Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika 14. dec. 2001.

hronika vesti (arhiva)

 

Prvo Koštunica i Đindic u cetiri oka

GSS o sukobu unutar DOS-a

SRJ od sledece godine u Partnerstvu za mir 

Skupština tesnom vecinom odbacila predlog DSS 

Spijunska oprema kao drzavna tajna

Izjave: D.pavlovic, DJ. Vukadinovic

 

Glas javnosti, 14. dec.

Sednica vrha DOS-a o krizi u koaliciji do kraja meseca

Prvo Koštunica i Đindic u cetiri oka 

U igri ponovo Labusov i Svilanovicev plan o pomirenju 

BEOGRAD - Sednica Predsedništva DOS-a, koja bi po najavama trebalo da bude nastavak prethodne, i na kojoj ce se ponovo raspravljati o odnosima u koaliciji, bice održana do kraja meseca, ali tacan datum još nije utvrden, receno je "Glasu" u DC, koji ce biti domacin ove sednice.

Sedamnaest clanica koalicije odbile su na poslednjem sastanku zahtev predsednika DSS da se "stvari vrate na staro", utvrdile da DOS ima vecinu za nastavak reformi i pozvale DSS "da se vrati na reformsku politicku platformu koju je napustila glasajuci protiv reformskih zakonskih predloga".

U meduvremenu poslanici DSS u Skupštini Srbije "pomogli su" izglasavanju Zakona o radu, ali su parlamentu predložili da se u dnevni red po hitnom postupku uvrsti i pokretanje procedure za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i predlog zakona o saradnji sa Haškim sudom.

Iako su partije DOS-a posle toga iznele svoj stav protiv izbora, pretpostavlja se da ce ovaj zahtev DSS biti jedna od tema iduce sednice Predsedništva, a kako nezvanicno saznajemo, moguce da je pre ovog sastanka Vojislav Koštunica i Zoran Đindic održe sastanak i razmotre dalje oblike saradnje.

Tako se može desiti da Predsedništvo DOS ipak razmotri "Labus-Svilanovicev" plan za pomirenje u koaliciji.

GSS o sukobu unutar DOS-a 

Kompromisima do poverenja 

BEOGRAD - Usvajanje Zakona o radu pokazuje da unutar DOS-a postoji saglasnost kad je rec o osnovnim pitanjima vezanim za reforme - rekao je Ivan Andric, clan Predsedništva GSS-a, na jucerašnjoj konferenciji za novinare. On je istakao da je ova partija predložila da konfrontirane strane ucine odredene kompromise, kako bi se prevazišlo medusobno nepoverenje.

- Glavno pitanje je sprovodenje reformi, za šta je potrebna šira podrška, a pri tom se ne sme zaboraviti na ugled koji imaju DSS i predsednik Koštunica - ocenio je Andric.

Govoreci o saradnji s Hagom, on je rekao da ce se, do usvajanja Zakona, izrucenja ovom sudu nastaviti na osnovu Statuta Tribunala.

 

Blic, 14. dec.

Džefri Baret, šef delegacije Evropske komisije u SR Jugoslaviji, najavio 

SRJ od sledece godine u Partnerstvu za mir 

BEOGRAD (FoNet) - Za Evropsku uniju jedino je važan nastavak reformi u SRJ, za šta je uslov mirna politicka scena - naglasio je šef delegacije Evropske komisije u SR Jugoslaviji Džefri Baret u intervjuu agenciji FoNet. - Bilo bi potpuno pogrešno da kažem da je jedna strana politickog spektra posebno sposobna za sprovodenje procesa reformi. Za brz put u evropske integracije neophodno je ucešce cele Vlade - rekao je Baret u odgovoru na pitanje o sukobu Vojislava Koštunice i Zorana Đindica.

- Trenutni stav EU je da proces reformi bude siguran i ubrzan, a stvar je politicara kako ce to da ostvare - rekao je Baret i ocenio da „nešto što je stalno u silaznoj liniji teško da može da održi taj nivo reformi“. Prema njegovim recima, potrebno je stvoriti zakonske uslove kako bi investicije pocele da stižu u SRJ.

- Veoma je važna pomoc koju je EU obezbedila za Jugoslaviju, zajedno s Kosovom, u proteklih godinu dana, a rec je o više od milijardu evra, da bi se održale osnove za sprovodenje reformi - rekao je on.

Govoreci o odnosima izmedu Srbije i Crne Gore, Baret je podsetio da su stavovi EU proteklih nekoliko meseci bili jasni: - EU veruje da je buducnost ove zemlje u ocuvanju federacije Srbije i Crne Gore. Mi to pokazujemo na mnogo nacina. Tu je, najpre, proces stabilizacije i asocijacije, koji predstavlja kljucni politicki instrument evropske uloge u Jugoslaviji. To je proces koji sprovodimo u federalnoj državi. Program pomoci Jugoslaviji je najveci na Balkanu. Pretpostavka za njegovo sprovodenje je zajedništvo delova ove zemlje. Baret, takode, napominje da su trgovinski odnosi EU sa SRJ bazirani na postojanju zajednicke države.

- Ne samo da javno govorimo da verujemo u kontinuitet federacije, vec mislimo da ono što radimo sa SRJ demonstrira politiku koju sprovodimo u praksi - naglasio je Baret i istakao da EU normalizaciju odnosa u federaciji vidi kao jedan od najvažnijih politickih ciljeva. Govoreci o situaciji na Kosovu, Baret je pozdravio ishod izbora i izrazio zadovoljstvo formiranjem pokrajinskih institucija.

- O konacnom statusu Kosova ne može se govoriti van konteksta Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Signal koji je poslao predsednik SRJ Vojislav Koštunica, kada je pozvao Srbe da glasaju na kosovskim izborima, iako je konacan ishod bio jasan, bio je veoma pozitivan i hrabar potez - rekao je Baret.

On je izrazio ocekivanje da ce u narednom periodu jacati veze SRJ sa medunarodnim finansijskim institucijama, koje ce se, kako je predvideo, vracati u Jugoslaviju.

- Predstavnici Evropske investicione banke doci ce, na primer, ovih dana u Beograd da bi potpisali prvi zajam, koji je takode znacajan signal da EU ponovo ulazi u Jugoslaviju. Savezna vlada napravila je i korake prema NATO, a prvi vidljiv rezultat bice ulazak Jugoslavije u Partnerstvo za mir sledece godine - najavio je Baret. Po njegovim recima, postavljen je okvir za ulazak SRJ u Evropu, razgovori su u toku, i realno je da ce taj proces biti intenziviran tokom narednih meseci. - Ukoliko SRJ ne sprovede reforme u zakonodavstvu, ako budu nastavljene teškoce u federaciji ili disharmonija u zakonskoj sferi, integracija ce biti teža - upozorio je Baret i zakljucio da je „to je još jedan razlog zašto EU insistira na kontinuitetu federacije, jer se o procesu stabilizacije i integracije razgovara sa saveznim vlastima“.

Baret je izjavio da je EU za jugoistocnu Evropu posebno dizajnirala svoju strategiju, pošto smatra da dogadaji u bivšoj Jugoslaviji ne mogu biti ostavljeni istoriji. On je objasnio da se ta strategija sastoji iz dva dela: unapredivanja bilateralnih odnosa izmedu EU i svake zemlje jugoistocne Evrope ponaosob i razvoja dinamicnih odnosa medu zemljama regiona.

Skupština tesnom vecinom odbacila predlog DSS 

Ko švercuje duvan? 

BEOGRAD - Skupština Srbije juce je tesnom vecinom glasova odbacila predlog poslanicke grupe DSS da se formira anketni odbor koji bi sagledao stanje u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. Protiv predloga izjasnilo se 100 poslanika DOS, za je bilo 98 poslanika DSS, SPS, SRS i SSJ, dok su poslanici Nove Srbije bili uzdržani.

Dejan Mihajlov, šef poslanicke grupe DSS, je rekao da posle odbijanja DOS da ne prihvati formiranje odbora „još cvršce veruje da prometu duvana nisu cista posla“. Cedomir Jovanovic, šef poslanicke grupe DOS, rekao je da bi anketni odbor „predstavljao sredstvo politickog pritiska“.

- Anketni odbor ne može da reši problem nelegalnog prometa cigareta u Srbiji, jer nema nikakva ovlašcenja za suocavanje sa bilo kojom vrstom šverca duvana. Anketni odbor nije dobar put za to, jer ne može utvrditi cinjenice u vezi sa napisima o švercu duvana iz strane štampe i ne može imati zadatak u kojem se unapred definiše krivica Vlade Srbije za šverc duvana - rekao je Jovanovic i odbacio optužbe da je Vlada odgovorna za šverc duvana. On je naglasio da je Vlada „prva krenula u rešavanje problema sa švercom cigareta“, ali i dodao da je DOS „spreman da podrži predloge oko rešavanja tog problema, ali da sumnja da anketni odbor parlamenta može tome da doprinese“.

Dragan Maršicanin je najavio da DSS nece odustati od zahteva za formiranje anketnog odbora i dodao da je stav DOS pokušaj da se spreci utvrdivanje istine u proizvodnji i prometu duvana u Srbiji“.

- Ono što je nesporno jeste da postoji organizovani kriminal u švercu cigareta i da vladina uredba omogucava da se ne placaju carinske dažbine i akcize za uvoz cigareta u Srbiji i na Kosovu i Metohiji što opterecuje budžet Srbije - rekao je Maršicanin. On je ocenio da je pisanje domace i strane štampe o švercu duvana „bacilo ljagu i sumnju na Vladu Srbije“. - To to što DOS odbija da se formira anketni odbor znaci samo da strahuje od posledica uspešnog rada odbora, a samim tim i potvrdu o umešanosti vlasti u šverc - rekao je Maršicanin i dodao da bi „bilo dobro da se takav odbor formira i u saveznom parlamentu“.

Žarko Obradovic, poslanik SPS, rekao je da je odbor potreban kako bi „utvrdio u kakavoj su vezi premijer Zoran Đindic i Stanko Subotic - Cane, koji se pominje kao jedan od najvažnijih ljudi u švercu cigareta na Balkanu“ i da bi gradani Srbije znali ko stoji iza šverca duvana u Srbiji.

Slicne razloge izneli su i poslanici SRS zbog cega ce glasati za formiranje anketnog odbora. SRS predložila je juce Skupštini Srbije izmene Zakona o izboru narodnih poslanika prema kojima bi parlament mogao da bude raspušten na zahtev 30 poslanika.

Blic, 14. dec.

Cedomir Jovanovic: Cilj DOS nije poraz DSS, vec uspeh onog politickog koncepta koji smo prepoznali kao jasnu potrebu našeg društva. Ovaj konflikt koji je obeležio poslednju nedelju nije proistekao iz namere DOS da se sukobi sa DSS i prisvoji odredene politicke ideje, vec iz naše procene da su ugroženi principi koji su nam važni i na kojima pocivaju reforme.

Danas, 14. dec.

Spijunska oprema kao drzavna tajna

Zahtevam da sud, posle juce zavrsenog rocista, nalozi Drzavnoj bezbednosti da bezuslovno ukloni iz mog stana i sedista SPO prislusne uredjaje, i to u mom prisustvu i u prisustvu svih koje budem pozvao, ukljucujuci i novinare - izjavio je Vuk Draskovic. - Sudska istraga je utvrdila da su uredjaji sluzili za pripremu cetvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali i moju fizicku likvidaciju, kao lidera tada vodece antirezimske stranke. Zbog toga je monstruozna tvrdnja Drzavne bezbednosti da ta njena spijunska oprema predstavlja "drzavnu tajnu", a dodatno su kriminalni predlozi sudu da uredjaji za prisluskivanje mogu biti uklonjeni i u mom prisustvu, samo pod uslovom da se obavezem da cu cuvati tu njihovu "tajnu" o zlocinu protiv moje porodice i meni najblizih a ubijenih - kaze Draskovic

 

Reporter, 12. dec.

Dusan Pavlovic: Ima neke slicnosti izmedu 8. sednice i smene predsednika skupštine Srbije Dragana Maršicanina od 6. decembra. I u jednom i u drugom slucaju imamo jednu stranu koja je u ofanzivi (Đindic-Miloševic) i drugu koja u defanzivi kao divljac ceka da bude odstreljena ostavljajuci utisak da ne razume baš najbolje o cemu se radi u celoj stvari (Koštunica-Stambolic).

Djordje Vukadinovic: "Najvecu cenu ovog sukoba ce platiti reforme. Đindiceva struja ce, doduše, imati trenutno jacanje, ali to nikako nece važiti i za za proces tranzicije u Srbiji"

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM