NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

Marinko M. Vucinic                                                   Beorad, 20. Oktobar 2001 godine

 Na  selektivnoj crti

                                       Reagovanje na tekst Selektivna anestezija - BLIC NEWS 17. oktobar 2001. godine  

              U tekstu Selektivna anestezija obavljena je podrobna vivesekcija naiistaknutijih clanova Narodnog Pokreta Otpor. On izgleda kao pravi policijski izveštaj jer obiluje tzv. obaveštajnim podacima koje se verovatno mogu dobiti samo iz veoma pouzdanih izvora. Najostrašceniji jurišnici starog režima cesto su  posezali za tvrdnjom o placenickom karakteru Otpora  predstavljajuci ga neprestano  kao stranu agenturu koja se finansira iz pretežno zapadnih izvora i fondacija.  Sasvim je razumljivo i logicno što su tako istrajno radili predstavnici starog režima, jer su cak i oni dobro procenjivali da je Otpor najveci izazov za opstanak tog kriminalizovanog i autoritarnog  sistema. Medutim, moramo se zapitati zašto se vec u nekoliko navrata posle 5. Oktobra na stub srama izvode u javnosti najpoznatiji predstavnici Narodnog Pokreta Otpor. Novo uspostavljena vlast nema pravu i istinsku opoziciju , zato je i pokušaj Otpora da se konstituiše kao kontrolni faktor, kao savest duštva, moralna žandarmerija ili kao moguca politicka alternativa, izaziva verovatno i kod novih vlastodržaca osecaj zebnje i nelagodnosti. Ocigledno da  bi i njima najviše odgovaralo stanje u kome nece postojati istinska opozicija i alternativa. Narodni Pokret Otpor svojim pre svega velikim i neokrnjenim moralnim kredibilitetom može postati znacajna i repektabilna politicka snaga i pokret koji ce arikulisati i programski osmisliti sve ociglednije i izrazitije narodno nezadovoljstvo. Zato je i najvažnije moralno diskreditovati  najvidenije predstavnike Otpora  i prikazati ih kao moralne ništarije, oportuniste, politikante i  obicne secikese koji su jedva docekali da se docepaju položaja u vlasti i unosnih sinekura. Na taj nacin se najefikasnije dovodi u pitanje moralni legimitet i dignitet Otpora i njegovih akcija koje su bile osmišljene kao odlucna i rezolutna borba protiv široko  rasprostranjene  korupcije i kriminala  u našem društvu. Otpor je takode trebalo pokazati i kao organizaciju koja je bila u stvari ekspozitura  najvecih stranaka, a koja nije imala svoju autenticnu organizacionu struktruru i ustojstvo, a nije posedovala ni svoju posebnu politicku koncepciju, vec je služila kao ordinarna transmisija politickih stranaka.  Na taj nacin se dezavuišu  svi pokušaji da se Otpor konstituiše kao samostalna politicka organizacija i pokret koji ce biti upravo negacija naših okoštalih , staromodnih i autoritarnih politickih stranaka u kojima nema elementarne unutar-stranacke demokratije i najširih demokratskih inicijativa, vec sve  one funkcionišu po principima striktne subordinacije i bespogovornog sledbeništva. Najveca snaga Otpora i sudaru sa represivnim režimom S: Miloševica je i bila u spontanitetu i nedostatku klasične partijske nadredenosti i direktiva. Jedino tako postavljena  i vodena organizacija  mogla je da definitivno i ozbiljno uzdrma centralisticki i staticni nacin funkcioonisanja jednog autoritarnog režima .Otpor nisu cinili rigidni i  profesinalni politicki funkcioneri i fanatizovani fundamentalisti i zaverenici , vec je on u sebi nosio najširu  i spontanu društvenu energiju izvornog politickog pokreta   koji je nicao  i ustajao tamo gde su ga najmanje ocekivali, kao svojevrsna politicka gerila. Zato su njegovo jezgo i cinili pretežno mladi i politicki nekompromitovani ljudi koje je na okupu dražala ideja silovitog i permanentnog OTPORA represeivnom režimu koji osim težnje da ostana na vlasti nije više posedovao ni jednu racionalnu i nepotrošenu politicku ideju . Ta vernost ideji  beskompromisnog  OTPORA bila je ishodišna tacka oslonca celog Narodnog pokreta Otpor. Upravo tu ideju nije  uspela da u toku deset proteklih  godina odlucno artikuliše demokratska opozicija koja je više bila okrenuta medu stranackim borbama za uticaj i dominaciju i povremenoj konstruktivnoj saradnji i nagodbenjaštvu sa starim režimom. Neophodno je pokazati da se svi valjamo u kaljuzi politikanstva , borbe za podelu stranackog i politickog plena u kojoj nema mesta za bilo koju ideju koja nije vezana za neposredne dnevno- politicke i pragmaticne interese. A upravo je Otpor u naš politicki život vratio znacaj i snagu zalaganja za odredenu politicku ideju koja je u stvari bila  stvarni izraz najuzvišenijih politickih ideala koji su  decenijama dezavuisani i poništavani u našim zlokobnim partijskim borbama.. Otpor je reafirmisao znacaj ideje slobode i pravde  i zato njegovo  stalno podsecanje na nih, izaziva i nervozne reakcije novih vlasodržaca za koje je pozivanje na temeljne izvorne politicke ideale samo gubljenje vremena i nedopustivi utopizam kome  nema mestra u politickim borbama za raspodelu moci i relnog politickog uticaja.

            Glavni i odgovorni urednik BLIC NEWS-a M. Petrrovic je u pravu kada traži da i sam Otpor izade na crtu i preispita svoje delovanje i nacin finansiranje pre i posle 5 Oktobra . Ali u tom njegovom "korektnom"  zahtevu nedostaje poziv i odredenje da sve politicke , nevladine  i sindikalne organizacije, ekspertske grupe i politicke stranke izadu na crtu  i budu podvrgnute ne- selektivnoj i temeljnoj  analizi njihovih izvora i nacina finansiranja. Niko i ni jedna organizacija u našoj zemlji koja danas teži demokratskom društvu ne može i ne sme biti izuzeta od kritike i preispitivanja, a to se naravno odnosi i na Narodni Pokret Otpor. Nadam se da ce glavni o odgovorni  urednik BLIC NEWS-a inicirati seriju nepristrasnih i objektivnih tekstova koji ce se iskljucivo baviti  pitanjima kako su stizala, kako  su korišcena i što je najvažnije koji  je opozicioni manadžer najviše raspolagao sa  nesumnjivo velikim  sredstvima  koja su stizala od strane zapadnih fondacija, a bila su strogo namenjena snagama koje se borile za svrgavanje starog režima. Finansiranje naših politickih stranaka je i dalje pokriveno sa sedam velova i spada u posebnu politicku alhemiju. Ako se to pitanje kretanja novca u politici u našem društvu ne bude radikalno otvorilo, necemo nikada uspeti da  sprecimo konstitisanje uskih partijskih oligarhija koje svojim  novcem (cesto mu se i ne zna pravo poreklo i izvor) kupovati svoje mesto u vlasti i politickim nomenklaturama. Vec sada smo svedoci mnogobrojnih primera politickih trgovina i otvorene zloupotrebe  novca u našem politickom životu.