Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika Oktobar 2002.

hronika vesti (arhiva)

Hronika specijal: Analiza predsednicke kampanje Ebart-medijske dokumentacije

Analiticari NSPM o rezultatima prvog kruga i izgledima za drugi krug predsednickih izbora

DANAS, 3. okt. Djordje Vukadinovic, politicki analiticar 

Parlamentarni izbori jos izvesniji

Beograd - Ne verujem da, zbog velikih razlika, Vlada Srbije moze iole normalno da funkcionise, ona to nije mogla ni do sada. Preciznije, ne moze da deluje kao jedinstveno politicko telo, ali teorijski, moze da postoji jedino kao interesna druzina, grupa ljudi koji stavljaju svoja politicka, cesto i moralna uverenja zbog vlasti i dividendi - kaze za Danas politicki analiticar Djordje Vukadinovic, urednik casopisa Nova srpska politicka misao. Po proceni naseg sagovornika, u tom smislu izbori "nisu nista drasticno promenili". - Vlada je bila i ostala oksimoron, mesavina licnosti razlicitih kompetencija, politickih uverenja i interesa. Jedinu iluzuju jedinstva je stvarao sveprisutni lik premijera Djindjica i njegov Biro za odnose sa javnoscu. Ovi izbori su to ogolili, izbijeni su i poslednji aduti iz ruku ljudima koji misle da je moguce, cak i pozeljno, izbeci prevremene izbore - istice Vukadinovic. Posle najnovijeg prestrojavanja uoci predsednickih izbora, kaze sagovornik Danasa, parlamentarni izbori su "jos izvesniji", a nastojanje da se oni izbegnu "bilo bi znak politicke zaslepljenosti koja bi najskuplje mogla da kosta njegove protagoniste". U godinu dana manevrisanja da izbegnu izbore, kaze Djordje Vukadinovic, "snage oko Djindjica su utrosile vreme, razotkrile su svoju prirodu i razocarale mnoge potencijalne glasace". - Doduse, uspeli su da nesto spuste Kostunicin rejting, ali ne i da ubede javnost u vlastite sposobnosti i dobre namere. Pogresna im je bila procena, prosle godine bi dobili i vise glasova nego sada, a iz svega toga korist je izvukao samo Seselj. Ukoliko se nastavi odlaganje izbora i tvrdoglavo insistiranje na "skupstinskoj vecini" po svaku cenu - nije iskljucen ni nasilni scenario bilo koje vrste, od socijalnog protesta, neke vrste puca, sukoba na ulici. Mozda je ta interesna grupa u medjuvremenu ucvrstila svoj polozaj u polugama policijske i medijske moci, ali je umnogome izgubila legitimiet. U poluge moci nikada ne mozete biti sigurni, a jednom izgubljen legitimitet tesko se ponovo stice - kaze Djordje Vukadinovic.

 

DANAS PITA (Petak, 4. okt.) Moze li Vlada Srbije efikasno da funkcionise ako kljucni ljudi pripadaju strankama sa sve razlicitijim politickim opcijama koje su deklarativno potcrtane u predizbornoj kampanji?

Slobodan Antonic, politicki analiticar 

Vlada mora pasti ako parlament ne funkcionise

Beograd - Trebalo bi pitati Zorana Djindjica kako funkcionise njegov kabinet. Ne znam kako u demokratskom sistemu vlada moze da funkcionise bez parlamenta. Kad ne funkcionise parlament, drzava se nalazi u nekoj vrsti vanrednog stanja i vlada mora da padne. A u Srbiji danas niko izuzev Cedomira Jovanovica ne zna ko su poslanici. To je sustinska greska Zorana Djindjica, koji je izbacio poslanike DSS i isforsirao prerane predsednicke izbore - kaze Antonic i ocenjuje da je "opstanak Djindjiceve vlade nemoguc bez pravnog nasilja". - Moralo bi da se povuce odricanje od mandata (jedan od njih je Djindjicev), da 18 poslanika povuce ostavke, a Republicka izborna komisija protumaci da je to moguce. To bi bio svojevrsni skandal - konstatuje Slobodan Antonic. On, medjutim, ocenjuje da je moguc politicki kompromis sukobljenih strana i s tim u vezi pominje najnoviju izjavu Vojislava Kostunice da bi trebalo pre parlamentarnih izboradoneti nov ustav, i gotovo identicnu izjavu potpredsednika DS Zorana Zivkovica da su parlamentarni izbori moguci posle donosenja novog ustava. "Nijedan kompromis, naravno, nije idealan - smatram da su izbori najbolje resenje, ali moze da se pregovara", kaze Slobodan Antonic.

 

 

DANAS Subota-nedelja 5,6 okt.  Srbobran Brankovic, direktor Preduzeca za istrazivanje trzista i javnog mnjenja Medium Index - Gallup International 

Nije samo Seselj radikalan 

Vlada Srbije izgubila kredibilitet: Radikalizacija jednog drustva je logican produkt ekonomske i socijalne krize. Kada je drustvo u razvoju, kakva je Srbija, blokirano onda se javljaju ljudi koji nude brza i laka resenja, preke puteve i ljudi se okrecu - radikalima, kaze za Danas Srbobran Brankovic komentarisuci kako je doslo do velikih "promasaja" u predizbornim prognozama i otkuda najednom, posle dve godine "vladavine demokratije" toliko glasaca tvrdih opcija. - Ja radikalizam vidim na svim stranama, ne samo kod Seselja. I u Vladi Srbije, jer je radikalizam kada se neko poigrava sa skupstinom kao vrhunskim, demokratski biranim organom vlasti, i po svojoj volji joj prekraja sastav ignorisuci volju gradjana. Radikalizam je i forsiranje ili odobravanje govora mrznje, ali i kada kritika diskutabilnog govora sama vise lici na govor mrznje nego ono na sta se odnosi. Radikalizam je i kada se dozvoli da gradovi lice na Cikago iz trridesetih godina proslog veka, a Vlada prica bajke o svojoj efikasnosti nasuprot necijoj tromosti i inertnosti - kaze Brankovic. Biracko telo DOS iz 2000. podelilo se u prvom krugu predsednickih izbora na dva kandidata, ali je zbir glasova koje su Vojislav Kostunica i Miroljub Labus dobili 29. septembra manji od ondasnjeg ucinka Kostunica-DOS. Mada je jos rano za konacne analize nas sagovornik smatra da su neocekivano visokom bojkotu izbora - vise od dve petine gradjana - i dobrom izbornom plasmanu Vojislava Seselja, vodje srpskih radikala, uticali losa, pretezno negativna kampanja dva favorita, Miloseviceva preporuka i, u nekoj meri, lose vreme. - Ovo potonje nije bilo smetnja samo motivisanim i disciplinovanim glasacima kakvi su, tradicionalno poklonici i sledbenici Socijalisticke partije Srbije, odnosno, Slobodana Milosevica i SRS, odnosno Vojislava Seselja - misljenja je Brankovic. Poslednje dve sedmice predizborne kampanje bile su obelezene, posebno kada je Labusov stab u pitanju, (kontra)udarima Kostunici.

 Pitanje je da li je preterano insistiranje na "belom" Labusu i "crnom" Kostunici - pojacano kampanjama G17 Plus i Vlade Srbije Ponosni na Srbiju - moglo imati negativne efekte? Vazi i obrnuto. I, dabome, koliko je Seseljev "silazak u narod", suprotno izrazenoj zloupotrebi drzavnih polozaja prve dvojice posebno kada su elektronski mediji u pitanju, kumovao pozitivnom ishodu po njega. 

- Naravno da je imalo efekata - kada vodite kampanju na nacin kojim ljudima gadite politiku nemojte se cuditi apstinenciji i tome sto su mnogi biraci optirali Seselja. Onaj ko nije prisao onima koji su insistirali na crno-beloj slici protivkandidata i sebe, ili je odustao od glasanja, ili prisao Seselju - kod njega je sve jasno - smatra Brankovic. 

Iako je uveren da ce eventualni i sve izvesniji bojkot izbora u drugom krugu 13. oktobra stetiti Srbiji ("svetu bismo izgledali kao ljudi nesposobni da probleme rese kroz demokratski dijalog i proceduru"), Brankovic ne zeli da prognozira ishod utakmice Kostunica-Labus. 

- To, ipak, zavisi, od odziva biraca. A odziv zavisi od kampanje dva kandidata, ali i onih koji su ucetvovali u prvom krugu izbora - kaze on. Logicna rezultanta izbornog neuspeha - i kandidata i procesa - jeste duboka politicka kriza koja podrazumeva koncentraciju vlasti u Vladi.

 Moze li, medjutim, kabinet premijera Djindjica da efiksano funkcionise ako se zna da je "naprsao" po svim savovima i da su se kljucni ljudi u predizbornoj kampanji nasli na suprotstavljenim stranama? 

- To ce, svakako, biti objektivna teskoca u radu Vlade, ali ne i glavna. Glavna je ta sto je Vlada Srbije izgubila politicki kredibilitet i podrsku. Ovi izbori su pokazali da je veci deo izvorne Demokratske opozicije Srbije izvan toga sto se tako naziva. Vec iz samog toga jasno sledi da DOS ne moze prisvajati 176 mandata u Skupstini Srbije. Ako se tome doda da niko u Srbiji vise ne zna koliko poslanika ima i ko su ti ljudi i ako se ima u vidu da, po svoj prilici, Srbija jos neko vreme nece imati predsednika, onda je jasno da se Vlada savrseno uklapa u jednu opstu krizu institucija. To nije ambijent koji ce ohrabriti strance na saradnju sa Srbijom, a bez te saradnje Srbija je osudjena na stagnaciju - kaze Brankovic.

BLIC  5. okt.  -   Politicki analiticari u razgovoru za „Blic“ sumnjaju u uspeh drugog kruga predsednickih izbora u Srbiji 

Propast drugog kruga odgovara samo onima ciji je moto - što gore to bolje

BEOGRAD - Uspeh drugog kruga predsednickih izbora koji treba da se održe 13. oktobra krajnje je neizvestan, a šanse da na birališta izade oko 3.250.000 biraca, koliko je po zakonu potrebno da bi izbori bili uspešni, veoma su male - ocenili su za „Blic“ politicki analiticari i istraživaci javnog mnjenja.

Naši sagovornici smatraju da neuspeh predsednickih izbora i njihovo ponavljanje odgovara onim politickim faktorima u zemlji ciji je moto - što gore to bolje. Posledice neuspeha izbora, smatraju oni, bile bi produbljivanje krize institucija u zemlji i jacanje SRS koja bi se, u tom slucaju, profilisala kao treca po jacini politicka opcija u Srbiji. Srbobran Brankovic, direktor Agencije „Medium Galup International“, uzdržao se od procene da li ce u drugi izborni krug izaci dovoljan broj biraca, jer, kako je rekao, nema konkretne podatke. On je, medutim, naglasio da svako ko igra na kartu „što gore, to bolje“ pokazuje da su mu interesi stranke važniji od interesa naroda i zemlje.

- Legitimitet Skupštine Srbije je narušen. Niko ne zna koliko ona ima poslanika i ko su oni. Druga važna institucija - predsednik Srbije - postoji samo formalno i ukoliko predsednik republike ne bude izabran, sva moc ce se skoncentrisati u Vladi Srbije, ciji je legitimitet doveden u pitanje zbog stanja u parlamentu, ali i zbog toga što su se tri njena potpredsednika jasno distancirala od premijera - rekao je Brankovic. On je ocenio da ce ovakvo stanje za posledicu imati to što stranci nece hteti da saraduju s nama, jer se ne zna ni ko donosi zakone ni ko ih potpisuje. Brankovic je podvukao da propast drugog izbornog kruga odgovara i Vojislavu Šešelju, jer je lider radikala svestan da politicka kriza dovodi do radikalizacije birackog tela, što njemu odgovara.

Srdan Bogosavljevic, direktor agencije „Stratedžik marketing“, izrazio je sumnju u uspeh drugog izbornog kruga. On ne veruje da ce pomoci apeli Vojislava Koštunice, Miroljuba Labusa i nekih institucija biracima da izadu na izbore.

- Da li ce Srbija nakon 13. oktobra imati predsednika zavisi od glasaca Vojislava Šešelja. Jer za uspeh drugog kruga potrebno je da Šešeljevi glasaci izadu na birališta. Ukoliko drugi krug uspe, to znaci da Šešelj, koji je svoje birace pozvao na bojkot, nema dovoljno veliki autoritet i da su oni, koji su u prvom krugu svoj glas dali Šešelju, u stvari, glasali protiv Labusa i Koštunice. Ukoliko ne izadu Šešeljevi biraci, to znaci da lider radikala ima jako veliki autoritet i da 800.000 ljudi cvrsto stoji iza njegove poruke. To, takode, znaci i propast drugog izbornog kruga - pojasnio je Bogosavljevic. Ocenjujuci da ce bilo koji ishod predsednickih izbora biti demokratski, Bogosavljevic je ocenio da ne bi bila tragedija da Srbije ne dobije predsednika, ali i dodao da bi svakako bilo bolje da predsednik bude izabran. - Izvesno je da pobeda Labusa ne odgovara DSS, a pobeda Koštunice ostatku DOS. Medutim, onaj ko sprecava izlaznost biraca, time ne doprinosi izboru sopstvenog kandidata, nego samo sprecava pobedu suprotnog kandidata - rekao je Bogosavljevic. On je istakao da bi propast izbora najviše odgovarala Šešelju, jer bi tako on konsolidovao SRS kao trecu po jacini opciju u Srbiji.

Bogosavljevic nije iskljucio mogucnost da Srbija do 5. januara, kad istice mandat aktuelnom predsedniku Milanu Milutinovicu, ne dobije predsednika i da jedno vreme na toj funkciji bude predsednik Skupštine Srbije Nataša Micic. Komentarišuci mogucnost da se promeni zakon po kome se bira predsednik republike, Bogosavljevic je rekao da je promena zakona usred izbornog procesa veoma nepopularna, ali i dodao da bi se to moglo postici samo uz konsenzus DOS, DSS i SRS.

Đorde Vukadinovic, politicki analiticar i urednik „Nove srpske politicke misli“, izjavio je za „Blic“ da gledajuci matematicki, logicki i statisticki drugi izborni krug ne može uspeti.

- Medutim, politika nije matematika, tako da nije nemoguce da drugi krug uspe. To zavisi od mobilizacije birackog tela u narednih desetak dana, kao i od toga koliko ce Šešeljevi biraci poslušati njegovu preporuku da bojkotuju izbore. To takode zavisi i od toga u kojoj meri ce Vlada Srbije, odnosno DS voditi tihu antiizbornu kampanju - rekao je Vukadinovic. I on se slaže da bi propast drugog izbornog kruga odgovarala Šešelju, jer bi na ponovljenim izborima lider radikala imao šanse da ude u drugi krug. Vukadinovic dodaje da bi propast ovih izbora odgovarala i premijeru Zoranu Đindicu, jer bi Koštunica ostao na vetrometini izmedu savezne i republicke predsednicke funkcije. - Najveci gubitnici svakako bi bili Koštunica i Labus. Neuspeh izbora najviše bi se odrazio na unutrašnjem planu, jer bi se produbila politicka kriza. Vlasti i Vladi Srbije vec je uzdrman uzdrman legitimitet, a propašcu izbora kriza legitimnosti još više bi se produbila - rekao je Vukadinovic. On je ocenio da neuspeh izbora na spoljnopolitickom planu ne bi imao dramaticne posledice, ali bi svakako predstavljao još jednu našu politicku blamažu.

 

BLIC, 8. okt. -  Politicki analiticari o „prestrojavanjima“ izmedu dva izborna kruga 

G17 plus jedan od pobednika 

BEOGRAD - Prvi krug predsednickih izbora u Srbiji promovisao je G17 plus kao relevantnu politicku opciju koja je jedan od pobednika ovih izbora, pored predsednickih kandidata DSS i SRS, Vojislava Koštunice i Vojislava Šešelja - zakljucak je politickih analiticara koju su juce u „Medija centru“ analizirali „meduizborne promene“.

Đorde Vukadinovic, urednik „Nove politicke misli“, ocenio je da ce G17 plus tražiti svoje mesto u „liberalnom delu politicke scene Srbije, gde se nalazi i Demokratska stranka“.

- To ne znaci da ce automatski doci do sukoba izmedu G17 plus i DS, vec da ce na nekim buducim izborima njihov odnos biti koalicioni, ali ce podrazumevati odnos ravnopravnih politickih cinilaca, a ne koaliciju na relaciji stariji i mladi brat - smatra Vukadinovic.

Ljiljana Bacevic iz Centra za politikološka istraživanja smatra da bi ova ekspertska organizacija oduzela potencijalne birace „DOS minusu“.

- Izmedu DS i G17 plus pojavice se odnos konkurencije jer se obracaju istom kontingentu biraca. Problem je taj što bi pojavom na politickoj sceni Srbije G17 plus podelio to biracko telo na dva dela, tako da je možda bolje ili da se ne pojavljuje ili da ostvari koaliciju sa DS - predvida Baceviceva. Medutim, Vladimir Vuletic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu smatra da G17 plus samo gubi prerastanjem u politicku organizaciju.

- Problem sa ovom organizacijom je što nikada ne bi mogla da bude populisticka stranka kakve su DS, DSS ili SRS. U slucaju izlaska na neke izbore, ne verujem da bi uzeli više od par procenata biraca - kaže Vuletic.

Analiticari su zakljucili i da „male“ stranke nemaju toliko znacaja kada je u pitanju udeo u birackom telu, ali da dolaze do izražaja kada je u pitanju slika koja se dobija kada se uzme u obzir koju opciju podržavaju. Vukadinovic je takode ocenio i da je jedan od najznacajnijih rezultata prvog kruga predsednickih izbora „potpuna kataklizma levice“.

- Sve što smatramo levicom na ovim izborima jedva je dobilo oko pet procenata. Tolika nadmoc u odnosu na levi ili desni blok stranaka na politickoj sceni je zabrinjavajuca. Vakuum izmedu leve i desne opcije po pravilu se lako popunjava populizmom i demagogijom, što je i omogucilo dobar rezultat Šešelja - obrazlaže Vukadinovic.

BLIC 8. okt.  -  Lideri parlamentarnih stranaka u Srbiji za „Blic“ govore o vanrednim parlamentarnim izborima 

Izbori jedini izlaz iz krize 

BEOGRAD - Vecina politickih stranaka u Srbiji smatra da su vanredni parlamentarni izbori jedini izlaz iz krize, dok jedino partije koje participiraju u Vladi Srbije ocenjuju da bi ti izbori mogli da budu održani i u redovnom terminu 2004. godine.

Predsednik DHSS Vladan Batic ocenio je za „Blic“ da „nema objektivnih razloga“ za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

- Vladu podržava vecina u Skupštini i dok je tako ne postoje razlozi za vanredne izbore. Tim izborima ne bismo ništa dobili u odnosu politickih snaga, a to su pokazali i predsednicki izbori - rekao je Batic. On je dodao da zadatak opozicije jeste da traži raspisivanje vanrednih izbora, ali i dodao: „Što je babi milo to joj se i snilo“.

Potpredsednik DS Zoran Živkovic potvrdio je juce za „Blic“ da „ko god da pobedi na predsednickim izborima nece moci da smeni Republicku vladu i raspusti parlament, vec ce raditi samo na osnovu prava zagarantovanih Ustavom“.

- Prvo mora da se donese ustavna povelja, zatim da se raspišu izbori za parlament buduce zajednice Srbije i Crne Gore, donese novi ustav Srbije i tek potom da se održe parlamentarni izbori u Srbiji, najverovatnije u jesen 2003. godine - rekao je Živkovic. Lider DS i premijer Srbije Zoran Đindic nedavno je za Rojters izjavio da bi novi parlamentarni izbori malo toga promenili, kao i da nema naznaka da ce ga njegovi koalicioni partneri napustiti. - Meni ne bi smetali prevremeni izbori, ali smatram da bismo izgubili još nekoliko meseci, a da bi ishod bila nova koaliciona vlada. Nijedna stranka u DOS nije nikada rekla da ih želi - rekao je Đindic i dodao da ne vidi „nikakav dobitak iz prevremenih izbora osim da DSS bude pružena još jedna prilika da ucestvuje u Vladi“.

Kopredsednik SDP Slobodan Orlic rekao je za „Blic“ da ne vidi razlog zašto Srbija ne može da ceka redovne parlamentarne izbore 2004. godine, navodeci da je veliko pitanje šta bismo dobili vanrednim izborima.

- Nakon vanrednih izbora imali bismo isti raspored snaga tako da bi stranke iz DOS morale ponovo da prave koalicionu vladu. Jedino ako neke stranke nameravaju da saraduju sa socijalistima i radikalima, ali to bi trebalo da najave pre izbora - rekao je Orlic i dodao da bi izbore trebalo raspisati onog momenta kada Vlada Srbije izgubi vecinu u parlamentu. On je naglasio da bi o raspisivanju vanrednih izbora trebalo da raspravlja Predsedništvo DOS, jer tempo tih izbora mora da diktira vlast, a ne opozicija.

- Dosta lidera smatra da bi trebalo raspisati vanredne izbore. Najlakši nacin za to jeste da sruše vladu Zorana Đindica - rekao je Orlic. Potpredsednik ND Nebojša Lekovic rekao je za „Blic“ da posle predsednickih izbora, bez obzira na to ko bude pobedio, na red dolaze republicki izbori.

- ND ne beži od parlamentarnih izbora, ali smatra da bi ti izbori još jednu godinu zaustavili proces prikljucenja Srbije Evropi - rekao je on.

Lider DC Dragoljub Micunovic izjavio je da „nema niceg normalnijeg od vanrednih izbora, ako imate politicku krizu, a mi je imamo“.

- Imamo Vladu bez ikakve kontrole. Uz krizu u parlamentu i snažan uticaj na medije, ona ima ugodnu situaciju da vlada bez kontrole - rekao je Micunovic i dodao da „nije tacno da smo izvršili politicke reforme“. Predsednik SVM Jožef Kasa ocenio je za „Blic“ da Srbija vanrednim parlamentarnim izborima „nece dobiti ništa, osim što ce zaustaviti zapoceti proces reformi“.

- SVM se ne plaši ni od prevremenih ni od redovnih izbora, ali da bi izbori bili uspešni i valjani mora se promeniti Ustav Srbije i izborni zakon. Ako se to desi 2004. onda parlamentarni izbori treba da budu raspisani 2004, a ako se to desi i 2003, onda 2003. - zakljucio je Kasa.

Lider Sandžacke demokratske partije Rasim Ljajic ocenio je za „Blic“ da se vanredni parlamentarni izbori mogu odlagati, ali se ne mogu izbeci.

- Samo je dilema da li ce biti raspisani na prolece ili na jesen 2003. godine - rekao je Ljajic. On je naglasio da su vanredni izbori „manje loše rešenje od stalnih sukoba i afera unutar izvornog DOS koji generišu politicku nestabilnost“. - Najbolje bi bilo da vanredni izbori budu raspisani kao rezultat politickog dogovora. Izbori su potrebni, jer ako se nastave sukobi izmedu DSS i DOS politicku korist ce ponovo izvuci najekstremnije politicke snage, kao na predsednickim izborima - rekao je Ljajic i dodao da bi iz izvornog DOS trebalo da se profiliše buduca i vlast i opozicija.

Predsednik NS Velimir Ilic ocenio je za naš list da su vanredni izbori, i to na svim nivoima, jedini nacin za rešenje politicke krize.

- Velika je kriza u Srbiji i iz nje je teško izaci bez vanrednih izbora. Sve je stalo, sve je zamrlo, sukobi izmedu politicara su svakodnevni, institucije ne postoje. Ne treba više da silujemo ni narod ni demokratiju nego da raspišemo izbore - rekao je Ilic i dodao bi bilo realno da izbori budu na prolece 2003. godine.

Lider SPO Vuk Draškovic naglasio je za „Blic“ da bi vanredni izbori na svim nivoima trebalo da budu raspisani odmah i da budu održani do kraja ove godine. - Samo tako može da se reši socijalna, ekonomska, politicka, nacionalna i državna kriza. U prvom krugu predsednickih izbora 73 odsto koji su izašli na izbore glasalo je za vanredne izbore - rekao je Draškovic. On je ipak izrazio sumnju da ce ti izbori biti brzo raspisani, navodeci da ne ocekuje da ih raspiše ni Vojislav Koštunica ni Miroljub Labus ukoliko drugi krug uspe i pobede na izborima.

- Ako pobedi Labus, naravno da ce promeniti svoje sadašnje nagoveštaje pošto tvrdi da ih traži narod, a da on smatra da su nepotrebni. Ako pobedi Koštunica, koji se zalaže prvo za ustav, pa onda za izbore, tada izbore necemo imati dve godine jer toliko je potrebno za donošenje novog ustava - rekao je Draškovic i ocenio da „ostaje jedino da narod prisili vlast da raspiše te izbore“.

Predsednik NDS Slobodan Vuksanovic rekao je za „Blic“ da ta stranka traži raspisivanje izbora kako bi gradani svojim glasovima onemogucili Đindica u pogubnim aktivnostima po državne i nacionalne interese. Vanredne parlamentarne izbore traže sve parlamentarne opozicione stranke - SPS, SRS i SSJ. Demokratska stranka Srbije zalaže za donošenje novog ustava Srbije, a nakon toga za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, jer je to, kako su u više navrata ocenili celnici te stranke, „jedini izlaz iz politicke krize u Srbiji“.

Clan Predsedništva GSS Ivan Andric ocenio je za naš list da su trenutni zahtevi za raspisivanje vanrednih izbora „obojeni izbornom kampanjom“ i dodao da ce ta stranka tek nakon predsednickih izbora izneti svoj stav o republickim izborima.

- Nakon ovih izbora videce se da li podrška stranaka DOS Vojislavu Koštunici bila podrška samo njemu ili su se tom podrškom okrenule od reformske politike Vlade Srbije. Ako su se okrenule od Vlade onda je Srbija korak bliže vanrednim izborima - rekao je Andric i dodao da GSS „rasplet po pitanju vanrednih izbora ocekuje na sednici Predsedništva DOS“ posle drugog izbora.

 

DANAS, 5-6 okt.  -  Dinkic: Izvesni vanredni parlamentarni izbori

Jagodina - Iluzorno je sada kritikovati celu republicku vladu, jer "nije tacno da cela vlada nije dobro radila. Ja tvrdim da je Djelic (Bozidar) dobro radio, da je dobro radila Gordana Matkovic itd. Ali sa ovakvim ministrom policije, na primer, ne mozete da sprovedete pravdu u Srbiji. Ako imate dobre policajce, ali nemaju naredjenje da budu policajci vec balerine, nema ni pravde, ako neko ne bude uhapsen ne moze da bude predat pravosudju, ako nema krivicne prijave ne moze pravosudje da reaguje - rekao je guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic u Jagodini. Ucestvujuci kasno preksinoc u emisiji jagodinske televizije Palma plus, Dinkic je istakao da ce sasvim izvesno "vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji biti bez obzira da li ce pobediti Kostunica ili Labus". On je uveren da ce i buduca vlada biti koaliciona, ali ce ta koalicija "biti znatno manja i suzenija".

 

BLIC, 8. okt.  -  Đorde Vukadinovic, urednik „Nove srpske politicke misli“, ocenio je da ce G17 plus tražiti svoje mesto u „liberalnom delu politicke scene Srbije, gde se nalazi i Demokratska stranka“.

- To ne znaci da ce automatski doci do sukoba izmedu G17 plus i DS, vec da ce na nekim buducim izborima njihov odnos biti koalicioni, ali ce podrazumevati odnos ravnopravnih politickih cinilaca, a ne koaliciju na relaciji stariji i mladi brat - smatra Vukadinovic.

 Vukadinovic je takode ocenio i da je jedan od najznacajnijih rezultata prvog kruga predsednickih izbora „potpuna kataklizma levice“.

- Sve što smatramo levicom na ovim izborima jedva je dobilo oko pet procenata. Tolika nadmoc u odnosu na levi ili desni blok stranaka na politickoj sceni je zabrinjavajuca. Vakuum izmedu leve i desne opcije po pravilu se lako popunjava populizmom i demagogijom, što je i omogucilo dobar rezultat Šešelja - obrazlaže Vukadinovic.

REPORTER - 16.10.2002

DUŠAN PAVLOVIC: Ogledalo

Stanje redovno, izbori vanredni

Zašto ce nakon propasti predsednickih izbora doci do vanrednih parlamentarnih izbora i koja su dva najverovatnija scenarija po kojima ce se to desiti

U ovoj izbornoj kampanji predsednicki kandidati su se nadmetali obecanjima u pogledu toga ko ce voditi kakvu politiku nakon dolaska na vlast. Ustav Republike Srbije, medutim, predsedniku omogucuje da sopstvenu politiku vodi iskljucivo u domenu spoljnih poslova (clan 83, stav 4). Jedan deo funkcija – komandovanje oružanim snagama, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja – prisutne su zarad ocuvanja državnog jedinstva u kriznim situacijama. Ostale važne funkcije – predlaganje mandatara za predsednika vlade, sudija i predsednika ustavnog suda, raspuštanje parlamenta na obrazložen predlog vlade, i suspenzivni veto na zakone donete u Skupštini – tu su da bi se obezbedila ravnoteža u strukturi podele vlasti. Ukoliko je predsednik države odsutan ili sprecen da obavlja svoju dužnost, dolazi do disbalansa iz koga jacaju izvršna i zakonodavna vlast. Ako se ovo ima u vidu, postaje malo jasnije zbog cega 13. oktobra nismo izabrali predsednika republike, odnosno kome je najviše u interesu da se on ne izabere. Formalno gledano, prepreka za izbor predsednika nalazi se u Zakonu o izboru predsednika republike iz 1992. Taj Zakon sadrži onu besmislenu odredbu o cenzusu koji je potrebno ispuniti da bi izbor predsednika bio validan. Besmislenost te odredbe bila je poznata mnogo pre nego što su izbori bili raspisani. Indikativno je da se vlada nije setila da tu odredbu ukine ili promeni ceo Zakon uprkos tome što je za to imala najmanje tri meseca na raspolaganju.

2

Neuspeh predsednickih izbora mogao bi biti uvod u još žešcu parlamentarnu krizu koja ce rezultirati prevremenim parlamentarnim izborima. Razlog za to nalazi se u cinjenici da je DSS u predsednickim izborima videla delimicnu kompenzaciju za jednoipogodišnje šikaniranje koje je im je priredivala ekipa oko Zorana Đindica, a koje je rezultiralo izbacivanjem DSS poslanika iz Skupštine. Sada kad te pobede nema, pogrešno je misliti kako ce intenzitet politicke krize da se slegne do narednih predsednickih izbora. Buduci da vlada koja kontroliše parlament veruje da Koštunicina pobeda ubrzava prevremene parlamentarne izbore, sasvim je moguce da se novi predsednicki izbori zakažu, a uslov o cenzusu ne ukine. Ukoliko se to zaista desi, svaki naredni predsednicki izbori ce propasti, što ce samo produbljivati krizu sve dok se ne dode na gledište da se predsednickim izborima apsolutno ništa ne može rešiti. To ce dodatno razbuktati strasti. DSS ce biti gnevan što ne može da ima mesto koje mu politicki pripada, a ostale stranke, koje još uvek pripadaju ili su pripadale DOS-u, pocece da nervira ovakvo stanje stvari. Nisu svi u DOS-u kao clanovi DS i DHSS-a kojima ništa ne smeta što u zemlji postoji institucionalni haos. Da ce kriza morati da se razreši vanrednim izborima ukazuje upravo karakter problema: predmet spora nije odredena politika i pravac kojim zemlja treba da ide, vec cinjenica da institucije ne funkcionišu. Ako se delimicno rešenje politicke krize nije moglo naci u predsednickim izborima, vrlo brzo ce se doci na stanovište da je opšte razrešenje moguce na parlamentarnim izborima.

3

U ovom trenutku naslucuje se da ce se nakon prevremenih parlamentarnih izbora uspostaviti tri dominantne grupacije. Jednu cini DSS i Koštunica, drugu Šešeljevi radikali, a trecu reformisti. Prva i druga predstavljaju homogene celine, dok trecoj sledi prestruktuisanje uoci prevremenih parlamentarnih izbora. Prestruktuisanje se odnosi na centralnu figuru unutar te grupacije. Njena okosnica je do sada bio Zoran Đindic sa onim stranakama koje su podržavale Vladu Srbije. Ova grupacija ce svakako opstati kao treca, ali nije sigurno da li ce njen predvodnik ostati Zoran Đindic. Problem je u sledecem: najverovatnija koalicija nakon narednih parlamentarnih izbora morace se oformiti izmedu prve i trece grupacije. Ali ukoliko Zoran Đindic ostane na mestu predvodnika ove trece grupacije, šanse da se ova koalicija efikasno uspostavi se smanjuju. Đindic je jedna od najomraženijih licnosti u prvom taboru, i u ovom trenutku je teško zamisliti da bi u bilo kojoj narednoj vladi mogao da bude pomocnik ministra za ekologiju, a kamoli nešto više. Zato je razložno pretpostaviti da ce snage unutar trece grupe prirodno doci do mišljenja kako uslov opstanka trece grupacije i njena koaliciona sposobnost treba da se traži u istiskivanju Zorana Đindica sa mesta njegovog lidera.

4

Ovakav razvoj dogadaja je još izvesniji ukoliko Đindiceva vlada izgubi podršku u Skupštini. U tom slucaju otvara se prostor za novog predvodnika reformskog bloka. Za tako nešto ce se možda kandidovati G17 plus. Price da se ova organizacija pretvara u stranku kruže vec najmanje godinu dana, a po svoj prilici nakon Labusovog poraza na predsednickim izborima transformacija se cini neizbežnom. Ovom promenom reformski blok bi se osvežio jer bi za svoju osovinu umesto coveka konfrontacije dobila grupu stranaka koje bi trebalo da budu orijentisane na saradnju sa Koštunicom i vaspostavljanje konsenzusa oko reformi i njihovog daljeg pravca. Koštunica je možda spor i ne smatra da je ekonomija od suštinskog znacaja za buducnost Srbije, ali on je nezaobilazna cinjenica teška skoro dva miliona glasova. U ovakvom razvoju dogadaja postoji (barem za mene) najmanje jedna nepoznanica. Ona se zove “Miroljub Labus”. S obzirom na nezanemarljiv broj glasova koje je Labus dobio, prisvajanje ovih glasova ce najverovatnije rešiti pitanje liderstva unutar treceg bloka. Ukoliko se za taj kapital izbori G17 plus, njegove šanse da se nametne kao lider reformskog bloka znacajno rastu. U tom slucaju G17 plus bi u pokušaju da se nametne kao osovina reformskog bloka ušao kao pobednik, dok bi Đindic u pokušaju da ocuva svoje mesto lidera ušao kao gubitnik, s obzirom da bi ovom sukobu prethodio pad njegove vlade u Skupštini. Kako ce se stvari razvijati, razume se, zavisi najviše od samog Labusa i još nekoliko ljudi koji priželjkuju da do ovakve vrste podele medu reformatorima ne dode. Ipak, prevazilaženje ovog problema moguce je ukoliko nakon narednih parlamentarnih izbora Labusu bude ponudeno mesto predsednika vlade. To nije nemoguce uprkos cinjenici da je Labus bio Koštunicin protivkandidat na ovim izborima. Ko je procitao Koštunicin intervju u Reporteru br. 228 može da izmedu redova procita kako je Koštunica spreman na ovakvu vrstu saradnje.

5

Postoji, medutim, i drugi scenario koji bi opet rezultirao vanrednim parlamentarnim izborima. Po ovom scenariju ne bi bilo ponavljanja predsednickih izbora, vec bi se poslanici DSS-a vratili u parlament. Skupština bi potom izglasala novi ustav, a onda bi se išlo na prevremene opšte izbore pod novim ustavom. Ova varijanta je nešto izvesnija od prethodne jer bi intenzitet krize bio niži, a rezultirala bi donošenjem novog ustava. Osim toga, ona je za vladu daleko primamljivija zbog toga što bi joj dala još nekih 6-9 meseci života, koliko bi otprilike najverovatnije bilo potrebno da se napiše i usvoji novi ustav. To, medutim, nikako ne znaci da ovakav razvoj dogadaja ne podrazumeva neke elemente onoga što sam opisao u odeljku 4: restrukturisanje treceg bloka je jednostavno neizbežno, i ono ce morati da se obavi u bilo kojoj varijanti. Ovaj scenario ima i prepreka jer poslanici DSS-a najpre treba da se vrate u parlament. U ovom trenutku nije izvesno kako bi se to moglo desiti buduci da su poslanici iz parlamenta izbaceni u skladu sa zakonom. Ni evropski standardi tu ne pomažu mnogo. DSS je cesto ukazivao na medunarodne izborne standarde iz kojih dolazi da je iskljucenje bilo nelegalno. Prema nekoliko puta pominjanom Dokumentu iz Kopenhagena koji je OEBS usvojio 1990. kaže se da se države potpisnice obavezuju da ce “kandidatima koji dobiju zakonom zahtevan broj glasova biti zagarantovano poslanicko mesto, te da ce na tom mestu ostati sve dok im mandat ne istekne ili se ne okonca na neki drugi nacin koji je odreden zakonom u skladu sa demokratskim parlamentarnim i ustavnim procedurama” (clan 7.9; prevod D.P.). Iz ovoga upravo sledi da je izbacivanje poslanika DSS-a iz Skupštine legalno, sve dok je obavljeno u skladu sa važecim Zakonom o izboru narodnih poslanika iz 2000. Bez obzira na to, ukoliko do sporazuma oko donošenja novog ustava dode, sasvim je moguce da se povratak DSS u Skupštinu ipak desi. To znaci da bi 2003. mogla biti godina u kojoj bismo mogli da dobijemo novi ustav, legitiman parlament i vladu, te novi konsenzus oko reformi, koji je za uspeh reformi podjednako važan kao i one same.

 

 

 

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM