Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

DEBATE

Komentari povodom crnogorskog referenduma

   

 

Slobodan Janković

Geopolitičke i/ili geostrateške posledice raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore

Plašim se rata u Sandžaku

Muftija Muamer Zukorlić

Nezavisna Srbija i nezavisna Crna Gora. Još jedna podela po Avnojevskim granicama. Poslednji relikt Jugoslavije, zajednica dve republike nekadašnje države otišao je u istoriju. Gde smo, kuda idemo?

Zvuči hladno, ali posle žaljenja i/ili radosti trebalo bi da se razmotre i posledice.

Proteklih dvadesetak godina naslušali smo se priča o strateški važnoj poziciji Srbije i Jugoslavije, raskršću kontinenata i civilizacija. Nije da su pomenute tvrdnje bez osnova. Ipak, ponešto se i promenilo od podele Rimskog carstva (476 a.D). Komunikacije i transport su ostvarili nemerljiv napredak, naravno, zemni i morski putevi zadržali su ogroman značaj.

Srbija, kao i Crna Gora te Albanija, BiH i Hrvatska okružene su zemljama EU, ili onima koje bi to uskoro trebalo da postanu (Rumunija i Bugarska). Dve (odeljene) republike okružene su i zemljama NATO, a Srbija na svojoj teritoriji ima i trupe zemalja pomenute alijanse (KiM). EU je suspendovala pregovore sa Srbijom za zaključivanje Sporazuma za stabilizaciju i pristupanje. Drugim rečima u moru EU i NATO nalazi se Zapadni Balkan sa teritorijom bivše SCG kao najudaljenijom od transatlantskih obala. Možda je samo BiH, podjednako daleko.

Dakle, koje su posledice, geopolitičke i geostrateške?

Loza, šampanjac, rakija, vodka, špricer…

Ako je raspad SFRJ poslužio kao primer (kako se ne valja razići) u 90-tim godinama, onda će rastur Državne zajednice možda opet poslužiti kao primer (kako valja). Naime, još traje slavlje u Crnoj Gori, a stižu vesti iz Pridnjestrovlja. Ispijaju se šampanjac i loza, ali se peče rakija i u Republici Srpskoj. (1) Degustator kvaliteta, u ovom slučaju EU, ocenio je da je bosanska ljuta štetna te ne može dobiti HP standard. Montenegrinska loza je prošla. No, šta sa Pridnjestrovljem? Ima li evropski degustator goriva do Kišinjeva i Tiraspolja, (2) ne bi li procenio tamošnju vodku.

Argument srpske (bivše srpsko-crnogorske) strane u pregovorima o budućem statusu KiM a protiv nezavisnosti iste je i tzv. ‘lančana reakcija'. I pored izjava degustatora s ove i s one strane Atlantika, da to neće biti primenljivo drugde, crnogorsko iskustvo najavljuje drugo.

Obe republike, preminule unije, bi da se integrišu u istu zajednicu. Dve magične reči, koje se ponavljaju kao mantra, trebalo bi da donesu blagostanje i stabilnost Balkanu, pa i zapadnom. Ipak, Evropska Unija ne garantuje nepromenljivost granica država članica. Istina je da u okviru EU nije došlo do stvaranja novih država, ali nije ni nemoguće. Španija je član EU, ali i NATO (još jedna magična reč). I pored silne magije, Baski i dalje traže nezavisnost, Katalonija posle otvaranja svojih ambasada, ima sve veću političku autonomiju (3) u okviru Španije, a prokleti irski katolici ne odustaju od ujedinjenja sa Republikom. Šta onda reći za ovaj region, sve je u igri.

Ako je geopolitika odnos geografije i politike, onda i stanovništvo ima izuzetnu važnost. U Crnoj Gori, prema poslednjem popisu ostaje 30 odsto stanovništva koje se izjašnjava kao Srbi (4). Razlazom bratskih Srbije i Crne Gore, razišli su se i Muslimani/Bošnjaci sandžaklije. Ostaje velika nepoznanica kako će se regulisati odnosi u multietničkoj Crnoj Gori. Teritorija nove države koju naseljavaju muslimani/Bošnjaci je relativno kompaktna, još i više, to je slučaj sa crnogorskim Albancima. Ne može se tvrditi da sama etnička izmešanost znači i nestabilnost (barem ne politički korektno govoreći), ali iskustva sa balkanskim špricerom govore da krv nije voda. Francuski profesor geopolitike Aymeric Chauprade, objašnjavajući sve teškoće srpske strane da zadrži KiM navodi istorijsko pravilo „prostor se drži samo ljudima. Kada ljudi napuste prostor, drugi ljudi ga uzmu .” (5)

Šejtanska posla

Sandzak in Serbia and Montenegro (photo:Wikipedia)Šta je sa Srbijom? Na prvi pogled jasno je da je gubitak izlaza na more negativan efekat. Neke od analiza crnogorskog odvajanja govore o otvaranju pitanja statusa Sandzaka u okviru Srbije (6) (a u okviru Crne Gore?).

Sulejman Ugljanin javno je pozvao svoje sunarodnike da glasaju za zajedničku državu. Vođ islamske zajednice u srbijanskom delu nekadašnjeg centra srpske države a zatim i turske provincije, muftija Muamer Zukorlić, u aprilu reče „Ne može se prepustiti vremenu da Srbija ide svojim putem, Crna Gora svojim, da se Sandžak cijepa ili ne cijepa a da ovaj narod za to niko ništa ne pita.” (7) Zukorlić je pozvao na dijalog ističući da je situacija u Sandžaku eskalirala. Da u ovom kraju Srbije nije sve mirno svedoči i skorašnji istup desetorice mladih muslimana, u štampi okarakterisanih kao „vehabije”, koji su onemogućili nastup grupe „Balkanika” u Novom Pazaru, bacajući ozvučenje i pozivajući okupljene da bojkotuju svirku rečima "Braćo, idite kući, ovi ovde rade protiv islama. Ovo su šejtanska posla" (8) Vehabiti je zapravo pogrdan naziv za salafite koji slede drugačiju islamsku versku tradiciju od one tipične za balkanske muslimane.

Džemail Suljević, lider treće političke opcije u srbijanskom delu pozvao je 25. maja na raspisivanje referenduma u Sandžaku ne bi li se njegovi stanovnici opredelili da li žele da žive u zajednici sa Srbijom ili Crnom Gorom. Na crnogorskoj strani došlo je do ujedinjenja četiri muslimansko/bošnjačke stranke u jedinstvenu Bošnjačku stranku, 26. februara. Tada je usvojena i platforma kojom se od Crne Gore traži davanje statusa konstitutivnog naroda Bošnjacima/Muslimanima. U međuvremenu predviđena je borba za veća prava manjina. U tom duhu je 10. maja donet nov Zakon o manjinskim pravima i slobodama u skupštini Crne Gore. Referendumsko izjašnjavanje u opštinama sa značajnim bošnjačko/muslimanskim življem može se dovesti u vezu sa donošenjem ovog zakona.

Čaj i vino

Srbija u srcu Balkana, jedina je , pored Makedonije, balkanska država bez izlaza na more. Ostali su Dunav i moravska dolina kao bitni putni pravci. Značajno (brojčano) prisustvo srpskog naroda u dvema susednim državama, BiH i Crnoj Gori potencijalno je strateška prednost samostalne Srbije. Razvijajući kulturnu saradnju i produbljujući odnose između Srba u okolnim zemljama sa svojom maticom, Srbija može posredno uticati i na politiku ovih zemalja. Sve manja teritorija države i njena okruženost bezbednosnim i političkim evro-integracijama gotovo je „prinuđuju” na saradnju sa regionalnim državama, ako ni zbog čega drugog a ono zbog čistog preživljavanja. Strani umešači imaju još „aduta u rukavu” ne bi li tražili od Srbije da povuče određene političke poteze (eventualni dolazak na čaj u Sandžak i fruškogorsko vino, da ne pominjemo odavno ispijene vinske podrume Kosova i Metohije), ali i Srbija ne sme biti previše kažnjena. Tretman koji bi od strane srpskog naroda bio doživljen kao konstantno diskriminatoran mogao bi uzrokovati talase nezadovoljstva u barem tri države Balkana.

Fusnote:

1. Pismo premijera RS Milorada Dodoka izazvalo je reakcije kako u samoj BiH, tako I u EU I okruzenju. U pismu se navodi mogucnost odrzavanja referenduma u RS za izdvajanje tog entiteta iz BiH. EU visoki predstavnik u toj zemlji se usprotivio takvoj mogucnosti, u: SEEurope.net, International Officials Rebuff Calls for RS Independence Referendum, Internet, http://www.seeurope.net/en/Story.php?StoryID=60722&LangID=1 , skinuto 01/06/2006 .

2. Prestonica samoproklamovane republike priznate od strane Rusije.

3. Nov statut Katalonije, proklamovan 2006 godine, izazvao je široku polemiku unutar Španije. Za razliku od prethodnog statuta iz 1979, on Katalonce definise kao naciju. General španske vojske Meno Aguada, uhapšen je zbog implicitnog pozivanja vojske da interveniše ukoliko novi statut Katalonije ugrozi teritorijalni integritet Španije i osvoji ”suviše nezavisnosti”. U F. Musseau, Madrid limoge un général qui voulait intervenir en Catalogne, Liberation, Internet, http://www.liberation.fr/page.php?Article=349915 , skinuto 02/06/2006. Statut Katalonije na http://www.catalunya-lliure.com/estatut.html , skinuto: 02/06/2006.

4. Rezultati koje je izneo MONSTAT, http://www.plav.net/zavicaj/popis_2003.htm , skinuto: 02/06/2006.

5. Emrik Šoprad, Evropi preti žestoki sukob sa islamom, Nova srpska politička misao Jun 2006, Internet http://www.nspm.org.yu/koment%202006/2006_geopolitika_11.htm skinuto: 06/06/2006.

6. Kao u članku: Can Karpat, Sandzak - Last Chance of the Serbian Statehood, Axis Globe, 30.V 2006, Internet, http://www.axisglobe.com/article.asp?article=888 skinuto: 30/05/2006.

7. Intervju u NIN-u G. Papić, Integracija je privid, NIN, br. 2887, Beograd 27.04.2006, p. 19.

8. Novi Pazar: Vehabije i huligani, B92, 05. Jun 2006, Internet, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=06&dd=05&nav_category=12&nav_id=199956 skinuto 05.06.2006.

 

 
 
Copyright by NSPM