Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika 18.dec.2001.

hronika vesti (arhiva)

Predstavnici SRJ, Srbije i Crne Gore i Havijer Solana razgovarali o buducnosti Federacije

CANAK: I Vojvodina je sukcesor SFRJ

Cedomir Jovanovic: Spremni smo za posten i otvoren razgovor o svim temama

Rasizam, globalizacija, genska revolucija: U susret novim pretnjama?

Povodom jucerasnjeg komentara "Sokantno zaljenje"

Danas, 18. dec. 2001.

Predstavnici SRJ, Srbije i Crne Gore i Havijer Solana razgovarali o buducnosti Federacije

Pregovore nastavljaju eksperti, u januaru rezultati 

Nase misljenje se potpuno poklapa sa stavom Evropske zajednice, a to je da je Federacija najbolje resenje. Smatramo da nema razloga da na putu ka evropskoj integraciji razdvajamo nesto sto vec postoji da bismo kasnije spajali. Dogovorili smo se da testiramo reformisanu zajednicu oko konkretnih pojedinicanih pitanja i da se uz prisustvo ekperata Evropske unije na licu mesta i konkretno se uverimo da li ta konkretna pitanja kao sto su bezbednost, ekonomija, spoljni poslovi bolje resava reformisana Federacija ili dve odvojene drzave. Mi smo sigurni da jedna reformisana Federacija efikasnije, jeftinije, brze, bolje i primerenije Evropi resava sve te probleme, jer da nije tako ne bi se Evropa udruzivala, nego bi i ona bila zajednica nezavisnih drzava vrlo labavo povezanih u neku uniju - naveo je Djindjic. 

Srpski premijer je najavio da ce u razgovore eksperata biti ukljucen i jedan predstvanik Evropske unije. - Cinjenica je da je stepen zajednistva u EU mnogo veci nego onaj koji su u platformi predlozili DOS i Zajedno za Jugoslaviju. Cak i da je bila prihvacena platforma DOS za Federaciju, tokom asocijacije u Evropsku zajednicu morali bismo da povecamo broj zajednickih funkcija - rekao je srpski premijer. 

Komentarisuci stav EU, predsednik Crne Gore je istakao da su "medjunardona zajednica i EU od pocetka ponavljale da preferiraju demokratsku Crnu Goru u demokratskoj Jugoslaviji, ali da niposto ne misle da se moze iskljuciti pravo gradjanima Crne Gore da se izjasne u kakvoj formi drzavno pravnog statusa zele da zive", te da ce medjunarodna zajednica "svakako ispostovati ono sto bude stvar demokratskog dogovora Srbije i Crne Gore, odnosno demokratske i transparentne procedure u Srbiji i Crnoj Gori". 

Premijer Srbije je postavio pitanje da li ce "kolege iz Podgorice da testiraju efikasnost resenja i zaista da prihvate nepristrasni stav eksperata Evropske zajednice ili ce kazati da su najbolja i najefikasnija ona resenja koja oni predlazu". - Za to je potrebna izvesna spremnost da se prihvati neki stav koji je stav druge strane. I ako postoji ta spremnost u Podgorici onda sam siguran da smo blize ovom resenju koje vrlo otvoreno podrazava i Evorpska zajednica. I Crna Gora kao i Srbija zeli da bude u Evropskoj zajednici i zato je preporucljivo da veruje stavovima koje zastupa ta Evropska zajednica, ne vidim razloga da zele da budu u drustvu u koje nemaju poverenja - kazao je Djindjic. Komentarisuci Djukanovicevu izjavu da ovi razgovori nece odloziti najavljeno odrzavanje referenduma Djindjic je rekao da referenduma moze da bude i bez razgovora, ali da je on ovaj sastanak razumeo "kao pokusaj da se nadje saglasnost, a da se ne trazi od gradjana da oni preuzmu odgovornost za drzavnu politiku". 

Solana je juce imao i odvojene sastanke sa Vojislavom Kostunicom, Milom Djukanovicem i premijerom Crne Gore Flipom Vujanovicem i premijerom Srbije Zoranom Djindjicem i predsednikom Srpske narodne partije Predragom Bulatovicem. Na konferenciji za novinare na Beogradskom aerodromu on je izrazio nadu da ce dijalog o preuredjenju jugolsovenske Federacije biti okoncan do kraja februara i zadovoljstvo sto je obnovljen dijalog koji je prekinut 26. oktobra. Evropska unija, kako je rekao, kao najbolje resenje podrzava odrzavanje reformisane Federacije, a ne njen raspad. Na pitanje da li ima utisak da je predsednik Crne Gore promenio svoj stav o nezavisnosti, Solana je dogovorio da je "suvise rano govoriti o tome". 

Iz kabineta Vojislava Kostunice nakon sastanka je saopsteno da su se sagovornici dogovorili da ekspertski timovi razmotre dve postojece platforme o uredjenju odnosa Srbije i Crne Gore i pokusaju da izrade zajednicki predlog. U saopstenju se navodi da bi taj predlog sadrzao "oblasti zajednickih funkcija i institucionalne mehanizme njihovog sprovodjenja".

 

CANAK: I Vojvodina je sukcesor SFRJ

Novi Sad - Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak protestovao je juce zbog odsustva "legitimnih predstavnika Vojvodine" u razgovorima o redefinisanju odnosa u SRJ. "Radi se o buducnosti drzave koja je bila sukcesor SFRJ, u kojoj je Vojvodina bila federalna jedinica i konstitutivni element, pa se stoga ne moze ocekivati da bilo koja drzava o kojoj se predstavnici Vojvodine ne izjasne bude priznata od strane Vojvodine", naveo je predsednik vojvodjanskog parlamenta u pisanoj izjavi. U odvojenom saopstenju, koje je potpisao kao lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, Canak je kritikovao nagovestenu sednicu Predsednistva DOS u uzem sastavu. "Postavlja se pitanje: ko su ta cetvorica? Oni mogu da se nazovu kako hoce, a ja tvrdim da je to grupa samozvanaca, jer nikakav dogovor o ovom sastanku i nacinu resavanja stvari na Predsednistvu DOS-a nije postignut", naveo je Canak.

Cedomir Jovanovic: Spremni smo za posten i otvoren razgovor o svim temama

"Spremni smo za posten i otvoren razgovor o svim temama, pa i o funkcionisanju nase koalicije koje je delimicno dovedeno u pitanje ponasanjem DSS. Preduslov za takav razgovor je pristanak DSS na otvoren dijalog i odustajanje od dopisivanja sa DOS", dodao je Cedomir Jovanovic i optuzio stranku Vojislava Kostunice da bespotrebno politizuje smenu direktora JP "Kolubare" Vladana Jovicica, inace funkcionera DSS.

Rasizam, globalizacija, genska revolucija: U susret novim pretnjama? 

"Genetski raj" samo za "superljude" Pjer Sane, Zerom Binde

Tokom protekla dva veka, pseudobioloske teorije o ,,rasnoj" nejednakosti cesto su bile zluopotrebljavane u pokusaju da se potkrepe ideologije rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti. U prethodnim decenijama se, medjutim, dokazala nistavnost tih teorija. Nauka, a narocito savremena genetika, stalno je tvrdila da je ljudska vrsta jedinstvena i da je pojam ,,rase" potpuno neosnovan. U clanu 1 Univerzalne deklaracije o ljudskom genomu i ljudskim pravima kaze se da ,,ljudski genom pociva na sustinskom jedinstvu svih clanova ljudske porodice, kao i na prihvatanju njima inherentnog dostojanstva i razlicitosti". Ova deklaracija je usvojena jednoglasno i aklamacijom na 29. generalnoj konferenciji UNESKO 11. novembra 1997, a zatim i na Generalnoj skupstini Ujedinjenih nacija 9. decembra 1998. godine. 

Ipak, tesko bi se moglo reci da su rasizam i rasna diskriminacija iscezli. Stavise, oni ne samo sto su preziveli razmontiranje koncepta ,,rase", vec izgleda da pustaju korenje u vecini delova sveta. Trenutno su u toku snazne transformacije u domenima svetske tehnologije, ekonomije, politike, drustva i kulture. Te transformacije - povezane sa trecom industrijskom revolucijom u istoriji, revolucijom novih tehnologija - i cesto obuhvacene recju ,,globalizacija", izgleda da idu u prilog sirenju novih formi rasizma i diskriminacije. Ovim potonjim se sada pokusavaju uciniti legitimnim pomocu argumenata koji afirmisu nejednakost kultura

Drustvena nejednakost i nesigurnost povecali su se u eri globalizacije, isto kao i burne reakcije drustava i razbuktavanje strasti zbog etnicke, nacionalne, ,,rasne" ili religijske pripadnosti. U svakom delu sveta, ovakve strasti sve vise ustupaju mesto nasilju, sve cesce u vidu fanatizma koji se zavrsava masakrom medju susednim narodima, ,,etnickim ciscenjem" ili genocidom. Prema tome, dok proslavljamo razmontiranje institucionalnog aparthejda u Juznoj Africi, prinudjeni smo da priznamo da su u mnogim delovima sveta razliciti oblici drustvenog i urbanog aparthejda u porastu. Veoma cesto se ti oblici zasnivaju na strukturalnoj diskriminaciji koja je ,,rasnog" karaktera; mogu biti eksplicitni ili implicitni, ali je zadivljujuce to sto se oni vise ne moraju oslanjati na svesnu vezu sa rasistickom tematikom. U ovom svetu zazidanih stambenih naselja i neprobojnih susedstva, sam pojam javnog prostora-koji je neodvojiv od pojma demokratije-sve je redji, a ponekad cak i u nestajanju. Rastuce osecanje separatizma u urbanom prostoru ojacano je pojavom razlicitih vidova obrazovnog aparthejda. Ovi oblici drustvenog, urbanog i obrazovnog aparthejda brzo su se prosirili i podrazumevaju sistem ,,nevidljivog rasizma" i prikrivene diskriminacije koja je opasna isto kao i njene vidljivije varijante. U nekim slucajevima, ovaj sistem moze funkcionisati, a da misao ili protest koji svesno mogu imati veze sa rasizmom ili diskriminacijom, nikad ni ne prodju kroz glavu onih kojih se to tice. Iz ovih razloga, o pitanjima rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti mora se ponovo razmisliti, na dalekosezniji nacin. Kada bi to bilo samo pitanje ,,prosvecenosti", napredak postignut u oblasti masovnog obrazovanja i ,,razmontiranja" pseudorasnih ideologija davno bi doveo do iskorenjivanja ovih zala. U stvari, rasizam i rasna diskriminacija su cesto dovodjeni do svojih najdaljih ekstrema u zemljama sa najvisim nivoom obrazovanja. Savremeni napredak nauke, a posebno genska revolucija, probudio je velike nade, ali i uznemirujuca pitanja. 

U iskusenju da ucinimo nasu vrstu savrsenom, zar nismo svedoci povratka eugenike, jos preciznije, komercijalnog oblika eugenike koji preti stvaranjem ,,paralelnog covecanstva" i sa njim mogucnosti za ,,postcovecanstvo" sto moze dovesti do dehumanizacije ili do toga da covecanstvo samo sebe pripitomljava? Da li su rizici vezani za san covecanstva o preuzimanju kontrole nad sobom ili mozda tacnije, san o tome da ga kontrolisu oni koji upravljaju novim tehnikama shvaceni na pravi nacin? Zar napredak u savremenoj genetici ne preti da nas jednog dana odvede do onog ,,vrlog novog sveta", koji je Haksli prorekao, sa novim vrstama ,,superljudi" koji su genetski "projektovani" da upravljaju masama "podljudi" koji ce ili biti iskljuceni iz novog "genetskog raja" ili ce se njima genetski manipulisati u cilju drustvene kontrole ili sveobuhvatnijeg iskoriscavanja? Vise no ikad, etika mora ici ukorak sa naucnim napretkom i tehnoloskim primenama, kako oni ne bi doveli do novih oblika diskriminacije. Prvo mora biti utvrdjeno da li postoji rizik pri utvrdjivanju karakteristicnih nizova gena u populacijama koje zive u odredjenoj geografskoj oblasti: Da li bi to moglo dovesti do zloupotrebe podataka u svrhe rasne ili etnicke diskriminacije? Drugo, zar ne postoji rizik od toga da ce nove tehnike vezane za reprodukciju coveka dovesti do selekcije embriona, i samim tim do diskriminacije? Selekcija se moze upotrebljavati u korist odredjenih fenotipova, da bi se manje ljudi radjalo sa genetskim profilom koji se smatra nepozeljnim; ili upravo suprotno, da bi se pospesilo radjanje osoba sa pozeljnim osobinama, na primer, psihickim kvalitetima neophodnim za obavljanje odredjenog posla. Trece, istrazivanje genetskog nasledja coveka bi moglo uvecati iskusenje za poricanjem postojanja slobode coveka. Danas mnogi geneticari rade na nizovima ljudskih genoma koji bi mogli imati ulogu u predodredjivanju individua za odredjene obrasce ponasanja (depresija, bes, upotreba memorije, itd.) Ako se individualno i grupno ponasanje svede na biologiju, postoji opasnost od toga da budemo otudjeni od pojma slobode coveka. Moze se zakljuciti da postoji rizik od pojave novih oblika rasizma i diskriminacije u 21. veku, zasnovanih na idejama nejednakosti medju kulturama, pospesenih globalizacijom i nesigurnoscu koju je ona izazvala, kao i porastom materijalne nejednakosti i raslojavanjem obrazovnih sistema. Ovi precutni oblici rasizma i rasne diskriminacije su u sustini strukturalni. Medjutim, u osiromasenim getoima na severnoj i juznoj hemisferi, oni su vec stvorili okruzenje drustvenog i urbanog apathejda koji, ukoliko se nista ne preduzme, moze dovesti u pitanje pojam javnog prostora i cak demokratije. Osim toga, novom drustvenom i kulturnom rasizmu gotovo da uopste nisu potrebni ideologija i jasan govor. Sve ove pretnje zahtevaju sveobuhvatno razmisljanje o mogucnostima i preduzimanje preventivnih mera na medjunarodnom i nacionalnom nivou, posebno u sledece tri oblasti: Obrazovanje: Ne smemo precenjivati ulogu obrazovanja u borbi protiv novih oblika rasizma i diskriminacije, s obzirom da ne bi bilo pravedno ocekivati od skola i drugih obrazovnih institucija da lece zla sa kojima drustvo nije bilo sposobno da se suoci. Ali i pored toga, obrazovanje bi moglo biti dragoceno oruzje u toj borbi, dokle god odbacujemo razlicite oblike "obrazovnog aparthejda" koji se trenutno primenjuju; i dokle god se cine napori da se unapredi formalno obrazovanje na svim nivoima, kao i neformalno. Obrazovni programi, udzbenici i pedagoske metode moraju biti prepravljeni kako bi se mogli uhvatiti u kostac sa ovim izazovima, a pomoc bi isto tako trebalo potraziti u novim tehnologijama i "umrezenom" obrazovanju. Bioetika: Mora biti stvoreno obezbedjenje kako bi se sprecila pogresna primena nove genetike, sto je sada u potpunosti moguce, i kako bi se covecanstvo zastitilo od sirenja novih tehnika proisteklih iz genetskog rasizma i diskriminacije. Postoji opasnost od povratka starih demona covecanstva ukoliko neke grupe pristanu da budu zigosane kao genetski "manje sposobne". Rizik od eugenike i manipulacije ljudskom vrstom veci je nego ikad. Bioeticki okvir treba da bude uspostavljen na nacionalnom i medjunarodnom nivou kako bi se zarad ljudskih prava moglo izboriti sa najcrnjom od svih opasnosti. Treba da budu donete odredbe o nadgledanju i funkciji diskusije sirom sveta, a u cilju zastite ljudske vrste od svih mogucih zluopotreba u tehnoloskoj i naucnoj primeni, kao i njihove ekonomske i komercijalne eksploatacije. Urbana politika: Pojavni oblici "urbanog aparthejda" postali su u velikoj meri ekstremni, cime izazivaju borbu protiv siromastva i demokratije koja preti. Vreme je da se razmotri pitanje urbane politike, da bi javni prostor, zajedno sa sigurnoscu gradjana, mogao biti politicki, kulturno i ekoloski obnovljen. Ako zelimo da promenimo nase zivote u 21. veku i sprovedemo efikasnu borbu protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti, bice neophodno da pri tom promenimo i nase gradove. Vodece licnosti u gradjanskom drustvu moraju uloziti sve svoje napore kako bi obezbedile da prava svakog ljudskog bica budu u potpunosti priznata i da njihova drustva ne postanu sustinski negradjanska (necivilizovana). 

Pjer Sane je pomocnik generalnog direktora UNESKO i bivsi generalni sekretar Amnesti internesenela 

Zerom Binde je direktor Odeljenja za planiranje i istrazivacke studije u UNESKO i glavni koautor UNESKO-vog svetskog izvestaja okrenutog buducnosti SVET PRED NAMA Prevela: N. Kecman

Povodom jucerasnjeg komentara "Sokantno zaljenje" 

Neodmereni zakljucci

Komentar "Sokantno zaljenje", objavljen u jucerasnjem broju, ne izrazava stav redakcije lista Danas, vec je rec o profesionalnom propustu, zbog koga se izvinjavamo ministru inostranih poslova Goranu Svilanovicu i citaocima. Izjava Svilanovica u Zagrebu zasluzuje kriticki pristup, ali neodmereni zakljucci i neumesna poredjenja nisu u duhu uredjivacke politike ovog lista. Kolegijum lista Danas

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM