Dekontaminatori na Pinku

Prvi otvoreni sukob na našoj politickoj sceni posle smene starog režima, koji je jasno pokazao u kom se pravcu krece novoizabrana demokratska vlast, bio je "slucaj" profesora Cede Cupica koji je, govoreci o potrebi radikalnog raskida sa ljudima i institucijama koje su olicavale suštinu Miloševiceve vladavine, pomenuo i Televiziju Pink. I samo pominjanje ove televizije dovelo je do organizovane i besomucne kampanje i hajke kojoj je danima bio izložen ovaj ugledni profesor Beogradskog Univerziteta. Reakcija vlasnika Pinka, koji je poznat kao jedan od istaknutih julovskih jurišnika, nije nikoga preterano iznenadila, bez obzira što je on koristio svoju televiziju za bezobziran obracun sa profesorom Cupicem koji je tada bio clan tek ustanovljenog vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Njegova primitivna, likvidatorska i prizemna reakcija bila je sasvim u skladu sa prepoznatljivim manirom televizije ciji je vlasnik, i stranke ciji i te kako istaknuti funkcioner bio. Iznenadujuca je bila rekcija predstavnika nove demokratske vlasti koja se stavila u neku vrstu pseudo neutralne pozicije. Indikativno je da je tadašnji predsednik vlade rekao da se radi o sukobu dva vrapca u prašini. Šta nam je tada moglo kazivati takvo reagovanje predstavnika vlasti? Ogoljena je na taj nacin prosta cinjenica da je televiziju Pink preuzela vodeca stranka vladajuce koalicije, stavljajuci je u funkciju aktuelne politicke borbe.
Tako smo postali svedoci da oni dugogodišnji opozicioni politicari koji su do Petog oktobra karakterisali Pink kao udarnu propagandnu i ideološku pesnicu Miloševicevog režima prosto pohrlili pred njene kamere. Poruka je bila više nego jasna. Bila je sadržana u sve otvorenijoj tendenciji preuzimanja i korišcenja osnovnih poluga bivšeg poraženog autoritarnog režima. Televizija Pink tako postaje sada jedan od glavnih glasnogovornika nove reformske politike, obavljajuci onaj isti propagandisticki posao koji je tako prilježno cinila i u vreme starog režima. Medutim, u poslednje vreme se može primetiti i jedna zanimljiva pojava, da pored nekadašnjih opozicionih politicara koji su sada vodeci državni funkcioneri na Pinku se sve ucestalije pojavljuju i predstavnici Trece Srbije ili Beogradskog Kruga, one grupacije intelektualaca koji su bili najžešci kriticari Miloševicevog režima sa anti-nacionalistickih i antiratnih pozicija, ali su takode bili i najveci krirticari pinkovske ideologije koja je inace imala osnovni cilj da što više umrtvi i što dublje uvuce gradane Srbije u apatiju i bespomocnost. Taj ideološki, i pre svega politicki zadatak, obavlja punom parom ova televizija i danas, emitujuci i dalje program koji nam nudi idilicni ružicasti svet i pre svega grubo iskrivljenu sliku naše društvene stvarnosti. Tu ideološku ulogu je ova televizija igrala i u prethodnom autokratskom režimu. Samo se sada gospodar promenio. Kako tumaciti pojavu tzv. kritickih intelektalaca na televiziji Pink? Tumacenje nam je nedavno dala Borka Pavicevic, koja inace vodi Centar za kulturnu dekontaminaciju, hvaleci iz sveg glasa nedavno ucešce Mirka Đordevica i Predraga Cudica u emisiji Klopka. Evo šta nam porucuje ova poznata kulturna dekantaminatorka: "Obracun sa stereotipima je poceo, i to u nimalo stereotipnom okruženju i ambijentu na TV Pink. Dakle sa Pinkom treba krenuti u 'denacifikaciju' u Srbiji. Ne pada mi na kraj pameti da bilo šta zameram svojim prijateljima koji 'šire istinu' preko Pinka. Konacno, u pravu su, mnoge naše aktivnosti, gotovo sve aktivnosti, bile su manjinske. U stvari, možda bi stradanja bilo manje da je Željko Mitrovic imao ranije ideju kome da se obrati za širenje istine. Zato treba poceti sve iz pocetka, i to na Pinku." Borka Pavicevic nije propustila da udeli kompliment voditeljki emisije koja je u brižljivo odabranoj crnoj haljini, zajedno sa dva istaknuta clana Beogradskog kruga, revnosno širila istinu koja je inace jedino u posedu nezavisnih intelektualaca koji je sada konacno šire ili bolje uteruju na intelektualno veoma profilisanoj televiziji kakva je uostalom ova televizija od svog osnivanja oduvek bila. Ovde se radi o jednom cisto logickom problemu. Kako je moguce otpoceti proces denacifikacije u Srbiji na televiziji koja je olicenje upravo duha banalnosti, prizemnosti, otvorene stupidnosti, ogoljenog populizma i ideološke instrumentalizacije? Ona pri tome treba da nam pruži odgovor na pitanje da li zbilja veruje da je kulturna dekontaminacija moguca bez razgradnje pogubnog kulturnog i politickog uticaja koji i dalje emituje televizija Pink kao sada udarno propagandisticko sredstvo vodece demokratske stranke vladajuce koalicije.
Posebno je bilo dirljivo videti kako na konferenciji za štampu zajedno ucestvuju Željko Mitrovic, vlasnik Pinka, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, i Petar Lukovic, pomocnik direktora za program televizije Pink. Oni su nam tom prilikom otkrili da ce Pink uskoro poceti da emituje emisije koje ce se baviti istraživanjem nedavne prošlosti i analizom kako je došlo do uspostavljanja Miloševicevog režima. Taj serijal ce tako gledaoci videti na televiziji koja je nastala kao cedo starog režima i koja je tada, kao uostalom i danas, imala jasan politicki zadatak da pridobije beslovesne narodne mase za vladajucu politiku. Nalazimo se u središtu ocitog paradoksa, ili se ne radi o paradoksu vec o cinjenici da su predstavnici "Trece Srbije" pokazali svoje pravo lice i prirodu. Oni su zatocenici ideje da jedino oni poseduju istinu o dogadanjima u Srbiji u protekloj deceniji, a sada su najzad pronašli i odgovarajuce sredstvo koje ce im omoguciti da najzad otpocnu svoj proces denacifikacije. Ova parakosalna pozicija se jednostavno ne može braniti pragmaticnim zalaganjem da njihove spasonosne ideje dodu do što veceg broja ljudi koji revnosno gledaju tako istinoljubivu televiziju Pink. Petar Lukovic je kao novinar i komentator godinama pisao o primitivizmu, bahatosti, licemerstvu, gluposti na kojima je pocivao stari režim, a sada je završio kao programski direktor televizije koja je upravo bila jedna od kljucnih generatora nekadašnjeg obrasca autoritarnog sistema vladavine. Zaista tužna, ili bolje reci otužna sudbina. Možda se P. Lukovic rukovodi idejom da ako ne možeš da pobediš neprijatelja, a ti mu se pridruži. Ocekujem da ce uskoro P. Lukovic da uvede svoje kolege, nezavisne i kriticke intelektualce, i na podijum Gran Parade, pa da se te scene zajedno obave dekontaminaciju našeg beslovesnog naroda. Možemo ocekivati da ce veliki dekontaminator P. Lukovic biti i jedan od lucidnih voditelja a ne samo programski inicijator ovakve emisije.

Autor je jedan od osnivaca i clan Upravnog odbora Beogradske otvorene škole

Beograd, 19. 10. 2003. godine