hronika vesti (arhiva)

Stanovnici južnoamericke države u ocajnom ekonomskom stanju

Konferencija za novinare premijera Zorana Djindjica

Vojislav Kostunica: Ne verujem u uspeh ekspertskih razgovora 

Blic, 24. dec. 01.

Stanovnici južnoamericke države u ocajnom ekonomskom stanju

Saa vodi Argentinu 

BUENOS AIRES (Beta-AFP-BBC) - Argentinski Kongres izabrao je juce peronistu Adolfa Rodrigeza Saa za novog šefa države. Saa je odmah položio zakletvu i preuzeo dužnost predsednika Argentine. On je takode izneo socijalni plan za stvaranje milion radnih mesta. Adolfo Rodrigez Saa (54) bice na novoj dužnosti do predsednickih izbora, zakazanih za 3. mart sledece godine. Bivši predsednik Fernando de la Rua u cetvrtak je podneo ostavku, nakon socijalnih nemira u kojima je poginulo 27 osoba širom zemlje. De la Rua se nalazi pod istragom uz zabranu izlaska iz zemlje. Rodrigez Saa se izjasnio protiv postojeceg vezivanja nacionalne valuta peza za americki dolar, što je zabrinulo strane investitore.

MMF se pocetkom meseca uzdržao od isplate zajma u vrednosti od milijardu i tri stotine miliona dolara. Koliko je sam MMF time i drugim merama doprineo ekonomskom kolapsu Argentine objašnjava Romali Grinhil iz Nju Ikonomik Faundejšena.

"Argentina je dugo bila najomiljeniji ucenik MMF - podržavala je politiku liberalizacije, davala na znacaju mikroekonomskoj stabilnosti, niskoj inflaciji i vezanosti valute za dolar. Argentinski dug od 132 milijarde dolara iznosi 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda što možemo da uporedimo sa, na primer, americkim deficitom od 4 procenta tokom tri poslednje recesije. Za razliku od SAD, kreditori su Argentinu oštro kaznili." Grinhil naglašava da je odnos MMF i država dužnika veoma kontroverzan. "U podsaharskoj Africi izvršena je privatizacija u sektoru javnih usluga, snabdevanja vodom i strujom, pa cak i zdravstva i obrazovanja, što se ne dešava ni na Zapadu. Sve to podriva demokratska prava i sistem upravljanja, a veoma cesto dovodi do ogromnog rasta cena osnovnih usluga kao što su voda i struja."

Konferencija za novinare premijera Zorana Djindjica 

Pet projekata protiv kriminala i korupcije 

Planirana je veca javnost rada drzavnih sluzbi i funkcionera posredstvom interneta, formiranje mreze za suzbijanje korupcije na osnovu prijava gradjana, uspostavljanje strozih kriterijuma za obavljanje policijskih funkcija, saradnje s pojedinim drugim drzavama u suzbijanju sverca cigareta i droge, kao i kontrole uzivanja droga medju ucenicima srednjih i visih razreda osnovnih skola. Djindjic je ocenio da je obecanje o vecoj transparentnosti vlasti "samo delimicno ispunjeno", jer i pored objavljivanja svih zakona i odluka, "ostaje utisak da ova vlast nije dovoljno prozirna". On je najavio da ce zato biti, najpre uredbom, a potom i zakonom, regulisana obaveza objavljivanja na internetu svih podataka o drzavnim sluzbenicima i njihovom radu.

Odgovorna politika nisu procenti iz anketa

Beograd - Zoran Djindjic odbacio je juce kao neosnovane ocene jugoslovenskog predsednika i lidera DSS Vojislava Kostunice da su reforme u Srbiji spore i da nisu u skladu sa zakonom. On je rekao da je nekoliko medjunarodnih institucija, koje procenjuju reforme u zemljama u tranziciji, ocenjivalo i ovdasnju situaciju, te da Srbija na osnovu tih procena nije u sredini, vec najbolja. On je, medjutim, rekao da ga kriticke ocene DSS brinu, jer ukazuju da "postoji izvesno zadovoljstvo u konstatovanju stvari" i da se zato postavlja pitanje njihovog motiva. Povodom krize u DOS, Djindjic je rekao da je jedna od mogucnosti da bude nastavljen trend iz ove godine u kojoj je "17 stranaka (vladajuce koalicije) bilo na jednoj strani, a jedna stranka na drugoj". Druga mogucnost znaci raspustanje Skupstine i vanredne izbore, rekao je Djindjic, ocenjujuci da bi time bila ugrozena mogucnost promene Ustava Srbije, jer je za to neophodna dvotrecinska vecina koja, prema njegovom misljenju, ne bi mogla da bude postignuta u eventualnom novom sazivu parlamenta. Djindjic je pozvao kolege iz DSS da "shvate da je odgovorna politika vise nego merenje procenata popularnosti na osnovu anketa javnog mnjenja". (Beta)

"Svaki gradjanin ce tako moci da sazna sve sto jedan ministar zna", rekao je Djindjic i dodao da je takvo sveobuhvatno informisanje kljucno za "efikasnu kontrolu vlasti i povecanje odgovornosti". On je najavio i uspostavljanje mreze specijalnih timova, od okruznog do republickog nivoa, u kojima ce biti po predstavnik javnog tuzilastva, policije i Drzavne bezbednosti. Na specijalan broj telefona gradjani ce moci da prijave slucajeve korupcije, u cijem ce resavanju potom ucestvovati zajedno sa clanovima tog tima. "Zelimo da svako ko uzme novac mora da zna da je on mozda obelezen i da mu odmah moze doci policija", rekao je Djindjic, najavljujuci i stroze kriterijume za inspektore i druge funkcionere policije. "Od pocetka sledece godine, u svakoj upravi policije u Srbiji proveravacemo status njihove imovine i logicnost da je poseduju. U slucaju drasticnog odstupanja, bice radikalnih promena", najavio je premijer i dodao da je u tom pogledu pre tri meseca dao nalog MUP da uniformisani policajci ne mogu da sede u kaficima i restoranima koji su poznati po ugoscavanju kriminalaca. Djindjic je najavio i saradnju sa britanskom, a moguce i italijanskom i grckom policijom, u borbi protiv sverca cigareta i droge. Najavio je i uvodjenje po jednog policijskog nadzornika u svakoj skoli, kao i projekat "skole bez droge", u okviru kojeg bi dva puta godisnje trebalo da bude organizovana "iznenadna provera" da li djaci srednjih skola i visih razreda osnovne uzivaju drogu. Projekat bi kostao izmedju pet i sedam miliona maraka, a sredstva bi bila obezbedjena "donacijama preduzeca i gradjana", rekao je on. Upitan o nacinu saradnje sa Haskim tribunalom, Djindjic je rekao da bi to pitanje trebalo da bude reseno saveznim zakonom, koji ce podrazumevati izrucenje optuzenih jugoslovenskih drzavljana, ali je ocenio da je pitanje da li bi Socijalisticka narodna partija Crne Gore, koalicioni partner DOS na saveznom nivou, mogla da podrzi takav zakon ako na prolece bude organizovan referendum o drzavnom statusu Crne Gore. "Ako zakon ne bude donet, saradjivacemo na osnovu Statuta Haskog tribunala. Pokazali smo da mozemo da uspostavimo sa Haskim tribunalom kompromis i da zemlja pri tom nije u ponizavajucem polozaju. Mozda od medjunarodne zajednice za to mozemo da dobijemo dvojku, ako na finansijskom planu imamo peticu. Ne moramo u svemu da budemo odlikasi", rekao je Djindjic. On je odbacio optuzbe da saradnja sa Haskim tribunalom na osnovu njegovog statuta znaci krsenje Ustava. "Oni koji to zameraju istovremeno predlazu zakon koji je protivustavan", jer podrazumeva mesanje republickih vlasti u nadleznosti savezne, rekao je Djindjic i ocenio da bi takav zakon, kakav je predlozila DSS, svaki ustavni sud proglasio nevazecim. (Beta)

Danas, 24. dec.

Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije 

Ne verujem u uspeh ekspertskih razgovora 

Buducnost zajednicke drzave resice crnogorski referendum

Beograd - Ne verujem da ima nade u uspeh predstojecih razgovora eksperata o odnosima Srbije i Crne Gore. Buducnost zajednicke drzave bice resena izjasnjavanjem gradjana Crne Gore na referendumu - ocenio je Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije na sednici Glavnog odbora odrzanoj u subotu. Najveci deo polucasovnog govora Kostunica je posvetio trenutno najvaznijem drzavnom pitanju, odnosima Srbije i Crne Gore. Ponavljajuci da veruje u opstanak Jugoslavije, Kostunica je naglasio da se za zajednicku drzavu Srbije i Crne Gore izjasnjava i medjunarodna zajednica.

I DSS je za reforme

Vojislav Kostunica je ponovio da se njegova stranka zalaze za reforme, ali i optuzio Vladu Srbije da na tom planu nije puno ucinjeno. Predlozeni budzet Srbije za narednu godinu, po njemu je konfuzan sa stanovista ciljeva ekonomske politike i prihoda. "Reforme jesu potreba, ali samo ako su prave. Inace, reforme i reformska retorika mogu posluziti zadrzavanju postojeceg stanja", upozorio je Kostunica i ocenio da je tranzicija nase zemlje spora.

- Evropa je danas umorna od podela na Balkanu. Umorna od drzavotvornih ambicija malih drzava i od njihovih ambicija da tako male postanu deo Evrope - rekao je predsednik SRJ i dodao da je put ka evropskim integracijama laksi u jednoj zemlji. "Drzave velike kao Crna Gora mogle su da steknu samostalnost i da postanu clanice Evropske unije samo zahvaljujuci cinjenici da su svoj medjunarodno-pravni subjektivitet stekle pre nekoliko vekova", smatra Kostunica. 

On je podsetio na dosadasnje napore zvanicnog Beograda da dijalog sa Podgoricom uspe, ali da je Milo Djukanovic ostao pri stavu da je nezavisna Crna Gora jedino ispravno resenje. Deo odgovornosti za stanje u kome se SRJ nalazi snosi i medjunarodna zajednica, smatra lider DSS i to zbog obilne podrske Djukanovicu u aktima kojima je veliki deo nadleznosti preuzeo od savezne drzave i to u ime odbrane od tadasnjeg Milosevicevog rezima. "Razbijanje jedne drzave nije nacin da se uspostavi demokratija u njoj", porucio je Kostunica. 

Govoreci o aktuelnom stanju u DOS, on je rekao da i dalje vazi ponuda njegove stranke da se razgovara, ali da treba prvo ispraviti "nepravdu nanetu DSS" smenom Dragana Marsicanina. Predsednik DSS optuzio je DOS da gradi partijsku drzavu, da pokusava da marginalizuje DSS i da sprovodi revansisticku politiku prema kosovskim funkcionerima njegove stranke koji su se usprotivili izlasku Srba na pokrajinske izbore. Prema misljenju Kostunice, Predsednistvo DOS preuzelo je drzavne ingerencije i odlucuje umesto izvrsne i zakonodavne vlasti. "To je nesto sto je partijska drzava i sto nije dobro", izjavio je on. "Postoje vrlo jasne tendencije da budemo marginalizovani. Na nekim od funkcija na kojima su bili nasi ljudi sada se nalazi neko drugi, a nama se pripisuju sva politicka zla i kocenje reformi", dodao je Kostunica, koji je porucio da DSS ne rusi DOS vec pokusava da se izbori za njegovu izvornost i vracanje na pravi put. DSS je, dodao je on, spremna da preuzme odgovornost, sto dokazuje i zalaganjem za raspisivanje prevremenih izbora. "Onaj ko je kadar da izadje na izbore ne bezi od odgovornosti. To cini onaj ko od izbora stalno bezi", zakljucio je Kostunica.

hronika vesti (arhiva)