Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika Decembar

hronika vesti (arhiva)

Odrzana tribina:

Urednistvo casopisa NOVA SRPSKA POLITICKA MISAO poziva Vas na tribinu povodom izlaska sveske

Polni stereotipi

Ucesnici:

 

Maja Kandido-Jaksic, Marina Blagojevic, Jelisaveta Blagojevic,

Tanja Ignjatovic, Isidora Jaric, Nenad Dakovic, Djordje Vukadinovic

 

Voditelj:

Ivan Milenkovic

 

Tribina ce biti odrzana u sredu

18. decembra 2002.

s pocetkom u 19 casova

u Domu omladine Beograda,

sala na I spratu

VOJISLAV KOŠTUNICA U AUTORSKOM TEKSTU U "VECERNJIM NOVOSTIMA"

IZBORI PRETVORENI U FARSU

Ako gradani imaju pravo, ali ne i obavezu da na izbore izadu, onda se nikakvim zakonom ne može nametati obavezni prag izlaznosti

Sada je valjda i najnevernijim Tomama jasno da su predsednicki izbori u Srbiji raspisani prvo u nevreme i preko reda, potom žurno i bez ikakvog ozbiljnog razmišljanja. I u jednom i u drugom slucaju, raspisani su da ne bi uspeli, da bi sam izborni proces, kao jedan od osnovnih instituta demokratije, bio ne samo obesmišljen, nego i u farsu pretvoren. Mnoštvo je dokaza za ovu tvrdnju. Prvo, u Zakonu o izboru predsednika Republike zadržan je koliko nelogican, toliko i suštinski protivrecan diskriminatorni cenzus u prvom krugu (ako gradani imaju pravo, ali ne i obavezu da na izbore izadu, onda se nikakvim zakonom ne može nametati obavezni prag izlaznosti). Ta vrsta cenzusa, inace, postoji samo u nekim bivšim clanicama Varšavskog ugovora i nekim, isto tako bivšim, sovjetskim republikama. Prelazno rešenje, koje možemo naci u nekim tranzicijskim zemljama, podrazumeva ili nediskriminatorni cenzus, što znaci da se drugi krug izbora održava normalno, bez obzira na to da li se u prvom krugu na biralištima pojavilo 50 posto biraca. U vecini starih demokratija sa predsednickim ili polupredsednickim sistemom nema, medutim, ni pomena o cenzusu.

U svakom slucaju, cenzus ne može postojati u zemlji sa neažurnim i aljkavim birackim spiskovima. A ovi naši su posebna prica. Ne samo da su, onako naduvani, preuzeti iz arsenala prethodnog režima, nego su i bitno obogaceni raznoraznim nazovireformskim novotarijama, pa u njima, tako, nailazimo na birace bez imena ili prezimena, rodene pre dva-tri veka, one ciji je maticni broj samo niz nula, ili ima više ili manje od propisanog broja cifara. Koješta se tu još može naci, cak 835.000 puta.

Zakon je sasvim nedvosmislen: "Biracki spisak sadrži redni broj, licno ime, licni broj, pol, godinu rodenja (ulica i broj kuce, selo, zaselak, naselje), prostor za svojerucni potpis biraca i prostor za primedbu." Prema tome, jasno je da greška u ma kom od tih podataka onemogucuje da se lice nade na birackom spisku.

I to nije nikakva diskriminacija biraca. To je samo potreba da se utvrdi koliko tacno biraca ima u zemlji Srbiji, preciznije, sa državljanstvom Srbije.

Diskriminacije

Diskriminacija, drasticna, nedopustiva sa stanovišta ljudskih i gradanskih prava, postoji upravo kada je rec o našim državljanima koji su privremeno nastanjeni u inostranstvu. Nisu otišli iz obesti: morali su da odu, jer ovde nisu mogli da obezbede egzistenciju. Nebrojeno puta su pokazali da su zainteresovani da se ovdašnje prilike srede i da se vrate u zemlju. Najmanje što kao deklarisani demokrati možemo da ucinimo jeste da im omogucimo da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima po svetu (imamo 89 takvih predstavništava u 62 zemlje) ili, najjednostavnije, poštom. I tu su, kaže RIK, problem biracki spiskovi. Toliki, da cak ni zaposleni u tim istim predstavništvima ne mogu da glasaju.

Diskriminacija postoji i kada je rec o bolesnima, bili to pacijenti u bolnicama, bili vezani za kucu, trajno ili privremeno.

Diskriminisani su i oni koji su na izdržavanju neke kazne, svejedno što formalno nisu lišeni gradanskih prava.

Diskriminisani su i naši sudržavljani koji žive u domovima za penzionere.

Vladavina vlade

A izbori su postojali, i biracki spiskovi, i pre nego što su se pojavili kompjuteri i razni softverski alati. Uzgred, da nije ociglednih viškova u spiskovima, ubeden sam da najveci deo naših gradana ne bi ni znao za taj cudni jezicki spoj potpuno novog i sasvim starog: softverski alati. Dakle, izbori su postojali i glasalo se i u vreme kada ni pisacih mašina nije bilo, bar ne u masovnim kolicinama. A bilo je, u neku ruku, i teže saciniti biracki spisak kada se biracko pravo, kao u Srbiji u 19. veku, vezivalo za poresku osnovicu. Jedino je izvesno da su spiskovi tada bili ažurniji no danas.

Šalu na stranu, nismo jedina zemlja koja je imala problema sa birackim spiskovima. Imala ih je, recimo, i Italija, pre svega, zbog mnogobrojnih sunarodnika u rasejanju, ali je našla relativno jednostavan nacin da ih reši. Ako cemo u Evropu, a svima su nam puna usta Evrope, hajde da preuzmemo necija iskustva. Tu se samo postavlja problem, izgleda nemali: kako ce onaj ko raspiše izbore moci unapred da kontroliše njihov rezultat. Odgovor je jasan: teško, gotovo nemoguce, svi ostali izborni marifetluci su još providniji od manipulisanja spiskovima. Ovaj je, dok se ne otkrije, najpouzdaniji, a ima i dodatni kvalitet: pocinjemo jedni druge da sumnjicimo da smo krajnje sebicni i zatvoreni, da nas uopšte ne interesuje u kakvom cemo društvu sami živeti i šta cemo ostaviti narednim pokolenjima. Uostalom, ako su gradani do te mere nezainteresovani, to zapravo znaci da im je dobro, pa cemu onda uopšte izbori, reci ce neko. Bolje da mi guramo bez izbora, samo da u reformama ne pokleknemo, makar se te reforme na privid svodile. I šta ce nam uopšte institucije, jedna je dovoljna, i nikako ne treba da postoji nešto što bi joj predstavljalo protivtežu. Najbolje je da vlada vlada neograniceno, u svakom pogledu. To je neka nova, ogranicena tranzicijska demokratija, ili bar pokušaj da se do nje dode.

E pa, jedno je sigurno: bez razvijenih, na Ustavu i zakonu utemeljenih institucija, nema ni demokratije ni nepovratnih reformi. To nikome u svetu nije pošlo za rukom.

Dokazacemo prevaru

Ovih dana se u politickoj caršiji cesto cuju zluradi komentari. Zašto se kandidovao ako je sve to tako? Što se pre nije bunio? Posle boja svi generali...

Zaista, zašto sam se kandidovao? Da bih okoncao zapoceti posao i da bih pokazao da izbori jesu jedini nacin da se nešto bitno, nadam se nabolje, promeni. I protiv Miloševica sam se kandidovao pod nedemokratskim izbornim uslovima. I tada je prvo bilo jedno brojanje po kome jesam dobio više glasova, ali, eto, za neki procenat nisam prešao polovinu. Pa je bilo poziva, upornih, da se ide u drugi krug. Pozivi nisu stizali samo od coveka kome sam bio protivkandidat, nego i od onih ciji sam i sam bio kandidat. Nisam pristao, jer sam znao da smo dobro izracunali. I onda su, kao i sada, spaljivani glasacki listici. I onda je, kao i sada, otkrivena prevara.

Preostaje nam, dakle, da ovu sadašnju, makar i ovako ociglednu prevaru, pravno dokazujemo. Na svih 11.000 strana dokaznog materijala za izbore održane 8. decembra. Onih 120 metara, ili 1.200 registratorskih fascikli sa izbora održanih 29. septembra i 13. oktobra, necemo moci da koristimo kao dokazni materijal. To je uništeno, razume se, nezakonito. Tu nam ostaje samo zdravorazumska sumnja.

 

NEBOJŠA BAKAREC, CLAN PREDSEDNIŠTVA DSS:

ZLOGLASNA REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA

To je skupina koja je oduzimala mandate, kršila Ustav i zakone; Doci vreme za novu Skupštinu Srbije u kojoj ce DSS imati vecinu i koja ce izabrati normalnu izbornu komisiju

Demokratska stranka Srbije podnece žalbu Vrhovnom sudu Srbije na odluku Republicke izborne komisije da odbije prigovor stranke na konacne rezultate predsednickih izbora, održanih 8. decembra, rekao je agenciji Beta ovlašceni predstavnik DSS Nebojša Bakarec.

– Žalba se vec uveliko radi – rekao je Bakarec agenciji Beta, dodajuci da je rok za podnošenje žalbe do subote, 14. decembra u 19 sati.

On je rekao da je odluka RIK ocekivana, jer je ta komisija pod kontrolom premijera Srbije Zorana Đindica.

– Od ovakvog zloglasnog RIK ništa drugo nismo ni ocekivali. Ovaj RIK je gori od svih komisija Slobodana Miloševica. To je skupina koja je oduzimala mandate, kršila Ustav i zakone – rekao je Bakarec i dodao da ce doci vreme za novu Skupštinu Srbije u kojoj ce DSS imati vecinu i koja ce izabrati normalnu izbornu komisiju.

 

DSS ZAHTEVA OD REPUBLICKE IZBORNE KOMISIJE:

PROGLASITI POBEDU VOJISLAVA KOŠTUNICE

Protiv sekretara RIK Ljiljane Benac-Šantic uskoro ce biti podneta i nova krivicna prijava zbog sumnje da je falsifikovala službene isprave

Predstavnici Demokratske stranke Srbije zatražili su od Republicke izborne komisije da proglasi pobedu Vojislava Koštunice na nedavnim predsednickim izborima, na osnovu cinjenice da u Srbiji ima 5.690.207 biraca, odnosno oko 835.000 manje nego što je navedeno u birackim spiskovima.

Funkcioneri DSS Nebojša Bakarec i Branislav Ristivojevic rekli su da u birackim spiskovima ima 835.553 nepostojeca biraca, te da je tako prava izlaznost na izborima 8. decembra bila 51,78 odsto.

Predstavnik DSS u RIK Branislav Ristivojevic rekao je da je stranka podnela krivicnu prijavu protiv sekretara RIK Ljiljane Benac-Šantic zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj.

On je najavio da ce protiv sekretara RIK uskoro biti podneta i nova krivicna prijava zbog sumnje da je falsifikovala službene isprave.

Današnja krivicna prijava podneta je jer Ljiljana Benac-Šantic nije sprovela odluku RIK po kojoj je do 22. novembra u medijima trebalo da se emituje kajron koji poziva birace da izvrše uvid u biracke spiskove.

Ristivojevic je kazao da ce krivicna prijava zbog falsifikovanja službene isprave biti podneta jer je sekretar RIK, bez odluke Komisije, tražila od Arhiva Srbije da se spali izborni materijal sa prethodnih neuspelih predsednickih izbora.

On je naveo da je Ljiljana Benac-Šantic tri puta tražila da se uništi taj materijal, iako Zakon o izboru narodnih poslanika nalaže da se on cuva cetiri godine.

Prema njegovim recima, RIK je o tom postupku obaveštena tek kada je izborni materijal uništen.

Clan Predsedništva DSS Nebojša Bakarec izrazio je sumnju da ce RIK usvojiti prigovor stranke, iako raspolaže dokazima cvrstim kao stena. On je upozorio da Republicku izbornu komisiju kontroliše Zoran Đindic.

Bakarec je rekao da ce se DSS, u slucaju da RIK odbije prigovor, žaliti Vrhovnom sudu Srbije, podnoseci mu iste dokaze.

Funkcioner DSS je demantovao da je iznosio disk RIK sa birackim spiskom iz Skupštine Srbije, navodeci da je taj disk sve vreme bio u sefu RIK, a da je pretragu vršio iz baze podataka.

Bakarec je još dodao da je oba kompakt-diska, na kojima je DSS narezala sve nepravilnosti na birackom spisku i podatke o nepostojecim biracima, predao Ljiljani Benac-Šantic.

On nije želeo da precizno odgovori šta ce DSS uciniti ako i Vrhovni sud Srbije odbije njihovu žalbu, ali je kazao da nece odustati od svoje borbe, dodavši da ce DSS priznati svaku odluku suda.

Bakarec je, kao licno mišljenje, izneo ideju da DSS treba da organizuje i proteste gradana.

 

NEBOJŠA BAKAREC:

NA PREDSEDNICKE IZBORE IZAŠLO 51,8 ODSTO GRAĐANA

Na osnovu sedam pretraga, koje je uradila DSS, ustanovljeno je da su u biracki spisak upisana 835.553 nepostojeca biraca

Clan Predsedništva DSS Nebojša Bakarec izjavio je da je na predsednicke izbore u Srbiji 8. decembra izašlo 51,8 odsto ili 2.947.748 biraca, što pokazuju rezultati pretrage birackog spiska koji je uradila Demokratska stranka Srbije.

Bakarec je rekao da je na osnovu sedam pretraga, koje je uradila DSS, ustanovljeno je da su u biracki spisak upisana 835.553 nepostojeca biraca. Svojim potpisom to je potvrdilo petoro ovlašcenih lica DSS, dva clana Republicke izborne komisije, te dva strucna lica Republickog zavoda za statistiku i strucno lice RIK.

U biracki spisak upisana je 414.531 osoba neispravnog jedinstvenog maticnog broja gradana, kojima je upisano više ili manje cifara od propisanih trinaest, 61.154 lica kojima se ne podudaraju godine rodenja sa godinom rodenja u JMBG i zbog greške u datumu 238 lica.

Bakarec je ukazao da je po osnovu greške u polu upisano 37.067 lica, a ponavljanjem istih u JMBG 73.188 osoba, dok je sa istim imenom, prezimenom, imenom roditelja i datumom rodenja iz JMBG upisano 12.084 lica.

Pretragom je takode utvrdeno da je u biracki spisak upisano 237.291 lice kojima nedostaju podaci u imenu, prezimenu, polu i mestu prebivališta, rekao je Bakarec.

 

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SAOPŠTILA:

PATRIJARŠIJA DOBIJALA POZIVE ZA GLASANJE I ZA PREMINULE OSOBE

"Pošto se u javnosti govori o tome problemu, smatramo za potrebno da iznesemo i ovaj slucaj", stoji u saopštenju SPC

Srpska pravoslavna crkva saopštila je da su tokom proteklih izbora na adresu

Srpske patrijaršije dolazili pozivi za glasanje za više osoba koje su ili preminule ili koje vec dugi niz godina žive i rade u inostranstvu.

Pozivi za glasanje stigli su za preminulog episkopa budimskog Danila, za episkopa americko-kanadskog Longina, igumana manastira Hilandar arhimandrita Mojsija, za profesora Mirka Tomasovica koji živi u Atini.

Pozivi su stigli i za episkopa australijsko-novozelandskog Nikanora iz Hrvatske, koji zivi u Australiji, bivšeg episkopa zahumsko-herecegovackog Atanasija i bivšeg domara Patrijaršije Dragoslava Batinica.

"Pošto se u javnosti govori o tome problemu, smatramo za potrebno da iznesemo i ovaj slucaj", stoji u saopštenju SPC.

 

DIREKTOR ARHIVA SRBIJE POTVRDIO:

NEZAKONITO UNIŠTEN IZBORNI MATERIJAL

Rukovodilac spoljne službe Arhiva Nataša Kovacevic bila je svesna da zahtev predstavnika RIK nije u skladu sa zakonom, koji predvida cuvanje ove vrste materijala cetiri godine

Direktor Arhiva Srbije Jovan Pejin potvrdio je da su 1.200 dužnih metara glasackih listica od neuspelih izbora za predsednika Srbije, održanih 29. septembra i 13. oktobra, nezakonito uništeni, mimo njegovog znanja.

U Pejinovom pismu, koje je podeljeno novinarima na konferenciji DSS, stoji da je Zahtev Republicke izborne komisije za izlucivanje “bezvrednog registraturskog materijala” stigao 18. novembra, te da je bio naslovljen na spoljnu službu Arhiva Srbije, koja nadzire cuvanje tog materijala.

U pismu se dalje istice da je rukovodilac spoljne službe Arhiva Nataša Kovacevic bila svesna da zahtev predstavnika RIK nije u skladu sa zakonom, koji predvida cuvanje ove vrste materijala cetiri godine.

Nataša Kovacevcih je Republickoj izbornoj komisiji, rešenjem od 20. novembra, odobrila da izluci “bezvredan registraturski materijal” – glasacke listice, a rešenje je potpisala nacelnik Odeljenja za opšte poslove Arhiva Srbije Dobrinka Gavric, navodi se u pismu direktora Pejina.

Clan Predsedništva DSS Nebojša Bakarec rekao je da RIK nije donela odluku o spaljivanju izbornog materijala, vec su to uradili, kako je rekao, neodgovorni pojedinci, pre svih sekretar RIK Ljiljana Benac-Šantic.

 

DRAGAN MARŠICANIN:

VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI JEDINI IZLAZ

DSS je mesecima upozoravala na ono što danas govore analiticari koji smatraju da je neuspeh ponovljenih predsednickih izbora produbio krizu u Srbiji

Kako prenosi Tanjug, potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Maršicanin nagovestio je u intervjuu cetinjskom radiju "Svetigora" mogucnost da DSS zatraži pomoc od pojedinih politickih partija u Skupštini Srbije da se vladi premijera Zorana Đindica izglasa nepoverenje, ne bi li se tako izazvali vanredni parlamentarni izbori u Srbiji.

– Trenutno su na dnevnom redu budžet i završni racuni, što ce biti jedan veliki test za kabinet Zorana Đindica, jer ce se pokazati koliko poslanika u republickom parlamentu podržava njegov kabinet. Posle toga su sve druge opcije, pa i postavljanje pitanja poverenja vladi, otvorene – rekao je potpredsednik Demokratske stranke Srbije.

On je podržao ocene politickih analiticara da je neuspehom ponovljenih predsednickih izbora u Srbiji produbljena kriza u republici, podsetivši da je DSS na to upozoravala mesecima.

– Mi smo stalno isticali znacaj predsednickih izbora, stavljajuci na teret predsedniku vlade, kao najodgovornijem, cinjenicu da je ucinio sve da izbori ne uspeju – kazao je Maršicanin.

Đindic je odgovoran za produbljivanje politicke i insticuionalne krize u Srbiji, koja vec postoji, ali možda ce to rezultirati da se do izlaska iz krize brže dode, ocenio je potpredsednik DSS.

Maršicanin je naglasio da DSS nije prihvatila da Demokratska stranka i vlada Srbije podrže njihovog predsednickog kanidata Vojislava Koštunicu jer se ne može saradivati sa nekim ko zastupa sasvim suprotan politicki program.

– Premijer Srbije je sasvim javno opstruirao predsednicke izbore i na njemu je sva odgovornost za posledice neizbora predsednika Srbije – ocenio je Maršicanin, naglasivši da su jedini nacin da se izabere predsednik neposredni izbori, ali pod uslovom da je zakonodavstvo uskladeno s medunarodnim standardima.

Sa druge strane, vec postoji nagoveštaj da se novi predsednicki izbori nece raspisati u zakonom predvidenom roku, što ponovo navodi na to da se moraju održati prevremeni parlamentarni izbori, ukoliko želimo da Srbiju izvedemo iz krize – zakljucio je Dragan Maršicanin.

 

PISMO PRAVNOG TIMA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE CESIDU

PREKRŠILI STE ZAKON

Svrha je izborne tišine da se biracima prepusti da sami, neometani propagandnim porukama i procenama rezultata izbora, donesu odluku o tome da li ce glasati i za koga ce glasati

Ocigledno je da CESID i Pravni tim Demokratske stranke Srbije na razlicite nacine tumace zakon i svrhu izborne tišine. Sa žaljenjem moramo da konstatujemo da je vaše tumacenje do te mere slobodno, da iskrivljuje i suštinu pojma izborne tišine. Izborna tišina se odnosi kako na neposredne ucesnike u izborima i medije, tako i na sve one koji se politickim procesima i izborima bave analiticki. Ni ovi poslednji ne mogu, dakle, svojim analizama i prognozama uticati na ishod izbora.

Zakon o izboru narodnih poslanika, koji se primenjuje i na izbor predsednika Republike, jasno zabranjuje objavljivanje procena o rezultatima izbora. Javnim iznošenjem procena Centra za slobodne izbore i demokratiju na sam dan izbora, pre zatvaranja birackih mesta, kako na izbore u Srbiji nece izaci dovoljan broj biraca, direktno ste prekršili zakon. Jer kad jedan zakon, kao što je Zakon o izboru predsednika Republike, rezultate izbora cini zavisnim od broja biraca koji izlaze na izbore, objavljivanje procena o tome da nece izaci dovoljan broj biraca nije ništa drugo do objavljivanje procena o rezultatima izbora. I oko toga, nadamo se, ne bi trebalo da bude nikakavog spora.

Svrha je izborne tišine da se biracima prepusti da sami, neometani propagandnim porukama i procenama rezultata izbora, donesu odluku o tome da li ce glasati i za koga ce glasati. Objavljivanjem procene da izbori nece uspeti pre nego što je glasanje okoncano, Centar za slobodne izbore i demokratiju uticao je na volju biraca i podsticao apstinenciju. I to, nažalost, otvoreno i direktno kršeci zakon.

 

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU PREDSEDNICKOG KANDIDATA DSS VOJISLAVA KOŠTUNICE

ĐINĐIC JE UCINIO SVE DA IZBORI PROPADNU

Ne priznajemo rezultate, žalicemo se; Boricemo se, necemo odustajati, nemam pravo da se odricem ovolike podrške; Ja nisam prek i plah covek, ali uporan jesam

Dacu vam jednu širu ocenu izbora onako kako ih vidim, a imao sam prilike da na mnogim izboriman dosad ucestvujema a, s druge strane, bavim se politickim strankama i teorijski. Stekao sam te dve vrste saznanja, tako da cu pokušati da objasnim fenomen ovih izbora, koji su po mnogo cemu - ne na našu diku, nego na našu sramotu - izuzetak od necega što su uobicajeni demokratski standardi i ja cu na to ukazati. Odmah cu dati jednu ocenu, odnosno nešto što je stav DSS-a i moju licnu, ako hocete još više moju licnu, nego stav DSS-a, da rezultate ovih izbora necemo priznati. To je ono osnovno od cega cu poceti i to moramo reci biracima u Srbiji u ovom trenutku. Necemo ih priznati iz nekoliko sasvim ociglednih razloga, a na te razloge smo ukazivali i u vreme prošlog izbornog ciklusa i neposredno posle njega, i kada je ovaj izborni ciklus zapoceo.

Izbori su raspisai na taj nacin da u sebi sadrže dve zamke, ili stupice, koje na jedan ili drugi nacin apsolutno i po svaku cenu treba da ucine da izbori ne uspeju. Premda vlasti koje organizuju izbore uvek nastoje, i ja zaista ne znam za takav izuzetak, i zato kažem da je ovo mimo necega što su demokratski i civilizovani standardi, da vlasti koje raspisuju izbore raspisuju ih pod pretpostavkom da oni uspeju. Te dve stvari, više nego ocigledne, više nego providne, su s jedne strane cenzus od pedeset posto plus jedan, nešto mimo uobicajenih standarda u svetu, to necete sresti ni u jednoj demokratskoj zemlji u svetu, u zemljama koje imaju razvijene predsednicke sisteme, u Francuskoj, SAD, Latinskoj Americi, u zemljama koje imaju predsednicke sisteme, a necete ga sresti ni u postkomunistickim državama. Ukoliko neke cak imaju nešto poput cenzusa u prvom izbornom krugu, onda on nije diskriminatoran i ne utice na ulazak u drugi krug izbora. Dakle, prva zamka, prva prepreka, namerno, tendenciozno ugradena u ove izbore, a na to sam ukazivao od samog pocetka, da izbori ne bi uspeli jeste cenzus. Postoje primeri na koje sam ukazivao nebrojeno puta. Americki predsednicki izbori se krecu na ivici necega što je ovaj naš cenzus od pedeset procenata plus jedan, dakle, na americkim izborima izlazi otprilike pedeset procenata, što znaci da bi mnogi americki predsednicki izbori ne bi uspeli sa stanovišta "demokratske tekovine" sadržane u zakonu o izboru predsednika Republike koji na sebi ima dva postpisa – jedan je potpis Slobodana Miloševica a drugi Zorana Đindica. Oni su suštinski autori ovih zakona. Mereno tim merilom Miloševic-Đindicevog zakona o izboru predsednika Republike mnogi americki predsednici ne bi bili izabrani.

Sad dolazim, nažalost, do one druge zamke i prepreke, koja treba da ucini ono što Vlada Srbije i njen premijer po svaku cenu hoce, a to je da izbori ne uspeju.. Ta druga zamka je biracki spisak. Prosto zato što Vlada u svoj svojoj "demokraticnosti" i njen premijer nisu imali dovoljno poverenja da ce ona prva stvar da proradi, morali su da pronadu još jednu zamku da izbori, ako zbog cenzusa ipak uspeju, onda iz ovog drugog razloga apsolutno ne uspeju. Dakle, na to se išlo da, ako prvi cilj ne postigne efekat, da ga drugi postigne. Mi na primeru ovih izbora možemo vrlo lako da pokažemo da je mogao da bude i cenzus, onakav.kakav su hteli Slobodan Miloševic i Zoran Đindic, a da ovi izbori uspeju pod pretpostavkom da su biracki spiskovi bili ažurni, da na njima nije bilo mrtvih, i dupliranih i onih sa pogrešnim maticnim brojem. I to je prosto cinjenica na koju želim da ukažem.

Dakle, te zamke su povezane i za njih direktnu odgovornost snosi Vlada Srbije i njen predsednik. Pošto nisu bili sigurnio da im je za neuspeh izbora dovoljan cenzus, ne samo da nisu ispravili biracke spiskove, ukazujejm i na taj kuriozitet, koji je obilato koristio Miloševicev režim, nego su te biracke spiskove upotpunili i obogatili novim netacnostima. U tom pogledu je Vlada Srbije zaista bila kreativna. Na ovom birackom spisku, verovali ili ne, bilo je biraca koje je Miloševic sahranio, a Zoran Đindic vaskrsao. Dakle, ima onih koji su bili pokojni, pa su onda oživeli, ima onih koji su deset-dvadeset godina mrtvi, a stalno se pojavljuju na birackom spisku. Ima dvostruko upisanih, ima maloletnih, ima nekoliko hiljada sa pogrešnim - iz ko zna kojih razloga - maticnim brojevima. I sad, naravno, tu ce se pojaviti neki mudrac medu ovim ekspertima, pogotovu iz CeSIDA-a, i reci ce vam to nije važno. Ako je netacan maticni broj, to ne znaci da covek ne postoji. Možda postoji, ali sa stanovišta validnosti za biracki spisak - on ne postoji. Postoji fizicki, ali ako nije tacan maticni broj, onda ne postoji. U mnogim drugim slucajevima, kad je rec o ispravama, vi ne možete neki svoj cilj postici i nešto dokazati ako vam isprava nije ispravna. Ne može biti biracki spisak na kome se nalazi 450.000 ljudi sa pogrešnim maticnim brojem, od kojih je zavidan broj onih kojima su pogrešne prvih sedam cifara, dakle to su dan, mesec i godina rodenja, pa se pojavljuju ljudi koji su rodeni pre deset vekova, na birackpom spisku iza kojeg stoji vlada Srbije i njeno odgovarajuce ministarstvo.

Sve su to kategorije kojima nema mesta cak ni u relativno urednim birackim spiskovima. Pokazalo se, nažalost, da su bili u pravu i da im odredba o cenzusu ne bi bila dovoljna za željeni neuspeh izbora. Ponovicu još jedanput: da su biracki spiskovi bili makar delimicno pristojni, onda ni cenzus ne bi pretstavljao problem, ali, naravno, u Vladi Srbije i organizatori ovih izbora su to znali i išlo se na to da ova dva sredstva, koja idu za tim da izbori ne uspeju, na neki nacin deluju saglasno želji organizatora. Pomenucu slucaj i naših državljana u inostranstvu. Mesecima unazad trajeu zahtevi da ti ljudi dobiju pravo glasa i ono im je još jedanput uskraceno, ono im je oduzeto, oduzeto samovlaanom voljom Vlade Srbije. Oduzeto im je jednostavno što Vlada Srbije i njen predsednik nisu hteli da ti ljudi iskoriste svoje pravo glasa. Nisu hteli iz licnih razloga, mada su ti razlozi mnogo manje važni i, po državu i društvo, svakako manje opasni od kljucnih, idejnih i politickih razloga. Vlada Srbije i njen predsednik ne žele izgradnju pravnih institucija, oni ne žele stabilizaciju prilika i konacno uspostavljanje pravne države. Žele da nastave svoje privatizacione i ostale precice, ne odgovara im red vec haos. I taman kad nam se ucinilo da je stvar završena s ove dve zamke, dakle cenzus i biracki spisak, pojavljuje se i nešto trece. Dakle, nisu do kraja bili sigurni u sve ovo, nego su posegli za još jednim sredstvom. To sredstvo je politicko i svodi se na razne vrste kampanja koje su u javnosti vodene da izbori ne uspeju. I to je nešto što posebno privlaci pažnju. Jer je potpuno neverovatno i opet mimo sveta, demokratskog civilizovanog sveta, da jedna vlada koja raspisuje izbore istovremeno agituje protiv tih izbora.Ja, zaista, nijedan takav primer ne znam. A evo još jedne stvari cime se Vlada Zorana Đindica upisuje u Ginisovu knjigu rekorda, ili u knjigu srama kada je rec o pokušaju da se naprave solidne, ozbiljne demokratske institucije, a one pocivaju na izborima. Dakle, Vlada vodi kampanju protiv izbora. Vodi je izjavama pojedinih ministara, otvoreno, i samog predsednika Vlade, koji iz dana u dan tvrdi da izbori nisu važni. Uspeli, neuspeli - sasvim je svejedno. Uostalom, nekoliko dana uoci izbora postavlja se pitanje da li oni treba da se odvijaju na taj nacin, ili na neki drugi nacin, dakle, ne da narod neposredno bira predsednika, vec da ga bira parlament. Ono što je takode vrlo interesantno, uoci samih izbora, mislim da je zanimljiva ta podudarnost, ili ta srodnost koja se ispoljava izmedu Zorana Đindica i onog najuticajnijeg, najizglednijeg nedemokratskog kandidata, mada je to umerena rec za njega – Vojislava Šešelja. Zašto? Zato što i Đindic i Šešelj uoci izbora agituju, zapravo, da su izbori nešto nevažno. Na onaj isti nacin na koji to govori Đindic, ili skoro slican njemu, Vojislav Šešelj ce reci - ako ovi izbori ne uspeju bice drugi za dva meseca. Pa covek koji je inace poznat po svojoj demagogiji, pogotovu kada je rec o novcu i pricama o tome da on brine o sirotinji i svemu ostalom, odjednom sada ide u drugu krajnost, kao da je sasvim svejedno da li se novac preterano na izborima troši jer, veli, izbori postoje u demokratskim državama, karakteristicni su za demokratsku državu i, ako vec postoje, onda je prirodno da se za njih placa – dva puta, pet puta deset puta, sto puta. I jedan i drugi, Đindic i Šešelj, imaju podudarne stavove kada je rec o obesmišljavanju izbora – a to je institucija na kojoj pociva demokratski poredak.

E, sad dolazimo u ovoj prici do eksperata, analiticara. Oni se ponašaju pre izbora i tokom izbornog dana kao da se izbori dešavaju negde drugde, kao da se ne bira izmedu demokratskog kandidata i onoga koji to nije. U svemu tome, moram reci da ucestvuje, preko izjava više svojih saradnika i eksperata, nevladina organizacija CESID. Ona se svojim postupcima do sada uveliko kvalifikuje za jednu drugu kategoriju - od nevladine organizacije se pretvara u nešto što je vladina organizacija. Navešcu samo nekoliko primera kako "eksperti" deluju, da prosto ne bi shvatili da se ovde radi o necemu što su ocene bez pokrica, bez dokaza. Evo samo nekoliko primera: jedan od eksperata CESID –ovih danas tvrdi da 452000 biraca koji imaju netacne podatke ne znaci da oni ne postoje. Rekao sam vec - neki od njih postoje, a neki ne postoje, ali ne može neko ko ima netacne podatke, jednostavno ko je roden pre deset vekova, i roden, recimo. 56-tog.dana u mesecu, a mesec nema 56 dana koliko ja znam, ko je roden 68. meseca u godini, biti na birackom spisku. Nešto to nije u redu. Drugo, na ove muke da se utvrdi na valjan nacin kako stoje stvari sa konacnim birackim spiskom pojavljuje se opet jedan "ekspert" koji tvrdi da je to nemoguce,.da prakticno nema na kugli zemaljskoj kompjutera koji bi to mogao da obradi, pošto se radi o šest i po miliona biraca, i da svako kome pada na pamet tako nešto jednsoatvno prica u prazno, jer je to nemoguce.

Od eksperata cemo vrlo cesto cuti frazu: može u RIK-u to da se uradi, samo treba mnogo vremena. U Crnoj Gori postoji potpuno ažuran biracki spisak Tamo je pre nekoliko godina skinuto 30.000 biraca sa birackog spiska zbog ovih podataka koji nisu bili identicni. Pa se posle naknadno utvrduje ko je živ, ko mrtav, ko je tu – ko nije, ali ne može neko ko ima netacan licni maticni broj biti na birackom spisku. "Eksperti" su se odlikovali time što su i na prethodnim izborima hvalili sam postupak. Rekli su da nije bilo nikakvih nepravilnosti, da su ovo izbori koji su zaista jedinstveni u svetu, ako ne i uzorni za ceo svet. Svako ko nešto zna o izborima reci ce sledecu stvar: izbori ne pocinju i ne završpavaju se u izbornom danu. Ono što se dešave pre izbora i posle izbora utice na ishod istih. Zaista, na ovim izborima, i tu su naši eksperti u pravu, nije bilo tuca i nije niko nokoga ubio. Ali ako je to neko merilo po kome se ocenjuje da li su neki izbori protekli u redu, onda je to daleko od uobicajenih merila. Eksperti su se bavili i prošli put i sada prognoziranjem na sam izborni dan da nece izaci dovoljno biraca. Izjavama poput te se, jednostavno, u necemu što je izborna tišina utice na ishod izbora. Doduše, te njihove prognoze su kadkad po tonu kojim su izrecene i po retorici poprimale karakter vradžbina. I najzad, jedna poslednja zanimljiva primedba koja se mogla cuti od "eksperata", jednog analiticara, je bila da zapravo odgovornost leži na kandidatima, jer oni nisu dovoljno animirali birace. A nisu dovoljno animirali birace zato što nisu ucinili dovoljno da biraci uoce razlike koje postoje u programima kandidata. Dakle, konkretno u ovom slucaju, po mišljenu "eksperata", da uoce razliku koja postoji izmedu mog programa i programa Vojislava Šešelja. Zaista zanimljiva opaska, doduše meni razumljiva, pošto se radi o jednom coveku iz oblasti nauke, doduše ne analiticaru, koji sa Šešeljem ima cak neceg zajednickog. I jedan i drugi su nekad bili u jednoj partiji koja se zvala SKJ. Ja u toj partiji nisam bio nikad. Oni su otud i došli na ideju da razlike izmedu mene i Šešelja nisu dovoljno jasne, nego ih treba produbiti time što cemo se rastrcati po Srbiji, kako veli ovaj strucnjak, i ukazati u cemu su razlike izmedu nas. Medutim, te razlike su jasne celom svetu, osim ovom našem "strucnjaku".

E sad, postavicete verovatno pitanje šta i kako dalje. Onako kako jedino moramo. Nastavicemo s onim ljudima koji su u RIK-u po 24 sata da procešljamo, makar i ovako pešacki, biracke spiskove, uložicemo sve vrste žalbi koje možemo da uložimo. Obraticemo se jedinoj nadležnoj sudskoj instituciji, podnosicemo krivicne prijave protiv odgovornih lica, koja su se debelo ogrešila o zakonitost. Kao što znate, išlo se cak dotle i da se uništava biracki materijal iz prošlog izbornog ciklusa.. Neko ce reci to je cisto sitnicarenje. Nije sitnicarenje, jer te odredbe u zakonu jasno postoje da bi bile poštovane, a ne suprotno. I, s druge strane, zato što postoji veza iznmedu tog birackog materijala i ovoga sada. Nije slucajno taj biracki materijal spaljen. Mi smo se išcudavali 2000. godine kad su se neki glasacki listici nalazili po kontejnerima , ako se ne varam u Cacku i drugde, na nekim cudnim mestima u Saveznoj skupštini. Sada se to ponavlja, moram reci pod Zoranom Đindicem mnogo sistematicnije nego pod Miloševicem. On je stigao da spali od prvog do poslednjeg glasackog listica iz prvog i drugog kruga izbora. Obraticemo se, dakle, da ne bude nikakve sumnje, i nadležnim medunarodnim organizacijama. Sve je to vec videnop u 2000. godini, ali je ocito da moramo ponovo da prelazimo taj put. Nadam se da ce ovaj puta ici lakše, jer sve je još providnije i bezocnije. Uostalom, kad je rec o tome da cemo stvar isterati na cistinu, i u zemljama u kojima se nije radilo o izbornoj manipulaciji, nego o nekoj manjkavosti u izbornim pravilima, postupku, dešavalo se da se brojanje vrši po nekoliko puta i potraje dosta dugo. Ja mislim na SAD i na americke predsednicke izbore 2000. godine, gde je trebalo zaista više nedelja da se ustanovi da je na tim izborima pobedio sadašnji predsednik Džordž Buš.

Na kraju, se sve to izbroji, izbrojace se sigurno i kod nas, a što se tice obracanja medunarodnim organitzacijama kao što je OEBS, koji je dužan da prati regularnost postupaka u zemljama clanicama, to obracanje moram reci da nije samo naše pravo, vec i naša dužnost. Ne pamtim da su i za jedne izbore razne medunarodne organizacije i pojedinacne zemlje, koje su rade da nam pomognu i kojima je stalo da u Srbiji konacano stanje bude stabilizovano, ispoljile tiliko interesovanje kao za ove izbore. Zato osecam i moralnu obavezu da zatražimo njihov sud.

Da rezimiramo u nekoliko recenica: boricemo se , necemo odustati, nemam stvarno prava da se odricem ni ovolike biracke podrške, ni zbog obecanja koje sam dao gradanima još u septembru 2000. godine. Siguran sam da cemo u tome biti krajnje istrajni i odlucni, kako moji stranacki prijatelji i ja, tako i svi prvaci drugih stranaka koji su mi pružili podršku, istaknuti pojedinci, sindikalna i druga udruženja koja su mi dala podršku i pozvala na izbore. Nisam ni prek ni plah covek, ali uporan jesam.

Na novinarsko pitanje kakve ce biti posledice propalih izbora i ko je za to kriv, Koštunica je rekao: Vi ste upotrebili jaci izraz od onoga kome sam ja sklon. Ja upotrebljavam izraz neuspeli izbori, ili pokušaj da se izbori ucine neuspelim , a ne propali. Nema nijednog zakona u kojem se govori o izborima koji su uspeli, odnosno neuspeli. Koliko god treba da se broji brojace se, utvrdivace se, pokazace se, za razliku od jednog od ovih nebrojenih ekspertskih dika, da nije problem ustanoviti koliko je biracko telo i šta iz njega treba eliminisati kad je rec o dupliranju, kad je rec o pogrešnim maticnim brojevima, o maticnim brojevima koji imaju manje ili više od 13 cifara itd. To cemo prosto isterati.

Na pitanje kako ce se, posle svega, ponašati poslanici DSS u parlamentu, Koštunica je rekao da ukoliko se sve ove akcije usmerene na neuspeh i obesmišljavanje izbora nastave, onda, u jednom trenutku necemo imati nikakvih obzira prema Vladi Srbije. Rekao sam: ako ne mogu u Srbiji da uspeju predsednicki izbori, onda ce umesto njih doci drugi – parlamentarni izbori. Ova stvar jednostavno nece odložiti parlamentarne izbore, nego ce put ka njima ubrzati.

Koštunica je istakao da predsednik Skupštine ne može bez nekog vremenskog ogranicenja zamenjivati predsednika republike. Može, po ustavu, samo ukoliko je predsednik sprecen u vršenju dužnosti. Ali, ako isteklne mandat Milanu Milutinovicu, onda ne može predsednica skupštine njega zamenjivati, jer on nije sprecen u vršenju dužnosti, nego jednostavno nije na tom mestu. Ne možete zamenjivati nekoga ko više ne postoji. To nece proci. To je rukavica bacena u lice medunarodnoj zajednici, svima koji su se zalagali za uspeh izbora i za stabilnost u zemlji.

Na pitanje zašto je pod tako nepovoljnim uslovima po treci put ucestvovao na izborima, Koštunica je rekao da je jednostavno hteo da istera do kraja kako stvari stoje. I da pokažem šta je biracki spisak. I, naravno, ucestvovao sam zbog toga što imam obaveze prema dva miliona biraca i što sam ocekivao da ce ljudi izaci na ove izbore. Moram reci da nisam mogao da ocekujem da ce se ova kampanja koja je vodena protiv izbora od strane Vlade Srbije i jednog broja eksperata nastaviti, još ojacati, kao što je bio slucaj.Stvoren je jedan zanimljiv front, kad je rec o obesmišljavanju izbora: vi u jemu vidite Zorana Đindica, Vojislava Šešelja i jedan broj eksperata. Na razne nacine njima ta prica odgovara. Šešelju odgovara jer ucestvuje stalno na izborima i time ima jedan publicitet, i ništa više od toga, naravno, ne može da postigne. Zoranu Đindicu odgovara da izbori ne uspeju. Eksperti imaju nekek svoje razloge da podrže jednu, zapravo, antidemokratsku politiku Vlade Srbije.

Koštunica je rekao da se na naše mesto u Evropi vec odražava sve što se dešavalo oko izbora.i poruka je da se to mesto povrati i slika o nama popravi. Medutim, nekome u Srbiji prosto ne odgovara stabilnost, Prema tome, pitanje odgovornosti za takvo ponašanje moracer se postaviti.

 

DANAS: (10.12.02.)

 Vlada Srbije nakon predsednickih izbora dobila je prostor za dalji rad. 

Neuspehom izbora ona je ostvarila naum i sada ima na raspolaganju sest meseci za nesmetano delovanje - ocenio je juce na pres klubu Medija centra Vladimir Cvetkovic sa Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju. 

On je dodao i da je ubedjen da ce predsednik Vlade Zoran Djindjic sigurno obezbediti vecinu u parlamentu. Ucesnici pres kluba istovremeno su se slozili da je Kostunica mnogo rizikovao i da je potvrdio da je jedini legitimni kandidat za predsednika. 

Cvetkovic je izrazio i sumnju da bi zalbe koje je najavila DSS mogle da urode plodom. "Sumnjam da bi Vrhovni sud Srbije mogao da ponisti izbore. Sumnjam da bi to mogao da uradi OEBS ili medjunarodna zajednica, pre svega jer je procedura odrzavanja izbora ispostovana. Sve je uradjeno po vazecem zakonu, a za propuste u birackom spisku odgovornost snose lokalne vlasti. Istovremeno medjunarodna zajednica sa Vladom veoma dobro saradjuje", rekao je Cvetkovic, konstatujuci da je karakteristika DSS neuskladjenost taktickih poteza i strategijskih zamisli, dok glavni takmac - DS povlaci poteze pragmaticno i celishodno. Ucesnici sumnjaju da bi DSS mogla da upotrebi vaninstitucionalne metode borbe. "Nije realno ocekivati proteste bar do proleca sledece godine", naglasio je Slobodan Cvejic sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Naglasavajuci da ce kljuc resavanja sukoba biti u parlamentu, Cvetkovic je istakao da nas ocekuje velika borba za donosenje novog ustava Srbije. "Zanimljiva ce biti kupovina glasova prilikom koje bi moglo da dodje i do politickog dogovora sa otvorenim protivnicima, cak i Radikalnom strankom koja je vec pravila veliki broj lupinjga", smatra Cvetkovic. - Oko Ustava Srbije moze da bude daleko vise borbe nego oko Ustavne povelje, kako zbog komplikovanog postupka promene, tako i zbog potpuno drugacijih koncepcija dve strane u sporu - rekao je Miodrag Radojevic iz Centra za demokratsku kulturu. On je ocenio i da su pobednici na proteklim izborima svi kandidati i njihovi oponenti, dok su jedini gubitnici gradjani Srbije.

DANAS: (12.12.02) Kako su trosene donacije

Prema spisku donacija koje je novinarima juce dostavilo Ministarstvo za veze sa inostranstvom, u ovoj i u prethodne dve godine najveca novcana pomoc bila je namenjena za socijalni sektor i za energetiku. Od ukupno 151,88 miliona dolara, u 2000. godini 52,24 miliona isla su za socijalu, a 44,82 za energetiku. Isti odnos se zadrzava i u 2001. godini. Od ukupno 527,88 miliona dolara 147,53 miliona otislo je za socijalu, 141,42 za energetiku, zatim 68,55 miliona za poljoprivredu, 40,16 miliona za razvoj gradjanskog drustva, 34,06 za zdravstvo, 28,38 miliona za privatni sektor, 26,38 miliona za lokalnu samoupravu... Od ukupno 764,23 miliona dolara u ovoj godini, najvise je otislo za energetiku - 180,12 miliona dolara, potom za lokalnu samoupravu - 86,64 miliona, pa za privatni sektor 62,37 miliona, zatim za transport 62,14 miliona, pa tek onda za socijalu 43,42 miliona, a slede zdravstvo 37,91 milion, poljoprivreda 20,01 milion, zatim 16,96 - za razvoj gradjanskog drustva...

SAJT DSS-a: (15.12.02.) 

DR SRBOBRAN BRANKOVIC O VLADI SRBIJE

ŽELJA DA SE VLADA BEZ KONTROLE

Postoje procene da bi se auto-mafija i narko-mafija mogle relativno lako i brzo suzbiti, a to se ipak ne cini

U intervjuu na sajtu “Nove srpske politicke misli” dr Srbobran Brankovic ocenio je da kod Vlade Srbije postoji odsustvo bilo kakve volje da se postigne kompromis sa Demokratskom strankom Srbije.

– Iza toga stoji miloševicevska želja da se vlada bez kontrole. Drugi problem je što nije otvorena nikakva ekonomska perspektiva, nema stranih ulaganja. Sprovoditi oštre reformske mere bez pokretanja ekonomskog razvoja vodi ka debelim socijalnim problemima, koje vec imamo. Treca loša stvar je odsustvo politicke volje da se postigne socijalni kompromis. Veliki problem je i što je borba protiv kriminala, ako uopšte postoji, krajnje mlaka i utisak je da se neke kriminalne grupe namerno tolerišu.

Upitan na koje grupe misli, Brankovic je odgovorio da postoje procene da bi se auto-mafija i narko-mafija mogle relativno lako i brzo suzbiti, a to se ipak ne cini.

– Logicno je pitanje zašto – zakljucio je Srbobran Brankovic

 

 

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM