Hronika - Sudjenje S. Milosevicu

    Sa druge strane vec na samom pocetku veoma je zanimljivo drzanje Tuzilastva iako se taj deo smatrao kao najmanja nepoznanica. U uvodnom govoru Karle del Ponte i dvodnevnom izlaganju njenog zastupnika britanskog advokata Dzefrija Najsa, najvece iznenadjenje bila je najava da se nece insistirati na "velikoj Srbiji", tom cilju ka kome je, navodno, Milosevic svih godina svoje vladavine tezio.
    Gde se izgubila Velika Srbija, glavni motiv niza pocinjenih zlocina i etnickih ciscenja, kojim je tuzilac Haskog tribunala pre samo desetak dana objasnio da se, umesto tri, mora voditi jedinstveno sudjenje protiv Slobodana Milosevica? I sta bi sa genocidnim srpskim vozdom, za koga tuzilac kaze da zapravo "uopste nije bio ni nacionalista ni rasista", da je "inteligentan covek koji je svojim izgledom, mirnocom i sarmom ostavljao utisak na svetske lidere"?
    Medjutim, ako je nesto na samom pocetku sudjenja u "procesu stoleca" bilo iznenadjenje za mnogobrojne izvestace, to je ublazavanje teorije o stvaranju "velike Srbije", odnosno izjava tuzioca da nece vise insistirati na toj toliko puta pominjanoj prici.
    Nije, dakle iznenadjenje poruka da u Hagu nece biti sudjenje srpskom narodu i da ce Sloba odgovarati za individualna dela, cime ce sa Srba biti skinuta kolektivna krivica za zlocine pocinjene u ratovima. To je poznata prica kojom se, ipak, tesko moze objasniti kako to jedan covek sa nekoliko saradnika moze pociniti genocid.
    Sta god ko mislio o Slobodanu Milosevicu, ne njega i njegove zastite radi, vec radi optuzbi koje bi ipak jednog dana mogle biti upamcene kao krivica srpskog naroda, drzava Srbija ne bi trebalo da bude nezainteresovana za ovaj proces. E zato su izvestaji iz Beograda koje su strani mediji svakodnevno kombinovali sa tokom sudjenja u Hagu, za novinare, holandsku javnost i za predstavnike nevladinih organizacija, prisutnih na sudjenju, delovali iznenadjujuce. Niko nije mogao da shvati zasto se to srpski politicari utrkuju u izjavama o nezainteresovanosti za sudjenje koje su prenosile skoro sve zemlje sveta. Da li su stvarno "mrtvi -ladni" ili samo lazu?

Danas, 16. feb.

Proces protiv pojedinca ili drzave

...
    Milosevic je dalje, govoreci u sudnici, istakao da iznosenjem neistina Tuzilastvo "vredja ceo srpski narod".
    "Tvrde da sam namerno izazvao NATO agresiju da bih pobio Albance. Da li su mogli da smisle neko inteligentnije objasnjenje", zapitao se bivsi jugoslovenski predsednik, prema kome je u Hagu optuzen ceo institucionalni sistem Srbije koji mu je davao podrsku.
    "Gradjani su me birali i podrzavali. Moje ponasanje je bilo izraz njihove volje i ovo ponasanje ovde je izraz volje gradjana", rekao je Milosevic.
    Tako je jos jednom bivsi "otac nacije" pokusao da citavu drzavu sa svim njenim institucijama - pa bile one takve kakve su - i sve njene gradjane - bili oni takvi kakvi jesu - uvuce u svoju poslednju igru u kojoj, poznato je jos od 28. juna prosle godine, kada je izrucen haskom sudu, nema sta da izgubi, pa do mile volje moze da se kocka u poslednjem deljenju karata.

". - U ovom procesu nema govora o kolektivnoj krivici, niti drzava treba da se mesa u to i na indirektan nacin prizna ili pravda zlocine. Milosevic je odgovoran za ono sto se desavalo i ti zlocini su pocinjeni u nase ime - kategoricna je Biljana Kovacevic-Vuco, predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika za zastitu ljudskih prava.

Ona kaze da gradjane mozda zbunjuje cinjenica sto je sve krenulo iz politickog koncepta i da to navodi na zabludu.

- Iz tog politickog koncepta se izvlace zlocini. Tuzilastvo zato ima problem, jer ono mora da dokaze da je Milosevic odgovoran po komandnoj odgovornosti. A to je tezak zadatak, a ispolitizovana javnost na proces gleda kao na borbu gladijatora. Postoji razlika izmedju politike i ratnih zlocina koji su pocinjeni za ostvarivanje ciljeva te politike - kaze Vuco.

. Biljana Kovacevic-Vuco kaze da su ratni zlocini tokom Miloseviceve vladavine pocinjeni i da je krajnje vreme da se utvrdi ko je odgovoran i ko stoji iza njih. - Medjutim, postoji mali propust Haskog tribunala - smatra ona. - Milosevic nije mogao sam da ih pocini. Radi se o kolektivnoj krivici i tu su neki u pravu, ali o kolektivnoj krivici Milosevica i njegovih bliskih saradnika! Pored njega se u okviru kosovske optuznice pominju jos cetvorica njegovih saradnika koji su takodje podjednako odgovorni. Nije mi jasno zasto oni nisu u Hagu. Ili, u optuznici za Hrvatsku pominju se Borisav Jovic, Vojislav Seselj, Blagoje Adzic... Zasto svi ti ljudi nisu tamo? Nije Milosevic sve to sam planirao, izvrsio... Zar ovo sudjenje ne treba da bude organizovano za najodgovornije ljude? To je taj propust Haskog tribunala...

Danas, 16. feb.

Srdjan Bogosavljevic: Srbi uvereni da zlocina nije bilo

Cak cetiri petine populacije tvrdi da je Tribunal antisrpski sud - naglasava u razgovoru za Danas Srdjan Bogosavljevic, direktor agencije "Strateski marketing" koja svakog meseca realizuje istrazivanja na reprezentativnom uzorku od 2.200 gradjana.

Srdjan Bogosavljevic kaze da istrazivanja "Strateskog marketinga" govore da je raspolozenje protiv saradnje sa Tribunalom opalo od 40 odsto u prvom kvartalu prosle godine na 20 odsto u februaru ove. Srbi, pak, po njegovim recima "ne samo da nece priznaju ratne zlocine, nego su uvereni da ih nije bilo". - Kada smo pitali da nam navedu tri zlocina koje su pocinili Srbi, polovina nije znala, odnosno govorili su da Srbi nisu cinili zlocine. Tako je za zlocin u Srebrenici jos poneko i cuo, ali za druge toponime zlocina u kojima je jasna srpska krivica, ako su i culi, ispitanici ne veruju da su ih pocinili Srbi. Samo devet odsto ispitanika veruje da su zlocin na pijaci Markale pocinili Srbi - istice Bogosavljevic. On smatra da je kod gradjana Srbije prisutna logika sitnih kriminalaca, po kojoj "nije vazno sto su uhvatili mene, vazno je da uhvate sve". - Zbog ovakvog raspolozenja prema Tribunalu, politicar koji bi o njemu afirmativno govorio pocinio bi politicko samoubistvo - istice Srdjan Bogosavljevic.

Danas, 16. feb.

Srbobran Brankovic: Kukavicluk politicara

Vrlo povoljno misljenje o Tribunalu ima samo tri odsto ispitanika, 18 odsto ima uglavnom negativno, ili uglavnom pozitivno, a cak 56 procenata ima veoma negativno misljenje - kaze za Danas Srbobran Brankovic, direktor "Mediuma". Brankovic istice da, nasuprot negativnom stavu prema haskom sudu, cak 46 odsto gradjana smatra da saradnja sa njim treba da bude prioritet u radu Vlade Srbije. - I to je vazan obrt u svesti nasih ljudi, jer ranije je u vezi sa nekim zapadnim drzavama preovladavao stav "njih mrzimo, sa njima necemo da saradjujemo". Srbobran Brankovic smatra da je "primetno odsustvo morala u odnosu prema Haskom tribunalu". - To je, medjutim, problem i Vlade Srbije, a ne samo obicnog sveta. Kada je trebalo uhapsiti Milosevica, govorili su da je ratnih zlocina bilo, posle hapsenja zavladao je muk. Rec je o kukavicluku politicara koji se boje da bi mogli da izgube politicku podrsku. Ali, i o jasnom dokazu da su, nazalost, mediji u Srbiji dirigovani - ocenjuje Brankovic.

Danas, 21. feb.

Ostavljene zene i deca u selu Celine

Zeciri je opisao prve dane od 24. marta 1999. godine, kada je pocelo bombardovanje, za koje je rekao da ga se Albanci nisu plasili, ali da su znali da ce ih srpske snage napasti. Svedok je naveo da su se tada muskarci u selu odvojili od zena i dece i otisli dalje od imanja u nadi da vojska i policija tako nece dirati selo. Medjutim, posle visednevnog sakrivanja, a zatim i opkoljavanja od strane srpskih snaga, uz koje je islo i fizicko maltretiranje, pa i poneki slucajevi ubistava, vecina zitelja sela Celine kao i ostalih okolnih sela prebacena je u Albaniju dok su im na granici oduzeta licna dokumenta. Zeciri je rekao da njemu niko nije trazio ni pasos ni licnu kartu, on je posvedocio da je tokom puta ka Albaniji, od strane srpskih snaga vise puta udaran u glavu, bubrege i ledja, od cega je zadobio trajne povrede i ostao invalid. U Albaniji je, kako je rekao, vise nedelja proveo u bolnici, a tek kada je izasao, saznao je da mu je od 18, pobijeno 16 clanova porodice. Prilikom unakrsnog ispitivanja, svedok je sve vreme ledjima bio okrenut Slobodanu Milosevicu, i gledao je samo u stranu gde sede predstavnici tuzilastva. Tokom jucerasnjeg dela ispitivanja Milosevic se nije doticao nacina na koje je selo Celine spaljeno, niti je pitao svedoka kako mu je ubijena porodica i kako je on fizicki maltretiran. Optuzeni se koncentrisao samo na ispitivanja o pripadnicima UCK koji su prolazili kroz selo. Tako je Milosevic, ispitujuci svedoka, utvrdio da je kroz selo prolazilo oko 300 pripadnika UCK ali je Zeciri sve vreme tvrdio da nikada nije cuo da su pripadnici UCK pucali na srpske snage niti na Albance. Optuzeni je takodje insistirao i na detaljnom opisu kontrolnih punktova koje su drzale srpske snage na putevima. Obzirom da je Zeciri rekao da su vojnici i policajci na tim putevima bili okruzeni vrecama sa peskom, Milosevic ga je nekoliko puta pitao da li su takve vrece na kontrolnim punktovima bile postavljene i 1998.godine, a kada je svedok odgovorio da nisu, onda ga je pitao cemu su te vrece uopste sluzile. Svedok je odgovarao da ga to nikada nije zanimalo, dok je optuzeni svojim pitanjima pokusao da implicira da su se na taj nacin srpske snage stitile od metaka, koji su mogli doci od strane pripadnika UCK. Unakrsno ispitivanje ovog svedoka nastavlja se danas.

Danas, 21. feb.

Predstavljena knjiga "Zrtve albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji (januar 1998-novembar 2001.) Podaci dostavljeni i Tribunalu

Beograd - Savezni komitet za prikupljanje podataka o izvrsenim zlocinima protiv covecnosti i medjunarodnog prava predstavio je juce knjigu "Zrtve albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji" koja predstavlja izvod iz obimne dokumentacije o zlocinima izvrsenim od strane albanskih terorista u periodu od januara 1998. do novembra 2001. godine na teritoriji juzne srpske pokrajine. Sadrzaj knjige cine izjave svedoka i rodbine ubijenih ili nestalih osoba, te sudska, sudsko-medicinska i foto-dokumentacija, kao i podaci dobijeni od MUP, Vojske Jugoslavije, Udruzenja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa KiM, Crvenog krsta Jugoslavije i Srpske pravoslavne crkve.

Podaci o zrtvama

U prvom delu knjige dati su osnovni podaci o identitetu 1.835 ubijenih gradjana i okolnostima zlocina koje su nad njima izvrsili albanski teroristi. Kako se navodi u ovom delu, u periodu od januara 1998. do novembra 2001. godine ubijeno je 796 civila srpske i crnogorske, 297 civila albanske i 89 civila ostalih nacionalnosti, kao i 230 pripadnika MUP, 351 pripadnik Vojske Jugoslavije, dok su 72 zrtve ostale neidentifikovane. Drugi deo knjige sadrzi podatke o 1.157 civila srpske i crnogorske, 64 civila albanske i 177 civila ostalih nacionalnosti, kao i 43 pripadnika MUP i VJ koje su oteli teroristi ili su nestali u ovom periodu.

Sudija Ilija Simic koji je predvodio strucni tim Komiteta rekao je da je ovo izdanje rezultat trogodisnjeg rada, ali da podaci navedeni u njemu nisu konacni. On je naglasio da, u odnosu na brojku od 1.300 nestalih osoba na Kosovu i Metohiji, koja se u javnosti najcesce spominjala, autori knjige iznose podatke za ukupno 1.441 nestalo lice, od kojih je najveci broj, cak 1.154, nestao posle 10. juna 1999. godine, odnosno, po dolasku medjunarodnih snaga. Prema Simicevim recima, u knjizi su sadrzani i zapisnici o uvidjaju, podaci o obdukcijama, krivicne prijave, ali i podaci dobijeni iz 360 izjava svedoka koje su pocetkom januara ove godine dostavljene i Haskom tribunalu. - Po objektivnom kriterijumu to bi bilo dovoljno da se protiv odgovornih pokrene postupak, naglasio je Simic, dodavsi da je podatke za ovo izdanje prikupljalo i Udruzenje Roma koje je, nazalost, dostavilo dosta oskudne podatke o 573 ubijene ili nestale osobe. "Kada smo zapoceli rad na knjizi verovali smo da spiskovi nece biti tako beskrajno dugi. Po surovosti i bezocnosti zlocini terorista ne zaostaju za najgorim zlocinima zabelezenim u istoriji. Delo koje je pred nama novi je apel i vapaj da svet konacno prepozna borbu izmedju dobra i zla", rekla je Svetlana Stojkovic, predstavnik preduzeca "Sluzbeni glasnik" koje je odstampalo ovo izdanje. Predstavnici Komiteta juce su prezentirali i deo sadrzaja multimedijalnog CD izdanja o NATO bombardovanju Nisa 1999. godine.

Danas, 19. feb. - Komentar redakcije

Haski trougao

Sasvim ocekivano, Slobodan Milosevic je svoju odbranu pred Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine u Hagu koncipirao i realizovao kao visednevnu multimedijalnu optuznicu kojom je krivicu za raspad bivse SFRJ i NATO intervenciju u Jugoslaviji pripisao rukovodstvima bivsih jugoslovenskih republika, odnosno drzavama Zapada i njihovim liderima. U robustnom i na momente pateticnom nastupu, u kojem je koristio kombinaciju cinjenica, poluistina i notornih lazi, bivsi predsednik SRJ je vlastiti politicki angazman okarakterisao kao "presudni doprinos miru", ponovivsi na razlicite nacine da je proces protiv njega, zapravo, sudjenje srpskom narodu. Motivaciju za "sudjenje stoleca", kako je glavna tuziteljica nazvala ovaj proces, Milosevic je pronasao u "licnoj mrznji" zapadnih drzavnika prema njemu, buduci da im se, navodno, "isprecio u porobljavanju" njegove zemlje. Najatraktivniji seveningenski pritvorenik odavao je utisak coveka koji uistinu veruje u ono sto govori, podsecajuci na sebe samog iz vremena Cetvrtog kongresa Socijalisticke partije Srbije, na kojem je, govoreci o svojim politickim oponentima, koristio uglavnom imenice iz zoologije. Ostrina i kolicina mrznje sa kojom se obracao sudu, cini se, mogu da budu jedino posledica povremenog odsustva osecaja za realnost koje su u poslednjoj deceniji 20. veka Srbi i njima susedni narodi skupo platili. Slobodan Milosevic bio je kljucna figura krvavog raspada bivse Jugoslavije; punih deset godina on i njegovi saradnici bili su gospodari sudbina citavih naroda i iza sebe su ostavili pustos. Skor njihovog "zajednickog zlocinackog poduhvata" morao bi da bude izrazen u stotinama hiljada ubijenih, osakacenih i raseljenih ljudi, u srusenim gradovima i selima, u bolu, patnji i stradanju. Ni mnogo efektnija odbrana ne bi mogla da anulira te nepopravljive posledice. Ali, u Srbiji jos nije doslo do suocavanja sa njima. Analiticari ocenjuju da bi svojim antizapadnim istupom Milosevic mogao da postane novi lider vaskolikih svetskih nezadovoljnika globalizmom, odnosno personifikacija antikolonijalizma. Gradjani Srbije, pak, po istrazivanjima javnog mnjenja, ostaju u licemernom trouglu: Tribunal je pristrasan - sa njim moramo da saradjujemo da bismo dobili pare - Srbi nisu pocinili ratne zlocine. Za to vreme u Srbiji se vodi jedan jedini proces za ratne zlocine, hladnjace i masovne grobnice sa lesevima Albanaca tonu u zaborav, a Komisija za istinu i pomirenje, najverovatnije, istrazuje eventualne reperkusije odluka Berlinskog kongresa na delovanje JNA u vukovarskoj operaciji i ponasanje Arkanovih "Tigrova" u Bijeljini. Nepodnosljiva lakoca licemerja, dakle. Ili Slobodan Milosevic je nasa sudbina.

hronika vesti (arhiva)