TRANSKRIPT FILMA KOJI SU UNIONISTI PODIJELILI NOVINARIMA

Mašane, prelomi u svom mozgu

Lica
Domaćin: Mašan Bušković,
Gosti: Vasilije Mijović, bivši pripadnik srpske i crnogorske službe državne bezbjednosti, Ranko Vučinić aktivista DPS za MZ Golubovci, Ivanović Ivan, aktivista izbornog štaba DPS za MZ Golubovci
Ženski glas iz pozadine
Na početku filma piše “Golubovci, 5. 03. 2006, 17.30”
(Četiri muškarca sjede za stolom u maloj prostoriji, piju rakiju, nazdravljaju)
Bušković: Zdravo bili ljudi i dobro došli...
Mijović: Bog ti da zdravlje, a i nama s tobom...
(rez)(Mijović u sljedećem kadru okrenut leđima kameri)
Bušković: Obećali... a od toga nikada ništa...
Vučinić: Ko ti je obećao u kuću Vučinića?
Bušković: Migo Stijepović
Vučinić: Migo ti je obećao?
Bušković: Jeste... jeste... u kuću Vučinića... Joka Lukina... Vučinića kuću... obeća mi Migo sve
Vučinić: Kad smo puštali struju... ono kad smo pravili jel?
Bušković: E... e kad se slavilo zbog đeteta kad je dijete završilo diplomski...
Vučinić: Struja je bila puštena...
Bušković: Ne, ne, ne...
Vučinić: Aaaa... u kuću kad smo... aaa bili smo zajedno
Bušković: Jesi ga vidio ti?
Vučinić: Jesam.
Bušković: E... sve su mi obećali... a od toga nikad ništa (rez)
Vučinić: Majstore, zapamti što sam ti rekao... sad nas trojica... naši ko ljudi smo ovdje, odrasli i zreli ljudi. Ono što danas mi budemo dogovorili, možda ti sve nećemo obećati ali da ćemo da o tome popričamo.... razgovaramo da vidimo što je dokle je... (Mijović nešto šapuće Ivanoviću)... dokle možemo pa da te naknadno obavijestimo. To moraš da prihvatiš, to je ono.
(rez)
Vučinić: Ako je bio Ranko Božović ovdje kod tebe, ako je bio Mićo Raičević kod tebe, ako je bio Ivo Ivanović kod tebe, ova... ovaj moj tim i ako ti je neko nešto obeća, reci mi danas, ja ti garantujem glavom svojom za 24 sata ću to da završim. Jesi li čuo?
Bušković (ustaje, kreće ka televizoru): Ma s”vati čovječe, ma s”vati (uzima papir sa stočića na kojem stoji televizor) (Mijović nešto govori Ivanoviću koji mu namiguje)
Vučinić: Nema diskusije... nema lažavina
Bušković: ...gledaj ti... (sijeda, drži papir u rukama)
Vučinić: ... moramo otvoreno da razgovaramo...
Bušković: (Pokazuje račun)... Čekaj... Vidi ti Migo Stijepoviću. Vidiš ti koliko je struje tu (daje račun Vučiniću).
Vučinić: (uzima račun) Čiji je račun?
Bušković: To je moj račun?
Vučinić: Ovo je završeno (otimaju se za račun).
Bušković: Ne, vidi... vidi
Vučinić: Ovo je završeno, (Vučinić stavlja račun iza sebe na stolicu)
Bušković: Stani, stani
Vučinić: Gotovo neću ništa da gledam, gotovo neću da gledam ništa bre. Neću ništa da gledam ne interesuje me (rez)
Ivanović: Mi smo došli i biramo, možda ćemo još dvije tri kuće poć a ne u mnogo kuća. Možda je ovo sramota ali treba da se izjasnim...
Bušković: Ajde reči ti brate, pa reči...
Ivanović: Da svoje probleme kažeš i što ti mi obećamo biće riješeno
(rez)
Ivanović: Slobodno kaži, što ti mi obećamo biće izvršeno. I želimo da glasaš za Crnu Goru, javno, jasno i glasno.
Mijović: Ili ne mora na izbore
Ivanović: ... ili da ne ideš na izbore - ljut si na svakoga, biraj ti što ćeš. Što obećaš nama ja znam da ćeš ispoštovati.
Vučinić: Što mi obećamo tebi...
Ivanović: Što budeš zahtijevao, što budemo mogli mi ćemo izvršiti.
(rez)
Ivanović: Došli smo na moj predlog...
Bušković: ... za koga sam ja
Vučinić: Za koga...
Mijović: ... on ne može... (gura Ivanovića po ruci)
Bušković: ...ali ja sam za Jugoslaviju
Ivanović: Ovo je inicijativa moja, a ne njegova i njegova (pokazuje na Vučinića i Mijovića, kome namiguje)
Vučinić: Koju Jugoslaviju?
Ivanović: Ovo je moja inicijativa, jer te volim dobro (nešto govori Mijoviću)
Bušković: Ja se od braće ne odvajam...
Vučinić: Za koju Jugoslaviju si ti?
Bušković: Za Ju-go-sla-vi-ju...
Vučinić: ... koju, koje nema?
Bušković: Biće je (gleda Mijovića).
(rez)
Ivanović: A ti sad kaži nama što tražiš...
Bušković: Neću ja, ne...
Ivanović: ... i što ti mi obećamo biće izvršeno (gleda u Mijovića)
(rez)
Za stolom samo Vučinić i Bušković pričaju tiše i “u povjerenju”.
Vučinić: Slušaj majstore... (ulazi Mijović i sjeda za sto leđima okrenut kameri)... ti moraš meni doć, ja ću ti ostaviti moj broj telefona. Javićeš se meni, jesi li me čuo sad? (ulazi Ivanović i sjeda za sto). Sve što se može završiti... jer pazi da ti kažem znaš kolika je lista (pokazuje rukama) lista je ogromna. Problema Zećana, zetskih problema... pazi ova se naša politika prolongira 15 godina, svi problemi... ti znaš svake godine neko glasanje...
Mijović: Koliki je to račun?
Vučinić: 1.580
Mijović: Koliko?
Vučinić: 1.580
(rez)
Ivanović: Ti si jedan čestit čoek, mi dolazimo kod nekog ko je karakter. Jako je teška rabota za tvoj mozak! Nisi ti naivan ti si samo pošten.
Bušković: Vidi da ti kažem...
Ivanović: Ljut si... nemoj ništa da pričaš ja ću te ponovo čut. Mašane ... uradi nešto. Ne, ni da bog da tebe ko kupi. Jebem ja toga u nos. Onda bi bio ljiga.
Bušković: Tija para nema.
Ivanović: Mašane, napravi prelom u svom mozgu. A tvoje probleme da pokušamo da riješimo. Mnogo ih možemo riješiti. Ponovo ih nabroj. Što ti se obeća biće ispoštovano...
(rez)
Za stolom samo Ivanović i Bušković
Ivanović: Od tebe se traži da glasaš Crnu Goru, ti i tvoja porodica i da ti 1001 posto završimo što se bude moglo završiti i što se dogovorimo u naredne dese” inuta Mašane. Jesu čuo sad (rez)
Ivanović: Ti si jedan miran čoek jedno poštenje.
Bušković: Ja nisam u politiku
Ivanović: ... koji sa svoje grbače zarađuješ koru ljeba.
Bušković: Ja nikome ne podpadam, ja imam moj posa...
Ivanović: Ova ekipa... stoji Vlada Crne Gore iza naše riječi (lupa šakom o sto). Jel ti sad jasno?
(rez)
Za stolom sjede Ivanović, Vučinić i Bušković. Ivanović i Vučinić se obraćaju jedan drugom.
Ivanović: Oću da je Mašan sa mnom...
Vučinić: Ma ti to njemu reci (pokazuje na Buškovića)
Ivanović: ... i njegovi sinovi (Bušković se glasno smije)
Vučinić: A ja te podržavam jadan.
Ivanović: A s”vati jadan...
Vučinić: A ja te podržavam jadan
Ivanović: A ne, ja zovem tebe i njega (pokazuje na mjesto gdje je sjedjeo Mijović)
Vučinić: Jesi ti čist?
Ivanović: E ako ja Mašana zajebem neka dođe da me zakolje (lupa šakom o sto) ... a spremni smo da mu pomognemo i oću da je sa mnom
(rez)
Ivanović: Oću da si za Crnu Goru i da si Crnogorac (lupa šakom o sto) i da te pomognem.
(rez)
Ivanović: Ovo je velika stvar.
Ženski glas iz pozadine Buškoviću: Do juče si vika” Milo je lopov, a sad se prodaješ.
Bušković: Ko... ko... ko se prodaje.
Ivanović: (u pravcu ženskog glasa) Onda govno bi bio.
Bušković: Ja da se prodam?
Ivanović: A ne to, ne to... ne.
Ženski glas: Ne znam ja ništa...
Bušković: Nema. Nema gospođo prodaje...
(rez)
Vučinić (“u povjerenju”): Mašane, kad mi budemo imali Crnu Goru samostalnu, mi ćemo od toga momenta imati sva prava. Naša Zeta, fudbalski klub neće više biti fudbalski klub koji treba da se bori negdje da bi postao nešto (maše rukama), nego će biti reprezentativni predstavnik u Kupu šampiona Evrope (Mijović ulazi u kadar i sipa rakiju iz bokala u čašu, Ivanović mu namiguje)... razumiješ me.
(rez)
Kadar bez Mijovića
Vučinić Ivanoviću: (Drži u ruci papir) Ivane molim te ostavi me na mir. Moš li ti platit ovo brate što te ja pitam tebe. Ko će platit ovo iz džepa svojega... (pokazuje mu papir) (Ivanović gleda u stranu)... prema tome ne pričaj i nemoj da gataš. (okreće se Buškoviću) Ovo će da plati Vlada Crne Gore za tebe. Jesi čuo? Jesi čuo sad?
(ekran se zatamnjuje, osvijetljen papir u kadru i na ekranu piše račun za struju: 1.580 eura)
Neko iz mraka: Pričaj.
Neko drugi iz mraka: Bez uslova, bez uslova...
Neko iz mraka: Da vidimo...
Vučinić: (pokazuje račun) Jesmo se razumjeli?
Bušković: Da vidimo.
Vučinić: Ali pazi što ti kažem. Ja ću da kažem ljudima: Ljudi molim vas ovo se reguliše, ovo je čovjek koji voli Crnu Goru i odradiće za nju sve što treba. Je li to dobar cilj? I oni su to završili. Ali molim te (stavlja ruku na grudi) nemoj me posle popišati, kad te molim... ko brata... ko brata te molim.
Bušković: Za Crnu Goru sa braćom.
(rez)
Ustaju. Neko viče iz pozadine "za Crnu Goru sa braćom", u kadru Ivanović i Vučinić koji pije iz čaše (neko iz pozadine... sa braćom, sa braćom)