Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija

   

 

Jelena Tasić

Intervju sa Slobodanom Samardžićem

Unmik od početka stvara atribute državnosti na Kosovu

Beograd - Prema najavama Kancelarije Specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova, nastavak bečkih pregovora Beograda i Prištine održaće se 7. i 8. septembra. Prvog dana razgovaraće se o decentralizaciji, drugog dana odvojeno o pravima zajednica i zaštiti crkvene i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Nastavku pregovora prethodile su posete Specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija KIM i eksperata Unoseka Beogradu. Prema rečima člana beogradskog pregovaračkog tima i savetnika premijera Srbije Slobodana Samardžića, novi Unosekovi predlozi nisu doneli nikakav pomak u pitanjima o kojima će se krajem nedelje razgovarati u Beču.
- Što se decentralizacije tiče, poslednji Unosekov predlog je koncepcijski manje jasan od prethodnih, jer ovog puta uopšte ne spominje srpske većinske opštine. To je predlog koji načelno važi za sve opštine u Pokrajini, ali uopšte nije jasno na koje bi se tačno primenjivao. Ovakvim stavom Unoseka ne samo da smo se vratili na početak pregovora o decentralizaciji, nego i na stepen maglovitosti koji je postojao prošle godine kada su predlagali neke pilot opštine.

To pokazuje dve stvari: da Albanci ništa nisu prihvatili i da Unosek slepo sledi njihov stav totalnog odbijanja. Dalje se nije odmaklo ni u zaštiti crkvene i kulturne baštine. U predlogu koji nam je došao via Priština nema ničeg novog u odnosu na poslednji sastanak u Beču 18. juna. O pravima zajednica možemo raspravljati samo kao deo ustavnog pitanja KIM, a to znači kao aspekt razgovora o statusu. Trenutno nije jasno šta je uopšte sa statusnim razgovorima. To je pitanje za Ahtisarija i njegove saradnike - kaže Samardžić za Danas.

  Kako komentarišete spekulacije pojedinih političkih krugova da je Priština, mada zvanično tvrdi suprotno, prihvatila sve Unosekove predloge za tehnička pitanja, ukljujući i 10 većinskih srpskih opština i 15 zaštitnih zona za crkvenu i kulturnu baštinu, ali da će to popuštanje naplatiti nepopustljivošću oko kontrole sprovođenja eventualnih sporazuma i u statusnom delu pregovora?

- Mi ćemo u Beču 7. i 8. septembra razgovarati i o broju i o granicama novih srpskih opština, kao i o broju zaštitnih zona. Tu se još uvek nismo složili, budući da mi zahtevamo, na osnovu vrlo preciznih kriterijuma, 12 novih opština, znači ukupno 17 i 40 crkvenih i kulturnih objekata pod posebnim režimom zaštite. Jasno smo svima stavili do znanja da nema dogovora o broju sve dok ne utvrdimo nadležnosti u slučaju opština, kao i precizan režim zaštite za manastire, crkve i spomenike kulture. Sve to, razume se, ne može biti deo bilo kakve pogodbe o statusu, jer ovde je reč o standardima, koji se moraju ispuniti bez obzira na status. To je bar zvaničan stav i UN i Kontakt grupe.

  Zbog čega Beograd nije diplomatski reagovao pre Ahtisarijevog imenovanja, jer je u njegovom ranijem političkom delovanju, prema mnogim mišljenjima, bilo dovoljno razloga za to i koliko su tačne ocene da je sadašnji spor s Ahtsarijem neka vrsta najave Beograda da neće prihvatiti izveštaj specijalnog izaslanika, kao i da je koristan za domaću političku upotrebu?

- Zar bilo ko ozbiljan misli da smo imali šanse da sprečimo Ahtisarijevo imenovanje. Iz tadašnje perspektive, a bojim se i iz sadašnje, samo bismo sebi dodatno otežali posao. Naša ukupna pozicija povodom KIM nalazi se u spletu veoma tvrdih determinanti. Iako je u tom spletu to najmanje važno, pogledajte samo koliko naših političara i raznih javnih aktivista navodno pouzdano tvrdi, i to mesecima i godinama unazad, da je Kosovo izgubljeno. Današnje vlasti u Srbiji, opet, čvrsto veruju da ne mora tako biti i pored jezive inercije prošlosti. Naše neprihvatanje raznih izveštaja međunarodnih predstavnika ne proizlazi iz neke političke tvrdoglavosti ili, kako se to rado komentariše, radi unutrašnje upotrebe, već naprosto stoga što su oni najčešće činjenično frizirani. Obrnuti dokaz ove teze je činjenica da smo prihvatili izveštaj specijalnog izvestioca za standarde Kaia Eidea, iako nam ni ovde neke stvari nisu išle naruku. Ali, taj izveštaj bio je u osnovi istinoljubiv.

  Kako komentarišete poziv Kontakt grupe premijeru Kosova Agimu Čekuu da zajedno sa šefom Unmika 11. i 12. septembra u Sofiji podnese izveštaj o ostvarivanju standarda na KIM?

- Kao prvo, time bi se prekršila Rezolucija 1244 koja ne dopušta međunarodno predstavljanje članovima privremenih institucija. Njihovi predstavnici mogu samo da budu u delegaciji specijalnog predstavnika, ali ne i da nastupaju u predstavljačkom kapacitetu koji pripada samo specijalnom predstavniku. Već duže vreme na delu je strategija tihog šverca albanskih lidera na međunarodnoj sceni od strane međunarodnih zvaničnika u Pokrajini. Kada to imamo u vidu, sve je moguće.

  Dok se javnost bavila pričama o budućoj vojsci Kosova, gotovo nezapaženo prošla je načelna dozvola Unmika Vladi Kosova da započne pripreme za formiranje okvira za buduću obaveštajnu službu u Pokrajini. Da li je ovaj potez Unmika u skladu s mandatom Misije UN, a ako nije šta je Beograd preduzeo i kako ocenjuje ovu odluku?

- To bi bilo još jedno kršenje Rezolucije 1244 i Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu. Beograd je ovde nemoćan, jer se proces odvija prema ličnom nahođenju Specijalnog predstavnika, a on ima prećutnu podršku jakih međunarodnih učesnika. Uz njihovo odobrenje, pa i direktno učešće, Unmik je od početka svoje misije stvarao atribute državnosti na KIM, što nema nikakve veze s njegovim pisanim mandatom. Što se Srbije tiče, džaba su krečili.

  U javnosti je malo poznato da li se Beograd u proteklih sedam godina međunarodnog protektorata na KIM zvanično obraćao UN zbog bilo koje od odluka Unmika kojom je prekršena Rezolucija 1244 SB?

- Svaki put prilikom iznošenja izveštaja Specijalnog predstavnika na Savetu bezbednosti naša strana je argumentovano i činjenično ukazivala na kršenje Rezolucije 1244 SB, a i drugih dokumenata svetske organizacije. To se do danas dogodilo bar deset puta.

  Koliko je nedovoljno brzo i jasno reagovanje Beograda na, kako se tvrdi, pogrešno prenete izjave srpskih zvaničnika o eventualnoj podeli KIM, pogoršalo položaj Srba na severu Pokrajine, gde i Unmik i Kontakt grupa usred pregovora najavljuju posebne mere koje vode u "integraciju u ustavno-pravni sistem Kosova"?

- Neozbiljno je potezati Beograd zbog poneke uzjave o podeli u situaciji kada albanski lideri svakog dana po deset puta ponavljaju priču o nezavisnosti. Načelno gledano, bez obzira na to što to nije naša zvanična platforma, zbog čega bi teza o podeli bila gora ili opasnija od teze o otcepljenju. Samo je jedno tačno - podjednako odbacujemo obe zamisli. Biće pre tačno da međunarodne bezbednosne snage u Pokrajini sprovode nečiji svojevoljni naum, bez obzira na tokove u pregovorima. Za to, uvek mogu naći neki izgovor.

  Šta očekujete od nove, duple - civilne i vojne nemačke uprave na KIM pod okriljem UN - neki u tome vide "reprizu 1941", drugi "jačanje uloge EU"?

- Ovde nema mesta spekulacijama. Bitno je kako ljudi rade, a ne odakle su. Naše strahovanje je zasnovano na činjenicama. O glavnokomandujućem Kfora ne mogu još ništa da kažem. Ali, Joahim Riker se već pokazao većim katolikom od pape.

  Da li Brisel radi na dva koloseka, imajući u vidu da su Vlada Kosova i Unmik ponudili Evropskoj komisiji Akcioni plan Kosova za evropsku integraciju koji navodno ne prejuducira status, ali je primenljiv za svako rešenje? Koliko se Beograd pita u vezi s takvim aranžmanima, i da li je saglasan s tim?

- Ovo je malo složenije pitanje. Prihvatili smo da EU zasnuje tzv. posebnu trasu za razgovore s Unmikom i privremenim institucijama u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja, jer nemamo nikakav interes da Pokrajina u ovom pogledu zaostaje, kada već objektivno zaostaje u svakom drugom pogledu. U ovom momentu, za nas je dovoljno da se proces odvija u okviru definicije KIM u Rezoluciji 1244, što se za sada zaista i događa.

  Jedan od članova pregovaračkog tima pregovaračku poziciju Beograda u Beču opisuje kao politički realističnu, jer "ne traži više od minimuma". Šta od pregovora može da očekuje onaj ko u startu traži minimum?
- Ako je tako rečeno, onda je to neprihvatljivo i ni izbliza ne odražava našu platformu i našu poziciju. Drugo je pitanje što naša platforma predstavlja minimum ispod kojeg nećemo ići.

  Osim definicije široke autonomije KIM, utisak je da se Platforma Beograda isključivo bavi položajem kosovskih Srba, dok se kosovski Albanci, koji su i prema Rezoluciji 1244 SB građani Srbije, gotovo ne spominju. Da li je to stvar metodologije pregovora, ili nečeg drugog? Mnogi tvrde da je Beograd nespreman da brine o, kako se tvrdi, dva miliona Albanaca na KIM.

- Kosovski Albanci se u našoj platformi tretiraju kao žitelji KIM koji će imati suštinsku autonomiju u Pokrajini u kojoj čine većinu građana. Ako je utisak da o Srbima u Pokrajini više vodimo računa, to je posledica naše povećane brige za egzistencijalno ugroženo stanovništvo i srpsku versku i kulturnu baštinu. To je legitimno stoga što je stvarnost takva, kao što je tokom devedesetih bilo legitimno da se više govori o ugroženim interesima Albanaca.

  Pregovarački tim 12. septembra podnosi izveštaj Skupštini Srbije. Šta se događa u slučaju da parlament ne usvoji izveštaj, ukoliko takva mogućnost postoji, i da li je između kabineta Predsednika i Premijera Srbije bilo dogovora da DS prisustvuje toj skupštinskoj sednici?

- Ovaj posao se suviše ozbiljno priprema da bi došlo do takve situacije. Moje je očekivanje da će Skupština postupiti slično raspravi o prethodnom izveštaju.

Antrfile

Lična Ahtisarijeva arogancija

  Kada je slučaj Ahtisari prvi put dospeo u javnost, izjavili ste da Beograd ne namerava da traži njegovu smenu i da treba sačekati reagovanja Kontakt grupe i drugih istanci. Kontat grupa je podržala Ahtisarijeve pregovaračke napore, kao što je to učinio i portparol Kofija Anana. Šta sada, pošto Ahtisari, koji je ove godine i jedan od kandidata za Nobelovu nagradu za mir, ne pokazuje nameru da se izvini?


- Niko nije verovao da će bilo Kontakt grupa, bilo generalni sekretar UN žrtvovati Ahtisarija na kraju njegovog mandata, bez obzira na njegove neshvatljive izjave. Ali, isto je tako jasno da ih je sve zajedno specijalni izaslanik doveo u veliku neprijatnost i to u veoma delikatnoj fazi razgovora o budućem statusu KIM. Ahtisarijeve nepromišljene i rigidne izjave ne pripadaju nikakvom i ničijem planu, već su izraz njegove lične arogancije i vrlo specifičnog stava prema srpskoj strani, generalno posmatrano. To da su Srbi krivi kao nacija, kako doslovno glasi iskaz koji je pokrenuo lavinu, on je izrekao sasvim iskreno i u uverenju da je suštinski u pravu bez obzira na diskriminativni karakter izjave. Sada, kada je "vaza razbijena", niko nema nameru da je ponovo spaja i lepi. Najmanje mi u Beču, ili bilo gde drugde. Naše je da stalno ukazujemo na komadiće slomljene vaze, a neka se svi drugi prave kao da je ona u punom sjaju. Ako je to nekome važno, od Nobelove nagrade nema ništa.

(Danas 5.9.2006.)

 

 
 
Copyright by NSPM