Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

HRONIKA

Američki analitičari o toku kosovskih pregovora

   

 

Vašington 29/08/2006

Glas Amerike

Hajdi Stirap: Vreme ne ide u prilog konceptu nezavisnosti Kosova

“Ukoliko se odluka o nezavisnosti Kosova ne donese do kraja ove godine, postoji mogućnost da se odloži do daljnjeg ili da uopšte ne bude doneta” kaže u razgovoru za Glas Amerike , stručnjak za zakonodavna pitanja i bivši viši spoljnopolitički savetnik lidera većine u Predstavničkom domu Kongresa Dika Armija, Hajdi Stirap. 

Stirap: Mislim da javnosti nisu u potpunosti dostupne promene koje se naziru u političkim krugovima u Vašingtonu u pogledu Kosova.

Ja sam tokom posete raško-prizrenskog vladike Artemija i delegacije Srpske pravoslavne crkve shvatila da je Vašington daleko otvoreniji prema gledištima srpske strane, nego što se to moglo očekivati. U razgovorima sa članovima Kongresa i njihovim osobljem i drugim političarima, koji su bili usredsređeni na situaciju na Kosovu i njegov budući status, a kojima sam lično prisustvovala, primetila sam da se sa velikim interesovanjem pratilo izlaganje vladike Artemija o aktuelnoj situaciji na Kosovu. U fokusu interesovanja su bili terorizam, oganizovani kriminal, teško stanje srpskog življa, povratak izbeglica i uništene crkve.

Glas Amerike: Šta bi srpska strana mogla da učini da bi promovisala svoj stav u pogledu konačnog statusa Kosova i dobila što veću podršku Vašingtona?

Stirap: Pre svega, mislim da se stav srpskog političkog establišmenta ogleda u doslednosti aktivnog zalaganja za svoju poziciju, odnosno da je odgovor na nezavisnost Kosova - jednostavno ne - i da bi se, kako mnogi tvrde, amputacijom te pokrajine, prekršile norme međunarodnog prava i stvorio opasan presedan sa dalekosežnim posledicama.

Drugo, mislim da u Srbiji nema potrebe za pesimizam, odnosno debati o nametnutoj nezavisnosti Kosova kao neizbežnoj soluciji, jer su takve tvrdnje više u domenu neke propagande nego realnosti. Najzad, pregovori su u toku, a, po mom mišljenju, međunarodna zajednica bi vrlo nerado prišla složenom i neizvesnom procesu nametanja rešenja.

I treće, mislim takođe da nastojanja vladike Artemije, koji će ponovo posetiti Vašington idućeg meseca, treba podržati, pošto je on pokazao značajne rezultate tokom svojih ranijih poseta i otvorio oči mnogim sagovornicima o onome što se stvarno događa na Kosovu.

Glas Amerike: Kakav ishod očekujete u vezi sa budućim statusom Kosova u svetlu, kako ste rekli, nagoveštaja nekih promena?

Stirap: U vezi sa statusom Kosova dve stvari su ključne: prvo, to se pitanje još uvek razmatra i sve više dolazi do izražaja mišljenje da nezavisno Kosovo pod eventualnim islamističkim uticajem ne bi bilo u interesu Amerike.

Drugo, vreme ne ide u prilog konceptu nezavisnosti, te otuda insistiranje nekih krugova da se pitanje statusa reši što pre, odnosno do kraja ove godine. Naime, ukoliko odluka o nezavisnosti ne bude doneta do kraja ove godine, postoji mogućnost da se odloži do daljneg ili da uopšte ne bude doneta.

Lično ne verujem da će konačni status Kosova biti rešen do kraja ove godine, osim ako bude nametnut. U načelu, ne verujem u nametnuta rešenja, a takvo saznanje bi moglo da pospeši prave pregovore sa, nadam se, obostrano zadovoljavajućim ishodom - kako za Srbe tako i za Albance.

 

 

Vašington 21/08/2006

Glas Amerike

Vašington: Globalne krize usporavaju proces rešavanja statusa Kosova

Iako su razgovori o statusno neutralnim pitanjima poput decentralizacije, zaštite verskih objekata, prava manjinskih zajednica i ekonomije prioritet u pregovaračkom procesu, shodno zahtevima Kontakt grupe, dešavanja na međunarodnoj sceni odnosno krize u Libanu, Iraku i Avganistanu mogle bi da utiču na brzinu rešavanja statusa Kosova. Analitičari u Vašingtonu kažu da globalne krize mogu samo da otežaju i uspore taj proces.

Nedavno smo čuli mišljenje analitičara u Prištini koji veruju da i Ahtisarijev dolazak na Kosovo ove sedmice signalizira  ubrzanje procesa i da bi glavni  međunarodni pregovarač već u septembru mogao da objavi predlog statusnog rešenja za Kosovo.

Analitičari u Vašingtonu, u ekskluzivnim izjavama za Glas Amerike , ne veruju da je takav scenario verovatan. Naprotiv, kaže direktor Istočnoevropskih studija u Centru “Vudro Vilson”, Martin Slecinger .

Pregovori o budućem statusu Kosova će zbog situacije na Bliskom istoku biti definitivno usporeni. Rešenje kosovskog  pitanja će zahtevati više resursa, više vremena i više energije međunarodne zajednice nego što je to bio slučaj do sada ”.

Ben Vorks je direktor istraživačkog Instituta za strateška pitanja u Vašingtonu:

Rešiti kosovsko pitanje pre nego kasnije je nemoguća fantazija. To pitanje neće biti rešeno preko noći .”

Pored toga, za ubrzanje procesa odlučivanja o kosovskom statusu neophodna je politička volja u međunarodnoj zajednici, smatra direktor Balkanske inicijative u Američkom institutu za mir, Danijel Server .

Dogadjaji na Bliskom istoku će usporiti i otežati pregovore i postizanje jasnog rešenja statusa Kosova, pošto su lideri glavnih evro-atlanskih zemalja preokupirani bliskoistočnim i drugim  pitanjima od većeg prioriteta. Za ubrzanje procesa je potrebna politička volja u medjunarodnoj zajednici, a takve političke volje za sada nema .”

Server veruje da je rešenje kosovskog statusa moguće do kraja ove, najkasnije početkom iduće – što je u skladu sa rokom koji je postavila Kontakt grupa.

Naši sagovornici, međutim, kažu da je za sada izvesno samo da je neophodan kontinuitet međunarodnog civilnog, a posebno vojnog prisustva na Kosovu. Ben Vorks pojašnjava:

Čak i da se Kosovu dodeli uslovna nezvisnost, Ujedinjene nacije će morati da ostanu prisutne na Kosovu - ne godinu ili dve, već decenijama. Mislim da su toga svi svesni ”.

Martin Slecinger dodaje da bi međunarodna zajednica - u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost – morala čak i da pojača vojno prisustvo u regionu.

Ako bi Kosovo gde sada imate 15 do 16 hiljada pripadnika KFOR-a postalo nezavisno - prisustvo UN i međunarodnih mirovnih snaga i dalje će biti potrebno, ali u još većem obimu, jer će one biti potrebne ne samo na Kosovu, već i oko Kosova . SAD i međunarodna zajednica nastoje da sada obezbede dodatne vojnike za mirovnu misiju na Bliskom istoku. Francuska je već obećala tek omanji dodatni kontingent za Liban, dok SAD nagoveštavaju da to neće moći da učine. Mislim da će, u svetlu teške i nerešene bliskoistočne krize, interesovanje za Balkan pasti na još niži nivo”.

Drugim  rečima, kaže Slecinger, rešavanje kosovskog pitanja moglo bi da ostane u senci događanja na Bliskom istoku. 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM