Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika 8. - 14. feb / Sudjenje Milosevicu

Nazad na Hroniku 8. - 14. feb,

SDU: Sudjenje Milosevicu proces naseg otreznjenja

Karla del Ponte: Želeo je vlast po svaku cenu

Jovic: Zašto me ne optuže

Svedoci Bakali i Suroi

Tema dana u celom svetu

Slobodan Miloševic: Naizgled nezainteresovan

Holbruk spreman da svedoci

Aleksa Djilas o jeziku mrznje

Danas, 13. feb.

SDU: Sudjenje Milosevicu proces naseg otreznjenja

Beograd - Sudjenje gradjaninu Slobodanu Milosevicu, nema nikakvih implikacija po drzavu Jugoslaviju ni drzavu Srbiju. Stavise, smatramo da je sudjenje Milosevicu jedan od kljucnih momenata kako bi se spoznalo sta se sve desilo na prostoru bivse Jugoslavije u prethodnih deset godina, da se napokon utvrdi odgovornost jednog od kljucnih aktera tragedije juznoslovenskih naroda. Duboko ubedjeni da je Milosevic je odgovoran za stotine hiljada ubijenih, ranjenih, za unistene gradove i rasturene porodice - rekao je Vlatko Sekulovic, predsednik Izvrsnog odbora SDU, na jucerasnjoj redovnoj konferenciji za stampu svoje stranke.

Sekulovic je eksplicitno odbacio predlog Dragoljuba Micunovica, predsednika Veca gradjana Skupstine SR Jugoslavije i predsednika Demokratskog centra, da bude formiran tim pravnih eksperata koji bi pratio sudjenje u Hagu, pomogao odbrani svog drzavljanina i drzave. - Haski sud je preuzeo obavezu da Slobodanu Milosevicu stavi na raspolaganje sve sto mu je potrebno za odbranu. Nasa drzava bi se najbolje zastitila ako bi se ostvarila potpunu i iskrenu saradnju s tim sudom. To znaci da svi oni koje potrazuje taj sud, a nalazi se na teritoriji Srbije i Crne Gore, moraju hitno biti isporuceni - ustvrdio je Sekulovic i odbacio tezu da bi ishod sudjenja Milosevicu mogao da proizvede obavezu Jugoslavije da isplati ratnu stetu susednim drzavama: - Prvo, mi sa uzurpatorom vlasti Slobodanom Milosevicem nemamo nikakve veze. Drugo, i mi smo njegove zrtve, i kao trece, osuditi Srbiju i Jugoslaviju na reparacije znaci osuditi nas na decenije valjanja u nemastini i bedi iz kojih mogu nici samo pokreti kao pokret Slobodana Milosevica, a to je nacionalsocijalisticki pokret.

Podrska i opomena Velimiru Ilicu

Socijaldemokratska unija podrzava najavljenu rekonstrukciju Vlade Srbije, i ulazak Velimira Ilica u nju, ali zeli da mu skrene paznju da potpredsednik Vlade mora da ima na umu da predstavlja sve gradjane a ne samo gradjane srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti - istakao je Vlatko Sekulovic, predsednik Izvrsnog odbora SDU.

Blic 13. feb.

Proces Slobodanu Miloševicu u Tribunalu poceo uvodnim recima tužilaca, koje ce biti nastavljene danas

 Želeo je vlast po svaku cenu 

HAG (Beta) - Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte rekla je juce da je sudenje bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševicu pred Tribunalom u Hagu najsnažnija potvrda da niko nije iznad zakona i izvan dohvata pravde.

- Tribunal sudi Miloševicu za nedela za koja je optužen nad svojim narodom i susedima. Miloševic je okrivljen kao pojedinac. Nijednoj državi ili organizaciji se ne sudi ovde. Optužnice ne pripisuju kolektivnu krivicu citavom jednom narodu, to ne postoji u pravilima ovog tribunala i ja tu ideju odbacujem - rekla je Del Ponteova na pocetku procesa Miloševicu, optuženom za zlocine na Kosovu, u BiH i Hrvatskoj.

Ona je rekla da je Miloševic odlican takticar i osrednji strateg koji je iskljucivo sledio svoju ambiciju za vlašcu po cenu neopisivih patnji svih koji su se usprotivili. - Za Miloševica je sve, baš sve bilo u službi želje za vlašcu. Njega nisu pokretala licna ubedenja, patriotizam ili osecanje casti, niti rasizam ili ksenofobija, vec želja za licnom vlašcu - rekla je glavni tužilac. Sudenje ce, prema njenim recima, pokazati tragicnu sudbinu hiljada Miloševicevih hrvatskih, bosanskih i albanskih žrtava, a upoznavanje sa patnjama tih bezbrojnih žrtava je nepodnošljivo.

- Ali, Miloševic je prouzrokovao i srpske žrtve manipulisane u njegovoj želji za vlašcu. Ti ljudi i žene moraju biti ubrojani u žrtve Slobodan Miloševica - izjavila je Del Ponteova.

Ona je saopštila da ce na sudenju svedociti visoki vojni funkcioneri, diplomate, vladini predstavnici i drugi državni službenici i da sudenje Miloševicu predstavlja probu saradnje svih država sa Tribunalom, a ne samo država na tlu bivše Jugoslavije.

Karla del Ponte je u vrlo emotivnom delu obracanja rekla da ce se kroz rec tužioca cuti i glas žrtava. Obracanje je završila citirajuci reci Ive Andrica na Jevrejskom groblju u Sarajevu: „Covecanstvo, ako želi da zasluži svoje ime, mora da organizuje svoju odbranu protiv medunarodnih zlocina, da napravi branu i da kazni sve ubice naroda i ljudi.“ Nakon uvodne reci glavnog tužioca, njen pomocnik Džefri Najs izneo je detalje iz Miloševiceve politicke biografije, pocev od demonstracija na Kosovu 1987. godine.

Prikazani su i snimci njegove posete Kosovu kada je, obracajuci se Srbima, izgovorio recenicu koja ga je proslavila: „Niko ne sme da vas bije“. Potom je prikazan i snimak demonstracija iz marta 1989. godine kada je Miloševic pred okupljenim demonstrantima obecao da ce uhapsiti Azema Vlasija. Kao jednog od saucesnika u zlocinima Najs je imenovao i Borisava Jovica, bivšeg predsednika Predsedništva nekadašnje SFRJ.

- Bio je deo zlocinacke organizacije. Miloševic je ostvarivao efektivnu kontrolu nad Predsedništvom preko Borisava Jovica - rekao je Najs.

On je ocenio da su veoma važne uloge imali i Branko Kostic i Jugoslav Kostic, Nikola Šainovic, Vlajko Stojiljkovic i Milan Milutinovic. Medu istaknute Miloševiceve pomagace svrstao je i Mihalja Kertesa, Radovana Karadžica, Momcila Krajišnika, Biljanu Plavšic, Milana Babica, Milana Martica, Gorana Hadžica, Jovicu Stanišica, Frenkija Simatovica i Vojislava Šešelja.

Sudu je prikazan video-snimak odvodenja nesrpskih stanovnika nakon pada Vukovara, pri cemu je tužilac ukazao da je Miloševic nastavio da saraduje sa pociniocima zlocina na tom terenu - oficirima JNA Veselinom Šljivancaninom i Milom Mrkšicem, a da je, štaviše, odlikovao komandanta Novosadskog korpusa Andriju Biorcevica.

Pred Vecem su emitovani i audio-snimci telefonskih razgovora Miloševica sa Karadžicem iz 1991, koje namecu zakljucak o pripremama za rat, a takode su kao ilustracije krivice iznošeni i delovi iz pojedinih dnevnickih zabeleški. On je naveo i umešanosti komandanta „Tigrova“ Željka Ražnatovica Arkana u zlocine u Hrvatskoj, navodeci da je Arkan u Erdutu 1991. godine rekao da je njegova jedinica „pod direktnom komandom jugoslovenskih snaga“. Kao dokaz predstavljena je fotografija Arkana sa Miloševicem, kao i snimak na kojem Arkan kaže da njegova jedinica „nece imati zarobljenih protivnickih vojnika“.

Najs je najavio je da ce svedoci otkriti da su Arkanovi „Tigrovi“ bili povezani sa SDB-om Srbije, da su snabdevani iz skladišta MUP-a, kao i da su Arkan, Radovan Stojicic Badža i drugi paravojni komandanti i lideri RSK bili direktno odgovorni Vladi Srbije.

Prema njegovim recima, „Miloševic ima komplekse, želeo je moc, mogao je da okupi milion ljudi da bi im se samo nakratko obratio“.

- Igrao je fundamentalnu ulogu u planiranju, organizovanju, finansiranju, podršci i davanju direktiva za ostvarivanje plana i bio je odlucujuci ucesnik u zlocinackim poduhvatima u toj meri da je bez njega teško zamisliti bilo koji od njih - rekao je Najs i dodao da je Miloševic „mislio da može postati drugi Tito“. Tužioci juce nisu završili predstavljanje obimne optužnice, pa ce Najs izlaganje nastaviti danas.

Blic 13. feb.

Jovic: Zašto me ne optuže 

BEOGRAD - Nisam gledao pocetak sudenja Slobodanu Miloševicu u Hagu. Bio sam na putu i stigao sam tek pred kraj televizijskog prenosa - rekao je za „Blic“ Borisav Jovic, bivši predsednik Predsedništva SFRJ.

Džefri Najs, zamenik Karle del Ponte, rekao je, obrazlažuci optužnicu, da su se „okrivljeni Miloševic, Borisav Jovic i Veljko Kadijevic složili da srpske enklave u Hrvatskoj treba da ostanu u Jugoslaviji“. Najs je tu konstataciju ocenio kao žarište sukoba koji ce uslediti u Hrvatskoj i dodao da Jovic deli odgovornost za ono što je ucinjeno.

- Ako je tacno da ja delim odgovornost sa Miloševicem, zašto nije podignuta optužnica i protiv mene - kaže Jovic povodom tvrdnji tužioca Džefrija Najsa.

Blic 13. feb.

Svedoci Bakali i Suroi

PRIŠTINA - Na sudenju Slobodanu Miloševicu medu prvim svedocima pojavice se vlasnik lista “Koha ditore” Veton Suroji i bivši komunisticki voda, a sada clan Alijanse za buducnost Kosmeta Mahmut Bakali - potvrdila je predstavnica Tribunala za Kosmet Lori Galvaj. U Hagu se, prema nezvanicnim informacijama, vec nalaze Mahmut Bakali i Bajazit Nuši. Gostujuci u otvorenom programu Radio-televizije Kosmeta, Galvaj je rekla da ce svedoci tužbe biti i “ocevici zlocina spaljivanja, silovanja i masovnih ubistava koje su pocinili policija, vojska i paramilitarne jedinice na Kosmetu u selima Izbice, Suva Reka, Kacanik i Glogovac”.

Bajram Krasnici, predstavnik Komisije za utvrdivanje zlocina nad Albancima, izjavio je za istu televiziju da ce se kao svedok pojaviti i bivši šef Državne bezbednosti Jovica Stanišic.

Blic 13. feb.

Tema dana u celom svetu

LONDON, PARIZ, FRANKFURT, HAG (FoNet/Beta/Srna) - Svi britanski dnevnici posvetili su juce veliku pažnju pocetku sudenja Miloševicu. „Tajms“ prenosi pisanje beogradske štampe da je general Vlastimir Đordevic, za tužioca jedan od najznacajnijih svedoka, još pre dve nedelje prebacen u Hag, gde boravi pod lažnim imenom i uz jako obezbedenje. „Sudenje Miloševicu može da podstakne Srbe, pa i druge narode umešane u balkanske konflikte, da preispitaju svoju krivicu, ali ne kao narod, vec kao pojedinci, što bi moglo da doprinese poboljšanje medunacionalnih odnosa“, piše „Fajnenšel tajms“.

„Indipendent“ se osvrce na važnost sudenja za sam Tribunal, navodeci izjavu jednog od prijatelja suda koji tvrdi da je reputacija tužioca pod lupom mnogo više nego reputacija sudija. „Uspešnim sudenjem Miloševicu svetu bi bilo poruceno da medunarodna pravda ne samo da funkcioniše, vec je i neophodna novom svetskom poretku“, piše list.

„Gardijan“ se osvrce na tvrdnje mnogih diplomata iz Srbije i sveta da su SAD na indirektan nacin zatražile da se skrati rad Tribunala, a kao jedan od razloga je taj što Vašington SRJ vidi kao moguceg clana NATO. List podseca i na „finansijski štap“ - Vašington uvek preti ukidanjem pomoci kako bi naterao Beograd da saraduje sa Hagom.

Francuski „Mond“ na prve tri strane objavljuje osnovne podatke o optužnici i sudenju Miloševicu, kao i odvojene tekstove o Karli del Ponte, kompetencijama Tribunala i Miloševicev govor na Vidovdanskom saboru na Kosovu Polju 1998. godine.

„Proces Miloševicu je, u istoriji pravosuda, najvažniji dogadaj posle Nirnberga i važna etapa u istoriji ljudskih prava i razvoju medunarodnih odnosa“, smatra list i ocenjuje da ce sudenje Miloševicu biti pravedno i da ce on biti „bolje tretiran no što bi bio Ben Laden ili bilo koji od njegovih doušnika“.

Vredno je zapamtiti, piše americki „Tajm, „da uprkos svim svojim destruktivnim željama, Osama bin Laden nije pocinio ništa slicno pustošenju za koje je Miloševic optužen - njemu se stavlja odgovornost za smrt 300.000 nesrba i izgon miliona ljudi. „U toku iznošenja dokaznog materijala postace jasno da su Evropljani i Amerikanci Miloševica suviše dugo prihvatali kao partnera“, piše nemacki „Frankfurter algemajne cajtung“.

U komentaru lista se navodi da su se Evropljani i Amerikanci cak i „udvarali Miloševicu, iako su njegove mahinacije u Hrvatskoj i u BiH odavno bile poznate“.

Nacin na koji bude voden sudski proces protiv Miloševica i presuda imace dalekosežan uticaj na politicki život u zemljama bivše SFRJ, pre svega u Srbiji, ocenjuje list.

Inace, u Hagu se juce okupilo oko 1.200 novinara iz celog sveta. U sudnicu Tribunala moci ce da ude samo 89 novinara iz najpoznatijih svetskih redakcija, još stotinak ce proces posmatrati preko velikih ekrana u holu Tribunala, dok ce ostali sudenje pratiti iz pres centra preko puta suda.

Inace, svi TV centri u zemljama bivše Jugoslavije, osim Ljubljane, prenosili su direktno pocetak sudenja.

Blic 13. feb.

Slobodan Miloševic juce po prvi put pred Haškim tribunalom stupio u kontakt sa jednim od prijatelja suda

Naizgled nezainteresovan 

HAG (Beta) - Slobodan Miloševic je juce prvi put stupio u kontakt s jednim od prijatelja suda, beogradskim advokatom Branislavom Tapuškovicem. Nakon što je sudija Ricard Mej objavio prvu pauzu, Miloševic je na izlasku iz sudnice uputio nekoliko reci Tapuškovicu, o cemu je drugi prijatelj suda, britanski advokat Stiven Kej obavestio Sudsko vece posle pauze. Novinari iz galerije, koju od sudnice odvaja stakleni zid, nisu mogli da vide taj trenutak jer su pripadnici obezbedenja spustili zastore. Kej je upitao predsedavajuceg da li da Miloševicev postupak prihvati kao uputstvo ili želju za razgovor. Sudija Mej je odgovorio da ce odobriti zahtev za razgovor optuženog i prijatelja suda, ukoliko bude podnet.

Inace, Miloševic je tokom sudenja koncentrisano pratio uvodnu rec zastupnika Tužilaštva i vodio opsežne beleške, iako je na momente izgledao nezainteresovano. Po ulasku u sudnicu pozdravio je medunarodnog sekretara Socijalisticke partije Srbije Vladimira Kršljanina, koji je sa galerije posmatrao proces, mahnuvši mu i osmehnuvši se.

U prepodnevnom delu procesa, dok je govorila glavni tužilac Karla del Ponte, on je uglavnom posmatrao publiku u galeriji ili zamišljeno gledao pred sebe.

Kada je tužilac Džefri Najs poceo da izlaže glavne delove optužnice za zlocine u Hrvatskoj i BiH, uz istorijski kontekst raspada bivše Jugoslavije, Miloševic je iz rucne torbe, koju je prvi put doneo u sud, izvadio velike listove papira i poceo da vodi beleške, što tokom ranijih pojavljivanja u Tribunalu nije cinio. Pomno je zapisivao do kraja prvog dana sudenja, narocito kada bi tužilac, tokom višecasovnog govora, pomenuo ime nekog od njegovih bivših saradnika ili drugih osoba, a u jednom trenutku nije podigao pogled sa beleški petnaestak minuta.

Miloševic je sa vidnim zanimanjem na monitoru pratio video-snimak svog govora u Kosovu Polju 1987. godine, u kojem je tamošnjim Srbima porucio: „Niko ne sme da vas bije“, a koji je Tužilaštvo prikazalo u okviru uvodne reci.

Druga dva video-snimka svojih govora pred Saveznom skupštinom i na Gazimestanu, 1989. godine, Miloševic je, medutim, potpuno ignorisao, upadljivo okrecuci glavu kako ne bi gledao u monitor.

U trenucima kada je, na zahtev tužioca Najsa, preko zvucnika puštan snimak Miloševicevog razgovora sa Radovanom Karadžicem o naoružavanju bosanskih Srba, vodenog 1991. godine, optuženi je odavao utisak ravnodušnosti dok je sipao sebi vodu iz bokala.

Miloševic je, inace, u više navrata tokom prvog dana sudenja kratko razgovarao s pripadnicima obezbedenja koji sede do njega. Buduci da odbija da koristi slušalice, ispred mesta na kojem sedi montiran je poseban zvucnik kako bi se osiguralo da nesmetano može da prati proces na jeziku koji razume. Miloševic je nekoliko puta podešavao taj zvucnik, u cemu su mu pomagali cuvari.

U galeriji za posmatrace sudnice broj 1, koja je na pocetku sudena bila prepuna, tokom popodneva je bilo petnaestak praznih mesta, a neki od prisutnih novinara su, tokom dugog izlaganja tužioca Najsa, na trenutak i zadremali.

Blic 13. feb.

Mira Markovic uz TV 

BEOGRAD (Beta) - Mirjana Markovic, supruga Slobodana Miloševica, pocetak sudenja svom mužu pred Haškim tribunalom prati u svojoj kuci - rekla je Dragana Kuzmanovic, portparol Jugoslovenske levice i novoformiranog Odbora „Sloboda“.

- Ona je kod kuce i prati direktan televizijski prenos sudenja. Logicno je da ovog trenutka bude kraj televizora i pokušava da shvati šta se to dešava njenom mužu i njenoj zemlji - dodala je Kuzmanoviceva.

Blic 13. feb.

Holbruk spreman da svedoci 

LONDON (Srna/Rojters) - Ricard Holbruk, bivši americki posrednik na Balkanu, izjavio je da je spreman da svedoci na sudenju za ratne zlocine Slobodanu Miloševicu pred Haškim tribunalom. Na pitanje televizije Bi-Bi-Si da li bi svedocio, Holbruk je odgovorio: „Svakako. Odavno razgovaram sa tužiocima.“ Holbruk je dodao da u svedocenju ne bi uživao, ali bi to bila njegova dužnost. Pravni savetnici Miloševica najavili su da planira da kao svedoke pozove visoke zvanicnike Zapada s namerom da pokaže kako je u protekloj deceniji delovao uz njihov blagoslov. Sadašnji i bivši zvanicnici, do sada, nisu želeli da se izjasne da li ce se pojaviti na sudenju.

Glas javnosti, 10. feb.

Dr Aleksa Đilas o jeziku mržnje i kako se on proizvodi 

Sve pocinje ubijanjem istine 

Kako biste definisali sintagmu - jezik mržnje? 

- Jezik mržnje je uvek pokazatelj da problem koji postoji nije sagledan i da nema nacina da se reši, jer nema dobre komunikacije. 

Može li se neko, ko govori istinu, okarakterisati kao neko ko govori jezikom mržnje?

- I to se dešava, cak vrlo cesto, kada se nekome ne dopada iznošenje istine ili nacin na koji se ona iznosi, etiketirace glasnogovornika kao nekog ko raspiruje mržnju. Prvi korak ka jeziku mržnje je izvrtanje istine.

Govor mržnje kod nas ima prizvuk etnickog? 

- Zavisi kada se koristi i ko ga koristi, ne mora imati i nema samo prizvuk etnickog. Govor mržnje se može pojaviti kao netolerancija i prema razlicitim ideološkim gledištima, kada zastupnici jedne ideologije jezikom mržnje govore o drugoj strani. Cinjenica je da je svet u vreme najkrvavijih sukoba na ovim prostorima bio izrazito srbofobican i da je, koristeci najgore epitete, govorio o Srbima. Cak su neki srbofobicari poput fašista išli toliko daleko da su sva zla koja se dešavaju na ovim prostorima pripisivali iskonski lošoj prirodi Srba. Srbi su otkriveni kao genocidan narod, a Slobodan Miloševic kao covek koji je podsticao nacionalnu netrpeljivost i rat.

Da li se oni koji Miloševica nazivaju diktatorom služe jezikom mržnje?

- Moje mišljenje je da Miloševic nije bio diktator i da to nije bio diktatorski režim, tako da se takve kvalifikacije Miloševica mogu smatrati jezikom mržnje njegovih neistomišljenika. U vreme vlasti Slobodana Miloševica mnogi lideri današnje koalicije na vlasti su ga nazivale, s jedne strane, komunjarom a, s druge, srpskim nacionalistom. Za vreme Miloševica usred Beograda u ulici Kneza Mihaila su se prodavale knjige koje su govorile protiv Miloševica i protiv režima. U vreme Miloševica vi imate pocetak višepartijskog sistema, imate nekoliko višepartijskih izbora. Na ulicama Beograda su demonstrirali tzv. cetnici. Svega toga zajedno u bilo kom diktatorskom režimu na svetu nema, niti bi bilo dozvoljeno.

Govorilo se i kod nas, i i u svetu, da je Miloševic šovinista i da je za rat na podrucju bivše Jugoslavije kriv velikosrpski hegemonizam?

- Miloševic nije bio šovinista, i cela prica oko nacionalnih interesa mu je poslužila da se što duže održi na vlasti i dugo godina dobro igra protiv svojih politickih protivnika. Miloševic je ipak pobedivao na izborima, hteli to neki da priznaju ili ne. Ono za šta mu se sada sudi je konstrukcija koja nije zasnovana na cinjenicama.

Ima li ili ne genocida nad Albancima? 

- Nema. Zlocina ima i na jednoj i na drugoj stani, i to je neosporno. Ali, sukob nije poceo zato što je Miloševic, zaboga, hteo da izvrši genocid, vec zato što su Šiptari hteli da otmu Kosovo, i na kraju u tome uspeli, a Srbija je htela da sacuva tu teritoriju i na kraju je izgubila.

Da li je bombardovanje jednog naroda od strane zapadnih demokratija govor mržnje? 

- Naravno. Moram vam reci, iako možda i znate, da sam ja uvek bio prozapadno orijentisan intelektualac. I kada ja cinjenice koje sada vama iznosim a ticu se politickih prilika kod nas, iznosim pred svojim kolegama liberalima na zapadu, onda to oni prihvataju ili ne, ali uvek traže argumente. Kod nas u Beogradu oni koji sebe smatraju liberalnim demokratama i intelektualcima, nikada se ne pozivaju na cinjenice, oni prihvataju ili ne ono što izložim, u zavisnosti od toga da li se to slaže sa njihovim politickim angažmanom.

Vaše mišljenje o raznim odborima za ljudska prava i nevladine organizacije u Beogradu, ko su ti ljudi? 

- Neke i privatno poznajem, i tu ima zaista svega. Neko moje mišljenje o tim aktivistima koji se zalažu za univerzalna ljudska prava, jeste da su u suštini hladni i po pravilu loši ljudi. Takvi se nikada ne zalažu za pomoc konkretnom pojedincu. Ali, takvih ima po svetu koliko hocete, oni se nekako finansiraju, pišu, protestuju, ali od njih nema neke narocite ni koristi, a mislim ni štete.

Dug put do demokratije 

Kako vidite demokratiju U Srbiji? - Postoji jedna vrlo spora evolucija ka demokratiji u Srbiji, ali ide na bolje. Ali, nije demokratija zapocela 5. oktobra, ona je zapocela još za vreme Miloševica. Za vreme Miloševica je bilo više demokratije nego za vreme Tita, a sada je više demokratije nego za vreme Miloševica, ali su to samo male stepenice. Proci ce decenije i decenije pre nego se možemo pohvali demokratijom, pre nego što se budemo mogli da pohvalimo dobrom ekonomijom.

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM