Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika 25. dec. 2001.

hronika vesti (arhiva)

U Palati Federacije juce odrzan prvi sastanak ekspertskih timova

Kolumna Petra Lukovica

Dragan Marsicanin: Izbori ako izostane dogovor

Vladan Batic, predsednik DHSS Moguc dogovor sa DSS

 

 

U Palati Federacije juce odrzan prvi sastanak ekspertskih timova

 

O buducnosti federacije iza zatvorenih vrata

 

Beograd - U Palati Federacije juce je odrzan prvi sastanak ekspertskih timova predstavnika SRJ, Srbije i Crne Gore o mogucnostima za preuredjenje odnosa u Federaciji. Ekspertski timovi koji ce razmatrati platforme DPS i DOS-koalicija Zajedno za Jugoslaviju o buducim odnosima Beograda i Podgorice podeljeni su u tri grupe: ustavno-pravnu, ekonomsko-socijalnu i spoljnu politiku i bezbednost. Razgovori koji su poceli oko 11 sati, vodjeni su iza zatvorenih vrata u prisustvu predstavnika Evropske komisije i ambasada nekoliko drzava EU. Nesto pre 15 sati zavrsen je sastanak grupe za spoljnu politiku, ali ucesnici nisu zeleli da daju izjave. Prema ranije postignutom dogovoru, sastanci imaju radni karakter i predvidjeno je da nakon jucerasnjeg susreta eksperti podnesu izvestaj svojim vladama. U Kabinetu predsednika SRJ koji je i zakazao jucerasnji sastanak novinarima je receno da nikakve izjave nisu predvidjene, ali da ce mozda biti objavljeno saopstenje. Ispred Palate Federacije okupilo se vise novinarskih ekipa koje su posle izvesnog vremena pustene u hol i u prostorije Saveznog sekretarijata za informisanje. Ubrzo su se razisli jer, kako im je receno, protokolom nisu predvidjene izjave strucnjaka. 

 

Formiranje ekspertskih timova dogovoreno je na sastanku zvanicnika SRJ, Srbije i Crne Gore 17. decembra u Beogradu, u prisustvu visokog predstavnika Evropske unije za bezbednost i spoljnu politiku Havijera Solane. Tada je najavljeno da ce se najvisi zvanicnici ponovo sastati polovinom januara, kada ce im biti predstavljeni rezultati rada eksperata. Pred jucerasnji sastanak politicari i eksperti u Beogradu i Podgorici uglavnom nisu bili optimisti. Vojislav Kostunica, predsednik SRJ, na sednici Glavnog odbora DSS, odrzanoj u subotu, izjavio je da ne veruje u uspeh razgovora i da ce o buducnosti zajednicke drzave odluciti gradjani Crne Gore na referendumu. 

 

Slicno misljenje izneo je i crnogorski predsednik Milo Djukanovic koji je rekao da ce o statusu Crne Gore "odluciti njeni gradjani demokratskim putem, saglasnoscu sa Srbijom o demokratskom razdruzivanju ili referendumom". On je ocenio i da je interes i Srbije i Crne Gore da pitanje njihovih odnosa bude reseno u prvoj polovini sledece godine. Zoran Djindjic, premijer Srbije ocenio je da ce u razgovorima o redefinisanju odnosa u SRJ biti kljucno prisustvo predstavnika EU i da ce rezultat na kraju biti "dva prema jedan" za redefinisanu Federaciju. Za razliku od vecine crnogorskih zvanicnika koji u nezavisnosti Crne Gore vide jedino resenje, potpredsednik Djukanoviceve DPS Svetozar Marovic izjavio je Vecernjim novostima da veruje u "dogovor Srbije i Crne Gore", jer "zivot upucuje na integracije, a ne na odvajanje". Djukanovic je tu Marovicevu izjavu prokomentarisao recima da je siguran da je "Marovic na putu obnove crnogorske drzavnosti" i da je "crnogorski drzavni i politicki vrh kompaktan" u tom pogledu. Zoran Lutovac, clan tima eksperata iz Srbije smatra da bi bilo bolje da je razgovoru strucnjaka prethodio dogovor politicara. On je istakao da sumnja u postizanje dogovora. U ekspertskom timu koji ce razmatrati ustavna i druga pravna pitanja nalaze se Slavica Milacic, Mijat Sukovic, Nebojsa Vucinic, Vuksan Simonovic, Zoran Lutovac i Slobodan Samardzic. O ekonomskim, socijalnim i monetarnim pitanjima razgovarali su Veselin Vukotic, Miroslav Ivanisevic, Predrag Drecun, Boris Begovic i Danijel Cvjeticanin. Ekspertski tim o spoljnoj politici i bezbednosti cine Branko Lukovac, Blagoje Grahovac, Radosav Martinovic, Radovan Radinovic i Rade Bulatovic. Sastanku ekspertskog tima za bezbednost i spoljnu politiku prisustvovali su Frank Placon i Jorgos Tijacofotakis. U timu za ustavna i druga pitanja ucestvuju Hugo Klijn i Jan Lundin, a u ekspertskom timu za ekonomska pitanja Vilen Blankert i Geordio Sartori.

 

Feral, 24. 12. 01/ Kolumna Petra Lukovica

U ponedeljak (17. 12. 2001.), u nepotpisanom komentaru lista Danas (dakle: stav redakcije) pojavio se - pre svega za Hrvate - vrlo zanimljiv komentar. Autor teksta, koji je javnosti nepoznat (ali ne i Feral Tribuneu - covek se zove Bojan Toncic), napisao je sledece:

"'Izražavam iskrenu žalost zbog svega što se dogodilo na ovim prostorima. Toponimi poput Vukovara, ili drugih mesta stradanja ostace zauvek upisani u srcima Hrvata. Na istoricarima je da objasne zašto se dogodilo to što se dogodilo, a na politicarima je da ucine korak ka pomirenju, što nece biti lako i za to ce biti potrebne godine', rekao je jugoslovenski šef diplomatije Goran Svilanovic posle susreta sa hrvatskim kolegom Toninom Piculom u Zagrebu.

Svilanovic je za Srbe u Hrvatskoj i iz drugih delova bivše Jugoslavije zatražio 'razumevanje' jer je, po njegovoj proceni, strah nešto što ljude nagoni na najvece zlocine. 'U secanjima Srba su Jasenovac i neka druga mesta i to je ono što ih je ucinilo manje ljudima nego što je trebalo, i to je ono što ih je navelo na zlocine', ocenio je Svilanovic.

Izjava prvog zvanicnika postmiloševicevske Srbije koji je došao u posetu Zagrebu, jednostavno, zvuci neverovatno; kao da citirane reci nije izgovorio predsednik Gradanskog saveza Srbije (da se podsetimo), nego jedan od njegova dva prethodnika na funkciji ministra spoljnih poslova, Vladimir Jovanovic, ili Živadin Jovanovic. Svilanovicevo pominjanje Jasenovca u kontekstu 'izražavanja žaljenja' skandalozno je i šokantno, podseca na najstrašnije dane šovinisticke ratnohuškacke propagande u kojoj je opravdanje za sva zlodela nalaženo pod geslom 'a šta su tek oni nama radili'.

Grubi je falsifikat da su za tacnu ocenu invazije Jugoslovenske narodne armije i svekolikih paravojski na Vukovar neophodni istoricari. Potrebni su politicari koji ce hrabro i pošteno podsecati na istinske uzroke i generatore rata, sumanutu politiku olicenu u Slobodanu Miloševicu i njegovim satrapima, podržanu, nažalost, od vecinskog dela srpskog naroda. Da li su nam i za rasvetljavanje hladnjaca i masovnih grobnica, odnosno kažnjavanje krivaca za masovne likvidacije civila, neophodni istoricari?!

Goran Svilanovic narugao se hrvatskom narodu. Poniženje i stid osecanja su koja nakon njegove posete Zagrebu prožimaju ono što se poslednjih deset godina 20. veka s ponosom nazivalo druga Srbija, neformalni antiratni savez kojem je pripadao i Goran Svilanovic. Dva su pitanja koja se namecu posle Svilanovicevog boravka u Zagrebu. Šta ce nam obrazovani šef diplomatije kad u susednoj državi varira svetonazor svakog nakupca sa kvantaških pijaca diljem Srbije? I šta ce nam Stranka srpskog jedinstva kad imamo ovakvog predsednika Gradanskog saveza..."

Kad se tekst pojavio i kad je beogradska caršija vec pocela da biva nervozna - zbog komentara koji se, kao, ulaguje Hrvatima - u sutrašnjem broju Danasa, nešto što se zove Kolegijum (citati: glavni urednik) donelo je priopcenje: "Komentar 'Šokantno žaljenje', objavljen u jucerašnjem broju, ne izražava stav redakcije lista Danas, vec je rec o profesionalnom propustu, zbog koga se izvinjavamo ministru inostranih poslova Goranu Svilanovicu i citaocima. Izjava Svilanovica u Zagrebu zaslužuje kriticki pristup, ali neodmereni zakljucci i neumesna poredenja nisu u duhu uredivacke politike ovog lista."

Iskustvo ove inter-Danas polemike upucuje samo na jednu stvar; Srbi su vrlo OK kad o njima govori Svilanovic - kad, daleko bilo, o Srbima govore Toncic/Lukovic, onda Svilanovic može da popuši. Uprkos Kolegijumu koji ne zna gde se nalazi.

 

 

Dragan Marsicanin, potpredsednik DSS, o jednogodisnjem radu Vlade i sukobu u DOS 

Izbori ako izostane dogovor

Beograd - Rezultati srpske Vlade u proteklih godinu dana su nezadovoljavajuci. Vlada vec mesecima uporno bezi od rasprave o tome, odugovlaci sa podnosenjem godisnjeg izvestaja o radu svesna svega i naravno da to podseca na manir bivseg rezima. Cak 90 odsto obecanog nije uradjeno u ovih godinu dana - rekao je juce Dragan Marsicanin, potpredsednik DSS, dodajuci da je zbog propusta na ostalim poljima pojam reformi sveden na nivo ekonomije sto je klasican primer manipulacije. Marsicanin je, na jucerasnoj konferenciji za novinare, rekao da je Vlada Srbije postala zapravo osnovna smetnja sirokih drustvenih i sistemskih promena.

Podele otezavaju polozaj Srba na Kosovu

- Situacija na Kosovu je teska. Ljudi po dvadeset sati nemaju struju i vodu. Pre dva dana ubijen je Srbin. U Kosovskoj Mitrovici Albanci pokusavaju da udju u srpski deo grada, Srbi demonstriraju na ovoj niskoj temperaturi. I na sve to, istog dana kada je smenjen predsednik Skupstine, Koordinacioni centar smenjuje ljude na Kosovu zbog navodnog neucesca na izborima. Dovode se ljudi iz DHSS, DA... Uovom momentu podele i raskol Srba samo pogorsavaju njihov ionako tezak polozaj - rekao je na jucerasnjoj konferenciji za novinare Marko Jaksic, potpredsednik DSS.

- Ova Vlada nije reformisticka, vec antireformisticka. Pristajanjem manjih stranaka na politiku koju sprovodi DS mi polako ulazimo u fazu autoritarnog rezima - rekao je potpredsednik DSS. On se posebno osvrnuo na rad ministarstva policije i pravosudja, karakterisuci ga kao "naopak". - To je, uostalom, rekao i sam premijer - dodao je Marsicanin. Doskorasnji predsednik Narodne skupstine je rekao da je na sednici Glavnog odbora te stranke zakljuceno da je resenje krize unutar DOS naophodno u sto kracem roku ili ce morati da se pribegne nepopularnijoj opciji - prevremenim izborima. - Pogledajte, polozaj Narodne skupstine najbolje ocrtava polozaj institucija u Srbiji. Ona je podredjena u odnosu na izvrsnu vlast i vladu Srbije i ima identican tretman kao i pre godinu dana u vreme socijalisticke vlasti - dodao je Dragan Marsicanin.

 

Vladan Batic, predsednik DHSS 

Moguc dogovor sa DSS

Beograd - Ne postoji prepreka da DSS dobije mesto predsednika Skupstine Srbije ako prethodno podrzi Vladu. Oko svega se mozemo dogovoriti. Ako, medjutim, DSS ne bude glasala za Predlog zakona o budzetu to ce znaciti dalje raspaljivanje strasti i pokusaj rusenja Vlade - istakao je juce na konferenciji za novinare Vadan Batic, ministar pravde u Vladi Srbije i predsednik DHSS. On je rekao da ne postoji ultimatum americkog Kongresa povodom saradnje sa Haskim tribunalom "jer tu saradnju od nas traze svi od OEBS do Saveta Evrope". Prema Baticevim recima, ako se insistira na donosenju zakona o saradnji sa Haskim tribunalom, taj zakon moze biti donet samo na saveznom nivou i on treba da bude ustavni zakon kako bi se rastumacio clan 17. Ustava SRJ prema kome jugoslovenski drzavljani ne mogu biti izruceni drugoj drzavi. - Sud u Hagu je organ Ujedinjenih nacija, a ne strana drzava, a buduci da je SRJ clanica UN mi smatramo da automatski mozemo da primenjujemo Statut Tribunala. Sustina svakog zakona o saradnji sa Tribunalom je ekstradicija, transfer optuzenih u Hag, dok je sve ostalo sekundarno. Povodom ovog pitanja ocekujem odrzavanje sednice Predsednistva DOS, ali ona jos nije zakazana - dodao je Batic. On je rekao da ga iznenadjuje pesimizam Vojislava Kostunice povodom rada ekspertskih timova na redefinisanju srpsko-crnogorskih odnosa. - Havijer Solana je predlozio da se analiziraju obe varijante sa akcentom EU na ocuvanju zajednicke drzave. Nadam se da ce razgovori eksperata dati neke rezultate i da ce konacno poceti da se razvezuje ovaj Gordijev cvor koji iscrpljuje politicku scenu u drzavi. Ako na kraju dodje do referenduma u Crnoj Gori, DHSS smatra da je istovremeno neophodan i referendum u Srbiji, jer da bi dobili kredibilnu drzavu ne smemo da sumnjamo u volju gradjana u kakvoj drzavi zele da zive - naglasio je Batic. 

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM