Cetiri razloga zbog kojih je Micunovic izgubio izbore

 

1.     Zbog "firme" koja je stajala iza njega. Mićunović je za većinu birača bio prihvatljiv kandidat. Za njega se nisu vezivale neke naročite afere, delovao je umereno, razborito i politički zrelo. Ali, grupacija koja ga je kandidovala - DOS - bila je izrazito omražena. Davila se u aferama, osionosti, i političkoj netrpeljivosti. Mićunović je na početku kampanje još i pokušavao da napravi otklon spram DOS-a. Govorio je da će se on prvi obračunati sa svim DOS-ovskim slabostima. Ali, kako je vreme prolazilo, ta distanca se gubila. Sve češće se slikao sa Mićićevom, Živkovićem i ostalim ministrima, da bi, nakon "dogovora" o datumu vanrednih parlamentarnih izbora, kampanju završio u njihovom zagrljaju. Tako su se njegovi glasovi na kraju sveli na prošlogodišnje Labusove birače, ali sada dodatno umanjene za broj onih koji su se u međuvremenu razočarali, ili odazvali Labusovom pozivu na bojkot.

 

2.     Zbog zapostavljanja nacionalnog, tj. državnog pitanja. Mićunović je negovao dobre i srdačne odnose sa "antinacionalističkim lobijem", tj. sa bogatim i uticajnim NGO sektorom i njihovim medijskim ispostavama. Pošto je za glavnog protivnika imao Nikolića kao srpskog nacionalistu, on je zaigrao na kartu "građanizma" i nacionalnih manjina. Pitanje državnog okvira, državnog uređenja i naraslih centrifugalnih ambicija lokalnih elita niti je otvarao, niti je na to pitanje odgovarao. Tako je dobio glasove nacionalnih manjina i sveukupne "misionarske inteligencije" (koji bi ionako glasali za njega), ali je izgubio glasove Srba iz Vojvodine i glasove srpskog demokratskog nacionalnog korpusa (koje je mogao da pridobije). 

 

3.     Zbog potcenjivanja prosečnog srpskog birača. Okružen raznim "PR-magovima", Mićunović je dopustio da ga ponese atmosfera i logika koju neguju ovi samozvani dizajneri ljudskih duša - atmosfera dopuštene i poželjne manipulacije javnošću. Slikajući se, po njihovom savetu, sa radničkim šlemom, na kranu, kako propoveda rudarima, slikajući se kako ugovara jeftini hleb sa pekarima, kako određuje dan skupštinskih izbora sa političarima, on je potcenio i uvredio zdravu pamet srpskog birača. Taj birač je tokom devedesetih stekao važno iskustvo sa različitim demagozima i manipulantima, i sada je postao daleko otporniji na tu vrstu poruka, otporniji čak i od od većine birača iz društava za koja su upravo izmišljeni PR i PM (politički marketing). Otuda se mehaničko prenošenje obrazaca komunikacijskog zavođenja iz drugih društava, kao i potezanje apela koji su posle Miloševića imali drugorazredni značaj, nije moglo završiti drugačije do potpunim neuspehom. (Jer, Milošević je makar apelovao na visoke ciljeve, na privremeno zapostavljanje zemaljskoga radi nebeskoga; naprotiv, Mićunović je, skupa sa svojim PR savetnicima, Srbe svodio na bedne hlebojedce, na puku telesinu, na bića bez viših težnji ili razmišljanja). 

 

4.     Zbog izrugivanja političkim protivnicima. Iako je Čedomir Jovanović već na početku kampanje zamoljen da se iz nje povuče, Mićunovićem je do kraja kampanje ipak ovladao duh one struje DS-ove propagandne mašinerije koju oličava upravo narečeni partijski funkcioner. Ta struja, naime, veruje da je politička borba ništa drugo do izrugivanje političkim protivnicima, njihovo javno potcenjivanje, ismevanje i ponižavanje. Istina, Mićunović zbilja nije rekao ružnu reč za Nikolića. Ali, njegov glavni protivnik na ovim izborima i nije bio Nikolić. Njegov glavni protivnik je bio čovek kome je po svim merilima mesto predsednika republike, za koje se Mićunović tako strasno borio, istinski pripadalo, čovek koji je to mesto dvared ubedljivo i osvajao, ali čovek kome je različitim smicalicama to mesto onda i dva puta oduzimano. Mićunović i njegovi uopšte nisu sumnjali u trijumf nad Nikolićem. Ali, pekla ih je mogućnost propasti izbora i stalno im se priviđala jedna ćutljiva ali velika i neuklonjiva senka - senka Vojislava Koštunice. Tako je Mićunović, uz gromoglasan hihot i odobravanje čitave armije NGO kepeca i njihovih plaćenih medija, nakon sve otvorenijih aluzija, izgovorio onu čuvenu i podlu rečenicu: "Ja neću biti neobavešteni predsednik". Taj tolerantni i široki "otac srpske demokratije" otkrio je ovom rečenicom i jedno drugo lice, lice zlog i zavidljivog starca, jalnog na nečije glasove, na nečiji ugled i mesto u srpskoj političkoj istoriji. Tako je Mićunović izgubio milion potencijalnih Koštuničinih glasača. Tako je Mićunović izgubio izbore.