Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika - dodatak

Nazad na Hroniku 21-27.jan.

hronika vesti (arhiva)

Vlada kao Mancester junajted

Moja korist je uspešnost. Cilj politicara je da bude uspešan i da na osnovu toga dobije podršku onih koji glasaju. Moj cilj je da ljudi cije su kuce i imanja poplavljeni, prvi put u istoriji dobiju neke pare. Pošto vlada nema te pare, moj cilj je da nadem te pare. Naravno, ovaj iz “Hemofarma” ce da kaže: povezace me s nekim, isplatice mi se. Ja kažem: da, hoce. Ali moj cilj je ne da sada “Hemofarm” bude zadovoljan nego da krajnji korisnik, gradanin u Loznici bude zadovoljan. Moj posao je da svoj autoritet iskoristim, pa da pomognem i onome ko je meni pomogao. I to je politika. To je suština politike u demokratskim zemljama. I to nije korupcija, jer obicno kada se radi o korupciji onda nema takve društvene koristi.

Preživevši tri velike krize - izrucenje Slobodana Miloševica u Hag u junu, aferu povodom ubistva Momira Gavrilovica i povlacenje Demokratske stranke Srbije iz vlade u avgustu i pobunu “crvenih beretki” u novembru - Vlada Srbije našla se na pocetku, obecavši gradanima isto što je ponudila i u januaru 2001. godine: borbu protiv kriminala i korupcije.

Mandat vaše vlade poceo je pre godinu dana obecanjem da nece biti korupcije u Srbiji. Posle godinu dana pocinjete iz pocetka? - Nije tako. Bilo je obecanje da nece biti korupcije u vladi i mislim da smo to obecanje ispunili. Ako gledamo zemlje u tranziciji, Rumuniju, Bugarsku, Madarsku, Poljsku, Cešku, najmanje prigovora u smislu korupcije i iz medunarodnih i naših poslovnih krugova je na rad ministarstava u Srbiji. 

“Transparensi internešnel” kaže da je Srbija po korupciji na trecem mestu u svetu? - To je za 2000. godinu. Mislim da smo sada najmanje 15-20 mesta odskocili. Oni anketiraju privrednike, gradane i investitore, da li su im tražene pare. Iz razgovora s investitorima znam da im nisu tražene pare. Znam da ima korupcije u javnom sektoru - u zdravstvu, u školstvu, policiji, carini...

Vama se prigovara da je placeni odmor u Emiratima, gde ste bili s porodicom, vid korupcije? - Pa to su gluposti. I Klinton je proveo odmor na rancu nekog coveka kao njegov gost i naravno, nije placao. Kada sutra poslovni ljudi iz Arapskih Emirata budu hteli ovde nešto da investiraju, bice mnogo veca pažnja da li su za njih neki specijalni uslovi, mnogo veca, zato što sam bio tamo. 

Evo price iz novinarskog sveta: premijer je otišao u Emirate, tamo je bio Bodo Hombah ciji je VAC kupio “Politiku” i onda je Nenad Stefanovic covek iz Demokratske stranke dobio visoku funkciju u “Politici”? - U privatizaciji je osnovno pitanje da li je partner kredibilan. VAC je najbolji partner u Evropi za privatizaciju ozbiljnog dnevnog lista. Osnovni je problem privuci tog strateškog partnera da on dode u zemlju. Dosta sam se potrudio da vlasnika Šumana ubedim da dode ovde. Ubedio sam ga zahvaljujuci Bodu Hombahu koji je moj licni prijatelj i nemackom kancelaru Šrederu. Mislim da je jedan od mojih zadataka da kredibilne partnere, ljude koji imaju tradiciju i znanje u poslu dovedem u našu zemlju da ne bi neko došao s opranim parama iz trgovine drogom. Arapski Emirati imaju 170 milijardi dolara uloženih u svetu. Ako bi oni bar tri odsto od toga uložili u našu zemlju, bio bi to ogroman dobitak. Glavna stvar danas u svetu je privuci strane investicije. Ako neko uspe da privuce stranu investiciju, on radi patriotski posao. Kada Toni Bler ode u Kinu on ide za engleske firme...

Kada Bler ide u Kinu zna da postoje propisi šta može da dobije, da li ima proviziju... - Nema provizije. Postoje naravno zakoni o poklonima. Kod nas ne postoje, ali postoje zakoni do koje visine politicar sme da dobije privatni poklon... 

U Americi može da primi poklon vredan samo do pedeset dolara? - Kod nas taj propis ne postoji, a potreban je. Ali, ako neko hoce da te korumpira nece ti dati zlatni sat od 50 000 maraka, dace ti koverat sa novcem i to nigde nece biti zabeleženo. Zabluda je verovati da se propisom o poklonima rešava problem korupcije. 

Vama se pripisuje da dobijate novac od usluga, iako nismo videli dokaze za to. Ali, za politicara koji brine o utisku koji javnost ima o njemu, užasno je važno da tih prica nema, da nema letova avionom Stanka Subotica, da se uspostave pravila u vladi o putovanjima, poklonima...? - To je istina, ali ta pravila se stvaraju. Osnovni vid zloupotreba na Zapadu je da se javni resursi koriste za privatne svrhe. Osnovni prigovori koji se upucuju meni jesu da privatne resurse koristim za javne svrhe. Niko na Zapadu ne bi to razumeo, jer niko od njih to ne bi radio. Niko od njih ne bi od nekoga uzeo nešto da koristi za vladu. Apsurdno je optužiti nekoga zato što država nema nikakav trošak, zato što neko drugi to može da plati...

 Ljudi, ocigledno, misle da iza toga postoji još nešto? - Relativno inteligentan covek bi rekao, ako hocu Suboticu da ucinim nešto bolje je da nemamo nikakav kontakt, da naša veza ostane tajna. Kada ja dva-tri puta koristim neciji avion, to odmah zna bar 50 ljudi na aerodromu i samo bi neko krajnje glup ulazio, onda, u neke poslove. I da bude jasno ne pomažu “Hemofarm” ili “Sintelon” akcije vlade zato što moraju, što vlada može da ih natera...

Narod, koji je suocen sa korupcijom na svim nivoima kaže da “Hemofarm” nece da odbije premijera zato što ce premijer možda nešto njima uciniti, povezace ih sa nekom nemackom firmom, od cega ce “Hemofarm” imati neke koristi, a onda ce i premijer da ima neke koristi? - Moja korist je uspešnost. Cilj politicara je da bude uspešan i da na osnovu toga dobije podršku onih koji glasaju. Moj cilj je da ljudi cije su kuce i imanja poplavljeni, prvi put u istoriji dobiju neke pare. Pošto vlada nema te pare, moj cilj je da nadem te pare. Naravno, ovaj iz “Hemofarma” ce da kaže: povezace me s nekim, isplatice mi se. Ja kažem: da, hoce. Ali moj cilj je ne da sada “Hemofarm” bude zadovoljan nego da krajnji korisnik, gradanin u Loznici bude zadovoljan. Moj posao je da svoj autoritet iskoristim, pa da pomognem i onome ko je meni pomogao. I to je politika. To je suština politike u demokratskim zemljama. I to nije korupcija, jer obicno kada se radi o korupciji onda nema takve društvene koristi.

Obecali ste da cete objaviti imovinsko stanje svih funkcionera kada DOS dode na vlast. To niste uradili. Hocete li? - Mislim da je taj zakon u pripremi i mislim da Savet za suzbijanje korupcije treba da pripremi taj zakon. Prepreka je bila što su neki ljudi rekli da imaju sredstva u inostranstvu i da ce ako se to procuje, morati da imaju obezbedenje za decu, da ih neko ne bi oteo. Ja sam predložio da nademo mehanizam koji ce na jednoj strani da omoguci kontrolu, a na drugoj da zaštiti prava tih ljudi. Mi ga nismo našli. Mislim da treba da postoji skupštinsko telo koje ce da ima te podatke, i da ih ne objavljuje. Ako se utvrdi da podaci nisu tacni, krivicno odgovara onaj ko je te podatke uz svoj potpis deponovao. I onog trenutka kad taj zakon bude usvojen, svi nosioci javnih funkcija bice obavezni da prijave svoju imovinu. 

Šta mislite, šta pomisle ljudi kad vide ministra koji ima kravatu od hiljadu i dvesta maraka, a njegova plata je pet stotina maraka? - Garantujem da je 99 odsto odece sa vrhunskim markama u Beogradu kupljeno na crnom tržištu gde odelo od dve hiljade maraka može da se kupi za 300 maraka... Pitanje je koji ministar to nosi. Znate da neki od njih imaju dobru finansijsku predistoriju. 

Suština pitanja je bila zašto su plate ministara tako demagoški smešno male? - U ovoj fazi je mesto u vladi dobra investicija. Vlada je kao Mancester junajted. Nepoznati igraci treba da plate Mancester junajtedu da igraju u njemu, jer ce posle toga biti poznati. Sada svaki ministar ulaže i u svoju karijeru i u svoj rejting. Vec je sada jasno da ce pet-šest ministara koji ovde rade ekonomski deo, kada završe posao u ovoj vladi moci u svetskim korporacijama da dobiju mesto koje nikad ne bi imali. Ja sam im rekao ako ne možete prve dve godine da živite od uštedevine koju imate, nemojte da uzimate ministarsko mesto, a ja garantujem da cete posle dve godine, ako radite posao kako treba, udesetostruciti svoj rejting. I to se finansijski izražava.

 Ali, to je samo deo ministara. Šta je sa ostalima, šta je s politicarima u vladi? - Za ostale - žao mi je. To je koalicija, to su predsednici stranaka i ja tu nemam nikakve nadležnosti. Niti ulazim u njihove finansije. Politicari ce opstati ako im glasaci budu verovali. 

Pogledajte primer Bože-Derikože Đelica. On deluje pošteno. Njemu se veruje i on je sad najpopularniji ministar u vladi Zorana Đindica, iako je najviše oglobio ljude, iako je stalno bio u svim otpuštanjima ljudi sa posla? Poruka biraca je: istrpecemo, ako i vi budete pošteni? - Mislim da je razlog Đeliceve popularnosti u tome što je prva godina bila godina reformi u finansijama i što je on uradio lavovski deo tog posla. Druga godina ce biti godina socijalne politike i godina borbe protiv korupcije, ministri u cijoj je to nadležnosti mogu da u toj godini preuzmu štafetnu palicu. Što se tice ovog ekspertskog dela vlade, ja sam odgovoran za njih, jer su oni na moju dušu...

Na vašu dušu ce biti i Velja Ilic ako ude u vladu, pa narod kaže da je korumpiran dozvolom da pravi fabriku duvana? - Ne. Po ugovoru DOS-a on kao predsednik jedne od stranaka ima pravo na mesto potpredsednika. Ljudi vide da to nije moj tim u smislu da sam ja mandatar nego vide da je to koalicija. Ako je bilo kom politicaru cilj da uzme pare, mogao je da bude u prvoj Miloševicevoj vladi. Strašno je kratkovido ako neko u sadašnjoj situaciji totalne kontrole i totalnog nepoverenja pokuša da uzme pare, a propustio je deset godina kad nije bilo nikakve kontrole i kad se narod nije bavio parama nego se bavio ratovima, nacionalnim pitanjima. Politicari u vladi su pod kontrolom skoro celog sveta, jer sve te strane institucije gledaju kakav imaš sat, kakve imaš cipele. Mi smo na dnevnoj proveri kad dode Svetska banka, MMF... Svi oni pitaju nevladine organizacije kakvi smo, da li uzimamo pare... 

Još nema zakona o duvanu, antikorupcijskog zakona. Obecali ste ih? - U proceduri je zakon o duvanu, gotov je vec dva meseca. Priprema antikorupcijskog zakona je krenula u februaru 2001. godine. Onda je Vuk Obradovic prestao da bude clan vlade i stalo se u tom poslu ne zato što je neko rekao...

 Neko je rekao da se obustavlja placanje ekstraprofita? Pominjano je i milijardu maraka, naplaceno oko 40 miliona? - Ne, niko nije rekao da se obustavlja. Mislim da je sada u projekciji da se naplati nešto preko trista miliona maraka.Pitajte Aleksandra Radovica, niko nije rekao da se obustavlja naplata. 

Ranije ste govorili da se mnogi bogate na uvozu akcizne robe - duvan, kafa, alkohol, žvake. Da li ce vlada da objavi spisak ljudi koji se sada time bave? - Osim inspekcijskih i carinskih službi nemamo druge nadležnosti u tim oblastima. Pokušavamo uz ogromne otpore da uvedemo licence. Sada svako može da uvozi te proizvode, da osnuje firmu, pa kad ga uhvate da nije platio porez, ugasi tu firmu i osnuje drugu, trecu, cetvrtu. Mi hocemo u igrama na srecu, u prometu pojedinih proizvoda da dajemo licence za bavljenje tim poslom, koje nam omogucavaju da taj koji se tim bavi ima odgovornosti time što ima ozbiljnu firmu i što može da rizikuje ako napravi prekršaj. Najveci deo firmi koje se bave prometom akciznih roba su fiktivne firme. Pokušavamo da paketom specijalnih zakona regulišemo tu oblast, ali tu ce biti ogromnih otpora. Nažalost, postoje mediji koji ce za petnaest hiljada maraka objaviti svaki tekst i gde ce se taj pokušaj vlade prikazati obrnuto - vlada hoce da se bavi švercom pa ne dozvoljava nikome drugom. 

U razgovoru za NIN o prvih sto dana vlade rekli ste da ce biti zbrinuti oni koji ostaju bez posla. Na primeru cetiri likvidirane banke, to se nije videlo. To je uradeno preko noci... - Hajdemo iskreno da govorimo o tome, mada nije preporucljivo. Mi smo poverioce iz inostranstva uhvatili na katolicki Božic u raskoraku i nisu mogli da reaguju povodom tih banaka. Radi se o osam milijardi maraka koje su te banke zapravo dužne poveriocima. I, u principu, mi smo u ovom slucaju branili nacionalni interes... 

Mislite da necete morati da platite tih osam milijardi? - Videcemo. Mislim, ne mogu sada javno da govorim o tome, ali moj stav je tu vrlo optimistican. Ali, vratimo se zaposlenima u tim bankama. Oni su dobili takav paket socijalne zaštite kakav dobijaju samo u najrazvijenijim zemljama... 

Ali, coveku koji ima 50 godina 5 000 maraka nije mnogo ako sledecih trinaest godina bude bez posla? - Ne, on ima mogucnost da ide na Zavod za zapošljavanje. Ako ima 50 godina, ako ima 25 ili 30 godina radnog staža, on ce dobijati 75 posto plate godinu i po ili dve, imace naš servis kod zapošljavanja... 

U bankama je bilo 8 500 zaposlenih. Kada krene privatizacija ostace bez posla oko 300 hiljada ljudi? - Niko nece ostati bez hleba. Danas u Srbiji ima jako mnogo ljudi koji imaju radno mesto, a nemaju posao. Oni su prikriveni korisnici socijalnog programa. Na prvom mestu je odvajanje socijalne politike od ekonomije. Drugi korak je da u skladu sa mogucnostima društva iz poreza, znaci iz budžeta, ti ljudi koji ostaju bez radnog mesta dobiju neko prelazno vreme. 

Niste li govorili ljudima pre izbora, da ce im biti malo gore neko vreme, da bi im onda krenulo nabolje? - Mi nismo ljudima rekli da ce dobiti više para nego što su imali u Miloševicevo vreme, a sve ce drugo ostati isto. Nismo im to rekli. 

Zašto ste sada povecali starosnu granicu za penziju, a znate da ce toliko ljudi ostati bez posla? - Imamo suviše malo zaposlenih ljudi da bi mogli da realno finansiraju penzije... Mi imamo milion i trista hiljada penzionera, milion i trista hiljada izbeglica i nezaposlenih koji koriste socijalna prava i milion i trista hiljada zaposlenih koji placaju za sebe i još za dvojicu. To je neodrživo. Znaci, moramo postepeno da povecavamo broj ljudi koji placaju porez. Prva mera je bila da se podigne starosna granica da ne bi ljudi pet godina pre penzije vec razmišljali o tome - sad se spremam za penziju. Mislim da rad mora ponovo da bude centralna kategorija u ovom društvu. 

Hag 

Hoce li i dalje saradnja sa Hagom biti od slucaja do slucaja? - Trenutno je to jedini logican nacin. Jedna mogucnost je da imamo zakon, ali zakon o saradnji, a ne zakon o trikovima da izbegnemo saradnju. U rezoluciji Saveta bezbednosti kojom se uspostavlja sud u Hagu, nažalost se jasno definiše nadležnost suda u Hagu i kaže se: ako sud u Hagu nekoga stavi na listu optuženih, nacionalno zakonodavstvo ima nadležnost da proveri da li je identitet osobe u redu, a nema nadležnost da proverava osnovanost tužbi, nego mora da ga transferiše, jer je to medunarodni sud. Istog trenutka kad bi taj zakon bio izglasan svi sa liste optuženih bi se u roku od dva ili tri meseca, koliko traje procedura, našli u Hagu. Druga mogucnost je da mi neposredno primenjujemo Statut kako sad radimo, ali to je onda politicka primena. Vuk polugladan, ovce, relativno, na broju. To je onda kampanjsko pitanje, kad osetimo krizu nešto uradimo, pa onda imamo neki period vremena gde se konsolidujemo, pa onda opet dode kriza, pa nešto uradimo. Meni bi više odgovaralo kao predsedniku vlade da imamo zakon, jer bi sva odgovornost i s mene i s vlade bila skinuta. Samo bi se sprovodio zakon. 

Zakoni 

Kada cete doneti zakon o policiji, krivicni zakon, zakon o javnom informisanju, zakon o univerzitetu, izborne zakone? - Mislim da su i zakon o informisanju i o univerzitetu ili prošli vladu ili su tu - da produ vladu. Zakon o policiji je u proceduri i tu imamo asistenciju nekoliko zemalja. Krivicni zakon je na nivou savezne države. Juce sam zamolio saveznog premijera da promenimo deo koji se odnosi na drogu, pošto je samo trgovanje drogom krivicno delo, a ne i njeno posedovanje. Izborni zakoni nisu ušli u proceduru. Ali, ako neko govori o izborima ipak bi trebalo predložiti nove izborne zakone. 

Kosovo 

Imate novi plan za Kosovo? - To je stara ideja koju s vremena na vreme saopštim stranim medijima. Mislim da ce srpski narod da ostane na Kosovu i da se vrati tamo samo ako ima svoje sudstvo, policiju, zdravstvo i školstvo. Ako bude albanski sudija sudio Srbima, nema povratka. 

Da li poznajete Mihaela Štajnera, novog koordinatora UNMIK-a za Kosovo? - Da. On je moj dobar prijatelj vec pet-šest godina i znam ga odlicno. 

Da li ste sa njim razgovarali o ovoj ideji? 

O tome mora da se razgovara na višem nivou. To jeste stvar o kojoj sam razgovarao i sa Bušom i sa drugim politicarima. Oni nisu bili oduševljeni. Oni pokušavaju da stvore taj koncept Saveta bezbednosti - Kosovo kao Amerika. Skeptican sam prema tome. 

Ustav 

DSS je ponudio svoj Nacrt ustava. Niste bili zadovoljni? - Mislim da nije dobro da jedna stranka izlazi s predlogom ustava. To sadrži opasnost da se stranacki sporovi prelamaju preko ustava. Mislim, da na nivou Skupštine i na nivou Republike Srbije treba da se napravi neka grupacija, u kojoj bi bili i predstavnici opozicije, koja ce organizovati niz rasprava na tu temu... Razgovarao sam sa predstavnicima Akademije nauka o tome i oni su pristali da ucestvuju, da napravimo pet, šest, sedam rasprava sa kompetentnim ljudima i da vidimo šta je neko opšte dobro.

Policija 

Izgleda da ste najnezadovoljniji radom Dušana Mihajlovica. Rekli ste da tu ima najmanje rezultata, vašeg šefa kabineta ste postavili na mesto zamenika ministra? - Mislim da je to minsko polje koje je realno i najteže, jer je policija jedna specificna delatnost. Nisam zadovoljan rezultatima, ali imam razumevanje za uzroke i za razloge. I mislim da kao što smo se svi bavili finansijama, tako 2002. godine svi treba mnogo više da se bavimo policijom i da pomognemo.

Da li Mihajlovic ostaje ministar? - Da. 

Da li je to mesto koje biste vi eventualno ponudili DSS-u? - Ne. To ne sme da bude mesto za neke stranacke nagodbe. 

Tajming

U aprilu ste rekli u NIN-u da u junu regulišete odnose sa Svetskom bankom i MMF-om, u septembru dolaze prve investicije, novembar-decembar - otvaraju se nova radna mesta? - Hag je sve pomerio za šest meseci. Bilo je planirano da Pariski klub bude 9. jula. Miroljub Labus je mislio da necemo rešiti odnose sa Hagom. Rekao sam, uzmi taj 9. jul, rešicemo taj problem, ja ti garantujem. Ne znam kako, ali rešicemo ga. Ipak, Labus je zatražio promenu datuma, jer sa Pariskim klubom nema odlaganja razgovora. 

Rekonstrukcija 

U rekonstruisanoj vladi nudite DSS-u dva, tri ministarska mesta. Mislite da je to fer ponuda? - Mislim da je fer. Ona pociva na polumandatarskoj koncepciji na osnovu koje sam ja pristao da budem predsednik vlade. Strucniji deo u vladi postavljam ja kao mandatar, a onaj drugi deo koji je politicki popunjava DOS. Ako bi sad promenili to i rekli vlada je konglomerat stranaka, ja necu da budem predsednik te vlade. Jer, ja necu da budem predsednik kozacke skupštine, gde sad svaka stranka ima svog ministra pa preko svog ministra vodi svoje stranacke poslove. Ako zadržimo tu koncpeciju, onda bi sa tri-cetiri ministra DSS kao stranka imala najviše svojih ljudi u vladi. 

DRAGAN BUJOŠEVIC 

Pet najboljih poteza vlade 

1. Pariski klub - menadžment i lobiranje oko toga 

2. Odlucnost u sprovodenju finansijskih reformi 

3. Odluka da se krene u investicionu reformu, ulaganje u elektroprivredu, saobracaj, pre nego što smo dobili strane investicije. Bilo je rizicno, ali gde bismo mi sada bili da nismo par milijardi dinara uložili u EPS i da sad imamo restrikcije 

4. Odlucnost u saradnji sa Hagom. To je zapravo bio tekst kredibiliteta demokratske vlasti 

5. Rešavanje krize na jugu Srbije

Pet najgorih poteza vlade 

1. Loše koordinisanje ministarstava 

2. Naivno smo se nadali da ako ekonomija i finansije krenu dobrim pravcem, da ce njih da prati stanje u bezbednosti 

3. Još imamo veliki problem da komuniciramo sa narodom na razumljiv nacin o reformama. Kao da komuniciramo samo sa strucnom javnošcu, a skoro uopšte ne sa gradanstvom 

4. Zakonodavni program nismo cvrsto držali pod kontrolom. Stice se utisak kao da zakonodavna aktivnost ide zbrda-zdola 

5. Loša kadrovska politika. To se narocito vidi u sudstvu gde vlada nije jasno rekla šta se od njega ocekuje i po kojim kriterijumima treba da se biraju sudije

Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu

 

 

 

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM