Zoran Avramović

Teško meni!
(kratak odgovor Ivanu Milenkoviću i Marinku Vučiniću)

Ne znam šta mi bi pa napisah tekst o razlozima političkog uspeha radikala u Srbiji. Možda je trebalo da nekoga pitam za savet. Na sreću, prošlo je vreme 1945. i imam nadu da će mi ostati glava na ramenu. Da, prvi kritičar moje analize o radikalima, Ivan Milenković bi svoje zlatne dane doživeo u godinama koje su daleko iza nas. Taj njegov jezik («zloćudna pojava»), njegove uvrede, njegov bes odlično bi pristajale mladom boljševičkom komunisti iz 1945. godine. On u svom tekstu piše o sebi (svom političkom i ideološkom stavu) i meni (nikad čuo i video čoveka), a ne o predmetu, pa ne znam o čemu bi raspravljali. Jedino bih mogao da se sporim oko veka kome pripadaju radikali i njihovo biračko telo. Nije tačno da SRS pripada 4. veku a birači 17. Tačno je da pripadaju vremenu prvobitne zajednice. To bi morao da zna Ivan Milenković. Onaj ko ne zna treba da uči, a ja nemam nameru da mu držim lekcije.

Ko je Marinko Vučinić? Kakve su njegove kompetencije? To pitanje sam sebi postavio kada sam pročitao njegovo ime na sajtu NSPM. Kada sam pročitao da je «osnivač i član UO BOŠ-a», razvejao sam sumnje u pogledu ličnosti o kojoj je reč: to je onaj koji je početkom razbijanja SFRJ išao po beogradskim tribinama i uzimao reč iz publike da kaže kako je Srbima nanesena velika nepravda, a već nekoliko godina je funkcioner globalističkog  BOŠ-a. Otuda njegova potreba da etiketira mene kao konvertita. Onaj ko stalno govori za drugoga da je fašista projektuje svoj autoritarni ili totalitarni ego. Tako i onaj koji se odmah laća za konvertitstvo projektuje svoj konvertizam. Ja i danas pitam «kada će biti plata», i danas zastupam privrženost demokratskim institucijama i nacionalnim vrednostima. On je prevalio put od nacionalnih vrednosti do globalističkih i građanskih. To je njegovo pravo i ja mu nikada ne bih rekao da je konvertit. A uzgred, ne pita kada će biti plata, jer BOŠ ima para da besplatno obrazuje odabrane studente i da plaća bivšu komunističku, a danas građansku elitu profesora sa FPN.

 On piše o «zloglasnom zakonu o univerzitetu i štampi». On kao profesor univerziteta, koga je strahovito pogodio zakon o univerzitetu, morao bi da zna da je dosovska vlast taj zakon koristila pune dve godine i za to vreme ubacila na univerzitet svakog ko je bio moralno-politički podoban, a potom vratila samoupravni zakon iz 1992, protiv koga su protestovali isti oni koji su ga odobrili 2002! Ako se sledeći put bude javio da mi piše neka detljno opiše kako su vedete njegove škole, bivši ideolozi i teoretičari komunizma-socijalizma, a danas «mislioci» građanskog društva, Vukašin Pavlović, zvani Vule i Čedomir Čupić, zvani Čeda, počistili dekanat FPN 6.oktobra 2000. i preuzeli vlast. To su predavači u BOŠ-u, školi koja je otvorena samo za konvertite. O tempora, o mores!

U svom kritičkom radu o mojim argumentima on me upoznaje sa činjenicom da je bio član SRS ili je to još uvek. Samo neko ko je bio član SRS zna kakvi su unutrašnji odnosi u toj stranci. Bilo bi dobro da neko izloži svoja zapažanja o demokratskom raju u drugim prodemokratskim strankama pa da se uporede. 

Što se tiče Srpske slobodarske misli, dovoljno je da se pročitaju imena saradnika, njihova zvanja i reference pa reći neku ozbiljnu reč. U naučnim časopisima se poštuje procedura, a ne navijanje. Do koje mere je bio otvoren za saradnju najbolje će potvrditi činjenica da se neki saradnici ovog časopisa nalaze na suparničkim izbornim listama. I sad mi osnivač BOŠ priča priču o demokratiji, naučnim znanjima, toleranciji, razlikama! On je napravio sektu bivših ideologa socijalizma, a SSM otvara svoje stranice za sve saradnike i ne pita kakva su im politička opredeljenja. Mučno je ovo vreme. Ponekad mi dođe da samo gledam šta se sve valja srpskom javnom scenom. A odmah kažem sebi: moraš se suprotstaviti ili će i tebe udaviti.

25.12.03