hronika vesti (arhiva)

Feral Tribjun, Intervju sa Danijel kon Benditom

- Uzmimo Zagreb, jer i odande odlaze mladi ljudi. Ili Sarajevo ili Beograd. Pa nije to Gaza, Zagreb je prema tome raj na zemlji. A Frankfurt su cista nebesa. Takoder, netko mlad cak i na Kosovu danas može primijetiti da se možda ipak nešto rada, nastaje. On se tamo može kretati, zna da je tamo njegovo sveucilište, njegovo društvo. Kosovo je mjesto gdje više nije ugrožen. A Palestina je pakao.

NIN, 29. nov. 01. 

Života Đorđević, istoričar

Crveno-plavo-bela zastava je zastava kako Srbije tako i Crne Gore. Grb na zastavi vidim kao potrebu da se zastava razlikuje, jer Crna Gora ima svoju državnu tradiciju koju treba uvažavati bez obzira na to hoce li Srbija i Crna Gora ostati zajedno ili ne.

Bojan Dimitrijevic, istoricar

Malo je neobicno rešenje sa grbom na zastavi, više sam samo za varijantu narodne zastave. Pitanje je da li ce na zastavu da stave samo osnovne elemente grba ili citav grb.

NIN, 29. nov. 2001.

Spisak 362

U interesu je novinara da imaju zakon koji, izmedu ostalog, reguliše i njihove odnose sa politicarima, jer oni su i u postpetooktobarskoj Srbiji mocniji od "sedme sile"

Dimna zavesa proizvedena oružanom pobunom "crvenih beretki" još je pokrivala medijsko nebo postpetooktobarske Srbije, kada je jugoslovensko izdanje nedeljnika "Reporter" u tvrdo uho javnosti zabolo još jednu senzaciju: spisak 362 policajca Srbije koji je list, po sopstvenoj tvrdnji, "iskopao u Hagu" i koje, naravno, traži okrutna Karla del Ponte. Nedoumica za "Reporter" nije bilo: "Na haškoj listi 362 policajca", pisalo je na naslovnoj strani. U tekstu je "haška poternica" bila podeljena na dva dela: spisak osoba za koje se skuplja materijal za eventualne zlocine, MUP Srbije (17 ljudi) i spisak svedoka/osumnjicenih sigurnih ucesnika akcija na Kosovu iz sastava MUP-a Srbije (345 ljudi). "Spisak 362" prekrio je, u magnovenju, (ne)uspelu oružanu pobunu "vukova" i gurnuo je pod tepih hiljadu pitanja koja je ona otvorila. Ko je dao naredenje za hapšenje Predraga i Nenada Banovica? Da li su u samom hapšenju neposredno ucestvovale "crvene beretke" (Nedeljnik "Vreme" tvrdi da su samo davali spoljnu zaštitu.) O cemu su razgovarali Nebojša Pavkovic nacelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i Dušan Maricic novi šef Jedinice za specijalne operacije, onda kada je pobuna vec pocela? Ko je organizovao pobunu: "neke politicke stranke" (Zoran Mijatovic, bivši zamenik šefa Državne bezbednosti), "antireformske i antivladine snage" (Momcilo Perišic, potpredsednik Vlade Srbije) ljudi iz tesnog okruženja predsednika Koštunice ("Blic njuz" i "Reporter")? Da li je Vlada Srbije bila u pravu kada je rekla da iza pobune stoje neki centri moci ili kada je prihvatila tvrdnje "beretki" da je pobuna spontana? Od kada postoji Haški tribunal postoji i prica o tome koji su sve ljudi objekat interesovanja njegovih istražitelja. Nagadanja niko nikada nije mogao da zaustavi i zato i nije ništa prirodnije da javnost odmah poveruje u pricu o tome da se Janko ili Marko nalaze na listi zlocinaca koje goni Karla del Ponte. Toj "lakovernosti" javnosti i te kako su doprineli i haški tužitelji postojanjem tajnih optužnica. U slucajevima "crvene beretke" i "spisak 362", racionalno jezgro nastalog mita predstavlja papir koji je Karla del Ponte donela u Beograd. Premijer Srbije Zoran Đindic rekao je da je to spisak sa imenima ljudi o kojima bi Hag želeo da sazna nešto više (dakle nije rec o optuženima), ali i da je taj spisak odmah stavljen ad akta, da po njemu ništa nije radeno i ništa nece biti radeno.

 Pogledajmo sada informaciju "Reportera" - zanatski. Na naslovnoj strani lista piše ono što ne piše u tekstu. Naslov sa prve strane, "Na haškoj listi 362 policajca", kaže da je podignuta optužnica za ratne zlocine protiv još 362 policajca. Formulacije iz teksta su drugacije, tu se govori o ljudima koji su MOŽDA pocinili zlocine ili su MOŽDA bili svedoci zlocina. Dakle, nije rec o novooptuženima, nema novih haških poternica. U želji da naslov sa prve strane bude kratak, jasan i - atraktivan - ispalo je i da je u odnosu na tekst netacan. "Reporter" je, izvesno, ucinio još jedan profesionalni propust: nije svoj spisak proverio ni u Vladi Srbije, ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ni u Haškom tribunalu. Sa demantijem iz bilo koje od ovih institucija spisak ne ide na naslovnu stranu. Ali, izvesno je da novinari nisu sami izmislili "spisak 362". Zato su ljudi iz Vlade Srbije požurili da doznaju ko je izvor informacije, baš kao što su u "slucaju Gavrilovic" pritisli glavnog urednika "Blica". On izvor nije otkrio, ali se tada ispostavilo da je vest u "Blic" stigla iz kabineta predsednika SRJ. Terajuci novinare "Reportera" da otkriju izvor informacije ljudi iz Vlade Srbije su možda hteli da ponovo isteraju svog politickog oponenta. Nije im pošlo za rukom. Pravo novinara da zaštiti svoj izvor je temelj slobodnog i istraživackog novinarstva. Ali, zbog tog prava Venesa Leget je 20. jula zatocena u Hjustonu, Teksas, Sjedinjene Americke Države. Novinarka Venesa Leget je odbila da pokaže sudu svoje beleške o ubistvu koje istražuje više godina i zbog toga može da bude u zatvoru još duže od godine.

Naravno, americka novinarka je izuzetak. U zemljama Zapada se, što je moguce više, štiti pravo novinara da ne kažu ni politicarima, ni policajcima, ni sudijama odakle im informacija. U Švedskoj Zakon o slobodi štampe ima status ustavnog dokumenta i daje pravo državnim cinovnicima da govore poverljive podatke novinarima, a ove kažnjava ako otkriju izvor bez njegove prethodne saglasnosti. Ipak, i pravo novinara na tajnost izvora nije neograniceno. Prema tumacenju Evropskog suda za ljudska prava prednost nad pravom novinara da cuvaju izvor imaju pravo optužene osobe na potpunu odbranu, pravo strana u gradanskom sporu da predoce sve dokaze, potreba da se spreci krivicna radnja kao i da se ocuvaju javni red i mir ili nacionalna bezbednost. Kod nas pravo novinara na cutanje nije regulisano, pošto se nova vlast odrekla starog zakona. Dok tog propisa nema, uverenje je da protiv novinara nece biti podizane bilo kakve optužnice. Ali, pitanje je kome ta "nedodirljivost" novinara više odgovara: novinarima ili politicarima. Bice da, ipak, više odgovara ovim drugima. U tom vakuumu oni mogu da hrane novinare neproverenim pricama i da do mile volje ratuju u medijima protiv svojih politickih suparnika. Ako se to i otkrije oni ce cenu možda platiti na nekim buducim izborima. Novinar, cenu može da plati odmah, ako bilo koji politicar reši da ne poštuje trenutni moratorij na kažnjavanje pripadnika "sedme sile". Zato i jeste u interesu novinara da imaju zakon koji, izmedu ostalog, reguliše i njihove odnose sa politicarima. Jer, i u postpetooktobarskoj Srbiji u rukama politicara je mnogo više moci nego u rukama novinara.

DRAGAN BUJOŠEVIC

NIN, Mira Marković

"Da je pretio motornom testerom!? Nemojte da se šalimo. Nikakvom motornom testerom nije pretio, niti je imamo. Taman i da jeste, je l' to neki greh, kriminal?" Mira Markovic, predsednik direkcije JUL, o optužbi na racun sina Marka