|
BBC 13 7 2006
Američki komentari Kostuničinih razgovora u Vašingtonu
 Profesor Čarls Kapčan, iz nevladinog Saveta za međunarodne odnose u Vašingtonu, smatra da su preterane procene da američki sagovornici Vojislava Koštunice pokušavaju da gosta iz Beograda primoraju da prihvati za njega nepoželjan budući status Kosova:
"Mislim da međunarodna zajednica još nema potpuno čvrst stav i čini se da je došlo do ponovnog otvaranja debate o Kosovu. Lično sam, tokom nekoliko proteklih nedelja od nekih ličnosti u Vašingtonu čuo fleksibilnije stavove o prirodi nezavisnosti Kosova, o tome da li će Kosovo imati stolicu u Ujedinjenim nacijama ili će odluka o tome biti odložena. Čini mi se da konačne odluke o statusu Kosova još nema. Nastup zvanične Srbije i crno-bele izjave premijera Koštunice u mnogome su posledica toga što nijedan tamošnji političar ne želi da bude viđen u pregovorima koji će voditi nezavisnosti Kosova. Srpski lideri žele da, ukoliko do toga i dođe, imaju mogućnost da kažu kako rešenje nije bilo dogovoreno već im je bilo nametnuto jer bi, u protivnom, to bio kraj njihove političke karijere ."
Robert Hend, savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu američkog Kongresa smatra da je, uz sve pohvale dijalogu Beograda i Vašingtona na ovako visokom nivou, američka politika kristalno jasna- status Kosova, u nekom obliku, mora biti određen do kraja godine:
" Mnogi u Vašingtonu se energično zalažu za to da rešenje, kakvo god ono bilo, mora da bude nedvosmisleno jasno. Ni nalik soluciji koja bi davala osnova za pogrešna tumačenja ili zloupotrebe koji bi vodili dugoročnijem produženju napetosti u regionu. Konačno, nije reč samo o statusu Kosova već i o mnogo širem paketu koji mora da obuhvati i ljudska prava, demokratizaciju i druge oblasti života na Kosovu, koje su, za mnoge u Vašingtonu, i dalje povod za ozbiljnu zabrinutost ."
Jedan boljih američkih poznavalaca prilika na Balkanu, Džon Halsman, urednik konzervativnog časopisa Nešnel interest kaže da Vašington, budući da je preokupiran drugim spoljnopolitičkim problemima, kao što su Irak, Iran i Severna Koreja, želi da Kosovo skine sa dnevnog reda.
"Mnogi Amerikanci kažu - poslali smo tamo vojnike, potrošili smo silne pare i vreme je da se ta priča završi, pošto ogromna većina stanovništva ne želi da Kosovo ostane u Srbiji, neka bude nezavisno", objašnjava Halsman u razgovoru za BBC povodom posete Vojislava Koštunice Vašingtonu.
Zbog toga, prema njegovim rečima, Koštunica od sastanaka u Americi ne može da očekuje puno, budući da se, kada je reč o Kosovu, "teško može razgovarati o bilo čemu osim o nezavisnosti".
On dodaje da lično misli da je takav način razmišljanja pogrešan, zato što, ako se rešenje za Kosovo nađe bez pristanka Srbije na Balkanu neće biti mira.
"Potpuno razumem nestrpljenje Vašingtona, ali ako pogledate mapu, Srbija je isuviše važan faktor u regionu da bi se njeni stavovi jednostavno zanemarivali", upozorava Halsman.
Na pitanje da li Ameriku brine činjenica da se Rusi glasno protive nametanju rešenja, a da od takvog ishoda strepe i neke članice Kontakt grupe iz zapadne Evrope, Halsman odgovara da mnogi u Americi jesu zabrinuti, "jer bi nametanje rešenja pojačalo napetost na Balkanu, a ne bi rešilo političke probleme".
On dodaje da je sa druge strane "teško naći kompromis izmedju gotovo jednodušno izražene želje kosovskih Albanaca da dobiju nezavisnost i odlučnog protivljenja Srba takvom ishodu".
Upitan kakve bi bile posledice po odnose izmedju Beograda i Vašingtona ukoliko bi Srbija odbacila preporuke američke administracije, Džon Halsman kaže da bi na duži rok "odnosi bili zatrovani".
"Došlo bi do radikalizacije Srbije, a mogao bi da bude zaustavljen i proces približavanja Srbije NATO-u i Evropskoj uniji", kaže Halsman, dodajući da bi upravo zbog te opasnosti Vašington trebalo da preispita politiku prema Kosovu.
"Međutim nisam siguran da će se to i dogoditi" zaključuje u razgovoru za BBC Džon Halsman, urednik konzervativnog časopisa Nešnel interest.
Obrad Kesić
Koštunica u SAD brani Kosovo
Srpski premijer danas u zvaničnoj poseti Vašingtonu Glas 11 7 2006
Kesić: Sada smo u boljoj međunarodnoj poziciji nego pre mesec dana, tako da je i ova poseta došla u dobrom trenutku po nas. Da li će trenutak biti iskorišćen zavisi s kakvim stavovima će premijer izaći pred sagovornike
 BEOGRAD - Da li je diplomatska inicijativa Vojislava Koštunice s ciljem da obezbedi podršku srpskom predlogu za Kosovo i Metohiju u međunarodnim vodama bila uspešna ili ne, znaće se posle njegove posete Vašingtonu, gde će, kako ocenjuju analitičari, biti i završnica njegove diplomatije.
Za razliku od one od pre pet godina, današnja poseta premijera Srbije, Vojislava Koštunice Vašingtonu neće se, po svemu sudeći, svesti na tapšanje po ramenu. A da je tako, može se zaključiti i na osnovu izjave Džordža Buša, koji je prilikom nedavne posete Beču kada je i pozivao srpske zvaničnike da posete Vašington, rekao da "Vojislav Koštunica dolazi u SAD da sasluša koje su potrebe albanske većine na Kosovu."
Politički analitičari, međutim, Koštuničinu posetu Vašingtonu i NJujorku ocenjuju kao izvestan uspeh diplomatske aktivnosti Srbije, u kojoj pogledi i pitanja rešavanja krize i sudbine Kosova i Metohije imaju izuzetan značaj. S ovom ocenom slaže se i Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, koji smatra da je i sama činjenica da je predsednik najmoćnije sile sveta zainteresovan da čuje mišljenje srpskih zvaničnika oko Kosmeta, sama po sebi - pozitivna.
- Ovo je dobro - kaže on - pogotovu ako se uzme u obzir da je premijerova poseta Engleskoj bila dosta dobra, a i da je stav premijera Rusije po pitanju Kosmeta, jasan u odnosu na SAD. Trenutno smo u mnogo boljoj međunarodnoj poziciji nego pre mesec dana, tako da je i ova poseta došla u dobrom trenutku po nas. Tome je svakako doprinelo pre svega stvaranje akcionog plana za hapšenje Ratka Mladića po hrvatskom modelu, ali i sama činjenica da postoje različiti stavovi u međunarodnoj zajednici o rešenju statusa Kosmeta. Da li će, međutim, trenutak biti iskorišćen do kraja, pre svega zavisi od toga s kojim ciljem i sa kakvim stavovima će premijer Srbije izaći pred svoje sagovornike - ocenjuje Kesić.
Početak pregovora pod palicom Martija Ahtisarija i njegovog tima, kada je izgledalo da je sve u njegovim rukama, uključujući i metodologiju i rokove, pa i sam ishod pregovora o konačnom statusu Kosmeta, ova poseta mogla bi da preokrene u našu korist, a ona bi se prema Kesiću mogla videti ako bi se rešavanje pitanja Kosmeta prolongiralo za iduću godinu, a ne za kraj ove, kako insistira Ahtisari.
- U američkoj administraciji postoje vrlo jake struje koje traže da se pitanje Kosmeta reši do kraja godine. Međutim, sam Buš nije baš najsigurniji kako da se izvuče iz cele te priče, pa pretpostavljam da se od Koštunice očekuje da obrazloži podrobno srpski predlog - dodaje Kesić.
Predsednik Vlade Srbije, Vojislav Koštunica je uoči svoje posete SAD, i njegovom učešću u radu Saveta bezbednosti već predočio zemljama članicama Kontakt grupe predlog Srbije o suštinskoj autonomiji za Kosovo unutar Srbije i suštinskoj autonomiji za Srbe na Kosovu i Metohiji, uz naglasak da je reč o kompromisnom rešenju, koje je u saglasnosti sa principima međunarodnog prava i evropskim i demokratskim standardima. Srpski premijer je, osim toga, ukazivao da je Beograd za dijalog, dogovor i kompromis, ali uz obrazloženje da ta spremnost nipošto ne podrazumeva pristajanje Srbije na odvajanje dela njene teritorije.To je zapravo bio njegov odgovor na "ponudu", koja je upućena Beogradu nezvaničnim diplomatskim kanalima, računajući da će - uz određene ponuđene ustupke - pristati na ograničen suverenitet Kosova "na odloženo" od tri do pet godina, nakon čega bi usledila definitivna odluka o statusu Pokrajine.
ČEJNI KAO PREPREKA
Još se ne zna sigurno s kim će se Koštunica u Vašingtonu tačno sastati, a da bi najbolje bilo ukoliko bi se Koštunica i Buš sastali direktno.
- To bi bilo jako zgodno jer je sam Buš veliki vernik koji je vrlo svestan da nezavisnost treba da "odobri" onima koji su pre nekolko godina spalili preko 150 verskih objekata druge nacije. On zna da bi prelaženje preko tako nečega imalo loše signale na dešavanja širom sveta - ocenjuje Kesić.
S druge strane, Kesić podseća da bi se na tom putu razgovora - oči u oči - mogao "isprečiti" Dik Čejni, koji je zastupao stavove brzog rešenja pitanja Kosmeta.
Vašington Voanews 10/07/2006
Ksenakis: Po svemu sudeći u Vašingtonu preovlađuje naklonost ka nezavisnosti Kosova
 Uoči posete Vašingtonu predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice i najavljene posete predsednika Srbije Borisa Tadića, kolega Branko Mikašinović je upitao političkog analitičara časopisa “The National Interest” Nikolasa Ksenakisa, šta bi srpsko rukovodstvo moglo da čuje u Vašingtonu o utvrđivanju statusa Kosova.
Ksenakis: U vezi sa kosovskim pitanjem i predstojećom posetom premijera Srbije Vašingtonu, treba imati na umu dve stvari: prvo, po svemu sudeći u Vašingtonu preovlađuje naklonost ka nezavisnosti Kosova. Tako, na primer, prema rezoluciji 24, koja je dobila dvostranačku podršku u Predstavniškom domu, zagovara se nezavisnost Kosova kao jedina održiva opcija. S druge strane, u izjavi premijera Koštunice, 5. jula u Rimu, ukazuje se na potrebu da se razmotre i druge solucije u svetlu sve izraženijeg stava Srbije o neprihvatljivosti nezavisnosti te pokrajine, što bi moglo da dovede do, dugoročnije gledano, neizvesne i nestabilne regionalne situacije. Uprkos tome, sasvim je moguće da bi na sastanku sa premijerom Srbije, američki državni sekretar Kondaliza Rajs mogla da predloži opciju nezavisnosti Kosova, pod uslovom da se osiguraju prava i bezbednost manjina, kao i bezbednost srpskih crkava, manastira i istorijskih spomenika.
Glas Amerike: U kome se pravcu kreće Evropska unija u vezi sa kosovskim pitanjem i strahovanjem da bi nezavisnost te pokrajine mogla da postane presedan za secesionističke pokrete u Evropi i drugde?
Ksenakis: Evropska unija i SAD bi ustvari želele da sporazum o statusu Kosovu bude postignut na pregovorima izmedju samih Srba i Albanca i zato insistiraju na sastanku i razgovorima vodećih političara dve strane. U svakom slučaju, nezavisnost Kosova bi bila presedan za mnoge regione - Kipar, Gruziju, pa i Tajvan.
Kineski predsednik Li je rekao da bi suverenitet trebalo da se odredi voljom naroda, ali ne naroda neke pokrajine ili regiona, već dotične države. Sve to stvara kontroverznu situaciju oko konačnog statusa Kosova i podleže raznim interpretacijama, što će pratiti mnoge secesionizmu orijentisane oblasti, kao mogući presedan.
Glas Amerike: Uzimajući to u obzir, kakvu ulogu bi mogle da imaju Kina i Rusija u Savetu bezbednosti UN, prilikom eventualnog usvajanja nove rezolucije o Kosovu?
Ksenakis: Podeljeni stavovi unutar Kontakt grupe ili, šire, međunarodne zajednice, izazvali bi velike teškoće. Otuda vidite vrlo agresivnu diplomatsku akivnost srpskog premijera Koštunice, koji je posetio Berlin, Moskvu, London, Rim, i dolazi u Vašington.
Beograd nastoji da formira konsenzus o statusu Kosova, mada je momentalno teško utvrditi kako bi taj konsenzus mogao da se postigne i kako bi izgledao.
BBC 11 7 2006
Šta će Amerikanci reći Koštunici?
Jedan boljih američkih poznavalaca prilika na Balkanu, Džon Halsman, urednik konzervativnog časopisa Nešnel interest kaže da Vašington, budući da je preokupiran drugim spoljnopolitičkim problemima, kao što su Irak, Iran i Severna Koreja, želi da Kosovo skine sa dnevnog reda.
"Mnogi Amerikanci kažu - poslali smo tamo vojnike, potrošili smo silne pare i vreme je da se ta priča završi, pošto ogromna većina stanovništva ne želi da Kosovo ostane u Srbiji, neka bude nezavisno", objašnjava Halsman u razgovoru za BBC povodom posete Vojislava Koštunice Vašingtonu.
Zbog toga, prema njegovim rečima, Koštunica od sastanaka u Americi ne može da očekuje puno, budući da se, kada je reč o Kosovu, "teško može razgovarati o bilo čemu osim o nezavisnosti".
On dodaje da lično misli da je takav način razmišljanja pogrešan, zato što, ako se rešenje za Kosovo nadje bez pristanka Srbije na Balkanu neće biti mira.
"Potpuno razumem nestrpljenje Vašingtona, ali ako pogledate mapu, Srbija je isuviše važan faktor u regionu da bi se njeni stavovi jednostavno zanemarivali ", upozorava Halsman.
Na pitanje da li Ameriku brine činjenica da se Rusi glasno protive nametanju rešenja, a da od takvog ishoda strepe i neke članice Kontakt grupe iz zapadne Evrope, Halsman odgovara da mnogi u Americi jesu zabrinuti, "jer bi nametanje rešenja pojačalo napetost na Balkanu, a ne bi rešilo političke probleme".
On dodaje da je sa druge strane "teško naći kompromis izmedju gotovo jednodušno izražene želje kosovskih Albanaca da dobiju nezavisnost i odlučnog protivljenja Srba takvom ishodu".
Upitan kakve bi bile posledice po odnose izmedju Beograda i Vašingtona ukoliko bi Srbija odbacila preporuke američke administracije, Džon Halsman kaže da bi na duži rok "odnosi bili zatrovani".
"Došlo bi do radikalizacije Srbije, a mogao bi da bude zaustavljen i proces približavanja Srbije NATO-u i Evropskoj uniji", kaže Halsman, dodajući da bi upravo zbog te opasnosti Vašington trebalo da preispita politiku prema Kosovu.
"Medjutim nisam siguran da će se to i dogoditi" zaključuje u razgovoru za BBC Džon Halsman, urednik konzervativnog časopisa Nešnel interest.
|
