Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

DEBATE

Srbija među ustavima

   

 

Miloš Nikolić

Reagovanje na članak Čedomira Antića

Čedomir Antić je ponudio do sada najoriginalniji odgovor na pitanje zašto još uvek nemamo novi Ustav - ontološku krizu u kojoj se nalazi srpsko društvo čiji je simptom nedostatak želje za novim ustavnim definisanjem. Međutim, ako pogledamo kako se efikasno menja ustavno ustrojstvo državne zajednice SCG-SRJ With a Little Helps from My Friends Solana and comp. onda ćemo lako zaključiti da je izglednije da novi ustav nemamo pre svega zbog nesposobnosti političke elite (koju ne spori ni Antić), nesposobnosti ne samo da novi ustav donese, nego i da razvije svest građana o dugoročnom značaju toga čina, ako takve svesti već nema.  

                 No, ako se uzme, kako to Antić čini, da je Miloševićev režim bio izraz većinske potrebe našeg društva, onda nam za tako neprosvećen narod, kako nas Antić vidi, i ne treba novi Ustav, već samo novi autoritarni vođa. Valjda su to razlozi nedonošenja novog Ustava koji padaju na teret onog dela političke elite koji reprezentuje Antić.

                        Antić kao razloge zbog kojih još uvek nemamo novi ustavni tekst vidi i to što je, kako kaže, srpska državna ideja u suštini mrtva, što pokazuje na pogrešan ugao posmatranja ustavnog pitanja. Jeste Ustav tu kao osnovni akt suverene države, pogotovo onaj prvi ustav, ali ustav je pre svega ograničenje njeno. Nije ideja ustava nastala na ideji suverenosti, jer suverenost je starija od ustava, već na ideji ograničavanja vlasti putem propisivanja pravila po kojima država dela i putem propisivanja sloboda i prava građana koja država   mora tolerisati. Jer narod je suveren. Suverenost na koju Antić misli jeste ona koja zavisi od spoljnih činilaca (istoričari to zovu uticajem Velikih sila) ali na nju se teško Ustavom može uticati makakav tekst se napisao. Kao da je večni usud balkanskog političara da se igra suverenošću.

                    Ustav   treba dakle posmatrati kao akt organizacije državnog aparata i indeksa građanskih prava i sloboda. U tom delu svom   Ustav može biti raskid sa Miloševićevom vladavinom, u pravilima državne organizacije koja će biti podešena tako da isključe mogućnost ponovnog pojavljivanje jedne jake ličnosti koja će biti kadra da zagospodari celom državom onako kako je to radio Milošević. Podjednako za nas ovde, i dok je imao kontrolu nad KiM i kada ju je izgubio. Otud, mada bi bilo mnogo povoljnije da se novi ustav donese u situaciji rešenog trajnog statusa kako KiM tako i državne zajednice SCG, sasvim je jasno da ove poteškoće ne sprečavaju   donošenje novog ustava koji bi definisao onu suštinsku ustavnu materiju, dakle organizaciju državnog aparata i korpus sloboda i prava koja su zajemčena.

                    Ako se ovako postave stvari sasvim sigurno da neće ni manjkati interesovanja kod građana na šta se Antić žali.

                    Pored dva trenutno aktuelna predloga procedure donošenja Novog Ustava, ustavnog načina i ustavotvorne skupštine, Antić predlaže donošenje novog Ustava putem referenduma o ustavnom predlogu četiri parlamentarne demokratske i reformske stranke (DS,DSS, G17PLUS, SPO-NS). U svetlu najnovjih podataka o ugledu Narodne skupštine u narodu sasvim je jasno da se novi Ustav mora doneti referendumom, dakle neposrednim izjašnjavanjem građana. No, Antićev predlog podrazumeva izostavljanje najjače parlamentarne (SRS) i najjače vanparlamentarne stranke (PSS) koje zajedno imaju bezmalo 50% podrške, što jeste legitiman predlog ali ne i legitiman način donošenja novog Ustava.   Šta više, ukoliko Braća Karić nastave da rastu jedini legitimni način donošenja novog Ustava biće Ustavotvorna skupština.

                   Ne može manjina praviti trajan i legitiman Ustav. Ako četiri...stranke više nemaju onu podršku koju su imale kada su trebale i mogle da donesu novi Ustav (kraj 2000. i 2001.g.) onda ga danas ne mogu legitimno ni donositi. Braća Karić i Radikali surova su realnost načeg političkog života. Bez njih se danas ne može praviti Ustav koji će trajati, nažalost. Radi se o odgovornosti. Sada to nije Miloševićeva odgovornost, već odgovornost elite koja ga je smenila, a koju danas čini i Antić. Traženje da se Ustav promeni nekim nešto između putem jeste izbegavanje odgovornosti, odgovornosti za izgubljenu podršku i izneverena obećanja. Loš tajming, rekli bi.

 

 

 

 

 

 

 

 

  

 
     
     
 
Copyright by NSPM