Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija

   

 

Pismo vladike Artemija predsedniku Bušu

Poštovani Gospodine Predsedniče,

Koristimo priliku da Vam se obratimo prilikom okončanja Naše poslednje posete Vašoj velikoj zemlji. Znajući da Vas terete bezbrojne zahtevne obaveze, unapred Vam se zahvaljujemo što odvajate vremena kako biste pročitali ovu molbu od strane Našeg stada, pravoslavnog naroda na Kosovu. Pošto Nam je poznato da ste i Vi sami hrišćanin, samo Nam preostaje da se molimo a da će ono o čemu Vas ovde izveštavamo kod Vas naći odjek koji se ne može pripisati isključivo opravdanjima državne politike i globalne strategije, već da će Vam objašnjenje biti dato od prave Svetlosti, koja je Hristos Bog naš.

Najveća među Vašim obavezama - posebno posle 11. septembra, 2001. god. - jeste nošenje najtežeg od svih krstova: da budete vođa ne samo Sjedinjenih Država već čitavog civilizovanog sveta u globalnoj borbi protiv džihadskog terorizma, koji ne preti samo Americi već miroljubivim ljudima svih vera i nacija. Zato je nama, koji živimo u srpskoj pokrajni Kosovo i Metohija, teško da razumemo zašto mnogi uticajni glasovi u Vašingtonu, uključujući neke u Vašoj Vladi, podržavaju pravac razrešenja koji bi predao teroristima u ruke značajnu pobedu u Evropi. Kao što Vam je poznato, ovog meseca započeće pregovori koji će odlučiti o budućem statusu Kosova, koje je od 1999. godine pod upravom UN i NATO vojnom kontrolom. Premda Vlada SAD nije zauzela formalan stav po pitanju ishoda pregovora, mnogi u američkom Kongresu, odeljenjima izvršnih vlasti i agencijama, i među nevladinim organizacijama, smatraju da je nezavisnost „demokratsko“ rešenje za Kosovo, u saglasju sa zahtevima muslimanskih kosovskih Albanaca, koji daleko premašuju, po broju stanovnika, pravoslavne Srbe u pokrajini. Proteklih godina međunarodne kontrole, nasilje koje je bilo usmereno protiv nas, smanjivalo se samo u meri u kojoj su se smanjivale moguće mete – tj. sa smanjivanjem broja hrišćanskih Srba koji su preostali da budu meta napada ili kidnapovanja, odnosno sa smanjivanjem broja crkava i manastira koje bi mogle da budu uništene, od strane počinilaca koji nikada nisu bili privedeni pravdi.

Kao Arhipastir pravoslavnih Srba na Kosovu, još jednom smo došli u Ameriku, da posvedočimo o agoniji koja je zadesila hrišćanski narod Kosova i Metohije, i da upozorimo na put koji je pred nama. Otkidanje Kosova i Metohije od demokratske Srbije, praktično bi značilo osudu na istrebljenje Našeg naroda iz pokrajine - većeg dela Naše Eparhije - koji nastavlja da se suočava sa neprekidnim nasiljem džihadskih terorističkih i kriminalnih elemenata, koji dominiraju albanskim muslimanskim vođstvom. Čak i danas, dok međunarodna zajednica drži formalnu kontrolu, Kosovo i Metohija postalo je crna rupa korupcije i organizovanog kriminala, uključujući šverc drogom, oružjem i robljem. Te stvari dešavaju se pred nosem NATO vojnika, koji se boje da se direktno suprotstave tim kriminalcima. (Više detalja može se naći na veb sajtu www.kosovo.com ) I zaista, sporadični izlivi nasilja navode se kao opravdanje za nezavisnost, kao da bi smirivanje muslimanske “ frustracije ” , koja se ispoljava u obliku neprestajuće intifade, bilo gde donelo mir. Usred rata protiv terorizma, neverovatno je, ali istitnito, da zvanični Vašington smatra za legitimne sagovornike - i u slučaju nezavisnosti, za buduće de jure vladare Kosova - muslimanske albanske lidere čiji su zločini i veze sa teroristima van sumnje. Naime, poznato je da su se dvojica njih, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, 1995. god. u Tirani sastali sa Osamom Bin Ladenom kako bi planirali terorističku kampanju koja nas je dovela dovde.

Nije Nam namera da bilo čime sugerišemo da je pre 1999. godine, tj. pre dolaska međunarodne administracije, na Kosovu i Metohiji sve bilo u najboljem redu. Ali sada nagraditi nasilnike državnom vlašću, nije rešenje za problem koji je nastao mnogo godina ranije. Nasilno odvajanje Kosova i Metohije od demokratske Srbije, suprotno svim prihvaćenim pravnim principima, ne može da reši odsustvo vladavine prava i elementarnih standarda ljudskih sloboda. Delotvorno rešenje za Kosovo i Metohiju mora najpre da istakne činjenicu da je Kosovo i Metohija deo suverene Srbije, i da se mora pronaći rešenje koje će obezbediti ljudsko dostojanstvo i poštovanje za sve narode, bilo da se radi o Albancima, Srbima, Romima ili Turcima, bilo da se radi o muslimanima ili hrišćanima. Izvodljivi i izbalansirani predlozi za rešenje, koji bi mogli da osiguraju bezbednost za sve građane u punom stepenu samouprave, u skladu sa univerzalno prihvaćenim standardima, već su dati na razmatranje. Pitanje statusa Kosova je pravno pitanje a ne političko.

Kosovski muslimanski Albanci, sa druge strane, angažovali su sve raspoložive snage da ubede svet na bilo koji način, mirnim putem ili putem nasilja, da je nezavisnost Kosova i Metohije „čarobni štapić“ kojim će se rešiti svi problemi Kosova i automatski poboljšati svi elementarni standardi, kao i uspostavljanje mira i stabilnosti u regionu. Mislimo da bi mnogi Amerikanci bili šokirani kada bi saznali da ključni sektori u njihovoj Vladi popuštaju pod pritiskom bučnog i veoma dobro finansiranog lobija – insistirajući na kosovskoj nezavisnosti, što će preostale hrišćane na Kosovu i Metohiji prepustiti na milost i nemilost nasilničkog džihadskog pokreta. U vremenu kada novac i radikalna propaganda zasipa Kosovo i Metohiju sa svih strana islamskog sveta, pitamo se: Ima li smisla da im Amerika pod takvim uslovima podari veliku i nepotrebnu pobedu? Čak i kada se ostavi po strani to što može da se desi Našem narodu, što je Naša prva briga – kakva može biti korist od takvog rešenja za mir na Balkanu ili u Evropi? Šta bi Amerika time mogla da dobije?

Podvlačimo da insistiranje na nezavisnosti Kosova i Metohije nije ni neizbežno ni poželjno. Zaista, da ne postoji činjenica da je podrška Vašingtona shvaćena kao imperativ za nezavisno Kosovo - što je bila loše savetovana politika vlade Vašeg predhodnika, od koje se na neobjašnjiv način nije odustalo - ova tačka se ne bi ni našla na dnevnom redu.

Sada urgiramo da se ova politika preispita i da se uzmu u ozbiljno razmatranje povoljnije alternative.

Znamo da narodi u prosvećenim državama, u demokratskim zemljama, ne vole da razmišljaju u terminima pobedništva ili gubitništva kada se radi o pitanjima religije i etniciteta. Ono što smo Mi predložili kao bolje rešenje, uzima u obzir svačije interese i dileme unutar jedne demokratske evropske zemlje, Srbije. Ali dozvolite Nam da Vas uverimo, da takve poglede za razrešenje ne dele sa Nama radikalni albanski muslimani i njihovi džihadski pomagači širom sveta. Pobeda džihada na Kosovu i Metohiji bila bi lokalni trijumf, koji zacrtava put budućih pobeda, očekujući i pobedu nad celim svetom. Oni bi pružili prst i rekli: „Gde je njihov Bog“?

Kao hrišćani, mi znamo da naša nada na pobedu nije ovozemaljska. „Neki se uzdaju u kola, neki u konje, ali mi ćemo se setiti Gospoda Boga našeg“. S punim poštovanjem, Mi Vas podsećamo da smo u ovom delu sveta vekovima patili pod šerijatskim vlastima, i nema čoveka koji zna broj i imena svih mučenika iz tih vremena. Mi ne bismo želeli da nam se ponovi takav košmar, ali smo spremni za njega ako se desi. Međutim, Naša molba koju upućujemo Vama, kao lideru Sjedinjenih Država i Slobodnog Sveta, jeste da američka vlada ne pomogne u ubrzavanju dolaska tog dana za pravoslavni narod na Kosovu.

Zahvaljujemo Vam se na pažnji i molimo se da ćete Naše reči shvatiti u duhu u kome su napisane.

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM