Home
Komentari
Debate
Hronika
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
Prikazi
Linkovi
   
 

HRONIKA UKRATKO 2004>>

NSPM u 2004-oj

   

14. dec.

Prema Slobodanu Antoniću, trenutno gotovo da ne postoji politička kombinacija u kojoj radikali ne bi bili na dobitku. On prepoznaje dva moguća scenarija razvoja političkih prilika. Prvi: da ustav ne bude uopšte donet. U tom slučaju bi ostao sadašnji skupštinski sastav, ali u okviru njega moguće bi bilo obrazovati novu većinu u kojoj je već sada lako zamisliti radikale kao koalicione partnere Drugi: da se radikali i demokrate dogovore, jer ni bez DS ustavni referendum ne može uspeti. Antonić smatra da bi podloga dogovora mogla da bud sledeća: radikali ostavljaju Tadića na položaju, a od DS zauzvrat dobijaju "demokratsku licencu" i sa njih biva konačno skinuta stigma - "nepodobni za demokratiju". (Novosti)

7. dec

KURIR

Urednik časopisa "Nova srpska politička misao" Đorđe Vukadinović smatra da je isključenje Čedomira Jovanovića od strane vrha DS-a "licemeran čin".
- Licemerno je isključiti nekoga ko je učestvovao u osmišljavanju "Sablje", kontaktirao sa podzemljem ili mešetario u Skupštini, a pri tom se ne ograditi od svega toga. U stranci su i dalje ostali, a neki bogami i napredovali, oni operativci, svojevremeno zaduženi za "prljave poslove", poput Gorana Vesića i Boška Ristića, a o učesnicima afera "Solun" i "Bodrum" i da ne govorimo. Neshvatljivo je da DS i dalje toleriše, pa čak i nagrađuje, ljude poput Bojana Pajtića, Gorana Novakovića, Aleksandra Radosavljevića ili Nede Arnerić, ali zato isključuje Jovanovića - kaže Vukadinović, i dodaje da DS pod Borisom Tadićem pravi krupne greške.

- Nema sumnje da Čedomir Jovanović zaslužuje mnogo teže političke i krivične sankcije, ali je takođe činjenica da je on mnogo bliže izvornim principima politike Zorana Đinđića. Ne možete se pozivati na reformski kurs i Đinđićeve tekovine, a isključivati onog koji je bio nosilac svega toga. Likvidacija Jovanovića iz DS-a motivisana je isključivo ličnim razlozima. U njemu su videli potencijalnog pretendenta na presto i zato su ga uklonili - ocenjuje Vukadinović.

Ovaj politički analitičar smatra da razloge za brzo obračunavanje sa Jovanovićem treba tražiti i u približavanju izbora.
- U DS-u su svesni da bi deo njihovih glasača, pa i stranke, otišao za Jovanovićem ukoliko bi mu dali vremena da se konsoliduje. Njima se žuri da na izborima što pre kapitalizuju sadašnju poziciju, a Čeda Jovanović bi u tome i te kako mogao da im odmogne - kaže na kraju Vukadinović.

02. dec.

NIN

Alternativna misao

Posle dužeg vremena “Nova srpska politička misao” ponovo je dostupna javnosti. Više od tri stotine pedeset stranica poznati autori, poput Slobodana Antonića, Milana Jovanovića, Branislava Miloševića posvetili su temi “Izbori”, od 2000. godine do predsedničkih 2004. Autori ovog broja pružaju po mnogo čemu drugačije razumevanje izbornih modela, zakona, ustanova i ponašanja građana u Srbiji od razumevanja koje dominira u naučnoj javnosti. Taj pristup Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik broja, naziva alternativnim, jer se njime, pre svega, izbegavaju “uvrežena stereotipna polazišta u tumačenju srpske političke scene” prema kojima su Srbi tradicionalisti, nacionalisti, nemaju političku kulturu i plaše se Evrope.

- Pristup koji se ovde nudi izbegava da ideološke stereotipe prihvati kao naučna objašnjenja, a neka oveštala naučna objašnjenja, koja dominiraju u matici naše nauke sasvim otvoreno dovodi u pitanje.Ideja je da se ode dalje od opštih mesta u razumevanju složene problematike izbora u Srbiji. Nastojali smo da pronađemo prave razloge ponašanja građana. Ova sveska sadrži kako najapstraktnije, teorijske teme i probleme tako i analize konkretnih izbora. Osim finansijskih poteškoća i to je razlog što su naši brojevi u hroničnom zakašnjenju, jer kad god bismo zaključili broj dešavali bi se neki novi izbori koje smo imali potrebu da uključimo u želji da aktuelnošću tema i kvalitetom tekstova izdržimo taj vremenski test. Uredništvo je želelo da istraži i drugačije mogućnosti odgovaranja na glavna pitanja srpske politike i zato je uz pomoć niza mlađih, u široj javnosti nedovoljno afirmisanih, naučnika koji prihvataju potrebu stalnog preispitivanja predmeta sopstvenog istraživanja, pokušalo da ode dalje od pomenute objašnjavalačke matrice u nadi da ova tematska sveska može imati pozitivno dejstvo na ovdašnju društvenu misao.

24. nov.


U sredu, 24 novembra u velikoj sali skupštine opštine Stari Grad, u 18.00 časova, održana je promocija knjige Marija Brudara: Nada, obmana, slom (Politicki zivot Srba na Kosovu i Metohiji 1987-1999). Govorili su narodni poslanik Dragan Lazić, urednik NSPM Đorđe Vukadinović i autor. >>slike i izveštaji sa promocije

26. oktobar

DANAS: Politicki analiticar Đorde Vukadinovic o rezultatima lokalnih izbora u Srbiji


Opasnost od refereudalizacije


Sloboda
Politicki analiticar i urednik Nove srpske politicke misli Đorde Vukadinovic u svecanom broju pirotskog nedeljnika "Sloboda", koji je izašao povodom 60 godina postojanja lista komentarisao je aktuelne dogadaje u zemlji.


Kako komentarišete rezultate lokalnih izbora?
- Sa jedne strane, svi znacajniji akteri govore kako su zadovoljni rezultatima jer su osvojili vlast u vecem broju gradova i opština, ali, sa druge strane, nema pravog pobednika jer niko nije ostvario dominantnu poziciju na lokalu. Izborna "leopardova koža" najbolje govori koliko su bile preuranjene prognoze nakon predsednickih izbora da Srbija ulazi u fazu politickog bipolarizma. Umesto toga, došlo je do prave poplave lokalnih i regionalnih partija i pokreta, što ce sve dovesti do razlicitih, pa i iznenadujucih koalicionih kombinacija.
Osnovna poruka ovih lokalnih izbora je da kod biraca preovladava apatija i razocarenje u "velike" price, stranke i lidere. Takode, u najvecoj meri se glasalo za licnosti, bez obzira kojoj partiji pripadaju. Tako se može objasniti i uspeh Kostica, Rake, Bidže, kandidata SPS-a, grupa gradana ili malih partija. Ovakva personalizacija politike pored pozitivnog definisanja licne odgovornosti ima i negativne posledice jer se uz znacajne formalne ingerencije koje izabranim gradonacelnicima i predsednicima opština daje zakon dodaje i neformalna moc i autoritet. To znaci da ce u zemlji u kojoj nisu izgradene institucije pravne države oni imati veliku, pa i presudnu moc na lokalu, uz veliku verovatnocu da se pretvore u lokalne spahije i gospodare. To može da vodi opasnoj pojavi refeudalizacije Srbije, kao što se nešto slicno vec dogodilo u Rusiji. Od sada ce centralna vlast morati mnogo ozbiljnije da racuna sa ovim "oblasnim gospodarima".


Kakve su sve moguce postizborne koalicije?
- Iako je DSS prošla relativno loše na lokalnim izborima (mada ne toliko loše koliko su se plašili), ona je zbog svoje "centristicke" pozicije i dalje kljucna politicka snaga u Srbiji, barem do sledecih parlamentarnih izbora. To znaci da u uslovima nametnute politicke polarizacije na "demokrate" i "patriote" DSS zadržava kljucnu ulogu, jer njen izbor presudno utice na to ko ce vladati Srbijom. Doduše, cinjenica je da se Koštunica i DSS polako navikavaju na ulogu jezicka na vagi, a do pre godinu-dve dana radilo se o ubedljivo najjacoj stranci i najpopularnijem lideru. DSS ima najveci koalicioni kapacitet, ali da bi ga kapitalizovao mora voditi balansiranu politiku koja ukljucuje opreznu saradnju i sa DS i sa radikalima. Ako bi se potpuno okrenuo DS-u, Koštunica bi se u perspektivi sveo na puki privezak "demokratskog bloka", i postao drugorazredna politicka snaga. S druge strane, radi stabilizacije politicke scene bilo bi znacajno da se radikali postepeno uvuku u institucije vlasti, pa makar i samo ponegde, na lokalu, jer ce se tako postepeno pacifikovati i slabiti njihov prevratnicki i "revolucionarni" potencijal. Osim toga, Srbija je politicki veoma razudena i sasvim je razlicita prica u Beogradu, na jugu, ili u Vojvodini. U Beogradu, recimo, nema razloga da DSS ne ude u koaliciju sa DS-om, ali u Vojvodini, u kojoj je DS u koaliciji sa strankom Jožefa Kase i Cankovim autonomašima koji ne kriju separatisticke težnje, takva koalicija bi bila pogubna kako po DSS, tako i po širi nacionalni interes.


Po vašem mišljenju kakav je odnos Vlade i Skupštine, Koštunice i Tadica?
- Odnos Vlade i Skupštine je radikalno drugaciji od onog koji smo imali u Miloševicevo ili Đindicevo vreme. U Srbiji se prebrzo zaboravlja da je u vreme vladavine DOS-a iz Skupštine izbacivana najveca partija (DSS), a prema radikalima i SPS se odnosilo kao da su gubavi. Kao nigde u svetu, ovde je Vlada pravila svoju skupštinsku vecinu umesto da bude obrnuto.
Odnos Tadica, kao protokolarnog predsednika koji ne želi biti samo to, i premijera Koštunice koji ne želi ili ne ume da iskoristi sve poluge vlasti i moci koje mu stoje na raspolaganju, za sada je snošljiv, a tokom leta je bio i gotovo idilican. Tadic i njegov štab su ispravno procenili da je suviše rano da krenu na rušenje Koštunicine vlade, te da to u ovom trenutku ne bi ni Zapad podržao. Takode, želeli su da Koštunici prepuste "vruce krompire" poput Haga ili Kosova i Metohije, i da Vladu ruše onda kada njen rejting bude još niži. Najnovije zaoštravanje, medutim, nece dovesti do novih izbora i bez obzira na oštre medusobne primedbe, nece predstavljati kraj "suživota" predsednika i premijera. Uostalom, cak i da želi, Tadic ne može direktno srušiti Vladu jer je on ni ne podržava. Po opstanak Vlade mnogo su opasniji konfuzni unutrašnji odnosi unutar nje.

15. septembar 2004.

Saopštenje Uredništva NSPM

Povodom prenošenja delova teksta »Analiza predsedničke kampanje» autora Dejana Vuka Stankovića, objavljenog u nedeljniku «Reporter» i prenetog na sajtu Nove srpske političke misli, a koji su iskorišteni u sklopu propagadnog materijala Pokreta Snaga Srbije koji je deljen kao dodatak dnevnog lista «Politika» od 15.09.2004, obaveštavamo javnost o sledećem:

- Tekst u propagadnom materijalu PSS-a predstavlja istrgnuti fragment iz šire analize pomenutog autora koja predstavlja jedan od analitičkih priloga na sajtu Nove srpske političke misli, koji su iz različitih aspekata posmatrali protekle predsedničke izbore. U tim prilozima, a u skladu sa svojom generalnom orijentacijom na nepristrasno i što je moguće objektivnije praćenje političkih zbivanja u Srbiji, dužna pažnja je, razume se, posvećena i složenom fenomenu političke karijere gospodina Bogoljuba Karića i Pokreta Snaga Srbije, pri čemu su ocene tog fenomena izrečene u pomenutim analizama bile vrlo različite i ni u kom slučaju ne odražavaju stav uredništva NSPM. 

- Pomenuti tekst nije pisan za propagadne potrebe nijedne političke stranke i opcije, pa ni Pokreta Snage Srbije.

- Pokret Snaga Srbije nije ni tražio niti dobio odobrenje za ovaj vid korišćenja teksta od autora, kao ni od uredništva NSPM.

- Oba fragmenta objavljena u propagandnom materijalu PSS-a kojima u potpisu stoji Nova srpska politička misao, zapravo su delovi jednog te istog teksta, integralno objavljenog na sajtu www.nspm.org.yu 

- Upadljivo je primetno da fragmenti iz tekstova drugih autora koji su se pojavili u dodatku PSS-a, nisu potpisani kao izvodi iz tekstova medija (Vreme, NIN...) iz kojih su preuzimani. Nasuprot tome, u drugom od fragmenata preuzetih sa sajta NSPM čak je izostao potpis autora, tako da u potpisu stoji samo Nova srpska politička misao.

- Bez obzira što ovaj slučaj razumemo kao svojevrsno priznanje i potvrdu ugleda koji Nova srpska politička misao uživa u srpskoj političkoj javnosti, moramo sa žaljenjem konstatovati da ovakva (zlo)upotreba imena našeg časopisa nije u skladu sa načelima korektnog ophodjenja izmedju aktera političkog života, kao ni dobrim poslovnim običajima koji vladaju u razvijenom svetu, koji svima treba da budu uzor i kojem sve relevantne političke snage u današnjoj Srbiji – pa, želimo da verujemo, i Pokret Snaga Srbije – navodno teže.

Za Novu srpsku političku misao

Djordje Vukadinović 

4. jul 2004, novinar Jelena Jovanović

Djordje Vukadinovi
ć u novom Balkanu:

Najnovije zaoštravanje situacije povodom izručenja četvorice generala, kao na dlanu pokazalo je slabosti i probleme, kako srpske politike, tako i politike prema Srbiji. Najvažnije jeste dubinsko neshvatanje i potcenjivanje uloge Haškog tribunala i njegovog uticaja na našu sudbinu, a zatim i stalna želja da se Hag politički instrumentalizuje za uskostranačke, često i privatne ciljeve.

Već nekoliko godina unazad stvarana su i podstrekivana nerealna očekivanja, kako u domaćoj javnosti, tako i kod medjunarodne zajednice, pa i samog Haškog tribunala. Dok su neki kod gradjana stvarali iluziju da se neće i ne moraju činiti nikakvi ustupci, drugi su, poput Vlade Zorana Đindjića, na zapad ostavljli utisak da je izručenje onih koje traže samo pitanje dobre volje i pritiska na Koštunicu. Drugim rečima, iz krugova bliskih DSS i stranka takozvanog "patriotskog" bloka, stvaran je utisak da je ta saradnja samo izraz kapitulanstva i servilnosti dosovske vlasti, dok su iz tadašnje Vlade svetu slali signale da je jedina prepreka Koštuničin nacionalizam i da će njegovim uklanjanjem sa mesta predsednika Srbije sva izručenja ići kao po volji. Me|utim, i jedni i drugi su potcenjivali činjenicu da je haško pitanje, i inače težak nacionalni problem, a pogotovo kada mu se neodgovorno prilazi.

Ključna greška u saradnji sa Tribunalom učinjena je još 2001. godine kada je, pre postojanja bilo kakvog zakona, izručen Slobodan Milošević, tako da je sada teško ubediti zapad da bilo čije izručenje može biti problem. I sam Hag je, kao i me|unarodna zajednica, sve vreme dodatno otežavao situaciju oko saradnje, neprekidno ističući nove zahteve i ignorušući korake koje je Srbija u me|uvremenu preduzela (u ovom trenutku u Haškom pritvoru se nalaze dva bivša predsednika Srbije, bivši potpredsednik Vlade i načelnik Generalštaba VJ). Zato se sa pravom možemo zapitati šta je njihov cilj i stvarana namera kada je o Srbiji reč - stablilizcija i konsolidaija države ili stalno odražavanje tenzije i držanje Srbije pod pretnjom sankcija i me|unarodne izolacije. Nezavisno od dobrih ili loših namera Karle del Ponte i zapadnih političkih krugova nema sumnje da je odsustvo jedinstvenog stava i odgovorne nacionalne politike u samoj Srbiji veoma doprinelo da haško pitanje izraste u ovakav nacionalni problem. Naizmenična tvrdokornost jedne i bezgranična popustljivost druge strane, svakodnevno pogoršavaju pitanje saradnje i stvaraju nove tenzije.

Više je nego jasno da će se Hagu, nažalost, morati pružiti mnogo više nego što bi srpska javnost volela, ali isto tako i mnogo manje u odnosu na bezgranične aspiracije Haškog tužilaštva, a nalaženje najpovoljnijeg odnosa unutar ove političke jednačine, zadatak je i pokazatelj uspešne državne politike. Hrvatska bi u tom pogledu trebalo da nam bude primer.

Pitanje je kome je u ovom trenutku, pre nego što je novoizabrani predsednik Srbije inaugurisan, bilo u interesu da pitanjem generala baci u zasenak i poništi barem kratkotrajnu pozitivnu sliku o Srbiji u svetskom javnom mnenju, i ovo kratko zatišje na domaćoj političkoj sceni. Bilo je jasno da će sa tim pitanjem vlast morati suočiti nakon izbora, ali smo, sa druge strane, svakako zaslužili malo predaha i poštede koji nam nisu pruženi. Ako je to došlo kao posledica spoljnog pritiska, onda je izvesno da, bez obzira na retoriku, ti koji to čine ne žele dobro Srbiji, a ako je to neko uradio samoinicijativno, odavde u želji da bude "veći katolik od Pape", onda je to znak ili potpunog političkog diletantizma ili zle volje.

18. maja 2004. (Beta)

Agencija BETA: novinar Zlata Đorđević

Vukadinović: Sporedne teme postale sudbinska pitanja

BEOGRAD, 18. maja 2004. (Beta) - Politički analitičar Djordje
Vukadinović
ocenio je danas da je "nedopustivo i žalosno" da
centralne teme predsedničke kampanje budu slučaj Milorada Ulemeka i
dogadjaji oko napada na sestru pokojnog premijera Zorana Djindjića.

U izjavi agenciji Beta, Vukadinović je ocenio da je kampanja za
predsednićke izbore "prljava", da su sporedne teme postale sudbinska
pitanja i da optuženi, njihovi advokati i porodica ubijenog
premijera, ne bi smeli da budu centar pažnje pred izbore.

"U nekoj sredjenijoj zemlji takvi maniri bili bi kažnjeni, ali to se
kod nas ne može očekivati, jer nema ni institucija od autoriteta
koje bi ukazale na to, niti javnost ima dovoljno razvijenu svest da bi
to primetila i kaznila", kazao je on, ukazujući na veliku odgovornost
medija koji pothranjuju takve priče.

Ukoliko javnost ne reaguje, onda ćemo do kraja kampanje imati
nastavak te borbe i iz dana u dan nove afere koje nemaju veze sa
kampanjom, rekao je on i dodao da "prljava kampanja u kojoj niko nije
nevin ne treba da čudi pošto je u igri veliki ulog".

Predsednički izbori su, prema Vukadinovićevim rečima, za radikale
možda poslednja prilika da se domognu vlasti, za Borisa Tadića i
Demokratsku stranku da se, posle kratkog odsustva vrate na vlast, a za
Dragana Maršićanina i Demokratsku stranku Srbije da se očuvaju na
tek osvojenoj vlasti.

Vukadinović je naveo da će predsednički izbori vrlo verovatno
odrediti sudbinu tek formirane vlade, kao i pravac kojim će se Srbija
kretati nekoliko sledećih godina.

Reakcija izbornog štaba, prema njegovim reccima, jeste neobično
žestoka i oštra, ali joj je, s druge strane, prethodnila kampanja
napada na vladu i instrumentalizacija nejasnog napada na sestru
pokojnog premijera.

16.04.04.

BLIC: U trci tri favorita


Predsednicki kandidat SRS Tomislav Nikolic rezervisao je mesto u drugom krugu predsednickih izbora. Za drugo mesto borice se kandidat DS Boris Tadic i kandidat koalicije DSS, G17 plus i SPO i NS Dragan Maršicanin koji ne bi smeli da se upuštaju u medusobne konfrontacije, vec bi kao politickog protivnika morali da markiraju Nikolica, kako bi u drugom krugu bilo moguce da ceo demokratski blok stane iza jednog kandidata, procenjuju politicki analiticari.

Đorde Vukadinovic, urednik casopisa „Nova srpska politicka misao“, kaže za „Blic“ da je Nikolic favorit za ulazak u drugi krug, te da je izvesnije da mu se su suprotstavi Tadic nego Maršicanin.

- Odluka da se kandiduje Maršicanin nije najsrecnije rešenje. Na papiru, on ima skoro 1.400.000 glasova, što mu omogucava da parira Nikolicu, ali u realnosti on ce imati problema da se nosi i sa Tadicem da bi ušao u drugi krug - kaže naš sagovornik.

Vukadinovic objašnjava da ce problem Maršicanina predstavljati to što iza njega stoji slaba i nesložna koalicija i da je pitanje u kojoj meri ce stranke koje cine Vladu Srbije moci da motivišu svoje birace da glasaju za potpredsednika DSS.

- Ubedljiv poraz Maršicanina prouzrokovao bi teške posledice po Vladu. To bi znacilo ili parlamentarne izbore ili temeljnu rekonstrukciju Vlade Srbije u koju bi posle izbora ušle ili DS ili SRS kojima bi, u svakom slucaju, odgovarali i vanredni izbori -procenjuje Vukadinovic.

Ljiljana Bacevic iz Centra za proucavanje alternativa za naš list kaže da Maršicanin nece dobiti 1.400.000 glasova koliko je zbir glasova koji su na prethodnim izborima osvojile stranke koje cine Vladu, jer ne može da racuna na sve glasove pristalica G17 plus, NS i SPO.

- Deo glasaca G17 plus ipak ce se opredeliti za Tadica, a nekim glasacima NS i SPO je bliži Nikolic nego Maršicanin - ocenjuje ona i dodaje da je dobra strana kandidature potpredsednika DSS ta što veci broj kandidata utice na povecanje izlaznosti biraca.

- Što veci broj izašlih, to manje šanse da Nikolic dobije u prvom krugu - dodaje ona i procenjuje da Maršicanin i Tadic ne bi smeli svoje kampanje da usmere jedan na drugog, vec da kao politickog protivnika markiraju Nikolica.

Zoran Stojiljkovic, profesor Fakulteta politickih nauka, smatra da je za drugi krug siguran Nikolic, dok ce se borba za drugu poziciju voditi izmedu Maršicanina i Tadica.

- Pitanje je koliko glasova od projektovanih 1.400.000 može da osvoji Maršicanin, sa druge strane Tadic je u naletu i treba racunati da ce njemu pripasti i oko 400.000 glasova koji su bili rasuti na prethodnim parlamentarnim izborima strankama koje nisu ušle u parlament - kaže Stojiljkovic.

GLAS JAVNOSTI: Skupa greška DSS-a

Marketinške agencije ne znaju da li se od kandidata vladajuce koalicije za predsednika može napraviti lider
Izbor Maršicanina


Vukadinovic: Maršicanin dobar kandidat samo ako je cilj bio da se prekine dalji razdor vladajuce koalicije, loš ako se hoce pobeda na izborima. Marten Bord: Vlada izabrala lošeg


BEOGRAD - Ni jedna agencija koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja nije do sada na svoje rang-liste ubacivala ime Dragana Maršicanina. Potpredsednik DSS je za njih kompletno iznenadenje i potpuna nepoznanica. Za mnoge istraživace javnog mnjenja je vec dovoljno i to da Maršicanina, kao predsednickog kandidata, do sada nikom nije palo na pamet da ga zamisli u toj ulozi.

Istraživaci tvrde da je sada sasvim sigurno da ce biti drugog izbornog kruga. Pojedini analiticari su ubedeni da je kandidovanje Maršicanina apsolutna greška.

- Predsednicki kandidati mogu sa sigurnošcu da racunaju samo na podršku svojih stranaka, ali je nemoguce tvrditi da ce sve pristalice stranaka koje su u vladi stati iza njenog zajednickog kandidata. Nepoznanica je koliko ce onih koji podržavaju, pre svega G17, glasati za Dragana Maršicanina - kaže Srdan Bogosavljevic, direktor agencije Strateški marketing, i dodaje da stranke nisu vlasnici glasova svojih biraca.

- Po našim istraživanjima, radikali su u usponu i mogu da racunaju na 1,2 miliona glasova, ali to nije dovoljno za Nikolicevu pobedu u prvom krugu - ocenjuje Bogosavljevic.

- Tadic i Maršicanin, sasvim je izvesno, povuci ce veliki broj biraca na izbore, što jeste važno jer ce onemoguciti pobedu radikala u prvom krugu, ali ce biti tesno ko ce od njih dvojice da se plasira u finale. Mnogo ce zavisiti i od izborne kampanje - napominje Bogosavljevic. On kaže da ce deo pristalica demokratske orijentacije u drugom krugu glasati pre protiv radikala nego za demokratskog kandidata.

Radikal najjaci

Ljiljana Bacevic, upravnica Instituta za politikološka istraživanja, smatra da je Maršicanin najbolji posle Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, koga je vladajuca koalicija imala na raspolaganju.

Ona smatra da su Tomislav Nikolic, Boris Tadic i Dragan Maršicanin tri najozbiljnija kandidata, ali da ce kandidat radikala dobiti najveci broj glasova.


Preletanje sa funkcije na funkciju

Strateški marketing do sada nije analizirao Maršicaninove šanse kao predsednickog kandidata, a Bogosavljevic kaže da on jeste jak kandidat, ali da je od njega jaci Koštunica i da bi on sa velikom izvesnošcu pobedio u prvom krugu.
- Njegov razlog da ne bi želeo da ide s jedne na drugu funkciju nije prihvatljiv, pogotovu sada kada je predložen Maršicanin. On je od pocetka godine bio predsednik Skupštine, zatim je postao ministar, a sada krece i u borbu za predsednika Srbije - ukazuje Bogosavljevic.


- On ima kompaktno biracko telo koje ne dolazi iz drugih stranaka. Demokratski blok deli se na dva kandidata, Tadica i Maršicanina, i za sada su oni izjednaceni - naglasila je Baceviceva i dodala da je dobro što se kandidovao neko od jakih ljudi iz vladajuce koalicije, jer ce to motivisati gradane da izadu na izbore i samim tim otežati Nikolicu da pobedi u prvom krugu.

Urednik casopisa "Nova srpska politicka misao" Đorde Vukadinovic smatra da je odluka da Maršicanin bude zajednicki kandidat dobra ako je cilj bio da se prekine dalji razdor unutar vladajuce koalicije zbog najavljenih kandidatura koje bi mogle da dovedu do zaoštravanja odnosa tipicnog za takmace u izbornoj trci.

- Medutim, s obzirom na osnovni i pravi cilj kandidovanja, a to bi, valjda, trebala da bude pobeda na predsednickim izborima, mislim da on nije dobro rešenje - rekao je Vukadinovic.

- Maršicanin nema prakticno nikakve šanse da pobedi Tomislava Nikolica, a veliko je pitanje i kakve su njegove šanse u odmeravanju sa Tadicem. Trece mesto u izbornoj trci za vladajucu koaliciju predstavljalo bi težak poraz - smatra Vukadinovic.

On, pored toga, misli da je kandidatura Maršicanina ili veoma pogrešna odluka koja ce skupo koštati DSS i njene koalicione partnere ili takticki potez, cije posledice još ne mogu da se sagledaju.

Uvertira za Koštunicu

- Jedan od mogucih scenarija jeste da se ovom kandidaturom stavlja tacka na beskonacni proces kandidovanja i samokandidovanja iz redova vladajuce koalicije, a sa druge strane se sondira teren i javno mnjenje i reakcija javnosti. I, ako ta reakcija bude nepovoljna da se priprema teren za nekog drugog, odnosno za, kako stvari stoje, prvog i jedinog pravog kandidata vladajuce koalicije, a to je Vojislav Koštunica - rekao je Vukadinovic.

U tom smislu, zakljucio je Vukadinovic, prica o kandidatu vladajuce koalicije ne mora biti završena opredeljivanjem za Maršicanina.
- Apsolutno je loša ideja da Maršicanin bude kandidat vlade. O njegovom rejtingu najbolje govori podatak da ni u jednom istraživanju javnog mnjenja do sada nije pominjan. On ne slovi u narodu kao lider i teško je da se ta slika popravi za kratko vreme - komentariše Marko Davidovic, direktor agencije Marten bord.

- Proteklog meseca je najbolje bio pozicioniran Tomislav Nikolic, medutim, ukoliko SPS bude imao svog kandidata, to ce donekle umanjiti njegov uspeh. S druge strane, cinjenica da demokratski blok ima do sada dva kandidata umanjuje šanse svakog od njih. Do sada u istraživanjima nismo pratili rejting Maršicanina u odnosu na druge predsednicke kandidate - kaže Jasna Miloševic, direktor istraživanja u agenciji Medijum Galup.

 

30.03.04.

Đorde Vukadinovic, politicki analiticar i urednik "Nove srpske politicke misli", smatra da ce biti izuzetno teško doci kako do zajednickog nastupa na predsednickim izborima, tako i do zajednickog kandidata tzv. demokratskog bloka.
- Bice vrlo teško naci licnost koja bi mogla da zadovolji politicke ukuse ne samo politickih rukovodstava ljuto zavadenih stranaka, vec i njihovog birackog tela. Onaj ko bi mogao da zadovolji biracko telo DSS i Nove Srbije teško bi zadovoljio biracko telo DS ili Saveza vojvodanskih Madara. Nije nemoguce doci do zajednickog kandidata, ali to nece biti lako, a pogotovo ce biti teško naci kandidata koji bi mogao da pobedi lidera radikala Tomislava Nikolica. To da li ce tzv. demokratski blok uspeti da se dogovori o zajednickom predsednickom kandidatu bice najbolji pokazatelj politicke zrelosti ovog bloka, ali i želje da zaista pokuša da spreci pobedu Nikolica na izborima - kaže Vukadinovic za "Blic".

On smatra da kandidatura nekog od lidera politickih stranaka demokratske orijentacije ne bi bila dobar potez i ocenjuje da su šanse predsednika DS Borisa Tadica da bude zajednicki kandidat tzv. demokratskog bloka, a pogotovo da pobedi Nikolica relativno male.
- Ukoliko bi DSS i pristao pod nekim spoljnim pritiskom da podrži Tadica (što bi za DSS bio kontraproduktivan potez), pitanje je da li bi njihovo biracko telo glasalo za lidera demokrata ili bi se jedan deo tog tela opredelio za Nikolica. Nešto slicno važi i za predsednika G17 plus Miroljuba Labusa, iako smatram da bi njegove šanse da bude zajednicki kandidat i da se ravnopravno nosi sa Nikolicem bile vece - kaže Vukadinovic. Prema njegovom mišljenju, za tzv. demokratski blok postoje dve opcije - ili da taj blok ima više kandidata, ili da se postigne dogovor o nekoj prihvatljivoj nestranackoj licnosti.
- Ova druga opcija bila bi bolja, ali pitanje je kako doci do takve istaknute javne a dnevnopoliticki neopredeljene i nepotrošene licnosti, jer su Slobodan Miloševic i DOS potrošili mnoge od njih. U Srbiji vlada prava oseka poznatih licnosti sa cistom biografijom - kaže Vukadinovic. Komentarišući najave da bi predsednički kandidat mogao da bude akademik Matija Beckovic, Vukadinovic je napomenuo da je Beckovic pogodniji za kandidata DSS nego celog tzv. demokratskog bloka.
- To, medutim, nije nemoguce pod uslovom da to Beckovic prihvati i da njega prihvate ostale stranke - kaže Vukadinovic.
Lj. Begenišic

www.B92.net, 3. februar

DS U OPOZICIJI: DOBITNIK ILI GUBITNIK

Beograd -- Nakon odluke DSS-a da partnera u razgovorima o izboru predsednika parlamenta ubuduce traži u SPS-u, postavlja se pitanje da li je DS tom odlukom, posle maratonskih pregovora, dobio ono što je želeo. Urednik "Nove politicke misli", Đorde Vukadinovic, i direktor Centra za politikološka istraživanja, Ljiljana Bacevic, slažu se da DS sada nikako nije na dobitku, ali i da je za demokrate dobro da se malo "kovertiraju" kada je rec o vršenju vlasti.

Vukadinovic za Radio B92 kaže da je DS na gubitku jer, moguce, nije racunao na takav ishod pregovora, ali dodaje da bi odlazak demokrata u opoziciju bio povoljan i za njih i za srpsku politicku scenu. "Participacija u vlasti demokratama bi donela neku vrstu medijskog i politickog imuniteta, odnosno garancije da nece biti predmet nekih velikih kampanja, politickih, medijskih ili, eventualno, istraga. S druge strane, opozicionim statusom, koji im se ocigledno sprema, dobijaju dobru priliku da srede svoje redove i da se za godinu ili dve pojave na nekim buducim izborima kao respektabilna opozicija i kao realan kontrapunkt radikalskoj opoziciji, drugom polu politickog spektra", kaže Vukadinovic.

S druge strane, Ljiljana Bacevic za Radio B92 podseca da i u samom DS-u postoje dve grupacije sa razlicitim stavom prema tome da li njihova stranka treba da ucestvuje u vlasti ili ne, te da se to mora uzeti u obzir kada se donosi ocena da li su demokrate sada gubitnici ili ne. "Za DS bi bilo bolje da je ostao na neki nacin direktno povezan sa vlašcu i direktno u vlasti, ali, s obzirom na broj poslanika koji ima, on ce biti van uticaja na buducu vlast. Bez obzira na to što DSS sada definitivno i neopozivo izjavljuje da daljih pregovora i dogovora nece biti, mislim da stvar još nije gotova i da treba da sacekamo još neko vreme", izjavila je Baceviceva.

Ipak, potpredsednik DS-a, Boris Tadic, drugacije vidi poziciju demokrata: "DS može biti samo dobitnik u ovakvom raspletu. Mi cemo toj vladi biti pozicija i time cemo dokazati da nam nije bilo više stalo do vlasti. Moram da kažem da cemo sa velikom energijom takvoj koaliciji, kojom se vraca Slobodan Miloševic i SPS, biti žestoka opozicija. Smatram da cemo politicki rasti i da cemo pridobijati poverenje gradana i toj vladi ne predvidam dugi vek."



Politika, subota 31. januar 2004

VLADA - DALjE ILI BLIŽE

Raspleti, pa zapleti

DSS ima "keca u rukavu" - podršku SPS-a buducem predsedniku parlamenta

Preksinoc i juce dogodile su se dve bitne promene u odnosima medu pregovaracima koji pokušavaju da formiraju novu izvršnu vlast. Prvo je Demokratska stranka Srbije pristala na vecinsku vladu, protiv koje je izricito bila, zatim je Demokratska stranka odbila prakticno jedini uslov DSS-a u pregovorima, a to je da do izbora vlade na celu parlamenta bude Dragan Maršicanin ili nego drugi iz ove partije.

Kako se objašnjavaju ove promene i da li se može reci da je Srbija u ovom trenutku dalje od formiranja novih institucija nego što je to izgledalo u cetvrtak uvece?

Utisak je da analiticare ovi novi zapleti nisu obeshrabrili u procenama da cemo vladu uskoro dobiti.

Glavni urednik casopisa "Nova srpska politicka misao" Đorde Vukadinovic kaže, pri tom, da je Demokratskoj stranci Srbije u ovom trenutku najteže. Jer, od DSS-a svi ocekuju da ucestvuje u vlasti, tako da ova stranka sebi i ne može da dopusti taj luksuz da se povuce iz pregovora. Koštunicina stranka ima i najveci koalicioni potencijal, što znaci da jedina može sa svima da pregovara. Ipak, što zbog svojih unutarstranackih razloga, što zbog medunarodnih faktora, oni u ovom trenutku ne mogu da racunaju na koaliciju s radikalima i zato su uglavnom upuceni na partije takozvanog demokratskog bloka, ukljucujuci i DS. Zbog straha da bi eventualna popustljivost prema DSS-u oslabila pozicije u trci za celna mesta u stranci, lideri DS-a se, medutim, prosto utrkuju u postavljanju što cvršcih stavova u pregovorima o vladi. Zato DS nastupa veoma nefleksibilno, procenjuje Vukadinovic.

Pozicija taoca

On smatra da Vojislav Koštunica nije smeo da dopusti ovu poziciju "taoca" izborne neizvesnosti u DS-u, niti su funkcioneri sa liste DSS-a smeli da optiraju za jedno ili drugo kadrovsko rešenje u DS-u. Time je ucinjena "medveda usluga" samim kandidatima DS-a za predsednika, a doprinelo se i njihovom oštrijem stavu prema pregovaracima oko DSS-a.

- Koštunica nije trebalo ni da obeca da nece u vladu sa SRS-om i DS-om. Sad je u prilici da opozove svoj stav, što je za njega veci problem nego za vecinu drugih politicara. Jer, najveci deo njegove "politicke težine" je u tome što je"covek od reci". Zato mislim da ni po cenu pada popularnosti stranke nije smeo da prihvati ovaj aranžman s vecinskom vladom. Jer, nedavno je rekao da na to ne pristaje, ni po cenu novih izbora.

Da li je, osim izbora, DSS uopšte imao neko drugo prihvatljivo rešenje?

Đorde Vukadinovic smatra da je izlaz mogao da bude u podršci SPS-a manjinskoj vladi. Za DSS su bili bolji i ponovljeni izbori nego ovo dugotrajno "laviranje" izmedu koncentracione, manjinske i, na kraju, vecinske vlade. " I pored objašnjenja da drugog rešenja nije bilo, mislim da ce ovaj potez negativno uticati na rejting DSS-a", istice ovaj sagovornik.

- Za ovu stranku je bilo bolje da je odmah posle izbora izašla s ponudom: ili manjinska vlada - ili novi izbori. Ali pošto nije tako odmah ucinjeno, i pošto ni Koštunici novi izlazak na birališta sada ne bi odgovarao, moguci izlaz je u tome da tri izborne liste pokušaju da obezbede izbor predsednika Skupštine uz pomoc socijalista. Time bi se izbegla ucena DS-a, mada je pitanje kako bi na takvu soluciju reagovali u G 17 plus i u SPO i Novoj Srbiji.

Prihvatljiva ponuda

Nezavisno od ovih Vukadinovicevih procena o tome šta je najprihvatljivije za DSS, pitamo ga šta ocekuje da ce se u narednih nekoliko dana stvarno dogoditi. On ne veruje da ce Koštunica dalje popuštati. "Mene cudi to što DS odbija da prihvati najnoviju ponudu, jer je ona veoma povoljna za ovu stranku. Ucešcem u vecinskoj vladi demokrate ce biti amnestirane od ranijih kritika", primecuje on, ali i dodaje da su popuštanja,s jedne, i novi zahtevi, s druge strane, uobicajeni za ponašanje politickih aktera, narocito na ovim prostorima.

Procena je, dakle, da ce DS prihvatiti zahtev trojne koalicije i tako uci u vladu, ili ce Koštunica zatražiti podršku SPS-a za izbor predsednika Skupštine i time DS dovesti u novu poziciju. Ako ni jedno od ova dva rešenja ne prode, preostaju novi izbori, mada su oni zaista u drugom planu.

Šta ako DSS ipak prihvati zahtev DS-a o postizanju sporazuma "u paketu", bez privremenog izbora predsednika Skupštine iz svojih redova?

- Mada ni to nije iskljuceno, mislim da bi takav pristanak bilo politicko samoubistvo i Koštunice i DSS-a - istice Vukadinovic.

- Analiticari su odmah posle izbora rekli da je najrealnije formiranje vecinske vlade stranaka takozvanog demokratskog bloka, a ovo što se sad dešava moglo bi se nazvati politickom igrom u kojoj svako nastoji da najviše izvuce za sebe. Te politicke igre su ipak kratkotrajne i nadam se da ce i Demokratska stranka morati da pokaže dobru volju, tako da ce doci do formiranja vecinske vlade - naglašava sociolog Vladimir Vuletic.

Da li je moguce da se u "igrama" prevrši mera i da od vlade ne bude ništa?

Vuletic kaže da DSS u tom slucaju ima "rezervnu varijantu", a to je podrška SPS-a. Rec je o soluciji koja dolazi u obzir tek ako ništa drugo osim raspisivanja izbora ne bi preostalo. Medutim, DS je svestan ovog "keca iz rukava" DSS-a, pa se procenjuje da ce pristati na kompromise i ucestvovati u vladi. Demokratska stranka je, doduše, opterecena borbom za svoju predsednicku funkciju, što utice na sporost u pregovorima o vladi, ali, kaže Vuletic, " verujem da ce se i u ovoj stranci suociti sa cinjenicama i pristti na kompromis".

- To što juce nije postignut dogovor ne znaci da ga nece biti za neki dan, jer žurba u konstituisanju vlade i nije narocito poželjna. Bolje je da sporazum bude temeljan, ali dugorocniji, nego brz i kratkotrajan. Nekoliko dana u tome ne znaci mnogo - zakljucuje Vuletic.

Danas, 16.01.04.

ĐORĐE VUKADINOVIC: Nezgodna pozicija
- Stvaranje vlade u ovom trenutku u prilicnoj meri je nepoznanica, a ista ocena važi i za odnose DSS i G17 Plus - kaže za Danas Đorde Vukadinovic, urednik Nove srpske politicke misli, koji je prvi od analiticara ocenio da ce "vlada biti manjinska, pitanje je samo koliko ce biti manjinska".
- Moguce je da su u G17 Plus nezadovoljni zato što im izmice mesto premijera na koje su racunali. Ako bude manjinske vlade demokratskog bloka, za G17 Plus to svakako znaci da ulazi u nju kao manjinski partner i da ce tim kabinetom dominirati DSS. Uz to, DS, glavni rival G17 Plus, ima lagodnu poziciju kriticara koji može da obori vladu u svakom trenutku. Ni DSS nije bez izvesnog rizika, mada se cini kao da drži sve karte u rukama, jer ne treba zaboraviti da ove dve stranke imaju biracko telo koje se delimicno poklapa i nema sumnje da su na ovim izborima neki glasovi DSS otišli G17 Plus - istice Vukadinovic.
(Danas)

Sajt www.dss.org.yu

05.01.2004.
ĐORĐE VUKADINOVIC O KONCENTRACIONOJ VLADI

JEDINO LOGICNO REŠENJE


Mislim da su se oni iz demokratskog bloka koji su odbili tu ideju vodili motivima koji nisu samo uskostranacki, nego ponekad subjektivni, a ponekad i kratkovidi

Ideja o formiranju koncentracione vlade je za ozbiljno razmišljanje, pre svega za one koji su najglasniji u odbijanju tog predloga, rekao je za B92 politicki analiticar Đorde Vukadinovic. On je ocenio da bi to bila tehnicka, vremenski orocena vlada, sa nekoliko konkretnih zadataka, kao što su ustav i izborno zakonodavstvo.

S obzirom na situaciju u kojoj se zemlja nalazi, to je jedino logicno rešenje, kaže Vukadinovic i dodaje:

– Mislim da su se oni iz demokratskog bloka koji su odbili tu ideju vodili motivima koji nisu samo uskostranacki, nego ponekad subjektivni, a ponekad i kratkovidi, zato što se nisu istakli u rukovodenju Srbijom. S druge strane, brzo odbijanje SRS pokazuje da to nije predlog koji njima odgovara i stoga mislim da oni koji su se plašili da to na mala vrata uvlaci radikale u vlast treba da se zamisle. Na kraju krajeva, mnogo je bolje radikale uvuci na mala vrata nego na velika, na koja ce oni sami krociti kroz šest meseci ili godinu dana ako se stvari radikalno ne promene.

Đorde Vukadinovic kaže da bi se odbijanje ucešca u koncentracionoj vladi moglo smatrati i kao izbegavanje odgovornosti.

– Ako koncentraciona vlada ne bude prihvacena, postoji mogucnost da, kao prihvatanje odgovornosti, DSS zatraži da formira manjinsku vladu, što verovatno ne bi prošlo. Treca opcija je raspisivanje novih izbora – zakljucio je on.

 
     
     
 
Copyright by NSPM