Home
Komentari
Debate
Hronika
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
Prikazi
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Komentari - Televizija Pink

   

 

Adriana Zaharijević

Lane na kemp televiziji

Dragi Lane Gutović toliko nam se svima uvukao pod kožu svojim verbalnim gestovima, da već ulazi i u lokalni beogradski žargon. I dok sve same lude Kasandre (mislim, dakako, na Homerovu Kasandru) dižu dreku - kako im i priliči, zaboga žene su - Lane se lagodno baškari na stranicama još jedne medijske institucije koja odgovara merilima uzvišene potrošačke kulture. (On kuva - to nam otkriva časopis Glorija "gde izlaze poznati" - radi, dakle, ono što nikako nije posao jednog mizogina).

Ali zašto opet o Lanetu, kad je tekst očito napisan protiv svih "Pinkofobičara", a oni svakako premašuju "uske" okvire njegovih protivniCa? Zato što neke stvari treba najzad postaviti na svoje mesto. Naime, kakav god stav čovek (žena?) imao prema televiziji Pink, želeo on pritajeno da baš Srbija izrodi još jednog Rokfelera ili ne, i da to, zbog dovitljivosti i sluha za ovdašnje "prave vrednosti", bude niko do Željko Mitrović bradom, jedno je u ovoj priči pogrešno. Blaže rečeno, loše sročeno.

Odbranu Pinka bilo bi, naime, moguće sprovoditi verovatno i u nekom drugom ključu do u ovom ponuđenom, prostim bacanjem drvlja i kamenja po "Svetoj kulturnoj inkviziciji", (začudo) marksističkog kova, kao što bi se i na vrednosti "očuvanja slobode potrošača medijskih dobara" moglo insistirati na nekom manje spornom primeru. Pink je bio i ostao kemp televizija, koja u svima nama koji je potajno ili otvoreno (busajući se u grudi) gledamo, budi izvesni transvestitski potencijal. A čak i to, posebno u ovoj izjalovljenoj, otuđujućoj postmodernoj kulturi ima svog značaja. U životu nam je manje dosadno.

Međutim, "problem zvani Lane" nema veze s dosadom i premašuje pitanje opravdanosti postojanja jedne televizijske stanice. Utoliko ga je, sad najblaže rečeno, nesuvislo koristiti kao retoričko sredstvo za razvijanje svog i tako i tako nerazrešivog argumenta. Da li ćemo gledati Pink ili ne - to odista zavisi od raznih okolnosti i mora se prepustiti pojedincu, njegovoj slobodnoj volji i potrošačkom ukusu. Da li ćemo dopustiti besprizorno vređanje - to se ne može zasnivati na principu "ko voli neka gleda". Na kraju krajeva, Pink je na sličan način morao da ukloni svoje "Pozovi odmah" reklame, iako je sigurno bilo onih koji su ih gledali sa zadovoljstvom...

No, pođimo ispočetka, od reči koja nije spomenuta, a bez sumnje je prisutna: feminizam. U srpskom jeziku ne odveć omiljena, lako (zlo)upotrebljiva reč koja se primenjuje na sve i svašta, najčešće na omražene lezbejke i muškobanjaste žene i neženstvene žene i ružne žene i žene "koje ne mogu da nađu muško" i sve dalje do svojih najvulgarnijih oblika. Feministkinja, međutim, nije i ne mora da bude ništa od navedenog, kao što istovremeno može i da se preklopi s nekom od ponuđenih kategorija. Ona može biti i plavuša i brineta, i niska i visoka, može imati ili nemati decu, muža ili ljubavnika ili ljubavnicu ili štagod joj volja. Žena, najzad, može misliti i delati onako kako su to velika imena u istoriji feminizma predviđala (opet ta Kasandra!), a da sebe ne naziva feministkinjom. Jedno ime više ili manje, jednom će se bez sumnje pohabati i izaći iz upotrebe. Što naravno ne važi i za najrazličitije žene koje označava.

Svako ko još uvek ne može da se pomiri s neutralnim i sveprožimajućim značenjem ove proste reči, koja ma koliko gonjena u teoriji ima svoje uporište u praksi, ima izvestan problem s vrednostima koje nameće isto ono postmoderno, liberalno ili, pak, potrošačko društvo. Elem, feminizam (imenovan ili ne) ne ujeda, nema ničeg strašnog u njemu, barem ne onima koji su se odavno pomirili s tužnom činjenicom da je XIX vek daleko za nama. Zbog čega je važno potcrtati ovu reč? Jer baš ona treba da stoji umesto fraze "raznorazne lezbejske i slične 'ženske' organizacije". U Srbiji nema raznoraznih lezbejskih organizacija: postoji nekolicina lezbejskih grupa čija je agenda međusobno slična - lezbejke zahtevaju vlastita prava, koja su pre svega lezbejska, a tek potom ženska ili ljudska prava. Ženska prava nadilaze lezbejska prava, u što je truizam poput onog da nije svaka žena lezbejka. To treba zapamtiti. S druge strane, "ženske" organizacije postoje, u velikom broju, to je nesporno. No, one u svom nazivu nemaju znakove navoda. Nema ama baš ničeg "navodnog" ili "tobožnjeg" niti u činjenici da postoje žene niti, pak, u tome da se one na ovaj ili onaj način organizuju. Ženske organizacije postoje u Srbiji i u svim ostalim delovima sveta, bave se pitanjima koja se tiču žena i njihove dobrobiti i vrlo su rasprostranjen fenomen. Osim toga, i to takođe treba naglasiti ženske (pa i lezbejske) organizacije ne moraju nužno da budu "s leva". Kao što rekoh, feministkinje su samo žene, koje mogu imati različite političke ili verske ili kakve bilo poglede na svet.

"Gušenje, zabrana, cenzura, globa" ili slobodna seksološka sprdačina? Šta je prihvatljivije, ukusnije, probitačnije, moralnije, podobnije za malu decu itd.? Ko o tome odlučuje? Ko ili šta postavlja kriterijume te podobnosti? Gledanost televizije Pink en general, iz čega mora da proiziđe dopuštenost svih njihovih programskih šema? Zar? Ta ne treba osobito isticati da zakoni u jednoj pravnoj državi imaju i svoju normativnu komponentu, te da se za činjenje ili nečinjenje izvesnih stvari, pa makar to bilo i lascivno i nimalo vragolasto sprdanje Laneta Gutovića, sleduju utvrđene kazne. Zakoni koji u ovoj (pravnoj?) državi u građaninu prepoznaju i građanku, tek izlaze na videlo dana (i to nemalom zaslugom upravo ženskih mreža). Da li njihovom stvaranju treba pripomoći ili bi ipak bilo bolje da se vratimo u "intuitivno prihvatljive" scene stare dobre Lepote poroka?

Ne radi se ovde, dakle, ni o monopolu na estetičku istinu, niti o spornom političko korektnom govoru, niti o prikrivenoj netoleranciji ili čak diktaturi žena koja nam sleduje jednom kada sve te zločeste feministkinje najzad ostvare svoj cilj sveopšteg potčinjavanja muškog roda. Ukoliko se traži jednakost onda se mora insistirati na mogućnosti jednakosti. I to sredstvima koja će odgovarati svim strankama u sporu.

22.12.2003.

 
     
     
 
Copyright by NSPM