisije. "Hoce li ove organizacije podnositi tužbu protiv svih mogucih igranih emisija koje na neki nacin vrše verbalni delikt", pita PR menadžer RTV Pink uz konstataciju da je postalo moderno pljuvati tu televiziju. Tatjana Vojtehovski-Stevanov najavila je da ce redakciji Danasa proslediti kopije stranica iz jednog zbornika ženskih organizacija, u kojima se koriste izrazi "koje me je sramota da ponovim", ali do zakljucenja ovog izdanja obecani faks nije stigao.

Ad hoc koaliciju IPMM pokrenule su Asocijacija za žensku inicijativu, SOS telefon i Centar za devojke i žene na delu iz Beograda, a dosad se inicijativi pridružilo 70 ženskih organizacija iz Srbije i Crne Gore, kao i veliki broj licnosti iz javnog i kulturnog života. Nadežda Radovic, profesorka filozofije i spisateljica, istakla je juce povezanost fašizma, nacionalizma i mizoginije i ukazala na TV Pink kao obrazac postojeceg poretka stvari u zemlji. Marijana Savic (IPMM) potvrdila je da je pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu juce ujutro podneta prva krivicna prijava zbog govora mržnje, sankcionisanog clanom 38 važeceg Zakona o javnom informisanju. Saviceva je takode ukazala ne ciljeve Inicijative, vezane za afirmaciju zakona koji pružaju zaštitu žrtvama diskriminacije i govora mržnje, upristojavanje reci u javnom prostoru, kao i ukidanje mizoginih stavova na TV Pink i raskid sa mizoginom praksom u društvu.
Marina Blagojevic iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, ukazala je da bi prva krivicna prijava protiv mizoginije trebalo da posluži kao granicni slucaj za uspostavljanje pristojnosti u društvu, i dodala da je obaveza svih organizacija posvecenih ljudskim pravima da se pridruže toj inicijativi. Aleksandra Sladana Miloševic osudila je "kulturni genocid na TV Pink" i založila se za uvodenje poreza na neadekvatne sadržaje i obavezu njihovog etiketiranja. Medijsku promociju stava koji polovinu stanovništva tretira kao robu osudio je i Ljubiša Rajic, i izrazio nadu da ce neki buduci izbori na vlast dovesti ljude sa dovoljno politicke volje da se ovakva i slicna kršenja zakona gone po službenoj dužnosti. Rajic je podsetio da je TV pornografiju prvi uveo Treci kanal RTS, i ukazao da je usled urušavanja merila i vrednosti tokom protekle decenije govor mržnje postao uobicajen u institucijama društva, od kojih su neke kao Srpska pravoslavna crkva, vrlo mocne. Zakon o javnom inofrmisanju u ovakvim slucajevima nažalost predvida samo javno izvinjenje, mada, kako je receno, a ne bi bilo loše primeniti iskustva iz zapadnih zemalja u kojima je pocinioce moguce kazniti i sa stotinak sati društveno korisnog rada.

5. novembar

U "Politici" od 5. novembra 2003 objavljen je clanak Slobodana Antonica "Dva ministra i moral" koji prenosimo ovde.

29. oktobar 2003.

Izjava radiju B92

“Ukoliko neko ocekuje da ce se posledice ove poslednje afere biti direktne i odraziti se na pad Vlade i smenu ili ostavku Mihajlovica, onda se verovatno vara”, kaže politicki analiticar Đorde Vukadinovic. On podseca da je ovo ko zna koji put da se Mihajlovic nalazi u središtu kritika,optužbi i afera, i da je uvek uspevao da prebrodi krizu. “Mihajlovic je uvek iz svake afere izlazio jaci, tako da ne treba imati iluziju, Mihajlovic nije Rašeta-Vukosavljevic, pogotovo nije Veselinov, i ako i ne nadživi ovu vladu, kao što je nadživeo neke druge u kojima je takode ucestvovao, ja sam sasvim siguran da ova vlada nece nadživeti njega. On ce iz nje otici samo svojom voljom, ako proceni da mu iz nekog razloga to u nekom trenutku odgovara, a u ovoj vladi i oko ove vlasti trenutno nema autoriteta koji bi mogao privoleti ili prisiliti Mihajlovica da podnese ostavku”, rekao je Vukadinovic.Vukadinovic smatra da ce Vlada zbog pomenute afere, i niza prethodnih, snositi politicke posledice, koje se manifestuju kao gubitak poverenja javnosti ne samo u Vladu, vec u citavu politicku garnituru na vlasti.“To se manifestuje kao razocarenje ucešcem u politickom živoru, jedna opšta apatija i gubitak vere da se politickim sredstvima bilo šta u Srbiji može promeniti, i to je mnogo gora posledica nego pitanje da li ce neki ministar, ili vlada, preživeti neku aferu”, zakljucuje Đorde Vukadinovic.

28. oktobar 2003.

Kriticki pojmovnik civilnog drustva

Peta ovogodisnja tribina

Tema: Tolerancija

Uvodnicar: Predrag Krstic

Ucestvuju: Ivana Spasic

                    Djordje Vukadinovic

Dom omladine Beograd, Makedonska 22 - Pogon

Tribinu organizuju Grupa 484 i DOB

www.vreme.com

"Vreme" je u broju od 30. oktobra (broj 669) prenelo sa naseg sajta tekst Aleksandre Kostic: Ruzicasta mizoginija

www.glas-javnosti.co.yu 20.10.03

Vlast tvrdi da ce opstati, a opoziciji da se ona samo veštacki održava
Vladi Srbije dani odbrojani

Đorde Vukadinovic:Urušavanje vlasti ništa više ne može zaustaviti

Premijer Srbije Zoran Živkovic, uveren je da republicki parlament nije u krizi i ne ocekuje da ce Vlada pasti. Medutim, politicari iz redova opozicije smatraju, da su Vladi Srbije odbrojani dani, da se veštacki održava, što ne može dugo da potraje, kao i da su vanredni parlamentarni izbori jedini izlaz iz krize.

Žarko Obradovic, šef Poslanicke grupe SPS smatra da je Vlada vec pala, kao i da su dešavanja u Skupštini pokazala da je izgubila podršku u parlamentu. I radikali ocenjuju da je Vlada pala, ali da je samo pitanje kada ce to da prizna. To tvrdi i Borislav Pelevic, predsednik SSJ, ocenjujuci da je ovo samo veštacko održavanje koje nece dugo da traje.

U Demokratskom centru, Demohrišcanskoj stranci Srbije pak tvrde, da ce predsednica republickog parlamenta Nataša Micic i Vlada izdržati proveru Skupštine, dok Liberali Srbije isticu, da Srbija trenutno nema bolju opciju od ove Vlade.

Medutim, i u redovima vladajuce koalicije uglavnom postoji saglasnost da bi trebalo što pre izvršiti rekonstrukciju Vlade, ne samo kadrovsku, vec i politicku.

Đorde Vukadinovic, politicki analiticar i urednik "Nove srpske politicke misli" smatra da je Vlada uveliko posrnula i da ukoliko sada ne padne to nece znaciti da su u skupštinskoj raspravi imali argumente, vec da ce ovo vreme koje su dobili razvlacenjem sednice iskoristiti za kontralobiranje da bi povratili poslanike koji su poceli da napuštaju DOS-ov brod.

- Skupštinska debata odgovara Vladi da bi videla gde su "rupe" u njenim redovima i pokušala da ih zapuši i pridobije poslanike SDP, DHSS, GSS, a možda i Branislava Ivkovica. Ukoliko uspe da SDP i Ivkovic ne glasaju ili neko od opozicionih poslanika ne dode na sednicu Vlada možda može da preživi glasanje - kaže za "Glas" Vukadinovic.

Medutim, on napominje, da je proces urušavanja vlasti zbog svih prethodnih afera, dešavanja u Skupštini odmakao tako daleko da ga ništa više ne može zaustaviti.

- Cak i ako bi Vlada preživela ovo glasanje u parlamentu, njen vek trajanja je u najboljem slucaju nekoliko nedelja, odnosno nekoliko meseci, jer je ceka budžet. Ukoliko Vlada ipak opstane matematicki gledano, njoj je u politickom smislu "slomljena kicma". Politicka kriza nece prestati glasanjem, vec se intenzivira zbog neizvesnosti u parlamentu, socijalnog nezadovoljstva, a završice se vanrednim parlamentarnim izborima - istice Vukadinovic.

On napominje, da nije bitno da li ce izbori biti krajem ove ili pocetkom sledece godine, jer smatra da je pravo vreme za njih bio kraj prošle godine u vreme predsednickih izbora.

- Da su tada održani vanredni parlamentarni izbori mnoge bi stvari bile izbegnute, kao što je ubistvo premijera Zorana Đindica, afere, skupštinski skandali - zakljucuje Vukadinovic.

www.rts.co.yu 22.10.03.

ODMETNICKE DRŽAVE

Od ponedeljka 20. do petka 24. oktobra u ciklusu 'Filozofska istraživanja' Treci program Radio Beograda emituje delove knjige Odmetnici francuskog filozofa Žaka Deride, u prevodu Ivana Milenkovica.
U svojoj novoj knjizi Žak Derida analizira [dekonstruiše] upotrebu izraza 'odmetnicke države' koji su u opticaj uvele, pre svih, Sjedinjene Države. Odmetnickim državama najpre su smatrane one države koje ne zadovoljavaju kriterijume pravne, odnosno demokratske države, da bi se, potom, taj izraz sa unutrašnjeg prebacio na spoljašnji plan, te se sada odmetnikom smatra država koja 'ispada' iz medunarodnog poretka, država koja ne poštuje propise Ujedinjenih nacija i medunarodnog prava. Uprkos nesumnjivom demokratskom legitimitetu na unutrašnjem planu, najvecom, prvom odmetnickom državom, prema Deridinoj analizi, pokazuju se upravo Sjedinjene Države. Šta se dogada s nacionalnim suverenitetom i suverenitom Ujedinjenih nacija kada Amerika deluje unilateralno protiv odmetnickih država, kršeci iste one zakone na koje se poziva? Ako deluje protiv nacionalnih suvereniteta, a u ime univerzalnih, nadnacionalnih principa, šta je onda sa suverenitetom samih Sjedinjenih Država? Šta se, najzad, dogada sa demokratijom uj takvom odnosu snaga?
Na ta pitanja Žak Derida odgovara u svojoj možda najoštrijoj i najeksplicitnijoj knjizi, a da pritom nijednog trenutka svoj prepoznatljivi stil i mocnu poetiku filozofskog izvodenja ne podreduje politickim zahtevima trenutka.
Emisije su na programu: u ponedeljak, 20. oktobra u 21.10 sati, u utorak, 21. 10. oko 21:30, u sredu. 22. 10. oko 21 sat, u cetvrtak, 23. 10 oko 22 sata i u petak, 24. oktobra oko 22:15 sati.

Danas, 20.10.03. Neizvesnost povodom kandidata vladajuce koalicije

Micunovic konacno odlucuje o kandidaturi

Cedomir Jovanovic, potpredsednik Vlade Srbije i Demokratske stranke, kazao je juce da "ne treba sumnjati" da ce predsednik DC biti predsednicki kandidat DOS. Jovanovic je u intervjuu za BK televiziju kazao da ce Micunovic biti predsednicki kandidat DOS i dodao da njega "ne treba potcenjivati jer u njemu ima mnogo energije".
- Vladajuca koalicija DOS se izgleda pregrupisala i ocenila da Vlada nije toliko u opasnosti i da stoga može da se koncentriše više na predsednicke izbore - procenjuje politikolog Slobodan Antonic, za Danas, uz ogradu da se situacija svakog dana menja i da politicari daju razlicite izjave.
On primecuje da je u petak izgledalo da Dragoljub Micunovic odustaje od predsednicke trke jer mu se ucinilo, kako navodi Antonic, da ga vladajuca koalicija DOS nece podržati ni vodenjem kampanje ni novcem. Vladajucoj koaliciji potrebno je, kako podseca naš sagovornik, da u izbornoj kampanji ostvari dva cilja - izlaznost dovoljnog broja biraca, kao to da vecina njihovih glasova ode Micunovicu.

- U subotu je ,medutim, premijer Zoran Živkovic, izjavio da je moguci rasplet situacije i da novi predsednik Srbije predloži novog mandatara. Iz tog detalja može se zakljuciti da u DOS racunaju na novog predsednika, što može da znaci da su procenili da ce sadašnja Vlada ostati i da mogu da izguraju kampanju - veli Antonic, uz ogradu da ce svakako, biti još razlicitih tumacenja ove izjave.
On upucuje da je mogucnost da Vlada opstane možda utemeljena u proceni da opozicija u parlamentu nece skupiti dovoljno poslanika za izglasavanje nepoverenja, ukoliko je za to potrebna natpolovicna vecina, odnosno 126 od 250, koliko mandata broji parlament. "Možda racunaju da u slucaju da deset poslanika SDP bude uzdržano, opozicija nema dovoljan broj", napominje Antonic. E. D.