Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika - februar 2003.

 

1>    2>    3>    4>    5>    6>    7>    8>    9>

BLIC: (01.03.03.)

Bolje bi bilo da se naši natoljupci pozabave time kako da prikupe dokaze za zlocine protiv našeg naroda. Izbora ce verovatno biti pre novog ustava 

Nedoraslima za funkcije nije mesto u Savetu ministara

Prisustvovacu konstitutivnoj sednici zajednickog parlamenta Srbije i Crne Gore koja ce se održati pocetkom naredne nedelje. Za mene je važniji nastanak novog uredenja odnosa Srbije i Crne Gore od nestanka jedne zajednicke države koja se zvala Jugoslavija. Nova zajednica je nešto u cijem sam stvaranju ucestvovao i zbog toga smatram da treba da prisustvujem konstituisanju zajednickog parlamenta - rekao je u intervjuu za „Blic“ Vojislav Koštunica, poslednji predsednik SRJ.

Predsednik te zajednice, po svemu sudeci, bice Svetozar Marovic. Kad ocekujete da bude izvršena primopredaja dužnosti i hocete li tom prilikom dati neki savet Marovicu ili mu preneti neko vaše iskustvo? - Primopredaja ce biti izvršena kada predsednik bude izabran, a to ce zavisiti od dinamike konstituisanja zajednickih organa. Što se tice Marovica, nijedna demokratska država ne sme da zavisi od jednog coveka, vec od institucija i raspoloženja naroda. Komplikovano je to što oni koji ce zastupati interese te države nisu izabrani neposredno, pa narod nije mogao na izborima da iznese svoje mišljenje o ljudima koji treba da se nadu na državnim funkcijama. Ali narod ce budno motriti šta ti ljudi rade, pa ce na posrednim izborima, koji slede za dve godine, dati svoj sud.

Da li ste vec imali kontakte s Marovicem? - Ranije da, sada ne. Držim se reda, koji nije caršijski nego parlamentarni, odnosno demokratski, pa cekam da organi državne zajednice budu izabrani.

Izvesno je da ce resori odbrane i spoljnih poslova pripasti Srbiji i da ce na njihovom celu biti Zoran Živkovic i Goran Svilanovic. Da li ce DSS tražiti neku funkciju? - Bilo bi logicno da novoizabrani predsednik obavi razgovore sa šefovima svih poslanickih grupa pre konstituisanja Saveta ministara. Inace, na celu poslanickog kluba DSS bice, kao i dosad, Zoran Šami. Što se tice licitiranja imenima, ne bi bilo dobro da se na državnim položajima nadu ljudi koji nisu dorasli tim položajima, mada nam to, nažalost, ne bi bilo prvi put.

Ocekujete li da novi predsednik svojim nacinom vodenja države utice na njenu buducnost? - Državi su važnije institucije nego licnosti. Medutim, pošto mi sada imamo nastanak novih institucija, ni licnosti nisu nevažne. Mogu da uocim da u protekle dve i po godine Svetozar Marovic nije bio medu onima iz Crne Gore koji su se isticali separatistickim izjavama. To se, nažalost, ne bi moglo reci za druge crnogorske zvanicnike, poput premijera Mila Đukanovica ili ministra spoljnih poslova Crne Gore koji govori o nekoj paralelnoj dvokanalnoj diplomatiji. Marovic nije imao takvih izjava, što je pozitivno. Ipak, mislim da ce svi morati da se prilagode volji naroda.

Smatrate da novi ustav Srbije mora biti donet do 30. juna? - Do 30. juna može se doneti dobar ustav, može se desiti da ne bude donet nikakav ustav, a može se dogoditi da se donese loš ustav. Ova treca mogucnost se najcešce previda. Ona bi podrazumevala da se zahvaljujuci vecini koja u Skupštini nije stvarna vec lažna donese loš ustav. Vec sad imamo tumacenja da se i novi ustav može doneti prostom vecinom pošto je tako doneta i Ustavna povelja. To je neprihvatljivo iz mnogih razloga. Jedan od njih je i da se za Povelju glasalo tri puta, u dvema republickim i Saveznoj skupštini. Da i ne govorim da je velika razlika izmedu nacina na koji je ustrojena Srbija i nacina na koji je ustrojena državna zajednica Srbija i Crna Gora. Ako se, pak, ne donese nikakav ustav, kriza ce se produbljivati. Neminovni su socijalni i ekonomski pritisci i nezadovoljstva, a teško ce biti objašnjivo kako to da jedna zemlja, koja je toliko reformska, nije u stanju da donese reformski ustav. Ustav treba da omoguci izbore. Ako se stvari tu zategnu, onda ce morati da se ide na složenije rešenje, a to je da se prvo raspišu izbori, pa da nova skupština donese ustav. Sve mi se cini da je to verovatnije.

Zbog cega vaša stranka u Skupštini nikada ne podrži inicijative koje bi štetile Vladi Srbije? Jedna od takvih je i inicijativa za smenu Nataše Micic. - Zbog poznatih peripetija oko formiranja našeg zajednickog poslanickog kluba, nije bilo vremena da se valjano osmisli ta inicijativa, koja inace ni u cemu nije sporna. Jer nacin na koji predsednica Skupštine vrši funkciju predsednika republike, predstavlja cist akt uzurpacije ustavnih ovlašcenja. Iza tog cina je stala Vlada Srbije, kao i stranka ciji je clan Nataša Micic, mada se dici velikim brojem pravnih eksperata. I Ustavni sud Srbije je dobio mogucnost da se tim pitanjem pozabavi, mada mu je to ocito vruc krompir u rukama. Svemu što je nezakonito mora doci kraj.

Pre dva dana razgovarali ste s Mihaelom Štajnerom. Šta je bila tema tih razgovora? - Razgovarali smo o decentralizaciji vlasti u pokrajini koja je jedan od nacina da se poboljša situacija na Kosmetu. Savet Evrope je ponudio da napravi projekat decentralizacije i na njemu se nije daleko odmaklo. Štajner me je uveravao da se on zalagao da se ponude makar neka privremena rešenja. Na Kosovu stvari moraju da se menjaju našim upornim insistiranjem da se svaki dan vrati bar po jedan covek ili da se vrati neka policijska stanica tamo odakle ju je neki „mudrac“ iz Kfora uklonio, kao što je bio slucaj u Cernici, da se na jugu pokrajine ne šepure pripadnici OVK u uniformama... Potreban je planski nastup Vlade Srbije, buduceg Saveta ministara i Koordinacionog centra. Mnogo toga nije uradeno. Sve što se tice Kosova podrazumeva tesnu saradnju naših vlasti i Unmika. Sada se preteruje u gromoglasnim zahtevima i isto tako gromoglasnim a ispraznim i opasnim obecanjima. Varaju se oni koji misle da se za kratko vreme može postici mnogo toga. Ostavimo se megalomanije, budimo realni i ucinimo ono što jeste mogucno.

Lider NS Velimir Ilic najavio je formiranje patriotskog bloka stranaka koje bi bile okupljene oko DSS. Da li se vode neki razgovori o tome? - O saradnji stranaka se razgovara na razne nacine. Ali, dogovori poprimaju konkretniji karakter kada dodu izbori. Tacno je da je DSS uspostavio saradnju s Novom Srbijom, kao i s nekim strankama koje nisu u parlamentu. U vreme predsednickih izbora uspostavili smo saradnju i s nekim drugim clanicama DOS, a saradujemo i s nekim novoformiranim strankama, kao što je G17 plus.

Imate li nekih novih informacija u vezi sa atentatom na vas? - Prvo, ne radi se o atentatu nego o informaciji da je neko pokušao da ga organizuje. Cinjenica je da je u jednom trenutku u pismu koje je bilo meni upuceno, pre nekoliko meseci, a koje je došlo iz Surcina, i ciji autor možda jeste možda nije supruga jednog od poznatijih Surcinaca, pomenuto jako mnogo imena i stvari koji imaju elemente krivicnog dela. U tom pismu se pominje ime i nadimak coveka koji je, kako se tu navodi, bacio dve bombe na sedište DSS. Mi smo sa sadržinom tog pisma, što je naša obaveza, obavestili tužilaštvo. Meni je najzanimljivije što nikakav odgovor još nije stigao.

Plašite li se da ce vaša stranka doživeti marginalizaciju sada kad nema nikoga na državnim funkcijama i da li promene u stranci koje ste najavili imaju neke veze s tim? - Meni se cini besmislenim da neko razmišlja o tome da li ce jedna stranka biti marginalizovana zato što nije na vlasti. To govori o odsustvu shvatanja smisla demokratije. Može biti marginalizovana samo jedna politika, ali ne i stranka, samo zbog toga što nije na vlasti. Stranke ne postoje samo dok su na vlasti, jer onda ne bi bilo opozicije. Što se tice promena, DSS ce za nekoliko meseci imati Skupštinu stranke, na kojoj se svaki put dese neke promene. Nikad ne ostanu isti ljudi na odredenim mestima, niti ostane ista organizacija. A cesto imamo izborne skupštine.

Kako komentarišete to što je Vojislav Šešelj otišao u Hag iako po zakonu nije morao, pošto mu je optužnica podignuta nakon donošenja Zakona o saradnji s Hagom? - To je duga i veoma ozbiljna prica. Po našem zakonu nisu postojali razlozi da on ode u Hag. Mene brine veliki broj imena koja se pominju u njegovoj optužnici, što nagoveštava da ce se naše muke s Hagom nastaviti i što govori da smo bliže pocetku nego kraju saradnje s Tribunalom. Ovaj proces ima mnoge elemente montiranog procesa protiv jedne države i jednog naroda. Ima u toj optužnici i mnogo toga drugog, poput pominjanja Vojvodine u kojoj nije bilo ratnih dejstava.

Da li vi mislite da je bilo etnickog cišcenja u Vojvodini? - Bilo je proterivanja i zlocina na svim stranama i u raznim delovima bivše Jugoslavije, tamo gde je bilo ratnih dejstava, ali najvece žrtve su Srbi, što se lako može dokazati. Na pritiske iz Haga mora se odgovoriti i dostavljanjem obimne i dobro obradene dokumentacije o zlocinima nad stanovnicima SRJ, ali naše vlasti to ne cine. Mora se pronaci sredina izmedu bezuslovnog izlaska u susret svakom, pa i sasvim nerealnom, zahtevu iz Tribunala i neophodne saradnje sa ovim sudom.

Kako biste vi to ucinili? - Treba o zlocinima koji su cinjeni nad Srbima poslati dokaze.

Vlada je poslala dokaze o zlocinima koje su cinili albanski teroristi na Kosmetu, pa ipak se ne podižu optužnice protiv najznacajnih albanskih terorista. - Nije Vlada poslala mnogo dokaza. Poslati su dokazi samo za neke slucajeve. Ali zlocini su cinjeni i u BiH i Hrvatskoj i za njih treba slati dokaze. To smo dužni da ucinimo, makar zbog ovolikog broja izbeglica i raseljenih lica. Saradnja ne podrazumeva da nešto pošaljete u Hag i onda mislite da ste skinuli bedu s vrata. Vidimo da se ukidaju institucije koje se bave prikupljanjem dokaza, kao što je Komitet za prikupljanje dokaza o ratnim zlocinima. S druge strane, kad te dokaze dostavljate, onda morate da se postarate da i u medijima to prezentujete, da se o tome govori. Velika je nezainteresovanost i za Komisiju za istinu i pomirenje, a ona je zaista potrebna.

Vi mislite da bi to izazvalo efekat u Hagu? - Imalo bi grdnog efekta. Jer oni koji placaju Haški sud imaju interes da vide da li im treba sud koji funkcioniše na principima selektivne pravde. Sve ono što cini naša zemlja je reaktivno. Kad oni nešto traže, mi to pošaljemo, a zatim se sve zaboravi. Kad bi se uspostavila prava ravnoteža, bilo bi sve drugacije, ali to podrazumeva veci angažman Saveznog i Republickog ministarstva pravde i Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, koji kod nas ponekad funkcioniše kao ispostava Haškog tribunala, a ne kao organ naše države koji je zadužen za tu saradnju.

Ocekujete li da ce do 15. maja biti isporuceni Mladic i dvojica iz vukovarske trojke? - Sudbina sveta ne zavisi od tih izrucenja. Može se saradnja svesti na pravu i razumnu meru. Pitam se koliko predsednika i koliko nacelnika GŠ treba da se nade u Hagu, pa da se kaže da dovoljno saradujemo. Cujemo izjave da su u NATO opsednuti Mladicem. S druge strane, mnogi u našem Ministarstvu spoljnih poslova opsednuti su NATO-om. Ne vidim da je to najprece našoj zemlji. Bolje bi bilo da se naši natoljupci pozabave pitanjem kako da prikupe dokaze za zlocine protiv našeg naroda umesto da se razmišlja o tome kako ce se svi ideali ispuniti kad se postane clan NATO. Bolje bi bilo da se neki ljudi koji snose odgovornost za saradnju s Hagom pozabave saradnjom na nacin koji je u interesu naše države, njene stabilnosti i njene buducnosti, a ne u interesu NATO.

Ljiljana Begenišic 

Privilegije me ne interesuju 

Hocete li otici nekud na odmor nakon što napustite mesto predsednika? - Trenutno zaista ne razmišljam o tome.

Imate li pravo da kao bivši predsednik zadržite neke privilegije? - Nema zakona kojim je to regulisano kad je rec o saveznom predsedniku. I da ga ima, moram reci da me privilegije nikad nisu interesovale.

Davno je to bilo Kad ste poslednji put kontaktirali s premijerom? - Toliko davno da ne pamtim. U svakom slucaju, bilo je to još uveliko pre predsednickih izbora za koje je on ucinio sve da propadnu.

Da li vi još uvek mislite da su ti izbori uspeli i da li se osecate predsednikom Srbije? - Izvesno je da sam u dva navrata dobio najviše glasova na njima, ali i da je veliki deo Vlade, na celu s premijerom, uložio maksimalni trud da se izbori proglase neuspelima.

B92: (26.02.03.)

Vukadinovic: Opipavanje pulsa | 09:56 | Izvor: B92

Beograd -- U utorak se u Skupštini Srbije prvi put od dolaska DOS na vlast dogodilo da nije usvojen zakon koji je predložila Vlada. Radi se o Zakonu o koncesijama koji nije prošao jer su protiv njega bili poslanici vojvodanskih stranaka i, kako saznaje Radio B92, 3 poslanika Socijaldemokratske partije. Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, Reformista Vojvodine i Saveza vojvodanskih Madara tvrde da su glasanjem protiv Zakona zastupali interese gradana Pokrajine jer je za njih neprihvatljivo da Vojvodina ne dobije 30 odsto koncesija datih na njenoj teritoriji. S druge strane, šef Poslanickog kluba "DOS, reforme Srbije" Cedomir Jovanovic izjavio je da je to glasanje dobar povod za preispitivanje koalicionih odnosa i da se vidi na kakav nacin ce biti formirana parlamentarna vecina.

Politicki analiticar Ognjen Pribicevic nije iznenaden takvim razvojem dogadaja i kaže da je i ranije ocekivao nešto slicno. "To se, medutim, nije desilo jer je vecina stranaka u DOS bila usmerena na sukob s Demokratskom strankom Srbije. Koalicija ne zavisi od najjace stranke, vec mnogo cešce od malih stranaka. Takve stvari ce se dešavati i ubuduce, a male stranke ce koristiti svoj privilegovan položaj jer znaju da od njih zavisi vladajuca vecina. To me uopšte ne cudi i ne bi me cudilo da se desi opet, jer je pozicija malih stranaka takva da ne neki nacin mogu da ucenjuju", kaže Pribicevic.

Urednik "Nove srpske politicke misli" Đorde Vukadinovic deli slicno mišljenje. "Moguce je da u jednom delu DOS preovladuje uverenje da je premijer Srbije Zoran Đindic suviše uzleteo i da u politickom smislu kontroliše kompletnu situaciju u Srbiji, pa su rešili da ga podsete da stvari nisu baš takve i 'potkrešu mu krila'", kaže Vukadinovic, ali ukazuje na još jedno moguce tumacenje. "U konkretnom slucaju radi se o 'opipavanju mišica' izmedu vojvodanskih stranaka i Đindica pred raspravu o Osnovnom zakonu Vojvodine u pokrajinskoj skupštini. Tu se ocekuju prave politicke tenzije, pa je to 'opipavanje pulsa' i podsecanje Đindica na cinjenicu da njegova vlada nema vecinu u Parlamentu", ocenio je Vukadinovic.

Vukadinovic, ipak, smatra da ne bi trebalo preuvelicavati znacaj glasanja u utorak jer se ne radi o fundamentalnom reformskom zakonu. I on i Pribicevic predvidaju da male stranke, iako su u položaju da ucenjuju Demokratsku stranku, ipak nece ici dotle da ruše Vladu i izazovu vanredne parlamentarne izbore. "Vecina tih malih stranaka zna da teško mogu da na izborima predu cenzus i da se ponovo nadu na sadašnjim pozicijama. DS tu nema izbora, ona uopšte ne može da utice na stav manjih stranaka i stalno je u poziciji da bude ucenjena", kaže Pribicevic.

"Slicnih situacija ce biti i ubuduce, ali kada je u pitanju parlamentarna vecina, male stranke se uglavnom poslušno postroje iza Vlade i u tom smislu ne verujem da ce do daljeg doci do nekih dramaticnih promena", kaže Vukadinovic.

B92: (24.02.03.)

GREBEL: LAŽI SE VIŠE NIKO NE STIDI | 11:56 | Izvor: Beta

Vašington -- Ekspert za psihologiju medija Džo Grebel izjavio je, objašnjavajuci nacin funkcionisanja americke propagande, da je proces donošenja odluke o ratu protiv Iraka odavno završen. "Više se ne radi o staroj propagandi po modelu 'mi smo dobri, a oni su loši', što bi bilo prilicno prozirno. Danas je propaganda pre svega orijentisana na slike i vodi se pomocu sredstava za moderno istraživanje tržišta i javnog mnijenja. Ono što se pokušava je da cela kampanja bude vožena komercijalnim metodama", navodi Grebel. On smatra da je savim opravdana bojazan medija da ce tokom novog irackog sukoba ponovo biti zavarani pricama o "hirurški preciznim raketama". "U uslovima trenutne krize medija i sve vecih pritisaka i zahteva da idu u korak s dogadajima, novine i TV-stanice jedva da ce moci da kontrolišu izvore vesti. Zbog toga bi danas širenje lažnih informacija moglo da bude još jednostavnije", upozorava Grebel. "Secate li se price s kuvajtskom devojcicom koja je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija tvrdila da su iracki vojnici napali bolnicu, povadili bebe iz kolevki i bacili ih na pod. Cela prica pokazala se kao lažna, ali prekasno. Još aktuelniji primer je nedavno britansko iznošenje dokaza protiv Iraka, za koje se ispostavilo da je prepisano iz diplomskog rada. Takvo nešto je skoro vec uvreda za inteligenciju", kaže on.

Grebel naglašava da je posle Zalivskog rata bilo nekoliko interesantnih studija u SAD. Tu se, na primer, navodi kako ljudi nisu znali gde je Bagdad, ali su znali kako funkcioniše raketa na daljinsko navodenje. U prvom planu više ne stoji objašnjenje zbog cega je došlo do nekog dogadaja, nego kakav je efekat on izazvao, pa zbog toga više nije potrebno ulagati napor za pravljenje rafiniranih scenarija baziranih na dezinformacijama. "To je paradoks medija. Mnoge vlade u meduvremenu pokazuju iritantnu opuštenost u ophodenju sa argumentima. Postali su bezbrižni, jer više uopšte nisu podložni kriticnoj javnosti", rekao je on.

Džo Grebel je generalni direktor Evropskog instituta za medije, profesor na Amsterdamskom i Kalifornijskom univerzitetu, radi kao savetnik za nemacku i holandsku vladu, za UN i više velikih preduzeca. Autor je 20 knjiga.

B92: 18. februar 2003.

Komisija za istinu i pomirenje

Iluzija ili stvarnost

Ivana Stevanovic

“Onako kako je osnovana, Komisija za istinu i pomirenje nije ni mogla da opstane", kaže direktor Medijske dokumentacije Ebart Velimir Curguz Kazimir. O radu Komisije govore i njen clan Aleksandar Lojpur i analiticar Djordje Vukadinovic.

Kao i mnoge druge iluzije, zajedno sa Saveznom Republikom Jugoslavijom 4. februara u zaborav je otišla i iluzija o komisiji koja ce nam otkriti istinu o dogadajima tokom devedesetih i utvrditi ko je za njih odgovoran. Komisija za istinu i pomirenje, doduše, i dalje pokušava da radi, ali nje nema u Zakonu o sprovodenju ustavne povelje nove državne zajednice i za nju nije predvideno mesto u budžetu te zajednice. Ostaje sporno šta to ona zapravo radi i na šta je potrošila dve godine postojanja.

Pripremila Ivana Stevanovic

Obrazloženje koje je dato prilikom zahteva da Komisije za istinu i pomirenje ne bude u Zakonu o sprovodenju Ustavne povelje glasilo je da ona tokom svog dvogodišnjeg postojanja ništa nije uradila. Ovom stavu crnogorskog DPS-a nisu se bitno usprotivili ni ostali ucesnici u izradi Ustavne povelje.

Clan Komisije, inace politicki komentator i profesor na Fakultetu politickih nauka Djorde Vukadinovic smatra da je Komisija mogla da uradi više, ali dodaje da je ponešto i uradila. Cesti napadi na Komisiju su, prema Vukadinovicu, bili materijalno motivisani: nevladine organizacije sa slicnom delatnošcu uplašile su se da ce im ona ugroziti pozicije kod stranih donatora.To se, nažalost ili na srecu, dodaje Vukadinovic, nije dogodilo. Postojali su, medutim, i politicki motivisani napadi, od onih koji su se uplašili da ce Komisija poslužiti za amnestiju mnogih politickih aketra, kaže Đorde Vukadinovic.

“Jednim administrativnim potezom pera kad se prelama, rekao bih, olako, a na kraju krajeva, kada je rec i ovoj novoj državi, odnosno državnoj zajednici, rekao bih da su se i važnije stvari prelomile preko kolena nekim dnevno-politickim interesom ili cak hirom onih faktora koji su o tome odlucivali pa onda u tom smislu ni sudbina komisije nije najgora moguca stvar, ali mi je simptomaticno za taj manir kako ova politicka elita u ovoj novoj državnoj zajednici gleda na stvari. Njih ne zanima previše, pošteno mogu reci, ni istina ni pomirenje. Jedino ono što se oni dogovore – i to ce onda biti istina. Dakle, oni su pomireni ako uspeju da harmonizuju svoje pre svega materijalne ili politicke interese. Dobro bi bilo da je moglo da se dode do nekih stavova koji bi rekli da to ova država ili državna komisija, onda i država koja stoji iza nje verifikuju, prihvate, priznaju, ako je rec o nekoj odgovornosti, itd. da se neke stvari kažu, pa da se podvuce crta i onda eventualno krene dalje.”

Sa ingerencijama s kojima je osnovana, Komisija nije ni mogla da opstane, kaže direktor Medijske dokumentacije Ebart Velimir Curguz Kazimir.

“Sam pocetak bio je pogrešan. Komisija je koncipirana kao naucnoistraživacka insititucija, institut za modernu istoriju, a takvih instituta je mnogo”, smatra on.

“Najbolje bi bilo da država to reguliše i mislim da je to najzdravije jer onda postoji odredeni sistem pravila, protokola kako se to radi. A mislim da sama komisija mora, ako se bude sutra obnovila, ili na primer bude neka nova, da bude zaista shvacena kroz ogroman rad, rad na terenu, rad koji ne možete obavljati uz neki drugi rad, jer to nije institutski rad, to je rad sa ljudima, sa konkretnim ljudima, žrtvama, krivcima. To ce zahtevati da putujete po celoj zemlji, to ce zahtevati da se i emotivno angažujete a ne samo da pravite odredene intelektualne spekulacije. Meni je žao što ta komisija nije pokušala da iskoristi priliku koja se ipak ukazala pa da iz tog institutskog rada i posla prede u nešto što je životni rad i rad sa ljudima.

Clan Komisije advokat Aleksandar Lojpur kaže da osnovni zadatak Komisije nije da otkriva zlocine Miloševicevog režima. Za to, po njemu, postoji Haški sud. Osnovni zadatak Komisije je da do februara 2004. predoci tacan spisak žrtava rata, sa imenima i prezimenima i opisom stradalih. Osim sporosti savezne andministracije koja ju je i osnovala, Komisiju u radu na tom izveštaju najviše omeo i “naglašeni kriticizam nevladinih organizacija”:

“Mi smo konkurisali za neka sredstva kod stranih nevladinih donatorskih organizacija zbog tog kriticizma prema komisiji i nismo uspeli ta sredstva da dobijemo zbog toga što nismo uspeli da dokažemo da nam treba dati sredstva i nismo uspeli da dokažemo kredibilitet. Posle ovih poslednjih manifestacija koje smo imali ja se nadam da cemo ponovo pokazati da zaslužujemo poverenje i zaslužujemo kredibilitet i da cemo uspeti da dobijemo sredstva koja ce nam omoguciti da završimo mandat, ili ce država možda prepoznati – bilo srpska, bilo Srbija i Crna Gora – možda ce prepoznati interes i potencijale komisije. Ako ne bude tako, šta da radimo! To je nešto što moramo da uradimo. Ako ne uspemo da uradimo spisak žrtava i tacnu hronologiju, neko ce morati to da uradi u ime ove države. Inace, opet cemo da napravimo grešku koja je napravljena posle II svetskog rata, opet ce to da bude plodno tle za samoobjektivizaciju da Srbi vicu kako su oni najviše propatili u II svetskom ratu pa da iz toga traže neki zlonamerni politicki predstavnici Srba mogucnost za svoju promociju i stavljanje na celo države. Isto ce se desiti i u Bosni i Hercegovini, Muslimani i Hrvati ce pricati kako su oni najviše stradali, u Hrvatskoj ce i dalje preovladivati kako su oni jedini koji su stradali i za vreme II svetskog rata i kasnije. Nastavice se jedan galimatijas, a to nije dobra osnova ni za sredivanje institucije ni za ekonomski napredak, jer jedno bez drugoga ne ide.”

Komisija je, prema osnivackom aktu, trebalo da “utrvdivanjem istine o raspadu bivše SFRJ i ratu otkloni mnoge uzroke i oblike nesporazuma i uspostavi poverenje medu društvenim grupama i narodima”. Kao njen cilj, navedeno je svestrano ispitivanje i utvrdivanje uzroka i tokova sukoba, koji su doveli do raspada bivše države i rata i izazvali razaranja i ljudska stradanja. Komisija je trebalo da organizuje javne razgovore, rasprave i svedocenja, kao i da objavljuje relevantnu dokumentaciju i tako je ucini dostupnom najširoj javnosti. Na kraju svoga mandata, Komisija je trebalo da objavi izveštaj, kojim bi javnost bila upoznata sa rezultatima celokupnih istraživanja.

Objavljivanje zbornika iz tajnih arhiva nekoliko puta je najavljivano pa je odlagano. Zato što nema novca, pa ni fotokopir-aparata, kaže Lojpur. Bilo je najavljeno, pa otkazano, i svedocenje žrtava masakra u Srebrenici. Zato što su Muslimani odustali od svog svedocenja, ukoliko se pojave i srpske žrtve iz tog regiona. Šta je, onda, uradeno?

Lojpur: “Cinjenica je da nismo uradili sve što smo hteli da uradimo i sve što smo obecali da cemo da uradimo. Deo razloga što nije ispunjeno obecano leži zaista na nama, ali deo razloga su i neke objektivne okolnosti. Mislim da smo za ovih godinu dana uspeli da uradimo jednu vrlo važnu stvar – da postavimo problem. Mi smo organizovali nekoliko dogadaja, organizovali smo okrugli sto na kome smo želeli i uspeli da postavimo problem, onda smo imali jednu dobru prezentaciju holandskog izveštaja o Srebrenici i mi smo imali veci broj konferencija za štampu, imali smo posetu profesora Galtunga, imali smo posetu profesora Ledvida, imali smo zajednicke sastanke sa Aleksom Rejnom iz južnoafricke komisije, odnosno sada Centra za tranzicionu pravdu iz Njujorka, i od naših aktivnosti, za koje smatram da su zaista jednako znacajne kao i ove koje sam naveo, imali smo veliki broj nastupa pojedinih clanova i funkcionera Komisije u sredstvima javnog informisanja. Mislim da je naša komisija, od svih tih institucija koje su formirane sa talasom demokratskih promena posle 5. oktobra 2000. godine, imala najveci uticaj u javnosti.”

Zahvaljujuci aktivnostima Komisije, tvrdi Lojpur, narod je spreman za suocavanje sa posledicama Miloševicevog režima. Dokaz za to nalazi se, po njemu, u istraživanjima medija Agencije ''Ebart'', koja pokazuju da je tema suocavanja sa prošlošcu veoma prisutna u medijima. Direktor agencije Velimir Curguz Kazimir, medutim, ne deli ovo mišljenje:

“Da budemo pošteni, onog casa kad krenu sudenja, bilo da je to sudenje u Lori, bilo da je to sudenje u Bijelom Polju povodom otmice u Štrpcima, u Prokuplju, pojavi se veliki broj clanaka. Ja mogu da kažem da mediji u suštini sve prate i da nema prikrivanja, i da nema izbegavanja teme. Sudenje u Hagu takode se veoma prati. Prema tome, onog casa kada imate dogadaj, mediji to prate. To je u stvari garancija, prema tome, ne bih se složio s tim da je komisija izazvala posebnu pažnju i da je to njen veliki doprinos.”

Nije Komisija sada prioritet, porucuje Velimir Curguz Kazimir.

“Mi imamo masovne grobnice po Srbiji. Ako bi policija i sudstvo radili kako treba, imali bismo nekakve rezultate i sudenja povodom toga. Takav proces bi promenio i atmosferu u javnosti”, smatra on. “Ako se ikada Komisija obnovi, ona bi morala da ima vece ingerencije, koje bi joj omogucile da suoci krivce i žrtve. Država bi tome morala dati pravni okvir”, dodaje Velimir Curguz Kazimir. S obzirom na to da politicka elita sve to Komisiji nije obezbedila, koliko je uopšte bilo prave politicke volje da ona pokaže neke rezultate?

“Politicka volja je posledica odredene politicke moci. Vi možete da pokazujete politicku volju kakvu god hocete – ako ste stranka koja ima 200-300 aktivista i clanova, malo cete šta od svoje politicke volje moci uraditi. Prema tome, mislim da je taj nedostatak politicke volje posledica rascepkane politicke moci u našem društvu i podeljenosti, koja je pre svega politicka ali i društvena, ekonomska, nacionalna, kako god hocete”.

Clanovi Komisije za istinu i pomirenje ubedeni su da je neophodno da nastave svoj rad. Aleksandar Lojpur tvrdi da ce Komisija nastaviti da postoji – ili kao nevladina organizacija, ili ce je obnoviti Savet ministara Srbije i Crne Gore, ili ce je preuzeti Republika Srbija.

Emitovano u emisiji "Kažiprst" Radija B92 u utorak, 18. februara

BLIC: (17.02.03.)

„Blic“ istražuje: Kakva je buducnost desnice u Srbiji? 

Svi bi da ušicare na Šešelju 

BEOGRAD - Nakon odlaska lidera radikala Vojislava Šešelja u Hag vecina stranaka ce pokušati da pocepa Srpsku radikalnu stranku i preotme birace ekstremne desnice - ocenio je juce za „Blic“ Đorde Vukadinovic, urednik „Nove srpske politicke misli“.

- Svi ce pokušati da ušicare na Šešeljevom odlasku u Hag, pocev od marginalnih stranaka desne orijentacije, zatim SSJ i SPS, naravno DSS, ali i DS i DHSS. Nacionalna retorika Zorana Đindica u poslednje vreme uklapa se u taj scenario oduzimanja Šešeljevih glasaca - rekao je Vukadinovic i dodao da ce radikalsko biracko telo biti mamac za te stranke. On je ipak kazao da ne veruje u rascep SRS najmanje godinu dana, odnosno sve dok Šešelj iz Haga bude imao komunikaciju sa strankom.

- Šešeljeva direktiva iz Haga imace odlucujucu ulogu na SRS, ali dugorocno nece biti lako voditi efikasno stranku - dodao je Vukadinovic. Govoreci o poziciji desnice u Srbiji, on je ocenio da za tu opciju nije prvenstveno bila zaslužna Šešeljeva harizma, vec „teška nacionalna, socijalna i politicka situacija u proteklih deset godina u državi“.

- Ukoliko se neka od nacionalnih tenzija, pocev od Hrvatske, preko Bosne, do Kosova, ne otkloni i istovremeno ne poboljša teška socijalna situacija, desna opcija sa ili bez Šešelja, pod firmom SRS ili nekom drugom, imace svoju bazu u narodu. Šešeljev odlazak u Hag u tom pogledu ne znaci ništa, jer samo rešenje socijalnih tenzija može skloniti tepih ispod nogu toj opciji - zakljucio je Vukadinovic.

Istoricar Cedomir Antic ocenio je juce za „Blic“ da se Šešeljev odlazak u Hag nece odraziti na promenu politickih prilika u Srbiju. On je rekao da ne veruje da su lider radikala i SRS bili velika opasnost za DOS, jer su, kako je naveo, samo fingirali opoziciju.

- Problem ce nastati ako se Šešelj za dve godine vrati iz Haga kao nacionalni lider. Onda problem nece imati samo DOS, vec i gradani Srbije - dodao je Antic.

Generalni sekretar SRS Aleksandar Vucic ocenio je za „Blic“ da posle Šešeljevog odlaska u Hag niko nece uspeti da pocepa SRS i preotme birace te stranke, vec ce, kako je rekao, ta stranka postati najjaca u Srbiji. On je naglasio da su se „dosmanlijski celnici prevarili ako ocekuju da ce nakon odlaska lidera radikala u Hag padati rejting SRS, kao što je to bio slucaj sa SPS“.

- Rejting SPS nije poceo da pada kada je Slobodan Miloševic otišao u Hag, vec naprotiv, poceo je da raste. SPS je poceo da gubi poverenje naroda onda kada je 90 odsto clanstva odbilo da sluša Miloševiceve poruke i direktive. U SRS je sasvim drugacije, a kada Šešelj ode, on ostaje predsednik stranke i necemo ga birati za pocasnog predsednika kao što su to uradili u SPS sa Miloševicem - rekao je Vucic i dodao da ce Šešelj sacuvati i stranku i svoje birace.

DANAS: (12.02.03.) 

LICNI STAV: Ljubisa Rajic

Povodom tekstova Kondolize Rajs i Kolina Pauela objavljenih u Danasu 

Naftom zamazane oci

Predsednik, vlada i Kongres SAD odlucili su sledece: SAD ne priznaju nadleznost Medjunarodnog suda za ratne zlocine i uzimaju sebi za pravo da primenom vojne sile izvuku iz zatvora bilo kog americkog drzavljanina osumnjicenog za takva dela; predsednik moze naloziti da lice koje sumnjice za terorizam bude ubijeno bez ikakve istrage i sudjenja; vojni istrazni organi imaju pravo da koriste mucenje da bi iznudili priznanje od onih koje sumnjice za terorizam, uz pravo da i Crvenom krstu i vlastima zemalja iz kojih ti ljudi poticu uskrate kontakt sa zatvorenicima; SAD formiraju posebnu agenciju za propagandu koja ima pravo da koristi lazi; ako UN ne ispune zelje americke vlade, onda ce americka vlada ciniti sta zeli i bez odobrenja UN; ne moraju SAD kao tuzilac da dokazu da Irak poseduje oruzje za masovno unistavanje, vec Irak mora da dokaze da ga ne poseduje, sto je i nemoguce i protivno pravnoj praksi; upravo je odluceno da SAD mogu da upotrebe i atomsko oruzje u ratu sa Irakom ako smatraju da je to adekvatan odgovor.

Nista od toga nije novo, to su cinili i ranije, samo sto se sad ne libe da to jasno i glasno kazu. Evo nekih od ljudi iz tima Busa mladjeg koji to treba da sprovedu i od kojih zavise rat i mir: 

Bivsi zatvorenik: penzionisani kontraadmiral Dzon M. Pointdekster, Reganov savetnik za bezbednost, bio je 1990. osudjen na kaznu zatvora zbog laganja pred Kongresom, unistavanja dokaza o krijumcarenju oruzja i novca tokom afere Kontrasi-Iran. Pomilovao ga je Bus stariji dok je bio predsednik. Pointdekster vodi danas Busov novi "Total Information Awareness System", koji uskoro treba da postane najveci sistem nadzora nad pojedincima u svetu. (Bus stariji je pomilovao i pukovnika Olivera Norta, Pointdeksterovog neposredno potcinjenog izvrsioca poslova sa ilegalnom prodajom oruzja, osudjenog 1989, izmedju ostalog i zato sto je deo novca od prodaje oruzja uplacivao na privatan racun.) 

Lazov: Oto J. Rajh, poreklom sa Kube, blizak sa najekstremnijim delom kubanske emigracije u Majamiju. Kao "ambasador za javnu diplomatiju" bavio se nezakonitom propagandom protiv sandinisticke vlade Nikaragve i radio protiv kubanske vlade za racun proizvodjaca ruma Bakardija, bivseg vlasnika destilerija na Kubi. Kao americki ambasador u Venecueli pomogao da se odobri americka viza teroristi Orlandu Bosu, odranije osudjenom u Majamiju zbog teroristickog napada na jedan poljski brod na putu za Kubu. Bos je u tom trenutku u Venecueli izdrzavao zatvorsku kaznu zato sto je, zbog bombe koju je podmetnuo u jedan kubanski avion, poginulo 73 putnika. Bosa je kasnije pomilovao Bus stariji. Rajh je danas Busov specijalni izaslanik za zapadnu hemisferu u Ministarstvu spoljnih poslova SAD. 

Krijumcar: Dzon D. Negroponte se bavio nezakonitim krijumcarenjem kontrasima u Nikaragvi dok je bio ambasador u Hondurasu, gde su kontrasi imali baze. Nazivan vicekraljem. Danas ambasador u UN. 

Lazov: Eliot Abrams, od jula 1985. pomocnik ministra za spoljne poslove za interamericke odnose, duboko upetljan u podrsku kontrasima, priznao 1987. da je lagao pred kongresom, 1991. proglasen krivim po dve tacke optuznice, 1992. ga pomilovao Bus stariji. Danas imenovan za rukovodioca odeljenja za Srednji istok u Naconalnom savetu za bezbednost. Poznat po protivljenu ugovoru iz Osla i kao pristalica jos surovijeg postupanja prema Palestincima. 

Rat protiv Iraka ce poceti sta god neko u svetu mislio. Clanci Kondolize Rajs i Kolina Pauela koje je Danas objavio, samo su zamazivanje ociju. Predsednik Bus je jos 17. septembra 2001. godine potpisao jedan tajni dokument o napadu na Avganistan, u kome se u jednoj recenici nalaze Pentagonu da zapocne pripreme za rat protiv Iraka (po tekstu iz Vasington Posta od pre tri nedelje). Jastrebovi iz americke administracije zalagali su se za napad na Irak i pre nego sto je Bus mladji izabran za predsednika, a sa njim su dobili savrsenu mogucnost da to sprovedu. Cejni, Ramsfeld, Volfovic, Rajs i drugi razradili su novu globalnu stratesku doktrinu po kojoj SAD imaju pravo da same napadnu potencijalnog neprijatelja i uniste ga jos pre nego sto se uopste pokazao kao neprijatelj. Dovoljno je shvatanje da moze biti neprijatelj. To podseca na inkvizitorske metode: Ako pod mucenjem prizna da je u dosluhu sa Satanom, kriv je, a ako ne prizna, opet je kriv, jer samo Satanina podrska moze nekome pomoci da izdrzi toliko mucenje. Kontrola nad naftom (i savezicima) toliko je bitna za SAD da je americka administracija voljna na bilo koji postupak. Potrosnja nafte u SAD je tokom devedesetih porasla za citavih 20 posto, i danas je dva puta veca po stanovniku od Zapadne Evrope. Pocetkom januara Ministarstvo za energiju SAD objavilo je da ce neto uvoz nafte sa sadasnjih oko 50 posto ukupne domace potrosnje porasti do 2025. godine na blizu 70 posto. Istovremeno su vojni izdaci SAD ove godine preko 300 milijardi dolara, sto je jednako bruto nacionalnom proizvodu Rusije ili 70 posto vise nego sto su vojni izdaci Rusije, Japana, Velike Britanije, Francuske, Nemacke i Kine zajedno. Pritom ne treba zaboraviti da su SAD naoruzavale Sadama Huseina dok je ratovao protiv Irana (a istovremeno naoruzavale i Iran), kao sto su naoruzavale i avganistanske talibane dok su ratovali protiv SSSR, podstakle naftne kompanije u Kuvajtu da buse ukoso pod iracko tlo, a zatim Irak da napadne Kuvajt, kao sto sprecavaju Sadamove jedinice da napadaju Kurde, a istovremeno podrzavaju Tursku koja prakticno sprovodi genocid nad Kurdima... Dakle, iskazujem svoj licni protest sto ce stotine hiljada ili milioni ljudi u Iraku i okolnim zemljama platiti svojim zivotima i patnjama ne to sto Irakom vlada jedan diktator, od koga valja osloboditi narod, vec imperijalnu teznju privredne, vojne i politicke elite SAD da kontrolise svetske rezerve nafte. Ali molim da me zbog toga niko ne svrstava u pristalice Sadama Huseina i ne povezuje sa radikalima i njima slicnima. Sadama, radikale i americku vladu povezuju cetiri stvari: bas ih briga za iracki narod, demokratiju, ljudska prava i postene medjunarodne odnose. 

Autor je profesor Filoloskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

BLIC: (10.02.03.)

Politicki analiticar Vladimir Goati ne ocekuje da novi ustav Srbije bude usvojen do 30. juna 

U Skupštini Srbije nema vecine za obaranje Vlade 

BEOGRAD - Saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu Vladimir Goati za „Blic“ je kao „najmanje lošu“ ocenio odluku predsednice Skupštine Srbije i v.d. predsednika Srbije Nataše Micic da datum raspisivanja izbora „smesti“ izmedu donošenja novog ustava Srbije i prvog redovnog zasedanja srpskog parlamenta.

- Varijanta za koju se ona odlucila je najmanje loša. Tu moram da istaknem da ne verujem u mogucnost da se u narednih šest meseci izradi novi ustav Srbije, ali nije nemoguce dostici drugi rok vezan za pocetak oktobra. U svakom slucaju, dat je objektivni rok koji ne može beskonacno da se pomera - smatra Goati.

On istice da se Micic nalazila u nezavidnoj poziciji i da je pred sobom imala tri opcije.

- Prva je podrazumevala da raspiše predsednicke izbore prema postojecim pravilima, što bi rezultiralo istim ishodom kao i u slucaju prethodnih izbora za predsednika Srbije. Tako bi bilo potrošeno dodatnih 15 miliona, pored vec prethodno bacenih 30 miliona evra na prethodne neuspele izbore. Drugo rešenje nije bilo u njenoj nadležnosti, a podrazumevalo je da se medu vodecim stranaka u Skupštini Srbije postigne dogovor o izmeni Zakona o izboru predsednika republike u delu koji bi podrazumevao ukidanje cenzusa u prvom izbornom krugu. Medutim, ni to se nije dogodilo - kaže Goati. On naglašava da postoje tumacenja da je ona na osnovu clana 5 Zakona o izboru predsednika Srbije donekle prešla Ustav, ali da o tome može da sudi samo Ustavni sud Srbije.

Predaja dužnosti predsednika SRJ Vojislava Koštunice predsedniku nove državne zajednice Srbije i Crne Gore i konstituisanje parlamenta zajednice do kraja meseca, stvorice nesrazmeru na politickoj sceni Srbije, jer ce DSS, kao stranka sa velikim ugledom i podrškom, postati opoziciona stranka. Goati smatra da je DSS zato radikalniji nego inace.

- To je razlog što DSS sve cešce insistira na izborima i što ponekad istupa sa strankama bivšeg režima. Ukoliko DSS želi da reši problem nesrazmere izmedu snage i uticaja, oni to mogu postici postavljanjem pitanja poverenja Vladi Srbije, za šta je pored podrške opozicionih stranaka potrebno i da neka stranka sa bar deset poslanika iz vec rascepanog ostatka DOS „prede“ na drugu stranu - smatra Goati dodajuci da mu se, uz trenutni raspored snaga na politickoj sceni Srbije, ne cini verovatnim da ova stranka postigne dogovor ili sporazum sa ostatkom DOS oko prioriteta u vodenju politike, što bi bilo optimalno rešenje. On istice da, i pored cestih najava, pitanje nepoverenja Vladi Srbije nije pokretano samo zato što je procenjeno da to nije moguce uraditi.

- Procenjeno je da za to nema dovoljno podrške inace bi to odavno bilo uradeno. Pitanje nepoverenja Vladi Zorana Đindica je odavno „na stolu“, ali za to nije postojala podrška, što se moglo videti i prilikom glasanja o bitnim zakonima ili Ustavnoj povelji - kaže on.

Goati istice i da je došlo do promena u politici DSS, koja je od istupanja iz Vlade Srbije u avgustu 2001. godine, kada je predstavljala konstruktivnu opoziciju, znatno radikalizovala svoje istupe.

- Od sredine 2002. godine oni se po nacinu ponašanja u srpskom parlamentu jedva mogu razlikovati od ostatka opozicije. Verujem da je ovo najviši stepen njihove radikalizacije i da DSS dalje u tom pravcu ne može - kaže Goati.

 Zajednicki parlament bez sukoba 

Goati istice da bi od novih institucija državne zajednice trebalo ocekivati bolje funkcionisanje jer ne postoji nesrazmera koja je ranije postojala, kada vlade država clanica nisu imale odlucujuci uticaj na politiku savezne države.

- Savezna administracija bila je u raskoraku sa vlastima u Srbiji i Crnoj Gori. U novom sastavu parlamenta, koji je u stvari preslikan iz parlamenata država clanica, trebalo bi da ima mnogo manje sukoba i „šumova“. Ostatak DOS plusa, crnogorske stranke DPS i SDP trebalo bi da uspostave jednu normalnu koaliciju - ocenio je on.

BETA (7. feb.2003.)

BEOGRAD, 7. februara 2003. (Beta) - Politicki analiticar Djordje Vukadinovic ocenio je danas da je odluka predsednice Skupštine Srbije Nataše Micic da se predsednicki izbori održe nakon donošenja republickog ustava motivisana željom DOS-a da ne deli vlast ni sa kim.

"DOS želi, ne samo da izbegne prevremene parlamentarne izbore, vec i po svim pravilima neizbežne, predsednicke izbore da ne bi morao da deli vlast ni sa kim" , rekao je Vukadinovic agenciji Beta.

Ocenio je da DOS ima šansu da uspe u tome, obzirom na trenutni odnos politickih snaga, ali i da je takvim postupkom povecao rizik za "nedemokratski i vanparlamentarni rasplet" svoje vladavine jer su vanredni parlamentarni, ili bar predsednicki izbori jedino legalno rešenje politicke krize.

"Odlukom Nataše Micic produžena je politicka agonija koja sve više smanjuje šanse za rešenje krize na demokratski nacin", dodao je Vukadinovic.

Prema njegovim recima, odluka Nataše Micic je "ocigledno rezultat procene u krugovima oko (premijera Srbije Zorana) Djindjica da je u ovom trenutku prakticno obezglavljena promiloševicevska opozicija, dok je Koštunica trenutno u povlacenju i bez mogucnosti da se ozbiljnije suprotstavi takvoj odluci".

Vukadinovic je ocenio da se tom odlukom "prakticno cementira politicko stanje u Srbiji za najmanje šest do deset meseci, a verovatno do kraja 2004. godine, do kada nece biti mogucnosti da se na legalan i legitiman nacin ugrozi vlast DOS-a".

DOS ce, zbog toga, verovatno i predložiti da se predsednik Srbije bira u republickom parlamentu, naveo je Vukadinovic.

On je, medjutim, ocenio da, iako je odluka Miciceve ocekivana, ona je vrlo problematicna, kako sa politickog, tako i sa pravnog aspekta.

Govoreci o donošenju novog ustava Srbije, Vukadinovic smatra da ce to biti nemoguce uz poštovanje postojeceg ustava, uz dvotrecinsku vecinu u parlamentu Srbije i referendum, ali da ce vladajuca koalicija posegnuti za presedanom, slicno kao i prilikom usvajanja Ustavne povelje.

To znaci da ce za usvajanje novog ustava Srbije biti dovoljna prosta vecina u republickom parlamentu, naveo je Vukadinovic, dodajuci da je republicka vlada "više puta dokazala da ume da namakne tu vecinu razlicitim sredstvima".

Vukadinovic je kazao da ne veruje u mogucnost politickog konsenzusa za donošenje novog ustava Srbije, cak ni u redovima sadašnjeg, "okrnjenog" DOS-a i izrazio nevericu u poštovanje predvidjenih rokova za donošenje najvišeg pravnog akta Republike.

"Da je to moguce, ne bi se ni došlo u ovu situaciju", zakljucio je Vukadinovic

BLICNEWS (5.feb.2003.)

Zašto se svadaju Koštunicini ljudi

Partijske kolege Ljiljani Nedeljkovic ne prebacuju toliko loše namere koliko cinjenicu da je svoju pripadnost „ideološkom krilu“ DSS iskoristila filtrirajuci informacije koje su dolazile do Koštunice

Autor: Marko R. Petrovic

Kada za samo nekoliko nedelja napusti mesto jugoslovenskog predsednika, Vojislav Koštunica ce, bude li podvlacio crtu, moci da zakljuci, prema ocenama vecine politickih eksperata, da za protekle dve godine nije iskoristio ni deo šansi koje su mu pružali njegov uticaj i politicki rejting coveka koji je srušio Miloševica. Jedno od objašnjenja zašto je tako bilo jeste cinjenica da, cak i kada je sam ponekad uspevao da parira svom agilnijem rivalu Zoranu Đindicu, to nisu uspevali ni njegov kabinet naspram politicko-propagandne mašine srpskog premijera ni, pogotovo, njegova troma partija naspram Demokratske stranke.

Mnogi posmatraci unutar DSS sa kojima je Blic News razgovarao slažu se da mehanizmi u Koštunicinom okruženju (kabinet i stranka) nisu od 2000. godine rasli onako kako je rasla Koštunicina uloga kao i broj njegovih pristalica.

- Naš partijski rad bio je organizovan kao rad stranke skromnih ciljeva i prohteva, kakvi smo bili pre izbora 2000. iako smo se u tom vremenu veoma brzo širili - priznaje za News jedan funkcioner DSS koji je želeo da ostane anoniman.

Sagovornici Newsa iz DSS kažu da je Koštunicin odlazak u Palatu federacije ipak doneo jednu znacajnu promenu - prilicno je afirmisao uticaj Ljiljane Nedeljkovic, do septembra 2000. samo clana Glavnog odbora DSS a kasnije šefa Koštunicinog predsednickog kabineta. Vecina se slaže da je sve dostiglo drasticne razmere kada je veliki Koštunicin uticaj u DSS postao filtriran kroz uticaj šefa njegovog kabineta.

- Kabinet je tada postao mesto odakle se vodi DSS - rekao je sagovornik Newsa iz te stranke.

Partijske kolege Ljiljani Nedeljkovic ne prebacuju toliko loše namere koliko cinjenicu da je svoju pripadnost „ideološkom krilu“ stranke iskoristila filtrirajuci informacije koje su dolazile do Koštunice. Na pitanje šta podrazumevaju pod „ideološkim krilom“, sagovornici Newsa objašnjavaju da je rec o grupi koja je politicki identitet nacionalne i demokratske stranke pretpostavljala njenom funkcionisanju, modernizaciji i stvaranju uslova da se, uz manje kompromise, suprotstave rivalima iz Đindicevog tabora.

- Stvoren je utisak da smo mi nekakvi ideološki cistunci koji od sebe odbijaju mocne poslovne ljude koji su na ovim prostorima oduvek tražili utocište priklanjajuci se pojedinim partijama - kaže sagovornik Newsa iz vrha DSS.

To se, dodaje on, pored ostalog, odrazilo i na imidž partije kao zatvorene strukture koja je žrtvovala sopstvenu snagu da joj se u nekom slucaju ne bi pripisalo ucešce u nekim korupcionaškim aferama.

Cinjenica je da pozicije DSS i Koštunice, iako i dalje prednjace u popularnosti, u ovom trenutku nisu ni upola tako dobre kakve su mogle biti. Lider DSS pre dve godine uživao je podršku skoro 90 odsto stanovništva. Danas, medutim, prema decembarskom istraživanju „Stratedžik marketinga“, ta se popularnost smanjila na 34 odsto.

U poslednje dve i po godine, naime, stranka je višestruko uvecala svoje clanstvo, što je uglavnom posledica cinjenice da je DSS došla na vlast, i da je Koštunica najpopularniji politicar. U samoj stranackoj organizaciji i rukovodenju partijom, medutim, ništa nije promenjeno. Taj problem došao je na dnevni red pošto Koštunica ni posle dva kruga izbora nije uspeo da se domogne mesta predsednika Srbije i pošto je kucnuo cas da se rastane sa mestom u Palati federacije. Otuda se medu funkcionerima DSS sve cešce, doduše u pola glasa, govori o promašajima rukovodstva i njihovoj neprilagodenosti trenutnoj situaciji.

Ko je najmocniji - To vam je kao kad bi neko sada pitao zašto današnja Crvena zvezda nije šampion Evrope, a 1991. je bila. Pa, jednostavno, nema igrace tog kalibra. Tako ni u vrhu DSS na pravim mestima nema ljudi koji razmišljaju na novi, menadžerski nacin - kaže za Blic News još jedan od funkcionera DSS.

Javno, punim imenom i prezimenom, nezadovoljstvo politickim uticajem Koštunicinog kruga iznela je jedino osoba koja nije u DSS - Aleksandar Tijanic, novinar i donedavno Koštunicin medijski savetnik.

- Nije tajna da sam javno i primetno nezadovoljan srazmerom podrške Srba Koštunici i kolicinom njegovog uticaja na srpske politicke prilike. Takode, nije tajna da oko njega postoje osobe koje su veoma zadovoljne baš ovakvim rezultatom - rekao je Tijanic za nedeljnik Identitet, dodajuci da je na funkciju u kabinet predsednika SRJ došao „kada su moc i ovlašcenja vec podeljeni“.

- Znalo se ko je najmocniji, ko je odmah do njega, ko odlucuje, a ko presuduje - kaže Tijanic, i priznaje da vec godinu dana nije prisustvovao sednicama kabineta jer su „prestali da ga zovu“.

Tijanic, medutim, nije želeo da za Blic News detaljnije govori o tome, niti da potvrdi da je u ovim izjavama mislio na Ljiljanu Nedeljkovic.

- Nemam o cemu da govorim. Sve sam rekao - kaže Tijanic.

Osim prema Nedeljkovicevoj, nezadovljstvo u DSS je usmereno i ka najistaknutijim clanovima njenog predsedništva Draganu Maršicaninu i Zoranu Šamiju. Razlozi su, medutim, drugaciji - njih dvojica, kao Koštunicini dugogodišnji najbliži saradnici i ljudi od poverenja, malo su, prema mišljenju sagovornika Newsa, ucinili na razbijanju blokade oko lidera DSS, a još manje na unapredenju rada stranke koja im je u odsustvu partijskog lidera poverena na staranje. Kako Blic Newsu tvrde u DSS, cak ni oni više ne mogu da dodu do Koštunice uvek kad to požele, jer sve ide preko Nedeljkoviceve, što je i glavni uzrok njihovog hladnog odnosa prema njoj.

Strah od šefa kabineta Kako se bliži kraj Koštunicinom mandatu, otpor prema Nedeljkovicevoj u delu DSS dobija jasnije konture. Naime, ocekuje se da ce ona, ojacana dvogodišnjom ulogom šefa Koštunicinog kabineta, biti vracena u stranacku centralu kao clan rukovodeceg tima. Koštunicinim povratkom u stranku promenile bi se i okolnosti jer po Statutu stranke ne postoji institucija šefa kabineta. Neizvesnost oko buduceg statusa Ljiljane Nedeljkovic, koju bi Koštunica mogao vec na sednici stranacke skupštine u maju 2003. da predloži za clana predsedništva, samo podstice strah ljudi iz vrha DSS da ce i ubuduce njihova uloga u stranackom životu biti sporedna.

Tijanic, medutim, nije jedini covek iz bliskog okruženja saveznog predsednika koji je došao u sukob s Nedeljkovicevom. Ni generalni sekretar predsednika SRJ Filip Golubovic, takode siva eminencija Koštunicinog tima, s njom nije u dobrim odnosima.

- Ma, njih dvoje uopšte i ne govore - kaže za Blic News jedan od sagovornika iz DSS.

Da Golubovic nije samo sporedni igrac, govori i cinjenica da je ovaj beogradski advokat prvo postao generalni sekretar šefa države, a tek sredinom prošle godine na Koštunicin predlog bio je izabran i za clana Predsedništva DSS.

Koren sukoba Nedeljkoviceve i Golubovica, prema nezvanicnim pricama, jeste u tome što je on, u poslednjoj predsednickoj kampanji zadužen za logistiku, bio i jedan od najistaknutijih zagovornika ideje da se u DSS primeni menadžerski sistem rada i da se ona snažnije poveže sa vlasnicima kapitala. Nedeljkoviceva se navodno tome oštro usprotivila.

Sam Golubovic, medutim, za Blic News nije želeo da komentariše ove navode.

Finansijeri Osnovano ili ne, Ljiljana Nedeljkovic je medu pojedinim funkcionerima DSS optužena i za to što su neki od važnijih sponzora prestali da dotiraju partiju. U tom kontekstu navodi se i da je Zoran Drakulic, bogati vlasnik firme „Ist point“ i glavni (neki kažu i jedini) finansijer DSS još od 1992, prekinuo sve kontakte sa strankom. Do sukoba je, navodno, došlo u trenutku kada je sredinom 2001. Koštunici pokušao da se približi Bogoljub Karic. Nezadovoljni Drakulic je tada rekao da tu za njega nema mesta. Do daljeg zahladenja odnosa Drakulica i DSS došlo je prošle godine, kada je ovaj biznismen propao na tenderu za kupovinu valjaonice bakra u Sevojnu i kada ni iz DSS ni iz državnih organa sa mesta koja su pripadala prvacima ove stranke nije dobio odlucniju podršku.

Izvor Blic Newsa iz vrha DSS, medutim, ne iskljucuje mogucnost da je Drakulic i dalje u kontaktu sa samim Koštunicom, za kojeg ga vežu dugogodišnje prijateljstvo i istovetni politicki pogledi, ali tvrdi da vlasnik „Ist pointa“ više ne finansira stranku.

Na polju reorganizacije stranke i privlacenja „svežeg kapitala“ sa istim teškocama susreo se, kako se može cuti u DSS, i Milan Tomic, predsednik Izvršnog odbora stranke, koji je dugo bio direktor predstavništva Drakulicevog „Ist pointa“ u Mongoliji.

Iako je Blic News pokušao da dode i do Ljiljane Nedeljkovic, ona se držala svog principa da ne govori za medije. Istina, taj princip prekršila je samo jednom u julu prošle godine, kada je u razgovoru za Nin ocenila da su napadi na nju, zapravo, napadi na Koštunicu. Obrazlažuci svoje nepojavljivanje u javnosti, Nedeljkoviceva je tada rekla da joj je upravo sklanjanje od javnosti omogucilo uspešne misije na Kosovu, na koje je narocito ponosna.

Bez lomova - Zemlja Srbija, izgleda, prosto ima potrebu za prokletom Jerinom. Uz to, Voju je najlakše napasti tako što ce biti napadnut neko ko mu je blizak - rekla je tada.

Nezadovoljstvo u DSS, narocito na nižim nivoima, medutim, nije od juce. Ono traje još od aprila prošle godine, kada je iz centrale dat signal da, posle definitivnog razlaza DSS i DOS, predstavnici DSS napuste lokalne organe vlasti. Teško je verovati u mogucnost velikih lomova na sledecoj stranackoj skupštini i iz tog i iz drugih razloga iz prostog razloga što u DSS jednostavno ne postoji jaka politicka figura koja bi uspela da stane na celo nezadovoljnika. Osim toga, vecina clanova DSS i dalje veruje da Koštunica ima plan za povratak na vlast.

Politicki analiticar i urednik Nove srpske politicke misli Đorde Vukadinovic skeptican je prema postojanju ikakvog Koštunicinog plana.

- Najpogubnija varijanta za njega bila bi da se ucauri i da ceka redovne izbore 2004. godine racunajuci da vreme radi za njega. On, medutim, bira upravo najpogubnije varijante. Tako je uradio i 1996. i 1997 - istice Vukadinovic, i dodaje:

- Koštunica ne sme da ceka Đindiceve greške.

Prema njegovoj oceni, i Koštunicin rezultat na prošlogodišnjim predsednickim izborima vec je sam po sebi cudo. Vukadinovic procenjuje da ce rejting lidera DSS i dalje padati.

Procene su, medutim, da ce posle Đindicevog preuzimanja vlasti i na saveznom nivou svaki dan do novih izbora donositi za DSS samo nove probleme. Ukoliko ne dode do neke jasne politicke akcije, medu nižim i srednjim funkcionerima ce jacati nezadovoljstvo postupcima stranackog vrha, što u krajnjoj liniji može dovesti do osipanja naglo narasle DSS, u cemu ce, naravno, prednjaciti oni koji su se partiji poslednji prikljucili. To ce se neminovno odraziti i na uspeh DSS na sledecim izborima.

Istovremeno, Koštunica bi morao aktivnije da poradi na pronalaženju saveznika, iako je do sada bio poznat po tome što je radije insistirao na sopstvenoj politickoj doslednosti nego na kompromisima zarad politickih saveza. Partije u DOS koje su ga podržale na predsednickim izborima odbijale su da ga podrže kada je hteo da ruši vladu, jer im nije nudio ništa što bi im obezbedivalo opstanak u vlasti i posle prevremenih parlamentarnih izbora.

Narednih šest meseci do godinu dana, koliko ce Đindic eventualno moci da eskivira raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, bice istovremeno i najteži ispit za stranku Vojislava Koštunice. Sa kakvom ce ga ocenom položiti, tvrde analiticari, zavisice pre svega od njegove spremnosti da se bar donekle odrekne dosadašnjeg, tromog nacina delovanja.

Dobri potezi i greške

Analizirajuci dosadašnji rad DSS, Đorde Vukadinovic, urednik Nove srpske politicke misli, primecuje da je mnogo lakše naci greške koje je cinilo rukovodstvo DSS nego dobre poteze.

- Najpre, kad se cinilo da su imali snage, i kada je Koštunicina popularnost bila na vrhuncu, te okolnosti nisu iskorišcene za energicnije suprotstavljanje autoritarnoj vlasti Zorana Đindica - ocenjuje Vukadinovic.

Neverovatno je, prema njegovim recima, izgledalo i potpuno odsustvo koncepcije u delovanju stranke kada su im u Skupštini Srbije oduzimani poslanicki mandati, što je posledica „limitiranosti Koštunicinog legalizma“. Ništa manje zacudujuce, dodaje on, nije bilo ni njihovo ponašanje kada su posle svega mirno prihvatili sve mandate nazad, ne zahtevajuci da se ponovo raspravlja o svim odlukama koje su donete bez ucešca njihovih poslanika.

Poslednja greška je, ocenjuje Vukadinovic, pristajanje na posredno biranje poslanika u prvom mandatu skupštine buduce zajednice Srbije i Crne Gore, što je „omogucilo stupanje na scenu koalicije DS-DPS“.

- Paradoksalno, ali insistiranje DSS na zajednickoj državi omogucilo je njihovo izguravanje iz vlasti na saveznom nivou - zakljucuje Vukadinovic.

U dobre poteze DSS, kojih se, kako kaže, s mukom priseca, urednik Nove srpske politicke misli ubraja „neke zakonske predloge, pre svega u oblasti pravosuda“, kao i cinjenicu da su predstavljali „kakvu-takvu branu DOS-ovskoj samovolji, ali su i to loše odigrali“.

Ko stopira ulazak DSS u ENP

Poput Nove demokratije koja je ušla u Liberalnu internacionalu i SDP i DS koje su nedavno postale clanice Socijalisticke internacionale, tako i DSS želi da se prikljuci evropskoj asocijaciji konzervativnih stranaka - Evropskoj narodnoj partiji.

Ni tu, medutim, stvari ne idu tako glatko. Kako tvrde u DSS, iz same Srbije, prevashodno iz redova nevladinih organizacija, u ENP stižu zahtevi da se DSS ne primi u ovu organizaciju, uz obrazloženje da je rec o desnicarskoj nedemokratskoj stranci.

 

 

 

hronika vesti (arhiva)

Copyright by NSPM