Predizborna politička scena

Pijani brod

Može li se u nas zamisliti scenario, koji se upravo odigrao u Moskvi. Tamo je politički blok, ohrabren iz samog jezgra države, našao snage da brani jedinstvo Rusije, mada su u procesu Jeljcinovih »reformi« ta država, njena ekonomija i sve institucije, teško opljačkana od strane »oligarha« i asistenata Dzefri Saksa.

 Pobedivši na izborima sa inspirišućim sloganom o potrebi ujedinjenja , ove snage su, čini se, armirale podršku  onim osvešćenima u naciji i njihovom predvodniku, koji će se odlučno, svim raspoloživim sredstvima diplomatije i unutrašnje kohezije, odupreti novoj strategiji SAD i daljoj devastaciji Rusije.

Taj pohod, koji Vašigton vešto kamuflira navodnom borbom protiv terorizma i totalitarnih režima, a inace tog » neprijatelja«  pažljivo uzgaja , uporedo sa alternativom, elitom namesnika i njihovih kapoa, posle Avganistana i Iraka i »revolucije » u Gruziji, ustremljuje se ovih dana ponovo na Balkan. Da pre ispunjenih standarda otvori pitanje konačnog statusa Kosova. 

Ima na pretek povoda da se na ovdašnjoj političkoj sceni priželjkuje uspeh nekakvog političkog bloka gradjana istinski privrženih nacionalnom interesu, bez pežorativnih političkih predznaka koje bi, zlonamerno, kroz optiku medijskih orudja tipa CNN, »ujedinjenoj Srbiji « pripisivale bilo povampireni komunizam, bilo populizam fašisoidnih obeležja .

Ta diplomatska i medijska artiljerija napunjenih cevi već ima fiksirane mete. Čeka izborni rasplet i raduje se učešću Miloševića, Šešelja, generala Lukića. Valjalo bi je ipak razočarati ishodom gde bi se, uz snažnu podršku stabilnog parlamenta i jake, možda koncentracione vlade, vratili u život i u prave ruke zadaci odbrane nacionalnog interesa i uspostavljanja pune kontrole nad svim važnim polugama vlasti.

Ali, teško da je u ovakvom našem haosu kopno spasa na vidiku. I to ne samo zbog otvorenog i drskog otvaranja procesa statusa Kosova, prenetog iz američkih lobi centara u prestonicu evropskog odlučivanja Brisel, već i zbog rasula u parlamentu i Vladi.

I ponašanje većine, stranaka i njihovih vodja više nalikuje bahanaliji pijane posade na brodu pocepanih jedara i uništene krme nego na istinsku potragu za onim zbog čega od naroda traže mandat.

Dosadašnji tok predizborne kampanje dovoljan je za sumoran utisak da se daleko najveći broj logoreičnih takmaca bori ne za spas Srbije, već za sopstvenu promociju ili golo političko preživljavanje svoje stranke. Donedavno oholi do sarkazma, pripadnici užeg DOS-a neskriveno danas priželjkuju mimikriju  u nekakvoj koalicionoj odeždi. Vide je kao spasonosno odlaganje suočavanja sa odgovornošću za tranzicionu devastaciju zemlje.

Ta kolosalna pljačka, kakvu je pre Srbije najbolnije iskusila Rusija, brojnim i nepobitnim indiskrecijama puštenim u promet i od strane odmetnutih delova obaveštajnih službi, legitimiše se kao bagatelna i drska rasprodaja ekonomskih i nacionalnih interesa.

Danas na bilbordima njeni saučesnici, podstrekači i zametači tragova, ili makar ravnodušni posmatrači, peru ruke sloganom, novog alibi vodje, "budućnost sutra". NIN je uveren da ova politička partija neće preživeti ako ne udje u Vladu. Ispada da su se navukli na vlast kao ovisnici na drogu. Opasno je to i za »demokrate« i za ostale unakolo.

Zbog nepostojanja osnovnih postulata države, odsustva parlamenta, odgovorne vlade, zbog upražnjenog mesta predsednika, privatizacije policije i nejasne pozicije oružanih snaga, oteranih haškim damoklovim mačem u stanje konfuzije i odsustva strategije,  ostaje otvorena mogućnost neželjenih raspleta. Jedan od njih je da grupa šibicara, škole Dzefrija Saksa, ponovo obmane birače jeftinim floskulama, a stvaranjem atmosfere neobjavljenog vanrednog stanja, stavi pod upitnik punu regularnost izbora.

Podizanje budnosti zbog opasnosti od terorizma, koga se vlast doskora nije bojala, nudeći trupe za borbu protiv Bin Ladena, mada joj to niko nije tražio, otvara potrebu javnog preispitavanja ovakvog manevra .

.

Ovde bi svako isprovocirano neregularno stanje bilo prilika da se u produženom bezvlašću i strahu od nove "sablje" rasprodaju, po već primenjenoj šemi, EPS, Telekom, rudnici i pitke vode. Da se produži konfuzija oko stvarne pozadine ubistva premijera i odgovornosti, pripisivane drugima, a onda zatvori tezga i odmagli sa provizijom. U toj gustoj izmaglici, koja skriva još mnoge od bitnih "dometa" oktobarskih heroja, u gunguli Miloševićevih , Stanišićevih i Djindjićevih klonova , danas većinom odbačenih na marginu, DSS, okružena sa svih strana, podseća na dobru udavaču. Poželjnu priliku sa dobrim moralnim i patriotskim mirazom, koja i pored brojnih ponuda zapravo ima veoma loš, ili nikakav izbor medju kompromitovanim proscima.

Iza njene neokaljanosti potencijalni koalicioni partneri, kako predoktobarske tako i postoktobarske ere, obeležene srastanjem političke i kriminogene elite, upinju se da posredstvom brojnih provodadzika potraže nov identitet.

Radikalima, mada na ekranima dosta dobro ide Nikolićeva  istok-zapad politika, koja previdja da je istok od l990. isključivo geografska odrednica, trebaće, pored legaliteta i legitimitet istinski umivene gradjanske desnice .

Za sada je, ta stranka , na koju kao »faktor moguće nove balkanske krize« upozorava pre svega Vašigton, iako joj istovremeno duva u jedra novim optužnicama iz Haga, još uvek sabirni centar  izdanih samoupravljača. To su najteži gubitnici tranzicije i kolateralna šteta globalizacije, a uz njih se šlepuje nešto novokomponovanih četnika koji jesu za republiku kao otadzbinu, ali nikako za kralja.

Oni su zamenili 29. novembar krsnom slavom, ali crkva im je još daleko, mada poste svakodnevno, zaslugom vaspostavljene oktobarske revolucije. Zajedno sa Vukovim biračima oni »svi svi svi«, kao i komšije na drugom kraju spojenih sudova u kojima je smešten socijalni nitroglicerin, čekaju na slepom koloseku Evrope vlak bez voznog reda. On će ih odvesti u Evropu. O vremenu polaska će ih obavestiti »laufer«.

Ti satanizovani Srbi, kojima više ne pripadaju ni nebesa, tako je odlučeno na globalnom nivou, mogli bi, ako ustreba u cilju provociranja ubrzanog rešenja konačne raspodele Srbije na samostalno Kosovo i ostatak bez još nekih spornih delova, biti katalizator u novoj provali preostalog patriotskog zanosa.

Tako već sada, preko američkih lobija i eksperata, koji su uvek dobro obavešteni, poručuju iz Vašigtona. Pogotovo ako se oceni da su ovi »nacionalisti« skrenuli krajnje udesno. Kao što su nekada skrenuli krajnje ulevo i navukli NATO gromove. I zato nije isključeno da se podstakne Otpor takvoj tenedenciji , ako treba prizove repriza reprize.

Dobitak ovih izbora biće, po svemu sudeći, kako zbog nasledjenih problema, tako i zbog ne do kraja jasnih planova glavnih aktera, koji vuku konce iza scene, SAD i Evrope, u punom smislu te reči po onoj narodnoj »ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se».

Većina glavnih junaka dosadašnje jagme oko vlasti i dobitaka koji ovaj još opasniji od ruskog, balkanski rulet, donosi, ili su iza rešetaka novoustanovljene medjunarodne pravde, ili dva metra ispod zemlje. Svi oni su »pojedene« figure koje su verovale da do kraja kontrolišu zbivanja na ploči. Bili su žrtve sudbonosnih previda i pouk za nove kandidate za tamni vilajet vlasti.

To što se preživelim gubitnicima, u ulozi sirena, daje prilika da vode izbornu kampanju kao čelnici izbornih lista može za oprezne, one još pri čistoj svesti u ovoj predizbornoj halabuci, da bude znak da smo planirani da im se pridružimo. Kao dokazani saučesnici koji su spremni, bez obzira na očiglednost još jedne zamke, da se u ulozi krivca ponovo nadju na mestu zločina.

To obnavljanje slike nekakve nekrofilne nacionalisticke Srbije, spremne za aparthejd prema manjinama, bi itekako formiralo standarde za definitivno priznanje nezavisnosti Kosova. Takav rasplet, koji će prema priželjkivanjima, otvoriti pobeda desničarske Srbije nema naravno nikave veze sa onim što se dogodilo u Moskvi.

Tamo je formirana strategija da se odbrani država, ali da se ne ugroze promene koje prate realnosti novog globalnog ekonomskog ustrosjtva sveta.Ali to ustrojstvo, za pametne i poštene, ne znači da mogu za pune kofere provizije izneti na pijacu suverenost svoje zemlje, stanovništvo kao moderno roblje i sva raspoloživa nacionalna bogatstva.

Mudrost i odgovornost je upravo sve to, uprkos svemu, sačuvati. Ima li takvih Srbija? Zabrinjava da u izbornoj kampanji niko ne obelodanjuje strategiju uklapanja u novi poredak stvari sa nužnim ali osmišljenim minimumom odricanja od nacionalnog suvereniteta i samosvojnosti. Izgleda da ćemo morati na još jedne izbore. Ako za to uopšte bude prilike.

22.12.2003.