Djordje
Joncic
ZA KOJU POLITIKU DA SE OPREDELIM I ZA KOGA
POLITICARA DA GLASAM?
Parlamentarni izbori u Srbiji zakazani
za 28. decembar 2003. g. se priblizavaju a ja, onaj neopredeljeni, moram najzad da se zapitam za koju politiku da
se opredelim da bih znao za koga politicara da glasam. Sve je
opet otvoreno, svuda samo zeleni signali. Biraci jos stoje i gledaju
na koju stranu da krenu. Polazak je odredjen - kraj decembra.
Tako bi moglo da se opise stanje poduhvata koji se zove izbori.
I 1989. godine sve je, prvi put posle Drugog svetskog rata, stajalo
na zeleno. Biraci u Beogradu su tek sledece 1990. godine, isto
u decembru, krenuli na glasanje. Izmedju ta dva glasanja bilo
je jos jedno, 2000. godine, kada su glasaci promenili i voz i
pravac. Kuda ce sada posle ovih izbora krenuti ostaje da se saceka
ili da se na vreme razmisli i odluci. Tu nedavno biraci u Zagrebu
(ili barem dobra vecina) su se vratili u voz iz 1990. godine.
Bolesti, starost, vremenske nepogode,
udesi, kriminalci, nemastina i jos ponesto ugrozavaju sve ljude.
Medjutim, politicari mogu isto tako da ih ugrozavaju. Oni mogu,
videli smo, da izazivaju i pocinju ratove, mogu da stvaraju takve
politicke sisteme gde su svi ostali ugrozeni ili zbog toga sto
nisu slobodni ili sto su u sukobu sa svetom i izolovani ili sto
su osiromasili. Politicari to mogu, u to ne treba sumnjati i to svakako ne treba izgubiti
iz vida prilikom glasanja.
Znaci
prvi faktor od koga sve zavisi, i bezbednost
i prosperitet jeste – politicar.
Ali
kako cu prepoznati „dobrog“ politicara?
Osnovni kriterijum bio bi da se pogleda njegov
politicki program. Ali, da bi se ocenjivao i ocenio taj
program mora i moralo bi da se podje od
odredjenih predpostavki. Koje su te predpostavke?
Kao
najvaznija predpostavka bila bi - kakav je politicarev program u odnosu
na medjunarodnu politiku. Znaci medjunarodna
politika je taj deo u politici koji bi, za mene kao glasaca, bio
odlucujuci. Medjunarodna politika je prekjuce, juce, danas, ali i sutra odredjivala, odredjuje i odredjivace pravce
kretanja. Znaci od spoljne politike “naseg”
politicara zavisice stabilitet i sigurnost zemlje, standard i
nas zivot.
Na drugom mestu, kao sledeca predpostavka,
jeste pitanje politickog uredjenja u zemlji - da li je to demokratija,
socializam, narodna drzava ili nesto drugo. To drugo pitanje ili
ta druga predpostavka, to nikako ne bi smelo da se zaboravi, odredjuje
upravo stav medjunarodne politike prema nama.
Sledeca, treca tacka, bilo bi pitanje
– kako izgledaju konkretni programi, koji su sadrzaji tih programa,
sta je sve predvidjeno da se konkretno po konkretnim pitanjima
uradi. “Price o namerama” nemaju nikakvog znacaja, npr. politicar
koji prica da ce poboljsati zaposlenost, da ce se zalagati za
poboljsanje standarda ili za poboljsanja prava, ali ne kaze konkretno
kako i na koji nacin ce to uraditi, ne zasluzuje paznju.
Ne smeju da se ispuste iz vida
niti licne osobine politicara (cetvrto). Do 2000. g. vladao je
u Srbiji, kao sto je poznato, politicar cija je jedna licna osobina
bila izrazita autokratija i koja je odlucivala o medjunarodnoj
politici, a time i o sudbini zemlje.
2000. godine dosla je na vlast
demokratska grupacija koja je na izborima dobila protivu komuniste
i autokrate Milosevica. Iste godine, vec na pocetku godine, u
Zagrebu je isto tako jedna demokratska grupacija sa Ivicom Racanom
na celu dobila izbore protivu stranke tada vec pokojnog nacionaliste
i autokrate Franje Tudjmana.
Sta se sada u nedelju (23.11.03)
dogodilo u Zagrebu? Biraci su, nakon 4 godine, vratili na vlast
stranku pokojnog Tudjmana. Umesto dalje demokratske transformacije
glasaci su se odlucili (opet) za “nacionalnu emancipaciju”. Osnovni
razlog jeste, verovatno, nezadovoljstvo glasaca postignutim rezultatima
vlade Ivica Racana. Istina je da je u Hrvatskoj zivot i dalje
tezak. Ali to nije bio jedini razlog „negativnog glasanja“. Postoji
jos jedan – jednom delu hrvatskih biraca je, izgleda, najmilija
alternativa, kad god su nezadovoljni vlascu – “nacionalna” alternativa.
Tako je to bilo i 1990. g. kada su hrvatski biraci (deo) prvi
put posle pada komunizma imali prilike da izraze nezadovoljstvo
rezultatima komunizma i glasaju. Da je Zapad tada, i pored toga,
podrzavao politicare u Zagrebu moze se objasniti cinjenicom da
su se Tudjman i HDZ izjasnjavali za zapadnu demokratiju, nasuprot
politicarima u Srbiji.
U Srbiji su glasaci na neuspelim
predsednickim izborima 16.11. 2003 glasali, ili bolje receno nisu
glasali, iz razloga nezadovoljstva postignutim rezultatima sadasnje
vlasti, opet „negativno glasanje“. Drugi razlog njihovog (ne)glasanja
je, cini se, bio drugaciji – biraci su glasali,
vecina onih koji su izasli na izbore, ali i oni koji nisu
izasli na izbore, opet - protiv sveta. Izgleda da je znatnom delu
biraca u Beogradu, kad god mogu, najmilije da “prkose” svetu.
To su uradili i 1990. g. kada su glasali za Milosevica, za komunisticki
politicki sistem, a protiv demokratije, protiv sveta, protiv Amerike
i Evrope. Biraci u Srbiji bili su 1990. godine nezadovoljni komunizmom
samo u jednoj tacki: pitanju statusa Srbije u SFRJ prema Ustavu
iz 1974. godine. Birace u Beogradu u to vreme nisu zanimale svetske prilike (nestanak “Istoka”)
i demokratizacija. Osim toga, bili su jednostavno nezadovoljni Ustavom
iz 1974. godine. Ali i zadovoljni komunizmom u celini, i to je
njima bilo dovoljno da iskazu
nezadovoljstvo prema Zapadu, koji je hteo da promeni njihov politicki
sistem. Pitanja kao sto su nivo nezaposlenosti ili zivotni standard
nisu tada bili kod biraca u sastavu njihovog nezadovoljstva, jer
je u to vreme (1990) vlada
Ante Markovica imala neke pozitivne rezultate u ekonomiji i biraci
su bili koliko toliko zadovoljni.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Stevan Lilic postavlja pitanje kako je moguce da su nosioci izbornih
lista za predstojece izbore u Srbiji politicari koji su izrazito
protiv sveta (“Novosti”, 26.11.2003). Vraca li se vreme konflikata
sa svetom? Ako pobede snage „protiv sveta“ ili tzv. „patriotske
snage“ ili „nezadovoljne snage“ da li je onda konfrontacija sa
svetom neminovna? Rezultati izbora u Beogradu na neuspelim izborima
za predsednika Srbije daju razloga za zabrinutost, kao sto i pobeda
HDZ u Zagrebu ili proslogodisnja pobeda nacionalisticke stranke,
Stranke demokratske akcije u BiH i drugih stranaka, daju razloga
za zabrinutost.
Rezultati izbora i u Beogradu i
u Zagrebu moraju da zabrinu one koji ne zele povratak na proslost.
Sada su biraci u Beogradu neizlaskom na predsednicke izbore izrazili
svoje nezadovoljstvo vlascu, (DOS-om),
pre svega zbog toga sto: (1).
ona nije uspela da u potpunosti ostvari program zbog kojeg
je birana, ali posebno i zbog (2). nezadovoljstva Zapadom, ali,
to se videlo, i zbog (3). islaska pojedinih iz DOS-a i zbog svadja
politicara i stranaka.
Za koga da se opredelim?
Odgovor bi bio: za onoga koji bi
na prvom mestu jasno definisao svoj politicki program i u kom
programu bi, pre svega, doslo do izrazaja jasno opredelenje za:
1. - opste svetske vrednosti,
2. - za partnerske odnose, za koaliciju
i ZA SEDENJE ZA ISTIM STOLOM sa svetom i za
3. - jasno definisane i izbalansirane
odnose u medjunarodnoj politici koji izrazito doprinose nasoj
stabilnosti i bezbednosti i prosperitetu.
