Ostali tekstovi debate

Arundati Roj

Nevidljiva pesnica trzista

Pothranjivati jos jedan rat - ovog puta protiv Iraka - manipulisuci ljudskom zaloscu i pakujuci je u specijalne emisije koje sponzorisu firme koje prodaju deterdzente ili patike, znaci uciniti tugu porodica postradalih 11. septembra prosle godine - jeftinom, obezvredjenom i besmislenom. Prisustvujemo pljacki najintimnijih ljudskih osecanja u politicke svrhe

Arundati ROJ One koji su kritikovali akcije americke vlade (ukljucujuci i mene) nedavno su nazvali "anti-Amerikancima". Antiamerikanizam se polako pretvara u ideologiju. Americka vlada sve vise koristi ovaj termin da diskredituje i da, ne bas lazno, ali svakako neprecizno, definise svoje kriticare. Onaj koji dobije tu etiketu ima sve sanse da bude osudjen i pre no sto ista kaze, dok njegovi argumenti zavrsavaju pod lavinom povredjenog nacionalnog ponosa. Sta znaci ovaj termin? Da ste protiv dzeza? Ili da se suprotstavljate slobodi govora? Da vam se ne dopadaju Toni Morison ili Dzon Apdajk? Da ste u svadji sa gigantskim sekvojama? Znaci li to da se ne divite gradjanima Amerike koji su demonstrirali protiv nuklearnog naoruzanja, ili hiljadama protivnika rata koji su naterali svoju vladu da se povuce iz Vijetnama? Znaci li to da mrzite sve Amerikance? Ovaj konflikt izmedju spoljne politike americke vlade i americke muzike, knjizevnosti, prirodne lepote zemlje od koje vam zastaje dah, obicnih zadovoljstava obicnih ljudi, zapravo je smisljena i veoma efikasna strategija. Najvise je nalik na strategiju armije koja se prilikom povlacenja krije u gusto naseljenom gradu u nadi da ce mogucnost da pogodi civilne ciljeve spreciti neprijatelja da i dalje napada.

NEDOSTATAK MASTE

Mnogo je Amerikanaca koje uzasava mogucnost da ih neko poistoveti sa politikom njihove vlade. Vecina nacelnih, ostrih, britkih, subverzivnih kritika licemerja i kontradiktornosti politike americke vlade potice upravo od americkih gradjana. (Isti je slucaj i u Indiji: milioni gradjana Indije bi se stideli i bili uvredjeni ako bi ih neko povezao sa fasistickom politikom trenutne indijske vlade.) Kada nekoga nazovete anti-Amerikancem, to nije samo rasizam - to je nedostatak maste. To je nemogucnost da se svet vidi izvan okvira koji vam je postavila vladajuca administracija, a koji glasi: ko nas ne voli, taj nas mrzi. Ako nisi dobar, onda si zao. Ako nisi sa nama, onda si sa teroristima. Ja sam se, kao i mnogi drugi, posle godine rugala post-septembarskoj retorici i nazivala je smesnom i arogantnom, no to je bila greska. Radi se zapravo o lukavom harangiranju za jedan pogresno shvacen i opasan rat. Svakodnevno me iznenadi broj ljudi koji veruje da suprotstavljanje avganistanskom ratu predstavlja podrsku terorizmu. Sada kada se pocetni cilj rata - a to je bilo hvatanje Osame bin Ladena - negde duboko zaglibio, stative gola su pomerene. Smisljeno je da je svrha rata bila u tome da se skine talibanski rezim i da se Avganistanke oslobode svojih burkasa. Traze od nas da poverujemo da su americki marinci u stvari bili u feministickoj misiji. (Ako je tako, hoce li njihova sledeca tacka biti Saudijska Arabija koja je americki vojni saveznik?) Razmisljajte ovako: U Indiji postoji izvesna prilicno represivna drustvena praksa protiv sloja "nedodirljivih", protiv hriscana i muslimana, protiv zena. Pakistan i Banglades se jos gore ponasaju prema manjinama i zenama. Treba li ih zato bombardovati?

BESMISLENA TUGA

Svi su zgrozeni, pogotovo u Americi, nad uzasom onoga sto se danas zove 9/11. U smrtonosnom teroristickom napadu zivote je izgubilo gotovo 3.000 civila. Tuga je jos uvek veoma duboka. Bes nas jos uvek razdire. Suze nisu usahle. A uzasni, smrtonosni rat se pomalja sirom sveta. Ipak, svi koji su izgubili voljeno bice znaju da nikakav rat, niti osveta nace ublaziti bol, niti vratiti njihove mrtve. Rat ne moze osvetiti one koji su umrli. Rat je samo brutalno skrnavljenje uspomene na njih. Pothranjivati jos jedan rat - ovog puta protiv Iraka - manipulisuci ljudskom zaloscu i pakujuci je u specijalne emisije koje sponzorisu firme koje prodaju deterdzente ili patike, znaci uciniti tu tugu jeftinom, obezvredjenom i besmislenom. Prisustvujemo pljacki najintimnijih ljudskih osecanja u politicke svrhe. Drzava ne sme ciniti nesto tako uzasno i nasilnicko svom narodu. Americka vlada kaze da je Sadam Husein ratni zlocinac, okrutni vojni despot koji je pocinio genocid protiv sopstvenog naroda. To je prilicno tacan opis tog coveka. On je, 1988. godine, unistio stotine sela u severnom Iraku i ubio hiljade Kurda. Danas znamo da ga je americka vlada iste te godine snabdela sa 500 miliona dolara subvencija za kupovinu americkih poljoprivrednih proizvoda. Sledece godine, nakon sto je uspesno zavrsio svoj genocidni pohod, americka vlada mu je udvostrucila pomoc. Isto tako ga je snabdela klicama antraksa, kao i helikopterima i materijalom od koga se moze proizvesti hemijsko i biolosko oruzje. Ispalo je da su mu vlade Amerike i Velike Britanije bile najblizi saveznici u trenutku kada je sprovodio najgora zverstva. Pa sta se onda promenilo? Sadam je u avgustu 1990. izvrsio invaziju na Kuvajt. Njegova greska nije bila toliko u tome sto je pocinio akt ratnog nasilja, nego u tome sto je to uradio samostalno, bez naredjenja svojih gazda. Ovakva samostalna akcija je poremetila ravnotezu snaga u Zalivu. Zato je odluceno da se Sadam ukloni kao kucni ljubimac kojeg se vlasnik zasitio. Decenija bombardovanja nije uspela da ga ukloni sa scene. Sada, nakon gotovo 12 godina, Bus mladji ponovo stavlja u pokret istu retoriku. On predlaze rat ciji ce cilj biti promena rezima. Sef osoblja Bele kuce Endrju H. Kard objasnjava kako je administracija spremila ratni plan za jesen: "Sa marketinske tacke gledista," kaze on, "nikada ne uvodite novi proizvod u avgustu." Ovog puta slogan "novog vasingtonskog proizvoda" nije nesreca naroda u Kuvajtu, nego uveravanje da Irak poseduje oruzje za masovno unistenje. Zaboravite na "prazno moralisanje 'mirovnih' lobija", pisao je Ricard Perl, predsedavajuci Odbora za odbranu. SAD ce "delovati samostalno" i izvrsiti "preventivne napade" ako budu smatrale da je to u nacionalnom interesu.

PRIHVATANJE SOPSTVENOG SAVETA

Izvestaji inspektora u pogledu irackog oruzja za masovno unistenje su razliciti. Mnogi od njih su jasno rekli da je iracki arsenal razmontiran i da oni nemaju mogucnosti da naprave novi. Sta ako Irak zaista ima nuklearno oruzje? Da li to opravdava americke preventivne napade? Amerika ima najveci nuklearni arsenal u svetu. To je jedina zemlja na svetu koja ga je upotrebila na civilnom stanovnistvu. Ako su americki preventivni napadi na Irak opravdani, zasto nisu opravdani i svi drugi napadi bilo koje nuklearne sile na drugu. Indija bi onda mogla da napadne Pakistan i obrnuto. SAD su nedavno odigrale veoma vaznu ulogu u odvracanju Indije i Pakistana od rata. Zasto im je sada tako tesko da prihvate sopstveni savet? Ko sada "prazno moralizira"? Propoveda mir, a vodi rat? Amerika koju je Bus nazvao "najmocnijom nacijom na svetu" za poslednjih pedeset godina uvek je bila u ratu sa nekom zemljom. Ratovi se nikada ne vode iz altruistickih razloga. Obicno se vode zbog hegemonije, zbog biznisa. A tu je onda, naravno, i ratni biznis. U svojoj knjizi o globalizaciji "Lexus i maslinova grancica" Tom Fridmen kaze: "Nevidljiva ruka trzista nikada ne radi bez nevidljive pesnice. Mek Donald ne moze da procveta bez Mek Donel Daglasa. A nevidljiva pesnica koja omogucava Silikonskoj dolini da cveta zove se americka armija, mornarica i marinci." Mozda je ovo napisano u trenutku rastrojstva, ali je to svakako najjezgrovitiji i najprecizniji opis projekta korporacijske globalizacije koji sam ikada procitala.

AL-FAJDA

Nakon 11. septembra i Rata protiv terorizma oduvan je paravan iza koga su bile sakrivene nevidljiva ruka i nevidljiva pesnica - sada jasno vidimo i drugo americko skriveno oruzje - slobodno trziste - koje spusta svoj iskezeni osmeh na svet u razvoju. Zadatak Koji Nema Kraja jeste americki savrseni rat, savrseno sredstvo za beskrajnu ekspanziju americkog imperijalizma. Na urdu jeziku profit se kaze fajda. Al-kaida znaci rec, bozija rec, zakon. Zato neki od nas iz Indije Rat protiv terora zovemo Ratom Al-kaide protiv Al-fajde - Ratom reci protiv profita. Za sada izgleda da pobedjuje Al-fajda. Ali, nikad se ne zna... Ukupan svetski dohodak je u poslednjih 10 godina rastao za oko 2,5% godisnje u proseku. A ipak, broj siromasnih u svetu za to vreme je porastao za 100 miliona. Od 100 ekonomski najuspesnijih u svetu, 51 su korporacije, a ne zemlje. 1% najbogatijih u svetu zaradjuje isto koliko i 57% onih sa dna i taj disparitet sve vise raste. Pod sve sirim okriljem rata protiv terorizma ovaj proces se sve vise ubrzava. Ljudima u odelima se neobicno zuri. Dok bombe pljuste kao kisa, potpisuju se ugovori, registruju patenti, postavljaju naftovodi, kopaju rude, privatizuje voda i potkopava demokratija. Dok raste jaz izmedju bogatih i siromasnih, skrivena pesnica i slobodno trziste kroje kapu. U potrazi za povoljnim poslovima koji ce im doneti ogromne profite, multinacionalne korporacije traze pomoc drzavne masinerije koja ce ih progurati kroz zemlje u razvoju. Tu masineriju cine policija, sudovi, a ponekad i vojska. Korporacijskoj globalizaciji je potrebna medjunarodna konfederacija lojalnih, korumpiranih, a pozeljno je i autoritarnih vlada siromasnih zemalja koje ce progurati nepopularne reforme i ugusiti pobune. Potrebna je i stampa koja ce se pretvarati da je slobodna. Kao i sudovi koji ce se praviti da dele pravdu. Potrebne su nuklearne bombe, stajace vojske, nemilosrdniji imigracioni zakoni i pazljive obalske kontrole koje ce se postarati da samo novac, roba, patenti i usluge budu globalizovani - a nikako slobodno kretanje ljudi, postovanje ljudskih prava, medjunarodni ugovori o rasnoj diskriminaciji i hemijskom i nuklearnom naoruzanju, ili emisiji gasova i promenama klime, ili, ne daj boze, pravda. Cini se kao da bi sama pomisao na medjunarodnu odgovornost srusila citav projekat.

KORPORACIJSKO SRCE KRVAVI

Godisnjica rata protiv terorizma zvanicno je obznanjena na rusevinama Avganistana, u zemlji u kojoj je sloboda ogranicena u ime zastite slobode, a gradjanske slobode suspendovane u ime zastite demokratije. Sve vrste neslaganja definisu se kao "terorizam". Donald Ramsfeld je rekao da je njegova misija u ratu protiv terorizma bila da ubedi svet da Amerikancima mora biti dozvoljeno da ocuvaju svoj nacin zivota. Kada razljuceni kralj lupi nogom, robovi drhte u svojim odajama. Tesko mi je da kazem ovo, ali americki nacin zivota je jednostavno nepodnosljiv. Zato sto ne priznaje da postoji i drugi svet osim Amerike. Srecom, moc ima kraj. Kada dodje vreme, ova mocna imperija ce mozda, kao i mnoge druge pre nje, prevazici samu sebe i eksplodirati iznutra. Cini se da su se na konstrukciji vec pojavile pukotine. Dok rat protiv terorizma sve vise siri svoju mrezu, korporacijsko srce Amerike krvari. Svet koji vodi sacica pohlepnih bankara i vlasnika korporacija koje niko nije izabrao ne moze potrajati. Komunizam na sovjetski nacin je propao, ne zato sto je bio sustinski los, nego zato sto je napukao. Dozvolio je veoma malom broju ljudi da uzurpira ogromnu moc: trzisni kapitalizam 21. veka na americki nacin propasce iz istih razloga.

(Autorica je indijska knjizevnica koja zivi u Londonu. Njena najpoznatija knjiga, "Bog malih stvari", ovencana Bukerovom nagradom, prevedena je i na nas jezik.)

hronika vesti (arhiva)