DA LI JE TREĆERAZREDNOST POSTALA NAČELO DEMOKRATSKE STRANKE

 

(O gluvom dobu u Demokratskoj stranci)

Većina političkih analitičara se u svojim analizama slaže u oceni da je Demokratska stranka u ozbiljnoj porogramskoj i političkoj krizi. Ta kriza je u potpunosti ogoljena u trenutku raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora kada su sagledane sve neugodne razmere izbornog neuspeha i teškog poraza na nedavno održanim predsedničkim izborima. Rezultati su više nego jasno pokazali da Demokratska Stranka i ostale vladajuće partije koje ona predvodi ubrzano gube podršku birača. Osnovna dilema koja se sada postavlja pred Demokratsku stranku sadržana je u pitanju zašto se tokom tri godine jednostavno istopila ogromna podrška koju je Demokratska Opozicija Srbije uživala na početku svoje vladavine. Raspisujući vanredne parlamentarne izbore, rukovodstvo Demokratske stranke je pokušalo da preuzme političku inicijativu i prevaziđe izborni poraz koji je doživela. Posle prvih licitiranja u javnosti šta će Demokratska stranka učiniti da izađe iz krajnje nepovoljnog položaja i pozicije u kojoj se našla, nađeno je na prvi pogled spasonosno rešenje da se po svemu sudeći gubitnička varijanta na izborima sa listom na kojoj bi nosilac bio aktuelni premijer, zameni listom koju će personifikovati takođe potpredsednik Demokratske stranke Boris Tadić. Taj politički manevar odmah je proglašen za izuzetan politički potez jer je sa liste skinuto nekoliko istaknutih partijskih funkcionera koji su kako se kaže sporne ličnosti u našoj javnosti. To je bio uostalom i osnovni uslov nosioca liste Borisa Tadića. Iz ovog izbornog političkog poteza rukovodstva Demokratske stranke odmah su izvučeni dalekosežni zaključci o prečišćenju stranke, o novoj političkoj poziciji, o dolasku novih ljudi, o vraćanju stranke na njene osnovne demokratske principe. Međutim, da li se skidanje sa poslaničke liste partijskih funkcionera koji su sporni u javnosti može označiti kao suštinski zaokret u politici koju je do sada vodila Demokratska stranka. Nosilac liste Boris Tadić je sam izjavio da se ne radi o bitnim neslaganjima u vođenju politike, već o političkoj proceni uspešnosti liste na predstojećim parlamentarnim izborima. Kada se pažljivo pogleda sastav liste Demokratske stranke jasno je da se radi o neznatnim kozmetičkim izmenama koje ne donose suštinski ništa novo. B. Prelević je dao sasvim preciznu ocenu ovog političkog manevra. »Demokratska stranka bez kompromitovanih ljudi je veoma važna za političku scenu Srbije. Učinjen je samo mali korak, ali je praktično reč o šminki. Ako se član stranke ukloni sa poslaničke liste za parlamentarne izbore, jer donosi negativne poene, a ostane i dalje na funkciji potpredsednika stranke , jasno je da se radi samo o promeni fasade. Pitanje je koliko će promene u DS duboko ići, s obzirom na činjenicu da u stranci vlada poprilično nezadovoljstvo nekim od njenih članova. Sve to predstavlja veliki ispit za demokrate«. Demokratska stranka ostaje i dalje zatočenik svog oligarhijskog jezgra koje i snosi najveću odgovonost za politički sunovrat ove stranke. Na listi su i dalje oni partijski funkcioneri koji su učestvovali u svim dosadašnjim izbornim mahinacijama i zloupotrebama u Parlamentu, oni su vodili skupštinske administrativne odbore na kojima su davana gotovo neverovatna "pravnička" tumačenja, portparoli koji su uvek bili spremni da opravdaju svaki ma i najnelogičniji i najsporniji potez rukovodstva stranke i Vlade. Sastav liste govori da se Demokratska stranka ne može još uvek osloboditi svog dominantnog oligarhijskog ustrojstva u kome nema mesta za demokratske rasprave i demokratsko odlučivanje. Stranka se vrti u začaranom krugu svoje dosadašnje politike u kojoj se samo nastavlja svojevrsno gluvo doba Demokratske stranke koje traje već dosta dugo i koje je inače i dovelo stranku na samu ivicu izbornog poraza. Osnovna odlika tog oligarhijskog pristupa vladanju je bahatost, osionost i neprihvatanje osnovnog principa demokratije da vlast mora biti podložna  kontroli, da je smenljiva i da je nužna podela i raavnoteža između različitih grana i struktura vlasti.

 

Od svog osnivanja Demokratska stranka je u sebe uključivala najumnije i najkvalitetnije ljude koji su u stranku unosili duh kreativnosti, dijaloga i demokratske rasprave. Vremenom se taj kreativni duh tanjio i na kraju potpuno iščilio, a u stranci su došli do punog izražaja puki politički operativci, partijski pragmatičari i poslušni i beskrajno odani vojnici partije. Zato i nije čudno da se Z. Živković, zamenik predsednika Demokratske stranke otvoreno hvališe u jednoj televizijskoj emisiji da su sve odluke u stranci u poslednje tri godine donošene jednoglasno. Dobro je poznato iz političke istorije čiji je ideal u politici bila apsolutna jednoglasnost. On je time i nesvesno priznao da je u Demokratskoj stranci poništena njena izvorna i temeljna demokratska supstanca. U stranci više nema gotovo nijednog osnivača stranke, nijednog teoretičara, značajnog kulturnog poslenika ili moralne i intelektualne veličine kakva je bila pojava Borislava Pekića. Stranka sada funkcioniše kao dobro uhodana partijska mašinerija, bez duha i kreativnosti, kao političko ustrojstvo u kome se ne vode suvišne i nepotrebne rasprave, već je sve podređeno pragmatičnom vršenju vlasti, tom vlastodržačkom imperativu koji postaje rezon postojanja i same stranke. Sledeći takav oligarhijski politički obrazac, Demokratska stranka je postala društveni činilac bez pravog političkog identiteta, suštinskog programskog utemeljenja i konačno bez ljudi od moralnog i intelektualnog integriteta koji nisu samo poslušni i odani vojnici partije. Na stanje u Demokratskoj stranci može se slobodno primeniti Parkinsonov zakon koji je tačno utvrdio pravilnosti u razvoju političkih i administrativnih sidstema. S. Nortkot Parkinson u svojoj knjizi navodi sledeće pravilnosti."Uprava ustanove postepeno se puni ljudima glupljim nego što su predsednik, direktor ili poslovođa. Ako je glava ustanove drugorazredna, onda će se on potruditi da njegovo neposredno osoblje bude trećerazredno, a oni će se opet postarati da njihovi podređeni budu četvrtorazredni. Uskoro će doći do pravog takmičenja u gluposti, pa će se ljudi čak pretvarati da imaju manje mozga nego što uistinu imaju. Sledeći ili tercijarni stupanj razvoja bolesti dostignut je kad ni iskra inteligencije nije preostala u čitavoj ustanovi od vrha do dna. Moto: "Uvek trećerazredni" ispisan je zlatnim slovima iznad glavnog ulaza. Trećerazrednost je postala načelo politike."

 

Sastav liste za izbore govori nam da Demokratskoj stranci tek predstoji dug i tegoban put samorefleksije, bolnog otrežnjenja i vraćanja demokratskim principima. Jedino tako se može prevladati gluvo doba koje je sada dominantno u Demokratskoj stranci. U našoj političkoj praksi ni izborni porazi nisu bili prilika da naše stranke menjaju sebe i ljude koji ih vode. Naprotiv, stranke su zbog svog liderskog i anti-demokratskog ustrojstva istrajavale na svom putu ma koliko on bio neuspešan. To sada čini i rukovodstvo Demokratske stranke koje ne shvata da su se okolnosti izmenile i da su birači u ovoj zemlji postali samosvesni građani i da se dosadašnja politika vlade mora menjati. Sve ankete pokazuju da večina građana smatra da Srbija nije na dobrom putu. Kakav je odgovor Demokratske Stranke na početku ove izborne kampanje. On je sadržan u stavu da se Srbija još uvek kreće u dobrom reformističkom pravcu, potrebno je samo ukloniti nekoliko spornih funkcionera, pri tome ništa suštinski ne menjati i dalje se oslanjati na postojeću oligarhijsku strukturu i funkcionersku elitu. Ako se čekaju rezultati izbora, pa da se otpočne sa revitalizacijom stranke, verovatno će biti kasno, jer je predizborna kampanja i prilika da se demonstrira i nova politika koju će voditi u budućnosti voditi Demokratska stranka. U tome se i ogleda sva pogubnost gluvog doba koje vlada u Demokratskoj Stranci - u potpunoj nesposobnosti da se realno i kritički sagledaju stvarni dometi politike koja je vođena u protekle tri godine. U prirodi oligarhijskih struktura je da su same sebi dovoljne, da sebi sve podređuju i da konačno najistrajnije veruju u snagu političkog pragmatizma i političke tehnologije ostanka na vlasti. Tako se sve više produbljuje procep koji postoji između vlasti koja je o sebi izgradila idealnu predstavu verujući i dalje u svoj reformistički put i realnog života stotine hiljada ljudi koji se u žrvnju tranzicije svakodnevno bore za preživljavanje. CESID podseća da poslednje istraživanje javnog mnenja te organizacije pokazuje da građani prepoznaju izuzetno dubok jaz između politike i stvarnog života kao i da politika zanemaruje dnevne potrebe građana.

Politička preispitivanja na izbornim stranačkim listama pokazala su da i druge stranke nisu imune na dominantni proces oligarhizacije našeg političkog života. Građanski Savez Srbije koji se neprestano poziva na svoja čvrsta i nepokolebljiva demokratska i građanska uverenja predložio je nekoliko svojih najistaknutujih partijskih funkcionera da budu na »pročišćenoj« listi Demokratske stranke pokazujući da je interes i te stranačke oligarhije iznad interesa i zalaganja večine članstva koje je iskreno verovalo u političke principe na kojima ta stranka počiva. Očigledno je i na ovom primeru, da je svaka partijska oligarhija uvek spremna da zbog odbrane svojih egzistencijalnih interesa žrtvuje i najuzvišenije političke principe na kojima se održava političko trajanje i opstanak jedne stranke. Članstvo stranke se pri tome tretira kao beslovesna masa partijskih podanika koja služi samo kao poslušna biračka gomila koju niko nikada ništa i ne pita. Zati nije ni slučajno što su dve partijske oligarhije našle zajednički interes da budu na istoj listi bez obzira što se odbori Građanskog Saveza gase i istupaju iz stranke. Za njih je pre svega i jedino važno da za sebe osiguraju sigurna poslanička mesta bez obzira što će to dovesti do izneveravanja zahteva i težnji članstva stranke koje je bilo spremno da se na izborima do kraja založi za politička načela u koja veruju.

 

Pisati o gluvom dobu koje sada vlada u Demokratskoj stranci i partijskoj oligarhiji koja je uništila demokratski potencijal stranke od izuzetne je važnosti za ukupni demokratski razvoj Srbije. Demokratija neće moći da bude uspostavljena kao stabilan politički i društveni sistem ako naše političke stranke unutar sebe ne poštuju osnovna demokratska načela. Ne radi se više samo o pogubnoj dominaciji partitokratskog principa u našem političkom životu već o nužnosti vraćanja vladajuće Demokratske stranke svojim izvornim liberalnim, demokratskim i civilizacijskim načelima. Možda je nužno da Demokratska Stranka prođe kroz istinsko čistilište izbornog poraza i tek tada će se nužno otvoriti mnogobrojna pitanja njenog unutrašnjeg ustrojstva i načina dosadašnjeg delovanja i postojanja. Milan Grol je jednom prilikom rekao "Stranke prebolevaju gubitke ljudi, ali ne prebolevaju odricanje razloga na kojima postoje". Pred Demokratskom strankom je upravo izazov da iznova pronađe razlog svoga postojanja, da se vrati svojim temeljnim demokratskim vrednostima na kojima je ona i osnovana. U našim političkim strankama mora preovladati uverenje da se sudbina stranke ne može više vezivati za sudbinu lidera stranke i da se stranački život mora zasnivati na mnogo čvršćim i solidnijim temeljima. Cenu svog liderskog ustrojstva sada plaća Demokratska Stranka, možemo se pitati koju će sledeću stranku zadesiti slična sudbina.

 Autor je jedan od osnivaca i clan Upravnog odbora Beogradske otvorene škole

Beograd, 4.12.2003.