Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

DEBATA

Srbija među ustavima

   

 

Marijana Pajvančić

Komparativna analiza nacrta ustava Srbije *

            U ovom prilogu biće uporedno prikazana organizacija vlasti izneta u Nacrtu Ustava koji je pripremila Vlada Republike Srbije i Nacrtu na kome je radila grupa eksperata koju je angažovao predsednik Republike Srbije. U javnosti se mogu čuti mišljenja da među ovim predlozima nema bitnijih razlika. Da li razlike postoje i kakva je njihova priroda pokušaćemo da pokažemo na primeru organizacije vlasti. Pažnja će posebno biti usmerena na položaj organa zakonodavne (skupština) i izvršne vlasti (vlada i predsednik republike). Uporedno će biti prikazana samo ona rešenja u vezi sa kojima beležimo razlike među predlozima. Pored toga, pažnja će biti usmerena i na ona rešenja koja bi mogla izazvati probleme prilikom primene.

•  Narodna skupština

U pogledu statusa Narodne skupštine u ustavnom sistemu (1) i pitanja vezanih za njenu nadležnost i rad razlike između analiziranih predloga koje beležimo odnose se na: izbore, konstituisanje i zasedanja skupštine, kao i njene nadležnosti, status poslanika, vrste zakona, referendum, raspuštanje skupštine i rad skupštine za vreme vanrednog stanja.

U pogledu pitanja vezanih za izbor narodne skupštine razlike među predlozima odnose se na:

Ustavno uređivanje tipa izbornog sistema . Prema predlogu Vlade tip izbornog sistema se uređuje u samom Ustavu. U komparativnoj ustavnosti retki su primeri ustava u kojima je uređen tip izbornog sistema. Izborni sistem bi, prema ovom predlogu bio proporcionalni, a Republika bi bila jedna izborna jedinica. Prema predlogu grupe eksperata izborni sistem ne bi bio uređen ustavom, već bi ovo pitanje uredio zakonodavac.

Zakon o izboru narodnih poslanika prema predlogu Vlade, Narodna skupština bi usvajala kvalifikovanom većinom. Za njegovo usvajanje potrebno je da glasa većina od ukupnog broja poslanika. Prema predlogu ekspertske grupe ovaj zakon donosio bi se u dvostepenom zakonodavnom postupku, a usvajao apsolutnom većinom narodnih poslanika. Pored toga zakon o izboru narodnih poslanika ne bi mogao biti menjan u godini u kojoj se održavaju izbori. Ukoliko bi zakon bio promenjen u godini u kojoj se održavaju izbori, izbori bi bili održani po pravilima prethodnog zakona.

Pravo na reprezentovanje određenih kategorija građana u Narodnoj skupštini nije posebno utvrđeno u predlogu Vlade, kao ni posebne mere pozitivne diskriminacije u domenu reprezentovanja. Predlog ekspertske grupe predviđa pravo reprezentovanja nacionalnih manjina, ravnomernu zastupljenost polova u skupštini, kao i pravo na reprezentovanje građana i građanki autonomnih pokrajina i gradova. Mere pozitivne diskriminacije propisuju se opštom normom, dok se zakonodavcu prepušta da bliže uredi način ostvarivanja ovih ustavom garantovanih prava, kao i mere pozitivne diskriminacije kojima se u sastavu Narodne skupštine obezbeđuje zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina kao i ravnomerna zastupljenost polova.

Vanredni izbori u slučaju kada je mandat poslanika produžen zbog vanrednog stanja . U predlogu Vlade ovo pitanje nije uređeno. Prihvatanje ovakvog rešenja ostavlja otvoreno pitanje u kom roku se, po okončanju vanrednog stanja raspisuju izbori u slučaju kada je mandat poslanika bio produžen zbog uvođenja vanrednog stanja. Predlog ekspertske grupe predviđa da se u slučaju kada je mandat poslanika produžen zbog vanrednog stanja, izbori raspisuju prvi naredni dan po prestanku vanrednog stanja, kao i da se moraju održati najkasnije u roku od 60 dana o dana raspisivanja izbora.

Predlozi se razlikuju i u načinu na koji je uređeno konstituisanje skupštine nakon izbora. Razlike se odnose na:

Saziv prve - konstitutivne sednice skupštine posle održanih izbora. Prema predlogu Vlade konstitutivnu sednicu saziva predsednik Republike. Rešenje prema kome organu izvršne vlasti ustav dodeljuje pravo da saziva konstitutivnu sednicu Narodne skupštine kao zakonodavnog tela, nije u skladu sa načelom podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, koje je u ovom predlogu utvrđeno kao jedno od osnovnih načela ustava. Predlog grupe eksperata zadržava postojeće ustavno rešenje prema kome konstitutivnu sednicu saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva.

Uslov za konstituisanje skupštine je verifikacija mandata određenog broja poslanika. Prema predlogu Vlade skupština može da se konstituiše i punovažno da radi ako je verifikovano najmanje 2/3 mandata narodnih poslanika. Predlog grupe eksperata postavlja strožiji uslov prema kome se skupština može konstituisati ako je verifikovano najmanje ¾ mandata narodnih poslanika.

Razlike koje beležimo u odnosu na zasedanja skupštine odnose se kako na redovno tako i na vanredna zasedanja.

Ustavom utvrđeni datumi u kojima se odvijaju redovna zasedanja skupštine razlikuju se samo u pogledu prolećnog zasedanja. Prema predlogu Vlade prolećno zasedanje bi započelo 1 marta, a prema predlogu grupe eksperata prolećno zasedanje bi započinjalo prvog ponedeljka u februaru. Oba predloga razlikuju se od rešenja koja sadrži aktuelni Ustav.Vladin predlog kao i rešenje u aktuelnom Ustavu vezuje početak prolećnog zasedanja za mesec mart. Ipak mora se primetiti da Vladin predlog fiksira datum (1. III ) dok aktuelni ustav ne fiksira datum već početak zasedanja vezuje za prvi radni dan u martu mesecu. Prema ovom rešenju moguće je da prvi radni dan prolećnog zasedanja bude neki od neradnih dana, kada bi skupština, prema slovu Ustava morala da se sastane. Predlog ekspertske grupe pomera početak zasedanja na februar, ne utvrđuje eksplicitno datum prolećnog zasedanja već ga vezuje za prvi ponedeljak u februaru mesecu, a ne za prvi radni dan u tom mesecu kako je ovo pitanje uređeno u aktuelnom Ustavu. I ovom predlogu moglo bi se zameriti što njegova primena, bez naročito opravdanog razloga, može dovesti do toga da skupština nepotrebno izgubi nekoliko radnih dana, jer prvi ponedeljak kada bi ona morala da se sastane može pasti čak 7 II, ako bi prvi radni dan februara bio u utorak 1. II. Ilustrovali smo posledice oba predloga koja se odnose na ovo, na prvi pogled tehničko pitanje, da bi smo ukazali na moguće probleme u njihovoj primeni i potrebu da ustavne norme budu precizne kako ne bi zahtevale naknadna tumačenja.       

Subjekti koji mogu zatražiti sazivanje vanrednog zasedanja se takođe razlikuju. I Vladin predlog i predlog grupe eksperata utvrđuju da vanredno zasedanje skupštine mogu zatražiti vlada i najmanje ¼ narodnih poslanika. Predlog grupe eksperata predviđa pored toga i pravu skupštine autonomne pokrajine i skupštine grada da zatraže vanredno zasedanje skupštine.

Zasedanja skupštine u vanrednom stanju . Ovo pitanje našlo je svoje mesto u oba predloga. Smisao predloženih rešenja je očuvanje kontinuiteta delovanja najšireg predstavništva građana u osetljivim prilikama kao što je vanredno stanje. Predlog Vlade utvrđuje da skupština u vreme vanrednog stanja ne može biti raspuštena. Ukoliko je skupština raspuštena pre proglašenja vanrednog stanja, a nova nije izabrana skupština, po osnovu samog ustava obnavlja svoju nadležnost. Predlog grupe eksperata ovome dodaje još i pravilo da je skupština u stalnom zasedanju sve dok traje vanredno stanje i tako otvara ustavnu mogućnost za kontinuirani rad skupštine u toku vanrednog stanja.

Među predlozima postoje razlike i u nadležnostima skupštine . Razlike se odnose na kvalitet, obim i sadržaj nadležnosti skupštine, posebno u vezi sa ovlašćenjima skupštine prema ombudsmanu kao i njenim nadležnostima u vezi sa izborom sudija i tužilaca.

Nadležnost skupštine u odnosu na instituciju ombudsmana je različitog kvaliteta. Prema predlogu Vlade skupština bi imala pravo da nadzire rad ombudsmana, što nije u skladu sa principima nezavisnosti i samostalnosti na kojima počiva rad institucije. Prema predlogu grupe eksperata skupština samo razmatra izveštaj ombudsmana o stanju ljudskih prava, a nema ovlašćenje da nadzire njegov rad.

Nadležnost skupštine u vezi sa izborom sudija i tužilaca je takođe različito uređena. Sudije i tužioce, prema predlogu Vlade, bira skupština, dok prema predlogu ekspertske grupe sudije i tužioce bira visoki savet pravosuđa u čiji sastav, pored drugih članova ulazi i deo članova koje bira skupština. Obim i sadržaj ovlašćenja skupštine je svakako veći kada ona bira sudije i tužioce, jer tako može neposredno uticati na sudsku vlast. Poštovanje načela samostalnosti i nezavisnosti sudske vlasti nalagalo bi da se izbor sudija prepusti posebnim organima obrazovanim u okrilju pravosuđa, čemu je bliži predlog grupe eksperata.

Razlike među predlozima beležimo i kada je reč o raspuštanju skupštine . Razlike se odnose na tri grupe pitanja: razloge za raspuštanje skupštine, rad skupštine u periodu od raspuštanja pa do konstituisanja novoizabrane skupštine kao i na slučajeve kada skupština ne može biti raspuštena.

U predlogu Vlade navodi se samo jedan razlog za raspuštanje skupštine. Ona se raspušta na obrazloženi predlog vlade. Pored toga vlada se raspušta na osnovu samog ustava u slučaju konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi, kada vlada u ustavom određenom roku ne izabere novu vladu ili ne izglasa poverenje vladi kojoj je prethodno izglasala nepoverenje. Grupa eksperata pored raspuštanja skupštine na obrazloženi predlog vlade, navodi i neke razloge čije nastupanje dovodi do raspuštanja skupštine na osnovu samog Ustava. Skupština raspušta se na osnovu Ustava ako u roku od tri meseca od konstituisanja skupštine ne izabere vladu kao i u slučaju ako u roku od tri meseca ne može da obezbedi kvorum za nesmetani rad.

Rad skupštine nakon raspuštanja , a do konstituisanja novoizabrane skupštine je prema predlogu Vlade moguć uz ograničenje da u tom slučaju skupština može obavljati samo tekuće poslove koje odredi organski zakon. Ovakvo rešenje, koje se u komparativnoj praksi ne sreće, postavlja pitanje koji se poslovi skupštine mogu smatrati »tekućim poslovima« i da li oni mogu biti uređeni zakonom ili bi morali biti taksativno navedeni u Ustavu? Predlog grupe eksperata ne predviđa mogućnost da skupština nastavi sa radom i posle raspuštanja.

Narodna skupština ne može biti raspuštena, prema predlogu Vlade, u slučaju kada je pred skupštinom pokrenut postupak glasanja o poverenju vladi kao i za vreme vanrednog stanja. Grupa eksperata pored ovih navodi još jednu situaciju u kojoj skupština ne može biti raspuštena. Prema ovom predlogu skupština ne može biti raspuštena u toku prva tri meseca od konstituisanja kao i u poslednja tri meseca pre isteka mandata.

Predlozi se razlikuju i s obzirom na vrste zakona i zakonodavni postupak po kome se donose neki zakoni, a koji je strožiji od običnog zakonodavnog postupka.             Prema predlogu Vlade posebnu vrstu zakona predstavljaju organski zakoni. Predlog grupe eksperata ne navodi posebno naziv za ovu vrstu zakona, već u odgovarajućim   članovima navodi poimence zakone koji se donose po postupku složenijem od običnog zakonodavnog postupka.

Postupak po kome se donose ovi zakoni je složeniji od postupka po kome se donose ostali zakoni. Za usvajanje organ skih zakona prema predlogu Vlade potreba je većina glasova ukupnog broja poslanika. Predlog grupe eksperata, pored većine potrebne za usvajanje ovih zakona (većina ukupnog broja poslanika) predviđa još i dvostepeni zakonodavni postupak (dva čitanja zakona), mogućnost da se o zakonima iz ove grupe vodi javna rasprava i tako omogući širem krugu subjekata da iznesu svoje predloge u vezi sa njim, kao i usvajanje zakona 2/3 većinom ukoliko predsednik Republike vrati skupštini zakon iz ove grupe na ponovno razmatranje.

Razlike među predlozima postoje i u vezi sa statusom poslanika . Jedina razlika među predlozima odnosi se na sadržaj i obim procesnog imuniteta narodnih poslanika. Prema predlogu Vlade procesni imunitet poslanika je širi i odnosi se na bilo koje delo za koje se može izreći kazna zatvora, dakle ne samo na krivična dela već i na prekršaje. Predlog grupe eksperata uže definiše procesni imunitet koji uključuje zaštitu poslanika samo za krivična dela, ne i za sva kažnjiva dela za koja se može izreći kazna zatvora.

2. Vlada

Četiri osnovne grupe pitanja o statusu Vlade izdvajaju se kao pitanja o kojima predlozi sadrže različita rešenja. To su tip vlade, izbor vlade, mandat vlade, instrumenti parlamentarne kontrole vlade i nadležnosti vlade.

Tip vlade je različit . Prema predlogu Vlade vlada pripada tipu neposlaničke vlade. Poslanici prema ovom predlogu ne mogu biti članovi vlade. Predlog ekspertske grupe zadržava dosadašnje ustavno rešenje o mešovitom tipu vlade. Prema ovom predlogu članovi vlade mogu biti i narodni poslanici kao i lica koja nisu narodni poslanici.

U vezi sa izborom vlade razlike među predlozima odnose se na postupak predlaganja mandatara za sastav vlade, ravnomernu zastupljenost polova u sastavu vlade, rokovima u kojima vlada mora biti izabrana, inkomparibilnost i imunitet članova vlade.

Predlaganje mandatara za sastav vlade razlikuje se s obzirom na obim i kvalitet ovlašćenja predsednika Republike kada podnosi predlog za mandatara za sastav Vlade. Prema predlogu Vlade predsednik Republike predlaže mandatara za sastav vlade iz političke stranke ili koalicije koja ima većinu poslanika u skupštini. On nema izričito propisanu ustavnu obavezu da obavi konsultacije sa predstavnicima poslaničkih grupa, svih ili samo onih koje imaju većinu u skupštini. Moglo bi se zaključiti da predsednik Republike samostalno predlaže mandatara za sastav vlade vodeći računa da to mora biti lice koje pripada političkoj stranci ili koaliciji koja u skupštini ima većinu poslanika. Prema predlogu grupe eksperata predsednik Republike je dužan da u postupku predlaganja mandatara za sastav vlade konsultuje predstavnike svih poslaničkih grupa u skupštini kako bi mogao da predloži mandatara za sastav vlade koji će dobiti podršku većine poslanika u skupštini.

Ravnomerna zastupljenost polova u sastavu vlade eksplicitno je utvrđena samo u predlogu grupe eksperata u kome je predviđeno da najmanje jedno potpredsedničko mesto u vladi mora biti rezervisano za manje zastupljeni pol. Predlog vlade ne sadrži ovu odredbu.

Rok u kome vlada mora biti izabrana nakon konstituisanja skupštine utvrđen je u oba predloga. Rokovi se, međutim razlikuju. Prema predlogu Vlade rok u kome vlada mora biti izabrana je kraći i iznosi 75 dana, dok je u predlogu grupe eksperata duži i iznosi 90 dana. Oba predloga predviđaju mogućnost ponavljanja izbora vlade, ukoliko vlada u prvom pokušaju ne bude izabrana.

Pažljivija analiza Vladinog predloga ukazuje da pravila nisu jasna. Prema ovom predlogu prvi izbor vlade odvija se unutar roka od 45 dana od kojih se u roku od 20 dana mora predložiti mandatar za sastav vlade, u roku od narednih 15 dana mandatar za sastav vlade sastavlja program vlade i konačno u roku od narednih 10 dana skupština treba da glasanjem odluči o izboru vlade. Prolem nastaje u slučaju neuspeha, dakle, kada vlada nije izabrana u roku od 45 dana. Postupak izbora vlade u tom slučaju odvija se u roku od 30 dana. Pri ponovljenom izboru rok je, dakle, kraći, a ostaje nejasno da li se neka od gore opisanih faza postupka isključuje, ili su rokovi za pojedine faze postupka u ovom slučaju kraći. Prema predlogu grupe eksperata rokovi u kojima se vlada mora izabrati identični su kako za prvo glasanje tako i za ponavljanje postupka i iznose po 45 dana. Naposletku predlog grupe eksperata predviđa i sankciju - raspuštanje skupštine ukoliko vlada ne bude izabrana u roku od tri meseca (90) dana od konstituisanja skupštine.

Inkompatibilnost je različito uređena u predlozima. Predlog Vlade predviđa nespojivost funkcije člana vlade sa položajem poslanika u svim predstavničkim telima (Skupštini Srbije i Crne Gore, Narodnoj skupštini, skupštini autonomne pokrajine i skupštini jedinice lokalne samouprave) kao i u izvršnim organima vlasti na nivou zajednice Srbija i Crna Gora i na nivou autonomnih pokrajina, ali ne i jedinica lokalne samouprave (ministar u Savetu ministara Srbije i Crne Gore, član izvršnog veća autonomne pokrajine). Pored ustavom navedenih razloga inkompatibilnosti moguće je organskim zakonom utvrditi i druge poslove nespojive sa pozicijom ministra. Grupa eksperata isključuje mogućnost da ministar obavlja bilo koju plaćenu službu, da bude angažovan u lukrativnim delatnostima, da obavlja bilo koju profesionalnu delatnost kao i da bude član upravnih odbora preduzeća koja se rukovbode profitom.

U pogledu imuniteta koji štiti ministre grupa eksperata predviđa samo materijalni imunitet, dok predlog Vlade ne sadrži eksplicitne odredbe o imunitetu ministara.

Više pitanja u vezi sa mandatom vlade različito je uređeno u analziranim predlozima. Među ovim   pitanjima su: momenat od kada počinje da teče mandat vlade, prestanak mandata vlade po sili ustava, prestanak mandata ministara, ostavka vlade i ostavka predsednika vlade.

Mandat vlade počinje da teče , prema predlogu Vlade, od dana polaganja zakletve. Od dana polaganja zakletve vlada preuzima dužnost i započinje rad. U predlogu ekspertske grupe nema eksplicitnog pravila o tome od kog momenta počinje da teče mandat vlade. Prema ovom predlogu nakon izbora vlade u skupštini, predsednik Republike donosi ukaz o imenovanju članova vlade. Sledeći ovo pravilo moglo bi se zaključiti da vlada započinje sa radom nakon što predsednik Republike donese ukaz o imenovanju članova vlade.

Prestanak mandata vlade na osnovu i po sili ustava ukoliko budžet koji je predložila vlada ne bude usvojen u skupštini ni posle roka od tri meseca privremenog budžetskog finansiranja predviđeno je samo u predlogu grupe eksperata, dok predlog Vlade ne sadrži ovakvu odredbu. Prihvatanjem ovog rešenja osnaženo je budžetsko pravo parlamenta kao još jedan instrument parlamentarne kontrole vlade.

Osnovi za prestanak mandata ministara su različiti. U predlogu Vlade kao osnovi za prestanak mandata ministara navode se podizanje optužbe protiv ministra pred ustavnim sudom i prestanak mandata vlade čiji je ministar član. Grupa eksperata u svom predlogu, pored prestanka mandata ministra u slučajevima kada prestaje mandat vlade čiji je ministar član, navodi još dva razloga. Ministru prestaje mandat kada mu skupština izglasa nepoverenje i kada nastupi nespojivost funkcija.

Ostavka vlade nije predviđena eksplicitno u predlogu vlade, izuzev u slučaju da vlada podnese ostavku u toku rasprave o interpelaciji. Pravo vlade da podnese ostavku je ograničeno samo na slučaj kada se u skupštini vodi rasprava o interpelaciji. Na taj način je oslabljeno dejstvo jednog važnog instrumenta kojim vlada, u parlamentarnom sistemu «teže i protivteže» može uticati na parlament kao i pozicija vlade u parlamentarnom sistemu. Predlog grupe eksperata sadrži izričitu odredbu o pravu vlade da podnese ostavku.

Ostavka predsednika vlade nije izričito utvrđena u predlogu vlade.   Položaj vlade oslabljen je i odsustvom prava predsednika vlade da podnese ostavku. Predlog ekspertske grupe zadržava postojeće ustavno rešenje i sledi komparativne standarde parlamentarizma i pozicije vlade koje odlikuju ovaj vid podele vlasti. U ovom predlogu utvrđeno je pravo predsednika vlade da podnese ostavku, kao i dejstvo ostavke predsednika vlade. Kada predsednik vlade podnese ostavku ona povlači i ostavku cele vlade.

Više pitanja vezanih za instrumente parlamentarne kontrole vlade i njihovo dejstvo različito su uređena u predlozima projekata.

Poslaničko pitanje ne pominje se u predlogu Vlade, dok predlog grupe eksperata sadrži odredbe o poslaničkom pitanju i obavezi vlade da na njega odgovori.

Uslovi za podnošenje interpelacije su različito uređeni. U predlogu Vlade uslov za podnošenje interpelacije je blaži. Predlog za interpelaciju može podneti najmanje 42 poslanika. Predlog grupe eksperata utvrđuje strožiji uslov za podnošenje predloga za interpelaciju. Predlog mora podržati najmanje 60 poslanika.

Rok za odgovor vlade na interpelaciju je prema predlogu Vlade duži (20 dana), a prema predlogu ekspertske grupe kraći (7 dana).

Rok za raspravu o odgovoru na interpelaciju nije preciziran u predlogu Vlade. Nije, dakle, propisano kada skupština mora staviti na dnevni red odgovor vlade na in terpelaciju i povesti raspravu o njemu. Prema predlogu grupe eksperata rok u kome se otvara rasprava o interpelaciji je preciziran. Skupština raspravlja o odgovoru vlade na interpelaciju na prvoj narednoj sednici.

Ograničenje prava na podnošenje interpelacije sadrže oba predloga, ali je ono različito uređeno. Prema predlogu Vlade ograničenje se odnosi samo na subjekte koji su podneli interpelaciju. Potpisnici interpelacije ne mogu podneti novu interpelaciju pre isteka tri meseca. Predlog grupe eksperata ovom ograničenju dodaje još jedno koje se odnosi na sadržaj pitanja pokrenutog interpelacijom. O pitanju koje je bilo pokrenuto interpelacijom ne može se, u roku od tri meseca, ponovo podneti interpelacija.

Uslovi za podnošenje predloga za glasanje o poverenju vladi su, prema predlogu Vlade blaži. Predlog za glasanje o poverenju vladi može podneti najmanje 50 poslanika. To je 1/5 narodnih poslanika. Predlog grupe eksperata postavlja strožiji uslov. Predlog za glasanje o poverenju vladi može podneti najmanje 80 poslanika, što je približno 1/3 poslanika.

Glasanje o poverenju vladi razlikuje ove predloge u pogledu načina glasanja. Oba predloga utvrđuju istu većinu (većina ukupnog broja poslanika) koja je potrebna za izglasavanje nepoverenja vladi. Predlog grupe eksperata, pored toga, izričito utvrđuje da se o poverenju vladi glasa tajno.

Konstruktivno izglasavanje nepoverenja vladi predviđeno je samo u predlogu Vlade. Rešenje koje je predviđeno nije uobičajeno u komparativnoj praksi u kojoj ovaj institut postoji (npr. Nemačka, Austrija). Komparativno iskustvo pokazuje da se u slučaju konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi, glasanje o poverenju vezuje za izbor novog mandatara za sastav vlade. Glasanje se odvija istovremeno, a glasanju o poverenju vladi može se pristupiti samo uz uslov da je u parlamentu prihvaćen novi mandatar za sastav vlade. Prema predlogu Vlade skupština je dužna da posle izglasavanja nepoverenja vladi, u roku od 25 dana izabere novu vladu ili da postojećoj izglasa poverenje, a ako to ne učini raspušta se. Konstruktivno glasanje o poverenju vladi je instrument koji učvršćuje poziciju vlade u parlamentu. Ako se ovaj institut poveže sa instrumentima kojima vlada može uticati na parlament (ostavka vlade, ostavka predsednika vlade), koji su prema predlogu Vlade oslabljeni, kao i uslovima pod kojima se mogu koristiti ovi instrumenti koji su u predlogu Vlade blaži, moglo bi se zaključiti da su ponuđena rešenja nekonzistentna.

Ograničene nadležnosti vlade u ostavci (vlade kojoj je izglasano nepoverenje) predviđaju oba predloga, ali se razlikuje način na koji je ovo pitanje uređeno. Predlog Vlade predviđa da se poslovi koja može da obavlja vlada u ostavi uređuju organskim   zakonom, dok predlog grupe eksperata u samom ustavu eksplicitno utvrđuje koje poslove može obavljati vlada u ostavci. Vlada u ostavci ne može predložiti raspuštanje skupštine, ne može predložiti promenu ustava niti može skupštini podnositi predloge zakona.

Uslovi za podnošenje zahteva za razrešenje ministra su različiti. Predlog Vlade utvrđuje strožije uslove. Predlog za razrešenje ministra može podnesti 36 poslanika (približno 1/7 poslanika). Grupa eksperata postavlja blaži uslov prema kome zahtev za razrešenje ministra može podneti najmanje 30 poslanika (približno 1/8 poslanika). Ako uporedimo uslove za podnošenje predloga za glasanje o poverenju vladi (50 poslanika) i uslove za pokretanje interpelacije (42 poslanika) sa uslovima za podnošenje zahteva za razrešenje ministra (36), koje utvrđuje predlog Vlade možemo zapaziti da oni nisu srazmerni dejstvu instrumenta parlamentarne kontrole vlade koji se koristi. Poređenja radi navodimo i rešenja grupe eksperata. Predlog za glasanje o poverenju vladi može podneti najmanje 80 poslanika, interpelaciju podnosi najmanje 60 poslanika, a predlog za razrešenje ministra podnosi najmanje 30 poslanika.

Glasanje o razrešenju ministra razlikuje ove predloge u pogledu načina glasanja. Oba predloga utvrđuju istu većinu (većina ukupnog broja poslanika) koja je potrebna za odluku o razrešenju ministra. Predlog grupe eksperata, pored toga, izričito utvrđuje da se o razrešenju ministra odlučuje tajnim glasanjem.

Krivičnu odgovornost članova vlade eksplicitno uređuje samo predlog Vlade, dok predlog grupe eksperata ne uređuje ovo pitanje. Prema predlogu Vlade ministar odgovara za krivično delo učinjeno u svojstvu člana vlade. Optužbu protiv ministra podiže Narodna skupština većinom glasova ukupnog broja poslanika. O optužbi odlučuje ustavni sud. Za sva ostala krivična dela ministar odgovara pred sudom. Pitanje na koje ovakvo rešenje ne pruža odgovor odnosi se na odlučivanje ustavnog suda o krivičnom delu koje ministar učini u svojstvu člana vlade. Pominjemo u vezi sa tim samo dva važna procesna pitanja. U kom postupku ustavni sud odlučuje o krivici i da li je moguće odlučivati o krivici u nekom drugom postupku sem u krivičnom postupku? Kako u ovakvom slučaju obezediti standard dvostepenog suđenja i pravo na žalbu kao ustavom garantovani instrument jednake zaštite svakog pojedinca pred sudom?

Naposletku predlozi su različiti i u pogledu nadležnosti vlade . Razlike se odnose na tehniku koja primenjena pri ustavnom definisanju nadležnosti vlade kao i na sadržaj nadležnosti vlade za vreme vanrednog stanja.

U predlozima je primenjena različita tehnika definisanja nadležnosti vlade . Predlog Vlade okvirno definiše nadležnosti vlade, dok grupa eksperata taksativno u samom ustavu navodi poslove koji su u nadležnosti vlade.

Nadležnosti vlade u vreme vanrednog stanja su po kapacitetu i sadržaju ovlašćenja kojima raspolaže vlada različito utvrđene u predlozima. U oba predloga vlada raspolaže ovim ovlašćenjima samo u slučaju kada skupština nije u mogućnosti da se sastane. Kada skupština nije u mogućnosti da se sastane, prema predlogu Vlade, vlada samostalno proglašava vanredno stanje i donosi mere u vreme vanrednog stanja koje takvo stanje iziskuje. Grupa eksperata za taj slučaj prihvata drugo rešenje prema kome je nadležnost vlade u vreme vanrednog stanja ograničena. Svoja ovlašćenja vlada deli sa drugim organima vlasti. U ovom predlogu razlikuju se dva bitna pitanja: jedno koje se odnosi na proglašenje vanrednog stanja i drugo koje se odnosi na donošenje mera u vreme vanrednog stanja. Odgovornost za proglašenje vanrednog stanja preuzimaju predsednik skupštine, predsednik vlade i predsednik republike, koji zajednički proglašavaju vanredno stanje. Odgovornost za donošenje mera za vreme vanrednog stanja preuzimaju oba organa izvršne vlasti – vlada i predsednik republike. Mere za vreme vanrednog stanja donosi vlada uz supotpis predsednika republike.

3. Predsednik Republike

Pozicija predsednika Republike je u dosadašnjoj raspravi o ustavu izazvala posebnu pažnju. Može se pretpostaviti da će zato postojati interesovanje javnosti za prezentovanje razlika među predlozima koje analiziramo. Zbog toga će brižljivo biti upoređene razlike među predlozima koje se odnose na status predsednika republike. Razlike među predlozima beležimo u odnosu na sledeća pitanja: izbor, mandat, odgovornost, nadležnosti i zamenjivanje predsednika republike u slučaju kada je sprečen da obavlja svoje dužnosti.

Dva pitanja u vezi sa izborom predsednika republike različito su uređena u predlozima: uslovi za kandidovanje za predsednika republike i raspisivanje izbora za predsednika republike u slučaju kada njegov mandat prestane pre isteka vremena na koje je izabran.

Predlog Vlade ne predviđa posebne uslove za kandidovanje za predsednika republike. Pravo na kandidovanje stiče se pod opštim uslovima pod kojima se stiče pasivno biračko pravo (državljanstvo, punoletstvo, poslovna sposobnost, domicil). Prema predlogu grupe eksperata, osim opštih uslova za sticanje pasivnog biračkog prava kandidat za predsednika mora ispuniti i posebne uslove. Za predsednika republike može biti kandidovano lice koje je napunilo 40 godina života i ima domicil u republici u trajanju od 10 godina.

Raspisivanje izbora u slučaju kada mandat predsednika republike prestane pre isteka vremena na koje je izabran. U predlogu Vlade ovo pitanje nije uređeno. Ostaje pitanje u kom roku bi u tom slučaju bili raspisani izbori i u kom roku bi bili održani izbori za predsednika republike. U predlogu Vlade utvrđeni su rokovi za raspisivanje izbora u slučaju kada mandat predsednika republike prestaje protekom vremena na koje je biran kao ni rok u kome izbori moraju biti održani, pa bi utoliko pre bilo poželjno u ustavu utvrditi rokove za raspisivanje izbora u jednoj posebnoj situaciji, tada kada mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran predsednik republike. Ekspertska grupa utvrđuje rok za raspisivanje izbora za predsednika republike ako mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran. Izbori se moraju raspisati najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka mandata predsednika republike. Prema ovom predlogu izbori za predsednika republike moraju biti održani najkasnije u roku od 60 dana od dana raspisivanja izbora.

U vezi sa mandatom predsednika republike različito su uređeni razlozi za prestanak mandata, imunitet predsednika republike i polaganje zakletve.

U oba predloga neki razlozi za prestanak mandata predsednika republike uređeni su identično: istek vremena na koje je biran predsednik republike, ostavka i razrešenje po odluci ustavnog suda zbog povrede ustava. U predlogu Vlade kao razlog za prestanak mandata predsednika republike navodi se još i prestanak mandata po odluci ustavnog suda kojom se predsedik republike oglašava krivim za krivično delo učinjeno u svojstvu predsednika republike. I u ovom slučaju postavljaju se istovrsna pitanja kao i ona navedena u vezi sa odlučivanjem o krivičnoj odgovornosti ministara za krivična dela koja učine u svojstvu člana vlade, pa se zato na njih samo upućuje.

Imunitet predsednika republike uređen je različito. Predlog Vlade sadrži upućujuću normu koja imunitetska prava predsednika republike (materijalni i procesni imunitet) utvrđuje u istom sadržaju i sa istovetnim dejstvom kao u slučaju narodnih poslanika. Analogija sa poslaničkim imunitetom nije uvek primenjljiva i na druge institucije, u ovom slučaju na predsednika republike. Tako je, na primer, sadržaj materijalnog imuniteta poslanika precizno određen. Materijalni imunitet štiti poslanika   od odgovornosti za izneto mišljenje u radu skupštine i radnih tela čiji je član, kao i za glasanje u skupštini. Postavlja se pitanje da li je analogija sa tako određenim sadržajem materijalnog imuniteta poslanika uopšte moguća u odnosu na predsednika republike. Predsednik republike svoje mišljenje ne iznosi u skupštini niti ima prilike da glasa u skupštini. Prema predlogu grupe eksperata predsednik republike uživa puni materijalni i procesni imunitet (apsolutni imunitet). Ovome se mora dodati i institut premapotpisa koji ovaj predlog sadrži, a kojim odgovornost za akte predsednika republike preuzima ministar koji premapotpisuje njegove akte.

U predlozima se različito uređuje polaganje zakletve . Prema predlogu grupe eksperata predsednik republike polaže zakletvu na svečanoj sednici ustavnog suda. Iako je polaganje zakletve samo svečani čin ovaj čin je i pravno relevantan, jer od mandat predsednika republike započinje polaganjem zakletve. Predlog Vlade   ne predviđa polaganje zakletve.

Razlike među predlozima beležimo i u nadležnostima predsednika republike. Oba predloga, među nadležnostima predsednika republike navode: predstavljanje republike, proglašavanje zakona uz pravo suspenzivnog veta, odlučivanje o pomilovanju, pravo pokretanja postupka pred ustavnim sudom, pravo da raspusti skupštinu na obrazloženi predlog vlade i dodelu odlikovanja. Deo nadležnosti je različito uređen. Među ovim nadležnostima su:

Podnošenje predloga za promenu ustava je pravo predsednika republike prema predlogu vlade, a prema predlogu grupe eksperata on ne raspolaže ovim pravom.

Predlaganje mandatara za sastav vlade i samostalnost koju predsednik republike ima u postupku predlaganja mandatara. Prema predlogu vlade predsednik republike samostalno predlaže mandatara za sastav vlade. Prilikom predlaganja on je vezan samo ustavnim pravilom da za mandatara mora predložiti lice koje pripada političkoj stranci ili koaliciji koja ima većinu poslanika u narodnoj skupštini. Grupa eksperata ograničava samostalnost predsednika republike pri izboru mandatara za sastav vlade. On predlaže mandatara tek kada obavi konsultacije sa predstavnicima svih poslaničkih grupa u skupštini.

Učešće u izboru i radu visokog saveta pravosuđa . Ovlašćenja predsednika republike su, prema predlogu Vlade, ograničena samo na pravo da predloži deo članova (dva člana) visokog saveta pravosuđa koji se biraju iz redova profesora pravnih fakulteta. Prema predlogu ekspertske grupe ovlašćenja predsednika republike su šira. Predsednik republike je jedan od članova visokog saveta pravosuđa koji u sastav ovog tela ulaze po svom položaju. On predsedava sednicama visokog saveta pravosuđa. Predsednik republike postavlja sudije na osnovu odluke visokog saveta pravosuđa.

Predsednik republike ima i određene nadležnosti u vezi sa izborom sudija ustavnog suda . Prema predlogu Vlade njegova su ovlašćenja šira. On imenuje 5 sudija Ustavnog suda između kandidata koje predloži skupština. Predlogom ekspertske grupe predviđena su uža ovlašćenja predsednika republike u postupku izbora sudija ustavnog suda. On ima samo pravo da predloži deo kandidata za sudije ustavnog suda. Pri predlaganju kandidata predsednik republike je vezan ustavnom normom koja nalaže da na listi kandidata koju predlaže predsednik republike bude dvostruko više kandidata (ukupno 10) od broja koji se bira (ukupno 5). Izbor sudija ustavnog suda je u nadležnosti skupštine.

Predlogom Vlade je predviđeno da predsednik republike predlaže izbor ombudsmana koga bira skupština. Ekspertska grupa ne predviđa bilo kakva ovlašćenja predsednika republike u postupku izbora ombudsmana. Skupština je nadležna kako za kandidovanje tako i za izbor ombudsmana. Ombudsmana predlaže grupa poslanika (najmanje 50). O njegovom izboru odlučuje skupština.

Pravo predsednika republike da se obrati skupštini predviđeno je u predlogu ekspertske grupe. Predlog Vlade ne predviđa pravo predsednika republike da se obrati skupštini.

Izbore raspisuje predsednik republike prema predlogu ekspertske grupe, dok prema predlogu Vlade izbore raspisuje predsednik skupštine.

  Nadležnosti predsednika republike vezane za proglašenje vanrednog stanja su različito uređene u predlozima. Kako je o ovom pitanju već bilo reči u vezi sa nadležnostima vlade u vreme vanrednog stanja, samo upućujemo poređenja izneta u prethodnim razmatranjima.

Zamena predsednika republike u slučaju kada je sprečen da obavlja svoje funkcije jedno je od pitanja na kojima se analizirani predlozi razlikuju. Razlike se posebno odnose na dužinu vreme u kome predsednika republike može zamenjivati drugo lice, inkompatibilnost u slučaju zamene predsednika republike i ovlašćenja koja ima lice koje zamenjuje predsednika republike.

Period u kome predsednik skupštine može zameniti predsednika republike ukoliko je on sprečen da obavlja svoje nadležnosti je načelno ograničen. Predlog Vade postavlja vremenski neodređen rok. Predsednik skupštine koji zamenjuje predsednika republike ostaje na tom položaju sve do momenta kada započne mandat novozabranom predsedniku. Ako ovo pravilo povežemo sa pravnom prazninom u pogledu rokova za raspisivanje i održavanje predsedničkih izbora u slučaju kada je mandat predsednika republike prestao pre isteka vremena na koje je izabran, kao i odsustvom pravila o tome kada započinje mandat novoizabranog predsednika može se zaključiti da predlogom Vlade nije precizirano koliko dugo predsednik skupštine može zamenjivati predsednika republike.

Odredbe o inkompatibilnosti u slučaju kada predsednik skupštine zamenjuje predsednika republike sadrži samo predlog grupe eksperata. Prema ovom   predlogu predsednik skupštine za vreme dok zamenjuje predsednika republike ne može obavljati i funkciju predsednika skupštine. Njega na mestu predsednika skupštine, za to vreme, zamenjuje jedan od potpredsednika koga izabere skupština. Kako u predlogu Vlade nema odredbe koja isključuje istovremeno obavljanje funkcije predsednika skupštine i predsednika republike prema ovom   predlogu predsednik skupštine koji zamenjuje predsednika republike mogao bi istovreeno obavljati obe funkcije.

Ovlašćenja predsednika skupštine kada zamenjuje predsednika republike su prema predlogu Vlade ograničena. Za vreme dok zamenjuje predsednika republike predsednik skupštine ne može obavljati sva ovlašćenja predsednika republike. Njegova ovlašćenja su ograničena. Ograničenja, međutim   nisu utvrđena u samom ustavu već se uređivanje ovog pitanja delegira zakonodavcu. Pored toga u predlogu Vlade izričito je propisana njegova dužnost da raspusti skupštinu u slučaju neuspeha prilikom konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi kao i da raspiše nove izbore. Predlog grupe eksperata ne predviđa nikakvo ograničenje nadležnosti za predsednika skupštine kada obavlja poslove iz nadležnosti predsednika republike za vreme dok ga ga zamenjuje.

4. Rešenja koja mogu izazvati probleme prilikom primene

Uporedni pregled rešenja sadržanih u predlozima ustava koje smo analizirali pokazuju da neka od predloženih rešenja mogu izazvati problem prilikom primene. O tome govore pravne praznine koje smo zabeležili, konceptualne nedoslednosti ili nepreciznosti koje će zahtevati naknadne interpretacije. Budući da je rad na pripremi ustava u toku bilo bi korisno, po našem mišljenju, već sada skrenuti pažnju na ovakva rešenja.

Pravne praznine koje smo zabeležili u predlozima odnose na neka od sledećih putanja:

- U predlogu Vlade ostalo je otvoreno pitanje u kom roku se, po okončanju vanrednog stanja raspisuju izbori u slučaju kada je mandat poslanika bio produžen zbog uvođenja vanrednog stanja. Predlog ekspertske grupe predviđa da se u slučaju kada je mandat poslanika produžen zbog vanrednog stanja, izbori raspisuju prvi naredni dan po prestanku vanrednog stanja, kao i da se moraju održati najkasnije u roku od 60 dana o dana raspisivanja izbora.

- U predlogu Vlade nema odgovora na pitanje kako će na ustavan način biti razrešena situacija u kojoj izbor Vlade bude neuspešan čak i nakon ponavljanja postupka izbora. Predlog ekspertske grupe sankcioniše ovakvu situaciju i predviđa raspuštanje skupštine ukoliko vlada ne bude izabrana u ustavom propisanom roku.

- Nedostaje eksplicitno pravilo o momentu od koga počinje da teče mandat vlade u predlogu koji je sačinila ekspertska grupa, već se o tome može samo posredno zaključivati.

- Rok   kome se rasprava o odgovoru vlade na interpelaciju pokrenutu u skupštini nije preciziran u predlogu Vlade. Prema predlogu grupe eksperata u skupštini se otvara rasprava o odgovoru vlade na interpelaciju na prvoj narednoj sednici.

- Nadležnosti vlade u ostavci su ograničene ali nisu eksplicitno uređene u predlogu Vlade, već se ovo pitanje uređuje organskim zakonom. Budući da je to osetljiva ustavna situacija bilo bi poželjno ustavom eksplicitno utvrditi barem nadležnosti koje vlada u ostavci ne može da obavlja, kako je to učinjeno u predlogu grupe eksperata.

- Rok za raspisivanje izbora u slučaju kada mandat predsednika republike prestane pre isteka vremena na koje je izabran nije utvrđen u predlogu Vlade, kao ni rok u kome bi u tom slučaju morali biti održani izbori za predsednika republike. Rokovi za raspisivanje predsedničkih izbora su i u dosadašnjoj ustavnoj praksi bili jedno od kontraverznih pitanja upravo stoga jer su pravila bila neprecizna. To govori u prilog tome da se ovo pitanje uredi izričitom i jasnom ustavnom normom.

- Pravila o vremenskom periodu u kome predsednik skupštine može zameniti predsednika republike ukoliko je on sprečen da obavlja svoje nadležnosti su načelno uređena u predlogu Vlade. Ako pravilo prema kome predsednik skupštine koji zamenjuje predsednika republike ostaje na tom položaju do momenta kada započne mandat novozabranom predsedniku povežemo sa pravnom prazninom u pogledu rokova za raspisivanje i održavanje predsedničkih izbora u slučaju ranijeg prestanka mandata, i odsustvom pravila o tome kada započinje mandat novoizabranog predsednika može se zaključiti da predlog Vlade nije precizirao koliko dugo predsednik skupštine može zamenjivati predsednika republike.

Konceptualne nedoslednosti ilustrujemo primerima koji govore da princip podele vlasti nije dosledno poštovan u ustavnim rešenjima.

- Konstitutivnu sednicu Narodne skupštine, prema predlogu Vlade, saziva organ izvršne vlasti - predsednik Republike što nesumljivo nije u skladu sa načelom podele vlasti koje je u ovom predlogu utvrđeno kao jedno od osnovnih načela ustava. - Pravo vlade da podnese ostavku je u prema rešenjima sadržanim u predlogu Vlade suženo. Vlada može podneti ostavku samo u toku rasprave o interpelaciji.

- Pravo predsednika vlade da podnese ostavku, kao standardno pravilo i instrument parlamentarnog sistema koji balansira odnos vlade i parlamenta, nije izričito utvrđena u predlogu Vlade.

- Rešenja predviđena u predlogu Vlade o konstruktivnom glasanju o poverenju vladi, instrumentima kojima vlada može uticati na parlament, a koji su prema ovom predlogu oslabljeni, i blaže uslove pod kojima se mogu koristiti ovi instrumenti moglo bi se zaključiti da su ponuđena rešenja nekonzistentna.

- Poštovanje načela samostalnosti i nezavisnosti sudske vlasti nalagalo bi da se izbor sudija prepusti posebnim organima obrazovanim u okrilju pravosuđa, čemu je bliži predlog grupe eksperata. Sudije i tužioce, prema predlogu Vlade, bira skupština, dok prema predlogu ekspertske grupe sudije i tužioce bira visoki savet pravosuđa u čiji sastav, pored drugih članova ulazi i deo članova koje bira skupština. Obim i sadržaj ovlašćenja skupštine je svakako veći kada ona bira sudije i tužioce, jer tako može neposredno uticati na sudsku vlast.

Nepreciznosti koje mogu dovesti do problema u primeni ilustruju sledeći primeri:

- Datume redovnih zasedanja Narodne skupštine preciznije uređuje sadašnji Ustav Srbije nego rešenja sadržana u predlozima. Prema predlogu Vlade prolećno zasedanje bi započelo 1 marta, a prema predlogu grupe eksperata prolećno zasedanje bi započinjalo prvog ponedeljka u februaru. Vladin predlog fiksira datum (1. III ) a to može biti neradni dan. Predlog ekspertske grupe fiksira dan (prvi ponedeljak u februaru) što moće dovesti do toga da se nepotrebno izgubi nekoliko radnih dana. Rešenje koje sadrži sadašnji Ustav Srbije je u ovom pogledu najpreciznije – zasedanje počinje prvi radni dan u martu mesecu.

- Pažljivija analiza Vladinog predloga ukazuje da pravila o rokovima u postupku ponavljanja izbora vlade, ako ona ne bude izabrana u prvom pokušaju, nisu jasna. Pri ponavljanju izbora vlade rok je kraći, a ustav ne pruža odgovor na pitanje   da li se neka od gore opisanih faza postupka isključuje, ili su skraćeni rokovi za pojedine faze postupka. Prema predlogu grupe eksperata rokovi u kojima se vlada mora izabrati identični su kako za prvo glasanje tako i za ponavljanje postupka.

- Obim i sadržaj imunitetskih prava koja štite članove organa vlasti nije jasno određen u predlogu ustava koji je sačinila Vlada. Pozivanje na analogiju sa imunitetom narodnih poslanika, prilikom uređivanja imuniteta predsednika republike, sudija, sudija ustavnog suda i ombudsmana samo su primeri koji ilustruju naše zapažanje i ukazuju na potrebu da se imunitetska prava urede precizno. Analogija sa poslaničkim imunitetom ne mora biti primenjljiva i na druge institucije.

I na kraju kratak odgovor na pitanje postavljeno na samom početku ovog priloga. Analiza upućuje na zaključak da u pogledu pozicije zakonodavne i izvršne vlasti nema suštinskih razlika među predlozima koji su analizirani. Ipak među njima postoje razlike. U nekim pitanjima one su značajne, ali ne i nepremostive (npr. ovlašćenja izvršne vlasti u vanrednim prilikama, konstruktivno izglasavanje nepoverenja i dr). Neke razlike su naizgled samo tehničke prirode, ali su posledice prihvatanja jednog ili drugog rešenja bitno različite (npr. postupak donošenja organskih zakona, rokovi za raspisivanje i održavanje izbora i dr.). Naposletku izvesne razlike su zaista neznatne, ali prihvatanje jednoga od ponuđenih rešenja je celishodnije (npr. da li tip izbornog sistema treba urediti u ustavu ili je celishodnije da ovo pitanje urediti zakon) ili predloženu normu čini jasnijom, jer precizira njen sadržaj i značenje (npr. analogija primenjena u vezi sa odredbama o imunitetu). I pored nastojanja da se brojne pravne praznine, nepreciznosti i nedoslednosti koje postoje u važećem Ustavu otklone itako suzi prostor za naknadnim interpretativnim pravilima u tome se, kako govore izneti primeri nije do kraja uspelo.

(Autor je profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu)

* Tekst uvodnog saopstenja na okruglom stolu "Novi ustav Srbije za evropske integracije" koji je u organizaciji Pravnog foruma odrzan 15. septembra 2005. u Beogradu.

1. Deo četvrti, tačka 1, č lanovi 95 do 114 Nacrta Ustava Vlade Republike Srbije i Deo četvrti, glava I, članovi 91 do 109 Model Ustava Republike Srbije pripremljen u ekspertskoj grupi koju je obrazovao predsednik Republike Srbije.

  

 
     
     
 
Copyright by NSPM