Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

   

Vašington Glas Amerike 23/03/2006

Panel o Kosovu: Neophodna zaštita i integracija manjina

Na forumu održanom na univerzitetu Džordžtaun, tročlani panel poznavalaca balkanskih prilika zaključio je da bi uz nezavisnost, koju - prema njihovom mišljenju - i zapadne vlade smatraju najverovatnijim ishodom statusnih pregovora o Kosovu, pažnju trebalo posvetiti i zaštiti i integraciji manjinskih zajednica i stvaranju funkcionalnih institucija sistema.

Bivši američki ambasador u Turskoj i jedan od boljih poznavalaca balkanskih  prilika, Morton Abramovic kaže kako je Zapad, nakon nasilja u martu 2004. godine, priznao da ne može upravljati Kosovom na način na koji je to do tada činio i da je u medjunarodnoj zajednci prevladala svest da je nešto neophodno menjati. SAD su, kaže Abramovic, preuzele vodeću ulogu u promociji inicijative za rešavanje konačnog statusa. Pozivajući se na diplomatske kontakte, Abramovic tvrdi da se u Beču o statusu Kosova ne pregovara, da je to jasno saopšteno sa više medjunarodnih adresa i da se razgovori uglavnom vode o zaštiti srpske manjine, kulturnog i crkvenog nasledja i decentralizaciji. 

"Ne treba se nadati niti očekivati da će Srbija ikada potpisati sporazum (koji bi značio  nezavisnost Kosova). Tako da je jedini način da se pitanje statusa reši - nova rezolucija SB UN kojom bi se zamenila postojeća (1244). Trenutno, medjunarodna zajednica mora da čini ono što može -  a to je pritisak na albansku većinu da zaštiti manjine i učini sve da se Srbi integrišu u kosovsko društvo. To nije lak zadatak, jer prvo Srbi ne žele nezavisno Kosovo. A osim toga, da sam Srbin, i ja bih sada dva puta razmislio o tome da li želim da ostanem na Kosovu. To nije tako jednostavno. I što se sad može učiniti je, vjerujem, da se izvrši pritisak na kosovske Albance kako bi shvatili koliko je to važno i preduzeli sve potrebne mere, uključujući i donošenje zakona, kako bi poboljšali položaj Srba i drugih manjina", kaže Abramovic. 

Po mišljenju Abramovica, medjunarodna zajednica se kroz novu rezoluciju Savjeta bezbednosti mora jasno izjasniti o tri suštinska pitanja u vezi sa kosovskim statusom - o tome da li Kosovo dobija stolicu u UN, da li mu se omogućava direktan pristup medjunarodnim finansijskim institucijama i u kom obimu i funkciji medjunarodna zajednica zadržava svoje vojno i civilno prisustvo na Kosovu.

"Ta tri aspekta su važna ukoliko se Kosovo želi učiniti funkcionalnom državom i ukoliko medjunarodna zajednica ne traži bilo kakvu izlaznu strategiju", kaže Abramovic. On takodje ukazuje kako je neophodno rešiti problem i status etnički podijeljene Mitrovice.

Upravo govoreći o tome -  Čarls Kapčan , profesor medjunarodnih studija na univerzitetu Džordžtaun, kaže da je, uprkos čvrstom insitiranju medjunarodne Kontakt grupe, pogrešno eliminisati mogućnost podele Kosova.

"Jedan (severni) deo Kosova  je i de facto i de jure deo Srbije. Ostatak Kosova je de facto nezavisan, a formalno deo Srbije. I ukoliko medjunarodna zajednica i Priština nisu spremni da urade ono što je neophodno - da pripoje Mitrovicu i severno Kosovo funkcionalnoj državi, mislim da ne bi trebalo da odbacuju mogućnost podele, pošto je reč o oblasti koja je skoro 100 odsto srpska», kaže Kapčan i ističe da nekim vitalnim sistemima (prvenstveno obrazovnim i zdravstvenim) u Mitrovici upravlja Beograd i da je, suprotno zahtevu UN, u tom delu Kosova prisutna i srpska služba bezbjednosti. To bi se - ako se odbacuje podjela Kosova moralo promijeniti - a ja ne vidim da Evropa i SAD imaju nameru da to učine", kaže Kapčan. 

Govoreći o negativnim posljedicama moguće kosovske nezavisnosti Kapčan kaže kako je  najteža - najverovatniji  dolazak radikalnih snaga na vlast u Srbiji. To je cena koju treba platiti, ali ne i razlog da Kosovo ne bude nezavisno, kaže Kapčan i pojašnjava:

"Mislim da bi oduzimanje Kosova Srbiji, u konačnom, dovelo do poraza nacionalista u Srbiji. Pokazalo bi se da je njihova politika propala, jer bi njihovo okretanje od saradnje sa Hagom i u tom slučaju od Evrope - platili samo gradjani Srbije".

I profesor medjunarodnih studija na univerzitetu Džordžtaun Čarls King, vjeruje da je  nezavisnost Kosova logičan zaključak raspada SFRJ, uz nezavisnost Crne Gore koja je takodje verovatna.

"Ako pogledate mnoge druge oblasti koji bi - po nekim mišljenjima mogle da status riješe pravom na samoopredjeljenje - pitanje prava i pravde naćiće se na stolu. Ako pitate da li Kosovo zaslužuje nezavisnost više nego što su to zasluživali Srbi u Krajini ili RS - odgovor je negativan", kaže Čarls King i pojašnjava da je opredeljenje medjunarodne zajednice koje će najverovatnije rezultirati nezavisnim Kosovom u postojećim granicama zasnovano na aspektu šire regionalne stabilnosti, logici raspada bivše Jugoslavije i logici medjunarodne vojne intervencije 1999.

"Vjerujem da je nezavisnost Kosova logičan zaključak raspada socijalisticke Jugoslavije, uz nezavisnost Crne Gore koja je takodje verovatna. Ipak, verovatno važnija logika je logika zapadne vojne intervencije koja je", kako objasanjava profesor King, "bez obzira na to šta joj je bila intencija - istovremeno podržala one koji su se borili za nezavisnost".

Potom su, kaže King, formirane i institucije - apsolutno van ingerencija Srbije. Uz to, i većinsko stanovništvo traži nezavisnost, tako da mislim da je nezavisno Kosovo u postojećim granicama najverovatniji ishod, kaže profesor King.

 

 

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM