Aleksandar Mitić

Zaustavite balkanizaciju!

U Crnoj Gori se nekada govorilo “Crna Gora i Srbija – to je jedna familija”. Danas na grafitima independentista piše “Crna Gora i Baskija – to je jedna familija”.

I zaista, u koliko se potvrde preliminarni rezultati crnogorskog referenduma o nezavisnosti, proces balkanizacije Balkana postićiće još jedan poen.

Neki kažu da je referendum pružio šansu i mnogim zagovornicima nezavisnosti širom Evrope, poput onih u Kataloniji, Baskiji ili Škotskoj, koji su poslali svoje misije u Podgoricu kako bi nadgledale mehanizme unutar-državnog razvoda.

Ovo je možda suprotno logici evropskih integracija i postavljenom znaku jednakosti između Evropske unije i ‘Evrope bez granica', ali je realno i događa se u 2006. godini, svega par nedelja pred junski samit o ‘budućnosti Evrope'.

U vezi sa daljim širenjem, lideri EU bi na samitu trebalo da odgovore na pitanje: “Da li evropska budućnost podrazumeva dalju balkanizaciju Balkana?” i “Da li Balkan mora da izabere nacionalističku prošlost kao način da osigura put ka svojoj evropskoj budućnosti?”.

U slučaju potvrdnog odgovora, ministri finansija EU trebalo bi odmah da počnu da planiraju budžet za krizni menadžment, a narodi Balkana da potraže zaturene diskove sa muzikom marševa i koračnica.

Ukoliko je pak odgovor negativan, 'balkanizacija Balkana' mora se zaustaviti, i to odmah!

Mora se zaustaviti ovog trenutka i to zato što je za nezavisnost Crne Gore makar postojao pravni osnov. U skladu s preporukama Badinterove komisije (1991-92) o raspadu bivše Jugoslavije, postojao je pravni osnov za proglašenje nezavisnosti svih šest republika članica, ali samo republika, ne i pokrajina. Nakon Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, Crna Gora je poslednja bivša jugoslovenska republika koja je iskoristila ovu mogućnost.

Ovo znači da Kosovo, kao srpska pokrajina, nema pravo na secesiju. Proglašenje nezavisnosti Kosova protiv volje Srbije, bilo bi nelegalno, jednostrano i nametnuto.

Nezavisno Kosovo postalo bi pravi i univerzalan ključ za otvaranje Pandorine kutije separatizma.

Prema UNDP-u, danas otprilike 5000 različitih etničkih grupa živi u oko 200 zemalja širom sveta. Prema podacima studije “Manjine u opasnosti”, oko 509 etničkih grupa smatra da su politički diskriminisane i žele neku vrstu autonomije ili državu. 

Oči svih separatističkih ili pokreta koji se zalažu za nezavisnost širom sveta već su uperene ka Kosovu, pogotovu što je većina njih prošla kroz mnogo tragičnije sukobe i čekala mnogo duže na rešavanje svojih problema nego što je slučaj sa južnom srpskom pokrajinom i njenim albanskim većinskim stanovništvom.

Činjenica je da bi kosovski presedan imao posledice u celom svetu.

Mogao bi da utiče na inače napete odnose dveju nuklearnih sila - Pakistana i Indije, u vezi sa spornim Kašmirom, regionom veoma sličnom Kosovu što se tiče etničkog sastava stanovništva, nasilja ili verskog simbolizma.

Odrazio bi se i na najveću zemlju sveta, Rusiju – kojoj Pridnjestrovlje u Moldaviji, Abhazija i Južna Osetija u Gruziji žele da se pridruže, a od koje Čečenija želi da se odvoji.

Uz Tibet ? Tajvan, najmnogoljudnija zemlja sveta, Kina suočila bi se i sa separatizmom Ksindjianga.

Večiti pragmatičari trebalo bi da razmisle i o uticaju nametnute nezavisnosti na najvažnije svetske energetske transportne sisteme koji prolaze kroz sporne teritorije Gruzije, Nagorno-Karabaha i Kurdistana.

Na samom Balkanu, tamošnji narodi još uvek ne znaju da li će biti deo sledećeg talasa proširenja Evropske unije, a zbog ‘kapaciteta EU za prijem novih članica', ali sigurno da još uvek pokušavaju da 'svare' poslednji talas balkanizacije iz 90-ih godina.

U današnjim vestima se može pročitati da Visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling izražava zabrinutost zbog sporog procesa reintegracije u Mostaru, podeljenom na hrvatski i muslimanski deo još od okončanja sukoba pre dvanaest godina.

Na Kosovu, u okolini Prizrena Albanci su se sukobili s policijom UN nakon što su napali i povredili srpske advokate koji istražuju slučaj ratnih zločina za Haški tribunal. Lokalni albanski lider kasnije je izjavio da je u pitanju greška: mislili su da napadaju srpske izbeglice koje pokušavaju da obiđu svoje kuće sedam godina nakon što su iz njih brutalno proterani.

Dakle, kakvu vrstu poruke bi dalja balkanizacija poslala muslimanima u sandžačkoj oblasti, Albancima na jugu Srbije ili u zapadnom delu Makedonije, Mađarima u Vojvodini, Srbima u istočnoj Slavoniji, u istočnom delu Crne Gore ili u istočnoj Bosni?

I zaista, ukoliko bi se udovoljilo zahtevu za nezavisno Kosovo, zašto isto ne bi važilo recimo i za Republiku Srpsku, gde takođe većina od 90% želi da se otcepi?

Skoro da mogu da osetim kako se mnogi mršte na ovu ideju.

Ali, mogu li još uvek postojati tabui ako više ne postoje principi?

Tekst je prethodno objavljen u “New Europe”, May 28-June 3, 2006 Brisel

(Autor je dopisnik agencije Tanjug iz Brisela, i analitičar Instituta 4S u Briselu)