Miša Đurković

SRPSKI NAROD U CRNOJ GORI

Nakon referenduma položaj srpskog naroda u Crnoj Gori je alarmantan. Iako sa 32 % čine trećinu ukupnog stanovništva, Srbi su marginalizovani u svakom pogledu: bez svojih medija, bez političkog predstavništva, bez ikakvog uticaja na kreiranje politike, ekonomski ugroženi. Ova situacija nudi još gore perspektive kada se prate izjave vladajuće crnogorske elite koja Srbima čak odriče pravo na sopstveni identitet odbijajući da ih prizna kao posebnu etničku i nacionalnu grupaciju. Ako se ne preduzmu ozbiljni dugoročni napori, Srbi će u Crnoj gori ostati bez ikakvih prava i na taj način biti proterani, asimilovani i nestati. Polazeći od činjenice da je osim ovih 32 % još 34 % građana CG na poslednjem popisu izjavilo da govori srpskim jezikom, zaštita srpskog identiteta postavlja se kao prioritet. Suprotno centralističkom unitarnom modelu koji nudi vladajuća struktura, Srbi će morati da ponude i da se izbore za model konsocijativne demokratije kakav je Lijphart definisao upravo za zajednice u kojima ne postoji jedna dominantna nacionalna grupacija. Polazeći od takvog cilja postavlja se niz zadataka kako za srpsku zajednicu u CG, tako i za državu Srbiju, ali i za društvene subjekte u Srbiji.

Srbi u CG su u novoj situaciji prepoznali svu složenost svog položaja i počeli da se organizuju. Poslednjih dana stižu vesti da su na nivou nevladinih i strukovnih organizacija počela da se osnivaju razna udruženja poput udruženja srpskih pisaca CG, srpskih sokolskih društava ili udruženja srpskih istoričara CG. Ovu vrstu samoorganizovanja potrebno je nastaviti u svim oblastima u kojima je to moguće: ne nasuprot drugima već autonomno i konstruktivno. Sve to nema nikakve veze za teritorijalnim principom i bilo kakvim podelama; cela CG je njihova država i kao što se muslimani ili Albanci organizuju da štite svoj identitet tako to treba da rade i Srbi. Još je važnije političko definisanje svog statusa: Srbima odgovara i status konstitutivnog naroda na šta kao trećina sigurno imaju pravo, ali im odgovara i status manjinskog naroda u skladu sa evropskim standardima i važećim crnogorskim zakonom o manjinama. Neka vlast slobodno izabere. Pošto će uskoro uslediti ustavno preuređenje, Srbi moraju da ponude svoj predlog sa obe varijante i da insistiraju da zvanični jezik u ustavu ostane srpski, te da se kao takav a ne kao «maternji» predaje u školama. Nadalje potrebno je izboriti se za jačanje instrumenata zaštite i razvoja svog identiteta u obrazovanju, kulturi, veri i svog ćiriličnog pisma. Država CG je dužna da iz budžeta finansira ove instrumente. Zatim, potrebno je plansko stvaranje i školovanje srpske elite u CG koja će biti sposobna da svoj narod i svoju državu uređuje po evropskim standardima. Srpskom narodu u CG treba pomoći da iz statusa parije u koji ga je vladajuća struktura godinama gurala, postepneo pređe u nosioca evropskih i modernizacijskih tendencija. Isto tako je potrebno i ekonomsko samoorganizovanje i stvaranje snažnih mreža srpskih preduzetnika, banaka, osiguravajućih društava, turističkih organizacija. Naravno svi ovi segmenti moraju stvarati jake veze sa odgovarajućim srpskim mrežama u Srbiji, regionu, svetu, ali i sa međunarodnim institucijama koje moraju biti glavni garant slobode i prava srpskog naroda u CG. Potrebno je i otvaranje medijskog prostora, dakle komercijalne televizije, radio stanica i novina. Naravno, kao dugoročni cilj postavlja se izgradnja snažne i relevantne prozapadne srpske stranke kao legitimnog predstavnika interesa srpske zajednice u CG.

Država Srbija i njene vlasti moraju: 1. da sa državom CG izgrade pune odnose kako bi se stvorile pravne osnove za vođenje aktivne politike zaštite srpske zajednice; 2. što pre da otvore ambasadu i posebno srpski kulturni centar u Podgorici kao centar promocije srpskog identiteta koji će pomagati prosvetno i kulturno uzdizanje Srba; 3. što pre da omoguće Srbima iz CG sticanje dvojnog državljanstva; 4. odvoje zajedno sa nezavisnim fondacijama određena sredstva za školovanje srpske dece iz CG na srpskim univerzitetima 5. omoguće srpskoj deci iz CG, RS itd, školovanje pod istim uslovima pod kojima se školuju i deca iz Srbije, 6. učine sve što je moguće kako bi se što pre okončala izgradnja auto puta Beograd-Podgorica, 7 . Ministarstvo za dijasporu reorganizuju i učine budućim istinskim centrom koordinacije srpskih zajednica u regionu i širom sveta.

Društvo u Srbiji ne sme da izgubi medijsku pažnju za položaj Srba u CG, kao što se to desilo sa Republikom Srpskom. Apelujemo na domaće medije da nađu prostora za praćenje dešavanja u CG i da pomognu medijsko samoorganizovanje srpske zajednice tamo. Takođe je potrebno da se na svim nivoima strukovnog, kulturnog, sportskog i ekonomskog organizovanja prave snažne veze sa adekvatnim srpskim udruženjima iz CG, i da im se finansijski, organizaciono i tehnički pomogne u očuvanju samosvesti i obrazovanju za evropske metode zaštite svojih prava, identiteta i položaja.