Hronika-28-30 nov 01

BEOGRAD - Poslednji događaji u DOS samo podsećaju da se ova koalicija raspala 17. avgusta izlaskom DSS iz Vlade Srbije što ih dovodi u neugodno susedstvo sa partijama bivšeg režima. Naš politički prostor je omeđen sa tri temena -jedan je evropsko - demokratska orijentacija koji predvodi DS, drugi je nacionalno - demokratska koju predvodi DSS,uz neke simpatizere njene politike,i treću predstavlja nacionalno - autoritarna orijentacija kojoj pripadaju stranke bivšeg režima. Nijedna u narednih godinu dana ne može da računa na više od 40 mandata u srpskom parlamentu, pa bi bile upućene na postizborne koalicije. U slučaju koalicije blokova koje predvode DS i DSS zbog različitih stavova o načinu sprovođenja reformi i naročito saradnje sa Hagom, neka nova Vlada Srbije stalno bi bila u pat poziciji. Izbori ne uspostavljaju, već izražavaju uspostavljeni odnos snaga, pa mislim da za prevremenim izborima nema potrebe, rekao je u razgovoru za „Blic“ Vladimir Goati, naučni saradnik beogradskog Instituta društevnih nauka.

Havijer Solana, predstavnik EU, u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji

Za novu federaciju Srbije i Crne Gore

Nije uvek neophodno da budete mali da biste brže ušli u EU - zaključio je Solana i poručio da će rešenje odnosa omogućiti zajednički rad na mnogim važnim pitanjima poput odnosa sa EU, članstva u Savetu Evrope i odnosa sa Međunarodnim monetarnim fondom.

„Stav EU je izgradnja nove federacije, radije nego razdvajanje. Mi želimo tu federaciju u Evropskoj uniji, želimo sve zemlje regiona u Evropskoj uniji i da bi se to dogodilo što pre, razdvajanje federacije ne bi pomoglo, već bi, naprotiv, usporilo“ taj proces, kazao je Solana i ponovio da će to preneti Đukanoviću.

Nametnuta podela u DOS između reformista i „ustavobranitelja“

Zoran Živković: Novu vladu Srbije tražiti u Skupštini

BEOGRAD - Neke stranke u DOS vide vlast kao svoju obavezu da ispune ono što su obećale građanima, da se proces reformi što više zahukta i okonča, a neke misle da je vlast samo sredstvo za korišćenje privilegija vlasti, kao što su službeni automobili, mesta u upravnim odborima, prostor u medijima. Odnosi u DOS su posledicica toga, izjavio je u razgovoru za „Blic“ Zoran Živković, potpredsednik Demokratske stranke i savezni ministar policije.

Postoji li DOS?

- DOS postoji. Niko nije odlučio ili objavio da DOS ne postoji, čak niko nije izašao iz DOS iako se ne slaže sa pojedinim odlukama većine članica. Mislim da postoji nametnuta podela u DOS između reformista i „ustavobranitelja“. Reformisti su oni koji sprovode reforme, koji se bore sa svim problemima ove države, bilo da su posledica prošlosti ili da su nastali sada. To su one stranke čiji ministri učestvuju u radu Vlade Srbije i u Saveznoj vladi. „Ustavobranitelji“ su oni koji beže od bilo kakve odgovornosti, nema ih u Vladi, ako su bili izašli su, ili ako im je ponuđeno odbili su da uđu. Svoje „ustavobraniteljstvo“ koriste za to da kao ona dva starca u „Mapet šou“ sede na balkonu i zlurado i cinično komentarišu šta radi reformski deo. Mislim da je ta podela pogrešna, jer to što neki radi reformski ne znači da rade protiv zakona. Naprotiv. Poštovanje zakona je aksiom i tu nema nikakve priče.

DSS traži novu vladu Srbije.

- Nisam primetio da DSS traži novu Vladu Srbije. Razne priče dolaze iz DSS. Pre par meseci u sedam dana bila je priča te traže novu vlade, te ne traže novu vladu, te traže šest ministarskih mesta , te ne traže, pa ponudiće ostavke, pa neće... Ali ako DSS zaista traži novu vladu to onda treba da predloži. Postoji formalni put kako se to radi.

Gde bi trebalo DSS da traže novu vladu? Na predsedništvu DOS?

- Ne. Novu vladu bi trebalo da traže u parlamentu gde bi trebalo da se otvori pitanje poverenja vlade i rekonstrukcije vlade.

U DSS takođe tvrde da su izbori jedini izlaz iz krize vlade.

- DS ne smatra da su izbori jedini izlaz iz krize. DS je što se tiče izbora uvek spreman. Bilo ko ko misli da će nas uplašiti izborima mislim da troši vreme, jer najveća stranka u Srbiji nema problema da se pripremi za izbore. Međutim, iz iskustava drugih država u tranziciji i ocene ekonomista jasno je da izbori nose nestabilnost u privredi, a ako je društveni konsensuz da se sprovedu reforme sigurno je da bi izbori ukočili te reforme. Izbori nisu nikakva kataklizma, ali će sigurno ukoliko budu održani sledeće godine zaustaviti reforme ili će one biti vraćene unazad. Prema tome iz tih racionalnih razloga po oceni DS izbori ne bi bili dobri. DS smatra da bi sledeći parlamentarni izbori trebalo bi da budu za tri godine, jer jedna ili dve godine za vladu ili parlament ne bi bili dovoljni da se sprovede ozbiljne reforme. Ali ako skupštinska većina traži to i obori Vladu Srbije, onda je sigurno da bi parlamentarni republički izbori bili sledeće godine.

DOS i predsednik SRJ Vojislav Koštunica su najavili izbore za godinu i po dana.

- Da, ali je to bila konvencija za savezne izbore i ja sam to shvatio kao rok za savezne parlamentarne i predsedničke izbore u SRJ, a ne republičke izbore. Taj rok ističe, ali smatram da bi bilo besmisleno raspisivati savezne izbore, dok se ne reše odnosi Srbije i Crne Gore. Da sad neko raspiše savezne izbore ja ne znam ko bi učestvovao na tim izborima.

Ko koči dogovor o SRJ?

- DS je za očuvanje savezne države, što je bilo i dosovio opredeljenje. mi nismo zaljubljeni u Jugoslaviju i njene ostatke ali kao pragmatzični ljudi smatramo da je mnogo kraći put u eu ako imamo stabilnu državu i stabilnu vlast. pravo mesto za rešenje za ovaj problem je u crnoj gotri u komunikaciji DPS i SNP. DPS je svestan šta je mišljenje Srbije, polovine crnogorskih građana i mešunarodne zahjednice i znaju da je to mišljenje suprotnio njihovim težnjama za otcepljenje. s druge strane snp mora da bude svestan da je samo verbalna podrška saveznoj državi i povratku u svet malo. to mora da se pokaže i na konkretan način. a konkretan način je raskid sa prošlošću i snagama koje su nas dovelu u ovu situaciju u kojoj se sada nalazimo i država se čuva poštovanjem naših obaveza prema međunarodnoj zajednici. tu pre svega mislim na saradnju sa Haškim tribunalom. u ovom trenutku najbolji način za očuvanje zajedničke države je donošenje zakona o saradnji sa haškim tribunalom na saveznom nivou. Stiče se utisak da se vrh SNP se ne bori za očuvanje Jugoslavije, već za obračun za Crnu Goru.

Kako komentarište najave DSS da će predložiti zakon o saradnji sa Haškim tribunalom na republičkomk nivou?

- Načelno apsolutno mesto tom zakonu je u saveznom parlamentu a ne u parlamentu Srbije. ako srbija mođe da donese takj zakon, a to znači da preuzme potpuno mešunarodne odnose onda je pitanje zašto onda bi sve što ono je sada uređeno saveznim zakonima ne bi bilo uređeno zakonima na nivou republika. a ako je tako onda nema potrebe da postoji savezna država. Koštunica i glasnogovornici njegove stranke govore o očuvanju savezne države i legalizmu, odnosno o poštovanju ustava i zakona, a onda predlažu zakon na republičkog koji je sto odsto u nadležnosti savezne države. to znači da oni rade protiv savezne države i protiv saveznog ustava.

Blic, 28-30. nov. 2001.

List „Danas“ saznaje u Tribunalu da je objavljena lista u nedeljniku „Reporter“ autentična prvobitna verzija osumnjičenih i svedoka

Spisak „Reportera“ potiče iz Haga

BEOGRAD - Spisak sa imenima 17 policajaca o kojima Tribunal iz Haga prikuplja dokazni materijal o počinjenim zločinima, kao i imena 345 policajaca koji bi mogli da budu potencijalni svedoci ili čak osumnjičeni zbog akcija na Kosovu, koji je u svom poslednjem broju obajvio nedeljnik „Reporter“, autentičan je i potekao je iz Haga, objavio je dnevnik „Danas“ pozivajući se na izvore bliske Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog suda.

Na spisku „Reportera“ ima imena preminulih ljudi ali je to, kako navodi „Danas“, bila autentična verzija spiska Tužilaštva koji je prosleđen MUP-u Srbije. Sa spiska je MUP izbrisao pokojne policajce i tako je nastala konačna verzija za koju zna samo Tužilaštvo u Hagu. „Reporteru“ je, prema navodima lista, prosleđena samo prva verzija. - Mi stojimo pri priči da je spisak autentičan i očekujemo dalje poteze vlasti - rekao je Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik beogradskog izdanja „Reportera“ u emisiji Kažiprst Radija B 92. Prema Radomiroviću, „Reporter“ ne zanima politizacija ove priče i jedino je bitno da javnost bude objektivno informisana. On je dodao da niko iz vlasti nije reagovao na deo spiska koji je „Reporter“ objavio 13. juna i tada to nije bilo kvalifikovano kao unošenje nemira u MUP i pokušaj destabilizacije države. Spisak je, prema njegovim rečima, pravljen 1998\99. godine.

- Izjava predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića da je spisak sa imenima pripadnika MUP-a, za koje je Hag zainteresovan, objavljen sa namerom „da se policija uznemiri, a njeni pripadnici okrenu protiv republičke Vlade“, zvuči ozbiljno koliko i nekadašnja priča Gorana Matića o četvorici Holanđana koji su naoružani perorezima pokušali da izvrše atentat na Slobodana Miloševića - navodi se u saopštenju „Reportera“.

Redakcija ovog nedeljnika navodi da i Đinđićeva vlada, kao i prethodna Marjanovićeva, veruje da će kad zažmuri nestati sve što je plaši. Ako ne nestane, kaže se u saopštenju, onda treba izgovoriti čarobne reči: „Izdaja“, „Širenje lažnih vesti“, „Zaustavljanje reformi“, „Uznemiravanje javnosti“ i neprijatna istina će ustuknuti pred nekim nedefinisanim državnim interesima.

Podsećanja na obećanja iz predizborne kampanje da će policija raditi samo po zakonu, da neće postupati po hiru vlastodržaca, sada izgledaju kao poređenja pendreka i dirigentske palice. Premijer objavljivanje spiska policajaca koji bi eventualno mogli da budu optuženi, ili svedoci u Hagu, svodi na obično krivično delo i objašnjava: „Ako svedoci odbiju da kažu ime ubice, a znaju ko je ubica, treba da odgovaraju“. Od odgovornosti, izgleda, može biti izuzet jedino ministar policije, kome je dozvoljeno da mirne savesti kaže kako zna imena nekih ubica, ali ne može da ih saopšti, jer nema materijalne dokaze, piše u saopštenju. - Zato Đinđićeva Demokratska stranka može beskompromisno da pozove porodice policajaca da tuže „Reporter“ i traže naknadu. Premijer se setio porodica policajaca koji su služili na Kosovu, ali ne i porodica građana koji su, valjda od onih loših, a ne od ovih dobrih policajaca, plavljeni do boje uniforme. Đinđić i demokrate su, u kolektivnom napadu amnezije, izgleda zaboravili na plakate sa fotografijama „Miloševićevih pretorijanaca“ koje su sami lepili po Beogradu tražeći da se oni koji su batinali građane privedu pravdi. Imajući sve to u vidu, Đinđićevu izjavu doživljavamo kao ohrabrenje da opstanemo na kursu, ne nezavisnog, nego slobodnog novinarstva, te da i njegovu vladu, kao i sve prethodne i naredne, sa stanovišta istine tretiramo na isti način, saopštila je redakcija „Reportera“.

E.B.

Mihajlović: Neistina i prljava rabota

BEOGRAD - Kategorički tvrdim da na javnim i tajnim optužnicama Tribunala nema nijednog pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, a ako dokažete da nisam u pravu, znate šta sledi - rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Dušan Mihajlović, srpski ministar policije, demantujući još jednom spisak sa imenima 362 policajca koji je objavio „Reporter“.

Mihajlović je naglasio da je „zanimljivo da je lista u stvari spisak poginulih i ranjenih pripadnika MUP-a, koji su lečeni u vojnim bolnicima i odlikovani u to vreme“. Prema njegovim rečima, i Tribunal je demantovao spisak, ali „izgleda nekome ni to nije dovoljno“. Ministar policije je povodom istrage Trećeg opštinskog tužilštva u vezi sa pisanjem „Reportera“ rekao da MUP nema ništa protiv novinara, te da samo ispunjavaju zahtev tužilaštva koji se sastoji u obavljanju informativnog razgovora sa glavnim urednicima i autorima spornih tekstova u „Reporteru“ i „Blicu“ koji je preneo tekst.

- Spisak onih koji su oklevetani je znatno veći, jer ima po nekoliko pripadnika MUP sa istim imenom - rekao je Mihajlović i podsetio „ljude koji učestvuju u toj prljavoj raboti“ da su i policajci ljudi, i to časni, koji imaju porodice, decu, žene i sva osnovna ljudska prava, te da niko nema prava da im to oduzme“.

Ministar je naglasio da skoro nema pripadnika MUP-a koji, po zadatku, nije proveo na Kosovu neko vreme, ali ta činjenica ne dokazuje da su počinili ratni zločin. Mihajlović je poručio da MUP stoji iza svojih pripadnika i da će svakome čije ime se nalazi na spisku pružiti pravnu i drugu pomoć da ostvari svoja prava na sudu, ali da se neće mešati u to da li će policajci ta prava i koristiti.

Na pitanje da li ostaje pri svojoj izjavi da dok je on ministar nijedan policajac neće biti izručen Hagu, ministar je odgovorio da je „njegova izjava konačna“. Na pitanje odakle mu informacija da na tajnim otpužnicama Tribunala nema pripadnika MUP-a, Mihajlović je rekao da je „to saopšteno prilikom poslednje posete glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte Beogradu“.

Upitan da li to znači da Tribunal ne traži ni načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a, generala Sretena Lukića, on je novinaru koji mu je postavio pitanje odgovorio: „Ne mogu da odgovorim na vaše pitanje, jer ga ne razumem. Da li vi optužujete gospodina Lukića, kakav je to način da ljude optužujete bez dokaza“. Lukić je u vreme sukoba na Kosovu bio načelnik štaba policije za pokrajinu. Mihajlović je imao i verbalnu duel sa autorom teksta u „Reporteru“, koji ga je pitao zašto stalno govori o optuženima, kada se u tekstu ne govori o optužbama, već o prikupljanju materijala, i da li je možda reč o njegovom nepoznavanju stvari.

- Vi imate pravo da mislite da sam ja glup. Čitam vaše tekstove, pa ih pročitajte i vi - odgovorio je Mihajlović.

Ministar policije nije odgovorio na pitanje istog novinara ko je onda činio ratne zločine na Kosovu i ko je odgovoran za hladnjače sa leševima civila koji su s Kosova prebacivani u užu Srbiju.

Danas, 28. nov. 01.

Saopstenje redakcije nedeljnika Reporter

"Vlada krivotvori podatke"

Beograd - Policajci koji su na spisku Haskog tribunala navedeni kao svedoci zlocina pocinjenih na Kosovu imaju puno pravo da umesto redakcije Reportera tuze Vladu Srbije. Umesto da pripadnike MUP obavesti o mogucim posledicama postojanja takvog spiska, Vlada je odlucila da tu informaciju prikrije i krivicu za sopstvenu neodgovornost svali na novinare", kaze se u jucerasnjem saopstenju nedeljnika Reporter. "Pri tom, predstavnici vlasti krivotvore podatke iz Reportera, tvrdeci da je objavljen spisak ‘optuzenih’, a ne kao sto je u tekstu navedeno "spisak osoba za koje se skuplja materijal za eventualne zlocine" i "spisak svedoka ili osumnjicenih, sigurnih ucesnika akcija na Kosovu iz sastava MUP Srbije".

U Reporteru tvrde da Vlada Srbije zeli da izmanipulise javnost i policiju. "Tako je ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic najpre tvrdio da na spisku 362 policajca ima ‘najvise poginulih i ranjenih’, da bi danas naveo samo pet imena poginulih, od kojih su bar tri sporna. Uhvaceni u ociglednoj lazi i nedostatku bilo kakve jasne koncepcije po pitanju saradnje sa Haskim tribunalom, predstavnici Vlade, kao i nekoliko puta ranije, ocajnicki pokusavaju da dobiju na vremenu, nadajuci se da ce spisak nekim cudom nestati. U svakoj ozbiljnoj drzavi, vlada bi se potrudila da resi problem, a ne da ga ignorise", navodi se u saopstenju Reportera povodom optuzbi iz MUP Srbije.

Predsjednik Ðukanovic optuzio medunarodnu zajednicu za neuspjeh sustinskog dijaloga Podgorice i Beograda

BEOGRAD JE PROTUMACIO DA CE SVIJET ZA NJIH ZAVRSITI POSAO SA CRNOM GOROM

PODGORICA - Crnogorski predsjednik Milo Ðukanovic izjavio je juce da je negativan stav medunarodne zajednice prema nezavisnoj Crnoj Gori doprinio neuspjehu "sustinskog dijaloga" Podgorice i Beograda o preuredenju odnosa. - Tvrdi stav medunarodne zajednice u odnosu na obnovu crnogorske drzavnosti doprinio je u destruiranju dijaloga od strane zvanicnog Beograda. Preporuke medunarodne zajednice o demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji opozicija i Beograd su tumacili kao ultimatum Crnoj Gori. Imam utisak da su zeljeli da medunarodna zajednica zavrsi posao za njih, jer ce Crna Gora njene preporuke morati da prihvatiti kao imperativ - rekao je Ðukanovic u intervjuu Radiju Crne Gore povodom 27. novembra - dana RTV Crne Gore. www.mediaclub.cg.yu

Glas javnosti, 28. nov. 01.

Londonski klub kao tvrd orah

Postoji obostrani interes, Jugoslavije i Londonskog kluba da se dogovore o visini dugova, a ako se to ne postigne sada, verovatno ce slediti druga runda razgovora. Pregovaraci su tvrdi i nastoje da išcupaju što više, rekao je Ðelic i dodao da je netacno da su Karici otkupili deo duga prema Londonskom klubu kako tvrdi Borka Vucic.

hronika vesti (arhiva)