Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Komentari

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Debata - Svet posle 11. septembra

  

Meri Kaldor: Rat kao spektakl

 

Taz: Gospođo Kaldor, vi pravite razliku između "novih" i "starih" ratova. U koju grupu spada rat u Iraku?

Meri Kaldor: To svakako nije bio ono što ja nazivam "novim ratom", odnosno komercijalizovano i privatizovano nasilje kakvo smo videli, recimo, u Bosni i na Kosovu. I terorizam spada u kategoriju novih ratova, mada kao jedna nova podvrsta novih ratova. Međutim, rat u Iraku je bio ono što bih nazvala ratom-spektaklom ("spectacle war"). Amerikanci su verovatno jedini koji još mogu da vode takve ratove.

Taz: Kakav je to rat?

Meri Kaldor: On se vodi kao neka vrsta šou-programa, za njega su najvažniji gledaoci kod kuće, kojima treba pokazati da su Amerikanci najmoćniji na svetu. To je samo šou, predstava. To je pozorište.

Taz: Ali rat u Iraku je ipak bio realan, i nimalo imaginarni spektakl?

Meri Kaldor: Ratovi-spektakli su imaginarni kad se posmatra iz ugla SAD. U Iraku je poginulo jedva stotinak Amerikanaca. Dakle, ne može baš potpuno bez žrtava, ali nivo gubitaka je vrlo mali. U prošlosti su ratovi bili povezani sa obnavljanjem društvenog ugovora - stanovništvo je moralo da plaća porez i da bude spremno da gine. To je bio deo sporazuma na osnovu kojeg su građani bili građani. Ali u ratu-spektaklu ne morate da plaćate porez, već naprotiv: u SAD su porezi znatno smanjeni. Takođe ne morate ni da ginete: jako malo Amerikanaca gine u američkim ratovima. Sve što danas morate da činite jeste da gledate rat na televiziji - i da aplaudirate. To je osobenost rata-spektakla.

Taz: To je novo?

Meri Kaldor: I rat na Kosovu je donekle bio rat-spektakl. Ja spadam među one koji su se od početka zalagali za intervenciju u cilju zaštite kosovskih Albanaca. Ali to je učinjeno bombardovanjem - na način koji je obezbedio da nijedan Amerikanac ne bude doveden u opasnost. Dakle, to SAD ništa nije koštalo. To je bio spektakl.

Taz: Da li i Hladni rat ubrajate u tu kategoriju?

Meri Kaldor: Hladni rat je bio "imaginarni rat". Imao je sve prednosti rata, a izbegao je sve njegove nedostatke. SAD su Drugi svetski rat stalno iznova reprodukovale na bojnim poljima Evrope. Kada je Hladni rat završen, SAD se nisu odrekle svog vojno-industrijskog kompleksa. I iz ideoloških razloga, i zbog zadovoljenja naročitih interesa, bio im je potreban novi rat. Zato Hladni rat zapravo nikada nije ni prestao. Novi neprijatelji se sada zovu terorizam ili "otpadničke države", naoružane oružjem za masovno uništenje i povezane sa teroristima. To je zamena za komunizam i za Hitlera.

Taz: Pošto po vašoj definiciji postoje dve vrste novih ratova - privatizovano i komercijalizovano nasilje s jedne, i rat-spektakl s druge strane, da li mislite da postoji i neka veza među njima?

Meri Kaldor: Povezuje ih najpre to što pribavljaju neprijatelje. Verujem da bi Bušu bilo veoma teško da uradi ono što je uradio u Iraku da nije bilo 11. septembra. Kao što ne bi bilo imaginarnog Hladnog rata da nije bilo zastrašujućeg SSSR-a. Ni rata-spektakla ne može biti bez neprijatelja.

Taz: Da li postoje i zajednički uzroci?

Meri Kaldor: I jedni i drugi ratovi su odgovor su ono što nazivamo globalizacijom. To su odgovori na slabost države, na potrebu za novom ideologijom koja legitimiše državu. Novi ratovi i ratovi-spektakli bazirani su na jednoj veoma jednostavnoj vrsti politike identiteta.

Taz: Čak i u slučaju SAD?

Meri Kaldor: Moderne države su svoj legitimitet zadobile kroz ratove. Sama ideja države bazirana je na ratu. To pre svega važi za SAD. Pobeda u Drugom svetskom ratu legitimisala je u SAD moć federalne vlasti i njeno jaku poziciju u američkom društvu. Kada vlasti žele da obnove taj legitimitet, oni se trude da ljude podsete na ono što je urađeno u Drugom svetskom ratu. Ta politika dakle cilja na to da vaskrsne taj rat. Zato je tako važno imati sukob u kojem se Osama Bin Laden, ili Sadam Husein, mogu poistovetiti sa Hitlerom.

Taz: A slično je i u novim ratovima, u kojima je sila "privatizovana"?

Meri Kaldor: Novi ratovi su privatizovani i komercijalizovani, u njima ima mnogo aktera, oni su zločini. Ali su istovremeno i vrlo politički. Na ravni političkog oni počivaju na nacionalizmu, uronjenom u religiju, i na ekstremizmu, ideji kosmičkog sukoba: muslimani protiv Jevreja i krstaša, Srbi protiv Hrvata, itd. Takve ideje su od centralnog značaja za ideologiju tih ratova pa se zato kaže: "mi smo ugroženi", "moramo uspostaviti kontrolu nad našom državom", "moramo da sačuvamo narod". Dakle, uvek se radi o velikoj borbi koja treba da očuva legitimitet.

Taz: Postoji li neka neposredna između tih novih ratova i ratova-spektakla?

Meri Kaldor: Ona je u tome što dolazi posle njih. U novim ratovima nema velike razlike između rata i mira. U starim ratovima, kada su se borile države, uvek je postojao neki prelomni trenutak, postojao je početak i kraj. Sada je reč samo o manje ili više intenzivnim fazama konflikta. Novi ratovi se rađaju iz nesigurnosti. Oni zahvataju i civile i snažno su povezani sa ekonomijom kriminala. Na kraju takvog novog rata sve okolnosti koje su dovele do rata samo su još gore - zbog mnogo mrtvih, mržnja je samo ojačala. Na značaju dobija i ideja da je zbog političkog legitimiteta potrebano ulaziti u bitke. Ekonomija kriminala se širi. Ratovi-spektakli takođe daju doprinos takvom razvoju stvari: zbog uništavanja fizičke infrastrukture, razaranja industrije i gašenja radnih mesta, ekonomija kriminala samo jača.

Taz: Da li humanitarne intervencije nužno moraju biti ratovi-spektakli?

Meri Kaldor: Tu postoji velika razlika. Pravo se bazira na jednakosti ljudi, a rat na nejednakosti. U humanitarnoj intervenciji zadatak vojnika je da spašava živote čak i uz rizik da sam pogine. Tako su vatrogasci u Njujorku reskirali svoje živote 11. septembra. Ali cilj svake vojske u ratu jeste pre svega da ima što manje žrtava na svojoj strani. U ratu u Iraku, za američku vojsku je postojala sasvim jasna hijerarhija kada je u pitanju čiji je život važniji: američki vojnici na prvom mestu, na drugom mestu su zapadni novinari, na trećem irački civili, a na samom kraju irački vojnici. Bombardovane su hiljade iračkih mladića, koji su bili primorani da se bore.

Taz: Ali Amerika je bila uspešna u takvoj vrsti ratovanja?

Meri Kaldor: Bila je izuzetno uspešna u obaranju Sadama Huseina. Ali je stvorila "failed state" ("neuspela država"). A upravo u "failed states" se rađaju novi ratovi u kojima je vojna sila privatizovana i komercijalizovana. Biće još novih ratova. A onda verovatno još ratova-spektakla, pošto njih legitimišu ti novi ratovi.

 

Tageszeitung, 21. 5. 2003, intervju vodio Erik Šovistre

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM